• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

"I iz onog potoka pij, a gavranima sam zapovedio da te hrane onde." (1. Car. 17:4 RDK)

Prisećanje na detinjstvo ispunjava me vedrim slikama seoskih kuća, puteljaka i polja - s puno šarolikog cveća na livadama. Iz toga razdoblja, vrlo su mi bliske i lastavice, koje su pravile gnezda u dvorišnim prostorijama. Kao dete sam znao prići što bliže tim gnezdima, čudeći se što su mi te drage ptičice nadohvat ruke. Dok bi se vrapci i druge ptice zadržavale visoko na krošnjama drveća u dvorištu i vrtu, što dalje od ljudi, lastavice bi - tek malo iznad moje glave - uletale u staju ili šupu. Vrlo su živahno brinule o mladima, koji bi se nastanili tamo, pod strehom ili uz plafon, bez bojazni da će im neko nauditi.

No, šta misliš, možemo li mi nešto i naučiti od cveća i ptica? Zasigurno mnogo toga. Biblija nam čak govori o Božjoj skrbi za ptice. I to na ovaj način: "Pogledajte na ptice nebeske kako ne seju, niti žnju, ni sabiraju u žitnice; pa Otac vaš nebeski hrani ih." (Mt. 6:26 RDK) O cveću nailazimo na sledeću misao: "Pogledajte na ljiljane u polju kako rastu; ne trude se niti predu. Ali ja vam kažem da ni Solomun u svoj svojoj slavi ne obuče se kao jedan od njih." (Mt. 6:28-29 RDK)

Možda se pitaš: "Ko je taj koji s tolikim divljenjem govori o pticama? Ko je taj zaljubljenik u prirodu, da sa tolikim ushićenjem upoređuje lepotu cveća sa raskoši starozavetnog cara Solomona?" U evanđelju po Mateju, u poznatom govoru na gori, naći ćeš upravo i te Isusove reči o pticama i cveću. Nebeski Otac vodi čudesnu brigu o svemu što je stvorio, uključujući prirodu i životinje. Možda ćeš reći: "Zaista se čini da je tako. Još kad bi neko takvu brigu vodio i o meni, srce bi mi bilo u miru." Prijatelju! Upravo je Isus taj koji ti želi poručiti da brine o tebi daleko više nego što se ti sam možeš brinuti o sebi. Kada govori o pticama, koje ne seju i ne žanju, a ipak dolaze do hrane, zahvaljujući Božjoj skrbi, Isus dodaje: "Zar vi niste mnogo vredniji od njih?" (Mt. 6:26 SSP) Neko je to lepo rekao i sažeo: "Naša vrednost je u tome što nas Bog ljubi." Biblijski prorok Isaija prenosi Božju poruku ljubavi za svoj narod: "Jer dragocjen si u mojim očima, vrijedan si, i ja te ljubim." (Isa. 43:4 KS) No, to je Božja poruka ljubavi i tebi: vredan si u Božjim očima. Kada govori o poljskim ljiljanima, koji takođe ne seju i ne žanju, a ipak su obučeni Božjom lepotom, Isus govori - u stvari - o Božjoj brizi za tebe. Zaključuje: "A kad travu u polju, koja danas jeste, a sutra se u peć baca, Bog tako odeva, a kamoli vas, maloverni?" (Mt. 6:30 RDK)

Možda ćeš na sve ovo reći: "Pošteno radim, pošteno zarađujem i sam vodim brigu o sebi. Svojim sam rukama marljivo radio pa nisam ni go ni bos, a nisam ni gladan!" Međutim, psalmista nas podseća na Božju svakodnevnu skrb i našu ovisnost o njoj. On kaže: "Sve Tebe čeka, da im daješ piću na vreme. Daješ im, primaju; otvoriš ruku svoju, site se dobra." (Ps 104:27-28 RDK) Možda misliš da zavisiš od posla i plate, no, istina je da tvoj život zavisi od Boga.

U Prvoj Knjizi o carevima, od sedamnaestog poglavlja pa nadalje, pratimo delovanje biblijskog proroka Ilije, koji prima zadatak od Boga da se suprotstavi lažnim prorocima u Izraelu. Bog mu ne daje samo uputstva gde će poći i šta će raditi, već mu kaže da će se i brinuti za njegove osnovne potrebe poput hrane i vode. Bog mu izdaje zapovest: "Idi odavde, i obrati se na istok, i sakrij se kod potoka Horata prema Jordanu. I iz onog potoka pij, a gavranima sam zapovedio da te hrane onde." (1. Car. 17:3-4 RDK) Bog nije rekao Iliji: "Idi odavde i kreni na istok, a za hranu ćeš se već nekako snaći. U krajnjem slučaju, možeš i postiti, ako se baš ništa i ne nađe za pojesti." Ne! Biblijski zapis potvrđuje Božje obećanje: "I onde mu gavrani donošahu hleba i mesa jutrom i večerom, a iz potoka pijaše." (1. Car. 17:6 RDK) Bog nije čekao da naiđe neko od ljudi i nahrani proroka, već je učinio čudesan zahvat i po pticama mu poslao pomoć. Verujem da je time Iliji hteo poručiti: "Vidiš kako brinem o tvojim potrebama. Ako si okružen i pustinjom, ja uvek imam načina da te nahranim."

