• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

"Hvala Bogu što ne živimo po Starom zavetu", primetila je jedna žena dok me je pozdravljala posle jutarnje propovedi koja se zasnivala na tekstu Starog zaveta. Kako sam tek završio studije i nedavno počeo da vršim službu propovednika, osetio sam se delimično pogođenim. Nije to bilo ono na šta sam hteo da ukažem!

Kasnije sam razmišljao kakvu vrednost ima, ako je uopšte i ima, Stari zavet za nas. Bog gneva, rata, preteranog poštovanja zakona, suda sve su to neposredni utisci koje Stari zavet ostavlja na mnoge. Pošto je Isus došao da izvrši zakon, a nama je ukazana milost, da li onda Stari zavet ima neki značaj za današnje hrišćane?

Možda ste pokušali da ga čitate. Prvog dana nove godine počeli ste od Knjige Postanja, ali negde u Levitskom zakoniku ili u Knjizi Brojeva, vaše je zanimanje opalo i vi ste prešli na Psalme čiji su odlomci kraći, ili ste se vratili na Novi zavet.

Možda ste zapamtili sve knjige Starog zaveta i marljivo ih svrstali pod: zakon, istorija, poezija, proroci... Možda ste završili i biblijski kurs na kojem ste naučili opšti pregled Starog zaveta. Dakle, možda ste savladali Stari zavet u nekoliko lekcija, ali da li ste zaista razumeli njegovu osnovnu poruku koja povezuje sve delove Pisma.

Procenjeno je da se 90% propovedi koje se čuju sa propovedaonica zasnivaju prvenstveno na Novom zavetu a manje od 10% studenata teologije pročitalo je ceo Stari zavet.

Možda bi naše zanimanje bilo jače da smo posmatrali Stari zavet onako kako su to činili Isus i pisci Novog zaveta. Oni su ga veoma cenili. Za njih je on jezgro književnosti, koje su poistovetili sa Zakonom - sa Božjom Reči. On je poslužio kao izvor za nekih šest stotina citata ili osvrta u Novom zavetu. U doba Novog zaveta jevreji su polagali veliku pažnju na držanje zakona, kao što se to može videti ako pažljivo osmotrimo sitne pojedinosti zakona kojih se drže verske vođe. No, književnici i fariseji su svojim učenjem i praksom zasenili pravo značenje otkrivenja Starog zaveta i zbog toga je Isus konstantno bio u konfliktu sa verskim vođama i stalno je ukazivano na njihovo pogrešno tumačenje i razumevanje zakona.

Zakon ljubavi

"Ljubi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim", zahtevao je Isus u najvećoj zapovesti. "Ljubi bližnjega svoga" je druga zapovest. Isus je dodao da te dve zapovesti čine suštinu ili srce Zakona i proroka (Mt. 22,31-40). Ništa u celom Starom zavetu nije tako važno kao te dve zapovesti. Jedan od pisaca je čak istakao da ljubav ljudi prema Bogu vredi više od svih žrtvi i darova (Mk. 12,28-34).

Na nesreću, u svojim smo crkvama ukazali na deset zapovesti kao na suštinu ili srce Starog zaveta, dodajući im ove dve zapovesti kao sporedne. Stari se zavet često opisuje prvenstveno kao zakoni ili spiskovi pravila koja su zahtevala poslušnost i žrtvovanje.

Međutim, središnja ideja celog Starog zaveta jeste ljubav koja vezuje ljude i Boga i Isus to potvrđuje. Onda, zašto da ne započnemo čitati ili proučavati Stari zavet s tom osnovnom idejom?

Obratite pažnju na poziv koji Mojsije upućuje Izraelcima okupljenim u Moapskoj ravnici: Da ljube Boga svim srcem svojim (5. Moj. 1 i 5. Moj. 2). Zašto da ljube Boga? Zato što je Bog prvo ljubio njih. Bog je ljubio Abrahama, Izaka i Jakova (5. Moj. 4,37). Bog je svoju ljubav pokazao u moćnim delima dok ih je izbavljao iz egipatskog ropstva. Božje sažaljenje i milost otkriveni su pri izlasku Izraelaca iz Egipta i u milosrdnoj brizi na putu do Sinajske gore pre no što je dat zakon.

Mojsije se osvrće na njihovo iskustvo od božanskog otkrivenja na Sinaju. On im savetuje da se uče na greškama svojih roditelja koji nisu u veri odgovorili Bogu, umesto što se protive Bogu kada su ih Isus Navin i Halev pozvali da uđu u zemlju Hanansku. Mojsije ih poziva da ljube Boga svim srcem svojim, svom dušom svojom i svom snagom svojom.

Bog i narod

Kakvo značenje ima za nas ova božansko-ljudska veza koju je Mojsije isticao? Zaista veliko! Izraelci su narod kojem je Bog pružio svoju ljubav, i zato oni treba da odgovore na Božju ljubav ljubavlju. Oni behu izabran Božji narod, poštovan više od svih naroda na Zemlji (5. Moj. 7,6).

