• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Istinitost Hristovog vaskresenja se može lako dokazati. Ta istinitost se oslanja na odlično dokazane istorijske činjenice.

Pre svega, mi imamo četiri posebna i nezavisna opisa. Na prvi pogled postoje varijante, ali dublje proučavanje otkriva saglasnost koja postoji između sva četiri opisa.

Ti opisi su ili istiniti ili lažni. Oni su morali biti napisani zajedno ili nezavisno jedan od drugoga. Nema treće mogućnosti.

Da nisu bili pisani nezavisno vidi se u potpunoj harmoniji koja među njima postoji. Suviše su slični. Ovakva sličnost ne bi mogla da postoji da su ih izmislile osobe koje nisu imale veze jedna s drugom.

S druge strane, među njima nije moglo biti nikakve konsultacije, prethodnog dogovora ili sporazuma zato što u opisima postoje i mnoge razlike. Da su pisci sarađivali oni bi se postarali da u njihovim opisima nema nikakvih varijacija. Zato zaključujemo da opisi nisu izmišljeni, nezavisno ili u sporazumu sa drugim evanđelistima. Oni su istinite potvrde činjenica. Svaki pisac je izneo vaskrsenje Gospoda Isusa Hrista onako kako ga je on lično video. Zato su opisi verodostojni.

Na drugom mestu, pažljivo proučavanje vaskrsenja otkriva činjenicu da je većina opisa data od strane očevidaca. Oni koji su to opisali videli su svojim očima vaskrslog Hrista. Događaj je ispričan jednostavno i bez ikakvih pokušaja da se ulepša ili preuveliča. Jedan opisuje ono što je drugi propustio i samo to je razlog očiglednih razlika.

Da su ovo izmislili mnogo godina kasnije, oni bi sigurno predstavili Isusa kako se pojavljuje pred svojim neprijateljima, kako ih zbunjuje i proklinje. To bi bio prirodni ishod opisa. Nijedan pisac nečeg izmišljenog ne bi mislio ni na šta drugo. Kakvu su samo priliku propustili! Ali istina je da se On pojavio samo Njegovim učenicima.

Na trećem mestu, čak i nevernici priznaju da su Njegovi učenici verovali da je vaskrsao.

Renan (Renan) je na primer, rekao da je to bila halucinacija žene koja je svetu dala vaskrslog Boga. Ali to je sasvim nemoguće i apsurdno zato što je trebalo ubediti Mateja i Tomu, a potom obratiti i Pavla.

Štraus (Strauss) tvrdi da su Njegova pojavljivanja bila vizionarna. Ali jedanaestorica i ostalih pet stotina nisu mogli da imaju potpuno istu viziju.

Drugi insistiraju na tome da On nije nikada ni umro. Šta bismo onda sa "vodom i krvlju"? Kako bismo to objasnili ako nije umro? Štaviše Njegovi neprijatelji su stražarili kraj Njegovog tela, i da se On samo onesvestio bio bi isuviše nemoćan da pobegne iz groba.

Najzad, da Isus nije vaskrsao, On sam bi bio prevarant. Rekao je da će vaskrsnuti iz mrtvih pa se tako i desilo. Posle svoga vaskrsenja On sam je proglasio da je ustao iz mrtvih. Ako je Njegova reč lažna, On je onda jedan običan lažov koji je nedostojan da se u Njega pouzdamo.

Vaskrsenje Gospoda Isusa kao što sam već rekao, jedna je od najbolje dokazanih istorijskih činjenica. Ima stotine događaja u istoriji koji nemaju ni blizu toliko svedoka. Pomislite samo, bilo je četrnaest grupa ljudi koje su Ga videle živog posle Njegove smrti.

1. Marija Magdalina kod groba.
2. Žene.
3. Petar.
4. Dva učenika iz Emausa.
5. Učenici u gornjoj sobi.
6. Učenici sa nevernim Tomom.
7. Učenici na obali u Galileji.
8. Jedanaestorica na planini.
9. Pet stotina braće zajedno.
10. Jakov.
11. Učenici u Vitaniji pri vaznesenju.
12. Stevan prilikom njegovog mučeništva.
13. Pavle na putu za Damask.
14. Jovan na Patmosu.

Neki od ovih svedoka videli su Ga ne samo jedanput već više puta. Kako su svi oni mogli da pogreše?

Sama činjenica da su mnogi od njih izgubili život zbog tog svedočenja ukazuje na istinitost njihovih tvrđenja. Ljudi ne umiru dobrovoljno za bilo šta, ali ljudi i žene su radije podnosili muke i smrt, nego da se odreknu vaskrslog Gospoda.