Iskusio sam jednom prilikom Božju skrb na takav način, da sam se osećao kao da je i meni Bog poslao ptice da me nahrane. U ranoj sam mladosti silno želeo otputovati u inostranstvo te tamo potražiti sreću. Imao sam 21. godinu, kada sam krenuo na put. Zahvaljujući novčanom daru iz Božje ruke, kupio sam u ono vreme popularnu interrail kartu, što je bio jeftin način putovanja za mlade ljude. Njome sam mogao ceo mesec putovati vozom u svim pravcima - uglavnom po zapadnoj evropi. Početkom proleća, neiskusan, naivan i pun ideala, iz mog slavonskog sela sam najpre stigao u Zagreb. Zatim sam se iz Zagreba zaputio vozom prema krajnjem odredištu - Engleskoj. Tokom puta sam, u svom kupeu, upoznao vrlo srdačan sredovečni bračni par, koji je putovao za Minhen, nakon poseta rođacima u Zagrebu. Hans je bio Nemac, a Ina Zagrepčanka. Ljubazno smo razgovarali neko vreme - i to je bilo sve. Sišli su s voza u Minhenu a ja sam nastavio put. Mesec dana kasnije, vratio sam se u svoje selo, duboko razočaran što nisam ostvario svoj cilj - da ostanem u inostranstvu.

No, nisam se predavao. Nekoliko sam meseci naporno radio na seoskom poljoprivrednom dobru, te uz novac koji sam ranije uštedeo, uspeo sam ponovno kupiti interrail kartu. Iste sam se godine, početkom jeseni, ponovno zaputio prema zemljama zapadne evrope. Kako nisam mogao priuštiti spavanje ni u jeftinim omladinskim prenoćištima, a interrail karta mi je omogućavala neograničen broj putovanja, noću bih putovao vozom te se tako malo naspavao, a jutrom bih stizao u neki evropski grad. Oskudno sam se hranio, vrlo često samo pecivom ili hlebom. Nakon dvadesetak dana, shvatio sam da ću se, ponovno razočaran i slomljenih ideala, vratiti odakle sam i došao. Ipak, hteo sam do kraja iskoristiti moju mesečnu interrail kartu, pa sam putovao od grada do grada. Nakratko sam našao i u Kopenhagenu, glavnome gradu Danske. Dok sam šetao gradom, primetio sam u daljini toranj neke crkve - sa zavojitim stepenicama sa spoljašnje strane tornja. Pomislio sam: "Kad' sam već u Kopenhagenu, idem do te crkve pa da s vrha tornja pogledam panoramu grada." Kako se toranj uzdizao iznad drugih zgrada, lako sam našao crkvu. U dvorištu sam crkve primetio mnoštvo turista. Otvorio sam velika ulazna vrata i zakoračio u unutrašnjost crkve. Nakon što su mi se oči privikle na tamu, na desetak sam metara ravno ispred sebe, primetio čoveka, koji je gledao u mom pravcu. Pošao sam napred i zapazio da taj čovek i dalje gleda u mene. Kada sam mu se sasvim približio, počeo mi je nešto govoriti. Odjednom sam shvatio da je to Hans. Prepoznao me. Uzbuđeno mi je rekao da sačekam, da će se odmah vratiti. Izišao je žurno na dvorište te se ubrzo vratio sa Inom. Da, bili su to Hans i Ina, onaj ljubazni bračni par, koji sam upoznao u vozu - na svom prvom putovanju početkom proleća. Hans je ostavio Inu samu sa mnom, da se možemo ispričati, a ona me je povela na toranj sa zavojitim stepenicama. Tamo smo nakratko radosno popričali, čudeći se da smo se opet našli. Jer, upoznali smo se nakratko u vozu iz Zagreba; njih dvoje žive u Minhenu, a mi se ponovno susrećemo - u Kopenhagenu! Na kraju je Ina iz torbe izvadila nekoliko ukusnih sendviča te mi ih ostavila. Meni, koji sam tada izgledao poput prosjaka, to je značilo: "Ah, danas ću konačno dobro jesti!" Nakon toga se vratila nazad Hansu i grupi turista, s kojima je bila na turističkom razgledanju grada.

Neko će reći: "Dobio si tri-četiri sendviča, nakratko sreo dvoje poznanika, pa šta s tim? Vrlo važno!" Međutim, u trenucima kada me zahvati teskobna briga za sutrašnji dan, setim se ovog događaja. Ako je Bog toliko puno toga pokrenuo za takav mali događaj - kratki susret sa Hansom i Inom, zar onda nije spreman pokrenuti još više toga i za velike izazove, sa kojima se suočavam?! Prijatelju! Isus nas poziva da teskobno ne brinemo šta ćemo jesti, šta ćemo piti ili u šta ćemo se obući. Nebeski Otac zna da nam je to potrebno. On brine o svakom ljudskom biću. No, da li mi Bogu uzvraćamo pouzdanjem, odgovornošću i zahvalnošću za Njegovu brigu?

Vlado Pšenko
vladimir.psenko@zg.t-com.hr
www.krscanski-radio.hr