Mi kojima je Bog pružio svoju ljubav preko Hrista imamo puno da naučimo iz te božansko-ljudske veze u Ponovljenom zakonu. Bog Starog zaveta je isti Bog koji se javlja i u Novom zavetu, o kojem je Isus govorio kao o svom Ocu. Mojsije je bio svedok najveće objave u vreme Starog zaveta. Ta je objava kasnije doživela svoj vrhunac u dolasku Isusa Hrista. Ljudska priroda se nije promenila, pa su pravila koja je Mojsije izrekao u većini slučajeva primenljiva i dan danas, kao sto su bila primenljiva za Izraelce.

Mojsije nije bio čovek koji se prestrogo držao zakona. On je isticao vezu, odnos, a ne spisak pravila. Ljubav je važnija od poslušnosti zakonu. Moguće je biti poslušan i bez ljubavi. Pogledajte ljude u vojnoj službi: Ne mora svaki vojnik svim svojim srce voleti svog nadređenog, ali slušanje zapovesti je obavezno. Kada je u pitanju vaš posao, vi možda ne volite naročito svoga šefa, ali vi ga ipak slušate.

Međutim, iskrena ljubav izvire iz poslušnosti. Ako nekoga zaista volite nastojaćete ispuniti njegove želje i zahteve, jer iskrena ljubav zahteva da se posvetite osobi koju volite. Razmotrite bračnu vezu: Da li venčanje uključuje spisak pravila koja obe strane obećavaju da će ih se držati? Nikada nisam čuo da se takva lista čita na venčanju. Suština zakletve na venčanju jeste predanje izraženo u iskrenoj i čistoj ljubavi. Kada se ova veza ljubavi razori, ove dve osobe završavaju na sudu. Tada sudija čita spisak pravila za poslušnost bez ljubavi.

Mojsije je, pri kraju svog poziva na predanje celim svojim srcem, istakao potrebu da se voli Bog, poštuje i boji (5. Moj. 10,12). Možemo li onda učiniti nešto manje u vezi sa Isusom Hristom? Ova vrsta predanja uključuje celu osobu. Isus je jasno učio da onaj koji ga voli sluša Njegove zapovesti.

Bojati se Boga znači duboko Ga poštovati. Poštovanje Boga uključuje čvrstu ljubav. No, ako ne poslušamo Božju zapovest, nastaje strahovanje i nesigurnost, jer Ga ne volimo i samim tim ne poznajemo.

Ljubi bližnjega svoga

Ishod prave veze ljubavi između neke osobe i Boga treba da bude veza između dve osobe izražena u drugoj velikoj zapovesti: Ljubi bližnjega svoga kao sebe samog. Mojsije je to proširio u Ponovljenom zakonu 12. i narednim odlomcima: Zašto da Izraelci ljube stranca, čoveka koji im je nepoznat? Zato što je njih Bog voleo isto koliko i Izraelce. Sposobnost da volite svog bližnjeg proizilazi iz osećanja da Bog voli vas. Do pravog ostvarenja ljubavi Božje dolazi u ljubavi prema Bogu i ljubavi prema drugima.

lako su kulturne prilike Izraelaca, koje su prikazane u Ponovljenom zakonu, drugačije od prilika u kojima mi živimo danas, osnovna pravila su ostala ista: Pravednost i moralna čistoća su od najveće važnosti za nas danas, kao što su bile i za Izraelce onda.

S knjigom Ponovljenih zakona kao početnom tačkom, ostatak Petoknjižja predstavlja bogatu osnovu za primenu božansko-ljudske veze. Istorija Izraelaca sa njihovim iskustvom i prilikom izlaska i boravka u pustinji može se uporediti s našim iskustvom danas, kada mi postajemo nova bića kroz Isusa Hrista koji ukida naše ropstvo grehu. Nasuprot krvi Jagnjeta pri izbavljenju Izraelaca iz vlasti faraona, Pavle govori o Isusu Hristu kao o našem pashalnom jagnjetu (1. Kor. 5,7). U Isusu Hristu, Bog će ukazati milost i nama grešnicima, kao što je učinio prema Izraelcima čiji su pragovi bili poprskani krvlju pri prvoj Pashi.

Istorija patrijarha u Knjizi Postanja 12-50 postaje privlačna i primenljiva kada se uzme u obzir da su Avram i Bog bili prijatelji (2. Moj. 41,8; Is.N. 2,23-24). Božansko-ljudska veza je očigledna u obnovljenom savezu u kojem Bog poziva Avrama koji, poslušno odgovarajući, pokazuje veru da će Bog ispuniti božansko obećanje. Avram se često pokorava kulturi i običajima svog vremena. Istorija Avramova, koji je živeo u velikoj zategnutosti, ali koji se izbavio od svojih pogrešaka u svojoj vezi sa Bogom, može nam biti primer i pomoći nam i u našim borbama.