Da su ovi svedoci bili lažni, njihovi neprijatelji bi izneli suprotne dokaze. Jedino što su mogli da urade je da rašire priču o tome kako su Isusovi učenici ukrali Njegovo telo, dok su stražari spavali.

Ali, to je bila priča stražara. Kako su mogli da tvrde da su videli učenike kako su došli i ukrali Isusovo telo kad su spavali. Veoma je čudno da se nešto vidi za vreme spavanja.

Možete li zamisliti rimskog stražara kako spava na dužnosti, i to svaki od njih. Nemoguće!

S druge strane, kako ćemo uskladiti krađu Hristovog tela, kad su kasnije posmrtni zavoji u koje je telo bilo uvijeno nađeni, zajedno sa neodmotanim platnom koje Mu je bilo omotano oko glave, itd? Kada lopovi negde obiju, oni obično ostave sve u neredu. To nije bio slučaj sa grobnicom u kojoj je Isus bio sahranjen. Platno je bilo lepo savijeno na posebnom mestu. Posmrtna odeća je bila ostavljena u najboljem redu. Nije bilo ni traga od žurbe i straha kao što bi čovek očekivao u slučaju da su nervozni i uplašeni učenici pokušali da ukradu Njegovo telo iz groba.

Nikako ne smete da zaboravite na strah onih koji su ga sledili. Oni su bili preplašeni. U stvari, oni su Ga svi napustili i pobegli. Izgubili su svaku trunku hrabrosti. Oni bi zbog toga bili poslednji ljudi na svetu koji bi pokušali da ukradu telo iz groba opkoljenog rimskom stražom.

U svakom slučaju, kako bismo objasnili čudnu promenu od straha do hrabrosti, štaviše odvažnost, koja je bila ishod Njegovog vaskrsenja iz mrtvih.

Da su oni ukrali telo oni bi nastavili da se kriju. Činjenica je da su izišli hrabro, otvoreno i javno i proglasili Njegovo vaskrsenje; čak su optužili Jevreje i članove Sinedriona da su Njegove ubice. To dokazuje bez ikakve sumnje, da oni nisu imali bilo kakve veze sa Njegovim ponovnim javljanjem.

Ne, Njegovi neprijatelji nisu mogli da nađu suprotne dokaze. Oni su bili bez reči. Njihova objašnjenja su bila detinjasta, apsurdna i nemoguća, ali u slučaju da On nije ustao iz smrti, kako bi oni to samo brzo dokazali.

Osnivači svih svetskih religija su umrli i nisu nikada vaskrsli. Hristos i samo Hristos, jedini je vaskrsao.

Kada je Talirand (Talleyrand), veliki agnostik hteo da osnuje novu religiju, to mu je teško išlo; zato je zatražio savet od Kralja Francuske koji mu je odgovorio: "Idi i umri razapet na krstu, i trećeg dana vaskrsni, pa će ljudi onda verovati u tvoju religiju."

Da, Isus Hristos je ustao iz mrtvih i zato ćemo i mi ustati iz mrtvih, jer Njegovo vaskrsenje garantuje naše vaskrsenje.

Neki od nas bi upitali sa kakvim telima ćemo se pojaviti? To pitanje je bilo postavljeno i Pavle je već odavno odgovorio na njega. Mi ćemo biti kao On, kaže nam Pavle. I ako uspemo da otkrijemo kakvu vrstu tela je On imao, onda ćemo znati nešto više i o telu koje ćemo mi imati toga dana.

Duhovno Telo

Pre svega, jasno je iz Božije Reči da je naš Gospod primio duhovno telo. Onda ćemo i mi imati duhovna tela. A šta je duhovno telo? To je telo koje ne podleže prirodnom zakonu.

Kada je naš Gospod bio podignut iz mrtvih, nikakva vrata ili zatvorske rešetke nisu mogle da Mu predstavljaju prepreku. Kada su učenici bili zajedno prvi put bez Tome, a onda sa njim, Isus se iznenada pojavio među njima. Kako je On ušao niko nije znao. Odjednom se pojavio među njima. I dok je jeo sa njima i pokazao im svoje ruke i ranu od koplja u rebrima, oni su znali da je to lično Isus i da je uprkos tome što su vrata bila zatvorena, On ipak ušao kod njih.

Tako će biti i sa nama. Zidovi nam neće predstavljati prepreku. Bićemo sposobni da kroz njih tako lako prolazimo, kao što se sada lako krećemo kroz vazduh koji dišemo. Zemljina teža neće moći da nas zaustavlja. Zakoračiti u prostor sa vrha visoke zgrade biće sasvim bezbedno. Moći ćemo da se uzdignemo po volji bez ikakvog penjanja stepenicama.

