Preporod i samoodricanje
"Još je carstvo nebesko kao blago sakriveno u polju, koje našavši čovek sakri i od radosti zato otide i sve što ima prodade i kupi polje ono. Još je carstvo nebesko kao čovek trgovac koji traži dobar biser, pa kad nađe jedno mnogoceno zrno bisera, otide i prodade sve što imaše i kupi ga." (Matej 13,44-46)
Pre nego počnem, moram vam reći da se osećam kao da nemam reči. Ovo nije gluma. Previše se bojim Boga da bi pred vama ovako dramatizovao, ali radio sam čitavu prošlu nedelju na ovome šta ću vam danas reći. Radio sam i radio te pisao i cepao što sam napisao sve do kasno prošle noći. Oko jedanaest sati prošle noći, nakon sastanka, otišao sam u svoju radnu sobu. Ušla je moja žena i rekla: "Šta sad to znači? Mislila sam da ideš u krevet."
Rekao sam: "Ne, nemam još ništa od onog što bi hteo reći. Apsolutno ništa."
A ona je rekla: "Dobro, vidimo se onda ujutro."
Vidite, trebam učiti o samoodricanju, ali toliko je stvari u Svetom pismu koje ne možete učiti, jer toliko je drugih stvari na kojima se to mora graditi, a toliko se temelja srušilo. Toliko je stubova razbijeno i uništeno da se pitaš odakle započeti? Gde da započnem? Gde da uopšte započnem?
Samoodricanje. Kako vi to razumete?
Dok sam slušao brata kako propoveda... nikada ga ranije nisam čuo... on je nastavljao ponavljati reč koja je meni nedeljama padala na um te sam se pitao: "Gospode, kako mogu poučavati o samoodricanju ako ne razumeju tu nauku? Kako uopšte možemo početi govoriti o samoodricanju u crkvama u ovoj naciji ako one najpre ne razumeju osnovnu nauku koju više ne razumeju, jer je ni pastori ne razumeju?"
To je nauka o preporođenju.
A onda dok sam sedeo ovde, i moj je dragi brat rekao: "Znam da se od mene očekuje da ne govorim o probuđenju, ali sve je to o preporođenju."
A ja sam rekao: "Tako je!"
Želim da samo ukratko pogledamo u ovaj odlomak tako da niko ne može reći da nisam govorio o samoodricanju, a onda želim da pogledamo u nešto drugo, posebno vi mladi ljudi, jer ako uhvatite tu istinu, ona će dati snagu vašem životu, vašoj službi, vašem propovedanju.
Mladi ljudi, poslušajte me! U ovoj se zemlji događa reformacija. Stvarna reformacija. Ne govorim o rastu crkve, niti o reformaciji ili probuđenju "zabavnog tipa". Ne govorim ni o harizmatskom tipu probuđenja. Putujem širom ove zemlje. Putujem svetom. Posećujem mnoge univerzitete i vidim nešto zapanjujuće, čak i na sekularnim univerzitetima kad odlazim tamo govoriti, vidim stotinu, stotinu pedeset mladića i devojaka koji čitaju Edwardsa i Spurgeona, a što je još važnije, apostola Pavla, i to ispravno.
Događa se reformacija, to je Bog učinio i on će to činiti, ali postoje određene nauke koje su ključ ako želimo videti reformaciju i probuđenje. A ako to treba biti podržano, biće podržano ne žarom, nego istinom. I ne samo istinom, već istinom osnaženom Duhom Božjim. Biblijska terminologija sa biblijskim definicijama primenjivana i osnažena Svetim Duhom je vitalno hrišćanstvo. Biblijska terminologija sa biblijskim definicijama bez primene i sile Svetoga Duha nije ništa više od mrtvog pravoverja i intelektualnog kalvinizma.
A onda, biblijska terminologija bez biblijskih definicija zapravo je tradicionalna crkva u Americi. To uvek vodi do četvrtog stupnja, a šta je to? Odbacivanje svih biblijskih terminologija te preuzimanje metodologija za rast crkve da bi se sagradilo nešto što nije crkva. I tako, mladi ljudi, govoriću vama. Govoriću uglavnom mladim ljudima, ali i starima, jer nam je svima to potrebno čuti. Potrebna nam je istina. Ali istina mora biti više od samo činjeničnog dokaza u nekoj knjizi. Ona je više od tvrdnje. Ona je osnažena Svetim Duhom. Ona mora postati stvarnost u vašem životu, stvarnost krsta, stvarnost uskrsnuća, stvarnost sile Svetoga Duha i prisutnosti Božje, jer dok ona ne postane stvarnost, niste ništa više od male dece koja poput papige sve ispravno ponavlja, a nema pojma o čemu govori.
I tako, u ovom tekstu, nešto što želim istaknuti, pogledajte na trenutak u 44. stih:
"Još je carstvo nebesko kao blago sakriveno u polju, koje našavši čovek sakri i od radosti zato otide i sve što ima prodade i kupi polje ono."
Ovo apsolutno ruši naše razumevanje pobožnosti i samoodricanju.