Šta je sa Knjigom Postanja 1-2. Ova pripovest služi kao pozadina za izbor Avrama. Adam i Eva, stvoreni prema Božjoj slici, prekinuli su savez sa Bogom bezobzirnim činom neposlušnosti. Odgovarajući na obećanje potpune pobede preko potomstva žene, neki su pojedinci odgovorili u veri. Kada je moralna izopačenost čovečanstva donela božanski sud, Noa i njegova porodica su bili pošteđeni. Kada su i sledeće generacije ponovo zapostavile božansko-ljudsku vezu, Bog je izabrao Avrama da donese blagoslov celom ljudskom rodu. Prema tome, vidi se da Knjiga Postanja predstavlja bogatstvo materijala koji nas može voditi u našoj vezi s Bogom i dan danas.

Sedište milosrđa

Dva se temeljna načela provlače i kroz Stari i kroz Novi zavet. Bog je Bog milosrđa, a milosrđe prethodi sudu. Pavle koji je poznavao Stari zavet i sve njegove neprijatne prikaze suda i rata bolje nego što ga mi poznajemo, naziva Boga Starog zaveta Ocem milosrđa (2. Kor. 1,3). Otac našeg Gospoda Isusa Hrista za Pavla beše Bog koji je stvorio i činio milosrđe.

Treba obratiti pažnju na ljubav i milosrđe koje je Bog pokazao Adamu i Evi. Kao Otac koji voli, Bog im je poverio sve što je stvorio. Učio ih je da daju imena životinjama, obrađuju zemlju, da budu gospodari svega što postoji. U svojoj milosrdnoj brizi, Bog je nastavio i još uvek nastavlja svoje odnose sa ljudskim rodom, održavajući ovaj svet i čitavu vasionu za naše uživanje.

Milosrđe prethodi sudu. Obratite pažnju na Božje milosrđe prema Adamu i Evi pre isterivanja iz Edena. Pre potopa, Bog je upozorio Nou i njegovo potomstvo i naložio da izgrade barku. Upozorio je Lota pre uništenja Sodome i Gomore. Egipćanima je podareno razdoblje milosrđa a faraon je odbio da udovolji Božjem zahtevu i pusti Izraelce.

Milosrđe je prethodilo sudu i kod istrebljenja Hananaca po izrazitoj Božjoj naredbi. Hananci su vekovima znali za Boga preko partijarha koji su gradili žrtvenike Bogu na slavu i preko Melhisedeka koji beše sveštenik vrhovnog Boga, i preko izveštaja o čudesnim Božjim delima u Izraelu, za koja su znali Rahava (Is.N. 2) i Gibeonci (Is.N. 9). Dugo je Bog pokazivao milosrđe, sve dok grešnost Hananaca nije dostigla onaj stepen kad je neodložno moralo doći do Božjeg suda.

Ostali delovi Starog zaveta od istorije Izraela kroz sve vekove sadrže pouku za pojedinca, porodicu i narod. Grešnost i odmetništvo, uspesi i preporodi ova zabeležena iskustva pružaju nam znanje i razumevanje Boga.

Pogledajte što su zabeležili sastavljači psalama. Psalme nisu napisali izraelski pesnici ovenčani lovorom, već su to iskustva poznata celom čovečanstvu. Kada treba da ispovedimo greh, možemo li to uraditi bolje od Davida u Psalmima 51 i 32? Kada patimo, kada smo potišteni ili želimo da izrazimo svoju radost i hvalu Bogu, okrećemo se Psalmima.

Reči proroka takođe imaju veliki značaj za ovaj naraštaj. Veoma je zanimljivo osavremeniti Amosovu knjigu. Ovaj prorok ne mora puno promeniti svoju poruku da bi se obratio današnjim Ujedinjenim nacijama, pojavio na televiziji ili da bi napisao neki članak za novine.

Šta je sa vernicima u Starom zavetu? Obratite pažnju na osobine ljudi u Starom zavetu koji su imali "strah Božji" sa onim karakternim osobinama koje je Isus naveo pri nabrajanju blaženstava u besedi na Gori. Bog prebiva u srcima smernih i skrušenih (Isa. 57,15). Bog čuje molitve onih koji iskreno pokazuju ljubav prema bližnjima tako što se o njima brinu (Isa. 58,8-10). Bog je takođe obećao da će ih voditi i snažiti (Isa. 58,11). Dalje, Bog je obećao da će svoj pogled svratiti na pojedinca koji obraća pažnju na Njegovu Reč (Isa. 66,1-5).

Vrhunac Božje objave je Utelovljenje, a ono je našlo svoju podlogu u obećanjima koje je Bog dao Adamu i sledećim pokolenjima. Ovi pojedinci u Starom zavetu pokazivali su veru, unapred pripremajući sebe za dolazak Spasitelja. I vi možete osetiti to ushićenje ako čitate Stari zavet kao Reč Božju koja upotpunjuje poznavanje i razumevanje Boga.