Naslovna » Magazin » Arhiva » #1 » ....

Ko me je poljubio?

Evangeline Booth

Jednoga dana stajala sam pred ulazom dvorišta velikog istražnog zatvora i policijske stanice. U dvorištu je bilo dosta ljudi, neki su tu poslom, neki posećuju svoje zatvorene rođake, neki tu rade. Sve je delovalo mirno. Odjednom, začula se vika i lom. Otvorila su se jedna metalna vrata iz kojih su brzo izlazili ljudi - kao da beže od nečega. Onda sam videla prizor od kojeg mi je zastao dah. Pojavila se žena, koju su držala četiri policajca, ona se otimala i vikala, njena odeća je bila iscepana i krvava, njeno lice puno modrica i mrlja od sasušene krvi. Policajci su je vodili kroz dvorište do automobila, ali žena se toliko žestoko otimala, da je rušila sve oko sebe.

Šta sam mogla da uraditi? Ovo je bio trenutak koji je trebalo da iskoristim. Da li mogu da ponudim molitvu toj ženi? Ne, nije bilo vreme za to. Da li mogu da pevam? To bi bilo smešno. Da li mogu da joj dam novac? Njoj novac ne bi pomogao.

U mom razmišljanju i želji da pomognem ovoj ženi, jedna misao mi je ispunila i zapalila srce. Prišla sam toj ženi s leđa koju su čvrsto držali i brzo je poljubila na obraz i sklonila se.

Žena se odjednom umirila a policajci su mogli da odahnu. Ona je pogledala u nebo i rekla: "O moj Bože!" Okrenula se i opet rekla: "O moj Bože, ko me je poljubio? Od kada je moja majka umrla niko me nije poljubio." Zatim je ušla u kola, koja su je vozila u centralni zatvor na odsluženje kazne.

Kasnije sam otišla u zatvor da posetim ovu ženu. Čuvar mi je rekao o njoj da se ponaša kao luda, da šeta po svojoj ćeliji i da svakoga pita: "Da li znaš ko me je poljubio?"

Kada sam je ugledala ponovo sam ostala bez daha, njeno lice je bilo čisto, imala je velike i lepe oči. Prišla mi je, i pitala me: "Da li ti znaš ko me je to poljubio? Zatim je nastavila: "Imala sam sedam godina, kada je moja majka - udovica, umrla. Umrla je u siromaštvu, u starom i mračnom podrumu. Kada je umirala pozvala me k sebi, stavila svoje ruke na moje malo lice i rekla: "Jadno moje dete, moja mala bespomoćna devojčice. O Bože, smiluj se nad mojom malom devojčicom, i kad ja odem, ti je zaštiti i brini se za nju." Od tog dana do sada, niko me nije poljubio. Žena se ponovo zagledala u mene i pitala me: "Da li ti znaš ko me to poljubio?" Rekla sam: "Ja sam ta koja te poljubila".

Onda sam joj mogla da joj kažem o Njemu, čije srce je mnogo nežnije od moga, o Njemu koji je umirao na krstu radi naših greha, o Njemu koji je bio ranjen radi naših prestupa, o Njemu koji nam daje poljubac oproštenja kada se izgubljeni vraćamo k njemu...

Evangeline Booth je ćerka Williama Booth-a osnivača misije Armija Spasa, Sama Evangelina je bila jedna od vođa ove misije (1934-1939), posle očeve smrti. Ona je takođe bila jedina žena sa činom generala u Armiji Spasa.
"Greh svoj kazah Tebi, i krivice svoje ne zatajih; rekoh: Ispovedam Gospodu prestupe svoje; i Ti skide s mene krivicu greha mog."
- Psalam 32:5

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 375
Ukupno: 2355639
Generisano za: 0.007''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/magazin/arh/001/03.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.