Prostor će biti uništen. Moći ćemo da idemo kuda god zaželimo. Daljina nam neće predstavljati ništa. Ako poželimo da idemo od planete do planete biće nam sasvim lako, zato što ćemo imati duhovna tela, a duhovna tela ne podležu prirodnim zakonima.

Snažno telo

Zatim, naš Gospod je dobio snažno telo. I mi ćemo isto tako dobiti snažna tela. Sada se zamaramo i iscrpljujemo. Često nam nije moguće da završimo posao, ili da uradimo ono što želimo. Umaramo se i moramo da se odmaramo. Potrebno nam je spavanje. Nekada nam je potreban duži odmor, i to sve zbog toga što se naša tela umaraju a energija troši.

Sa našim vaskrslim telima nećemo znati za umor. Nikada više nećemo reći, "umoran sam." Sav zamor će nestati. Naša tela se nikada više neće premoriti. Spavanje neće više biti potrebno. Nikada više nećemo morati da zastanemo da bismo predahnuli. Sa svojim vaskrslim telima primićemo svu izdržljivost koja nam je potrebna za rad. Kako će to biti divno, nikada više ne osećati umor.

Besmrtno telo

Zatim, naš Gospod je imao besmrtno telo, telo koje nikada ne može da umre. I mi ćemo imati takvo telo. Na Nebu ne može da bude smrti. Biblija nam kaže da je smrt poslednji neprijatelj koji će biti uništen. Dakle, tamo neće biti smrti. Nikada više nećemo morati da umremo. Na nebu neće biti sahrana. Za groblja se neće znati. Grobara više neće biti. Nikada više neće biti rastanaka. Smrti će potpuno nestati. Besmrtna tela ne mogu da umru.

Tela koja ne mogu da propadnu

Naš Gospod je imao nepropadljivo telo. I naša vaskrsla tela će biti nepropadljiva. Svakih sedam godina naša sadašnja tela doživljavaju potpunu promenu. S vremena na vreme ćelije moraju da se obnove. Naša tela se neprestano kvare i troše. Ali u vaskrslom životu nema telesnog propadanja. Naša tela će trajati zauvek. Neće biti propadanja niti kvarenja. Propadanje je vezano za ovu zemlju. Imaćemo tela koja nikada neće propasti.

Sjajna, pobednička tela

Konačno, naš Gospod je dobio sjajno, pobedničko telo, telo tako sjajno da je sijalo jače od sunca. I mi ćemo isto tako imati sjajna tela, tela sjajnija od podnevnog sunca.

Letimično nam je pokazano takvo telo na Planini preobraženja, gde se kaže da je i sama odeća našega Gospoda blistala i sijala za vreme Njegovog Preobraženja, u prisustvu Njegovih učenika. Tako ćemo se i mi sijati kroz čitavu večnost.

Oni koji mnoge obrate pravednosti, kaže Gospod, sijaće kao zvezde zauvek. Sunce će izgledati tamno u poređenju sa sjajem naših sjajnih tela. Svetlost kojoj ljudska bića ne mogu da priđu biće naša.

Isti kao On

Kako ćemo biti predivni toga dana nemoguće je reći. Jedino što znamo, to je da ćemo biti kao On. On je umro kada je imao oko trideset tri godine. Znači da ćemo biti večno mladi. Bora će nestati, a lepota mladosti, obasjana vaskrsenjem, biće obnovljena.

Kaže nam se da ćemo biti izmenjeni i postati slični Njemu, a sa onima koji su otišli pre nas bićemo zauvek sjedinjeni te ćemo se zajedno s njima sresti sa Gospodom u vazduhu. O, kakva promena, kakva izmena! To je ono čemu se mi nadamo kada slavimo Uskrs.

A kada će se to sve desiti? Kada ćemo mi primiti naša vaskrsla tela? Kada će se sva ova obećanja ispuniti? Za vreme Drugog dolaska našega Gospoda. To će se dogoditi kada se On vrati. Niko do tada neće vaskrsnuti. Danas Božiji narod čeka da to jutro svane. Truba će zatrubiti. Mrtvi u Hristu će ustati, živi vernici će biti izmenjeni i onda će se i jedni i drugi zajedno podići na susret Gospodu u vazduhu.

Onda će doći Hristov Sud, dan nagrada i svadbena večera Jagnjetova. Zatim će doći naša vladavina sa Hristom za sledećih hiljadu godina, a posle toga beskrajna večnost.

O kakve li nade! Nije ni čudo što se mi ponosimo Uskrsom. Ne samo da nas podseća na vaskrsenje našeg Gospoda, već kao što smo rekli, govori nam i o našem vaskrsenju i o slavi koja nas čeka. Neka vam je na radost Uskršnji Dan!