Vidite, takvo razmišljanje imamo jer je većina ljudi u crkvama danas neobraćena i nevoljno čini pravednost i nevoljno odbacuje zlo. Mi imamo ideju da samoodricanje znači da jedno grešno stvorenje mora pustiti zle stvari koje voli i prihvatiti pravedne koje mrzi da bi spasilo svoju vlastitu kožu.
Ali samoodricanje, ono što ono zaista jest, je ovo... i to sam zapisao: samoodricanje je stvarnost novoga stvorenja, jednostavno provoditi život kakav je postao kroz delo preporođenja Svetoga Duha; to znači, živeti u skladu sa svojom novom prirodom čineći pravedna dela koja se sada vole i odlažući grešna dela palog nepreporođenog tela koja se sada mrze.
To je dragovoljan i radostan odgovor preporođenog čoveka čiji je um uhvatio nešto od Božje slave, nešto od vrednosti Hristove žrtve i nešto od veličine spasenja koje mu je potpuno besplatno dano.
Dakle, ne govorimo o samoodricanju u onom nevoljkom i užasnom smislu, nego u smislu novoga stvorenja koje je promenjeno Božjom silom, koje je primilo novo srce koje ljubi i želi pravednost, koje je primilo duhovne oči nakon preporoda da vidi lepotu i čudo Hrista, da ga želi i nezadrživo se primiče k njemu. Govorim o Evanđelju sile, a kad verujete u Evanđelje sile i delo preporođenja od Svetoga Duha, više ne zavisite od ruke tela i o svim onim glupim malim lakrdijama i zabavama koje se prve u Isusovo ime da bi privukle ljude. Ovo nije samo Evanđelje istine, nego i Evanđelje sile.
Toliko je odlomaka koji se bave sa ovim, ali želim da na trenutak pođemo u Jezekiljevu knjigu. U toj ćemo knjizi naći nešto što je u velikoj vezi sa samoodricanjem. Jezekilj, poglavlje 36. Novorođenizam. Imam prijatelja koji je napisao letak naslova Novorođenizam. Svi su u ovoj zemlji nanovo rođeni, a razlog tome zašto su nanovo rođeni je taj što je većina propovednika ili pastora koji ne razumeju Evanđelje ni silu Evanđelja. Evanđelje se svelo na četiri duhovna zakona i pet stvari koje Bog želi da znate. I šta smo uradili? Pretvorili smo spasenje u ništa drugo nego u nekoliko malih i lakih koraka, a na kraju i u praznovernu molitvu. Spasenje smo pretvorili u ništa više nego u puku ljudsku odluku kada čovek sam za sebe odlučuje da će jednostavno iskočiti iz reda za pakao da bi uskočio u red za nebo.
Ali kad shvatite silu preporođenja, sve drugo počne padati na svoje mesto, a dok ne shvatite silu preporoda, ne možete razumeti nauku i poziv na samoodricanje. Dopustite da vam dam jedan primer toga pre nego čitamo iz Jezekilja... još jednu malu definiciju koju sam zapisao o čoveku: Čovek je palo stvorenje, korenito zlo, duhovno mrtvo, moralno pokvareno; stvorenje koje ljubi greh i mrzi Boga. U samoj srži svoga bića on se odupire Bogu kao i sam đavo. Ne može se promeniti niti ima želju za tim. Ljubi laž i učiniće sve u svojoj snazi da zadrži i potisne svaku istinu o Bogu. Što više zna o Bogu, više ga mrzi, jer Bog je pravedan, a čovek zao.
Sada kada to shvatate, kako možete očekivati da će takvo stvorenje kad iznenada čuje poruku Evanđelja o samoodricanju, okrenuti leđa apsolutno svemu tome, i po svaku cenu početi slediti Hrista? Kako možete očekivati da će čovek krenuti na put od hiljadu kilometara ako nikada nije bio voljan ni sposoban učiniti prvi korak? Kako možete očekivati, kao što je to brat rekao: "Hajde da ih spasimo, a onda ih postupno upoznajmo sa spasenjem, učeništvom i pozivom na samoodricanje". Želim vam nešto reći: jednako je nagovoriti mrtvaca da napravi jedan korak ili da ih napravi milion. Ako je mrtav, on je mrtav. A u tome otkrivamo silu preporođenja.
Ja kao propovednik, putujući propovednik, mali propovednik, zbog svoje vere u silu Evanđelja i delo preporođenja Svetoga Duha mogu pogledati u najnečistije ljude na licu zemlje i reći im da ostave majku, oca, zemlju, dom, svoj vlastiti život i da prihvate Hrista. I neko će iz te grupe izaći. Evanđelje ne mogu zaključati. Znam da mogu pridobiti ljude da dođu i umru od samog trenutka kad im progovorim, jer verujem u silu uskrsnuća. Neko će reći: "Kako možeš očekivati da neko to učini?"
A ja kažem: dakle, dopustite mi odgovoriti sa drugim pitanjem. Kako je Jezekilj mogao zapovediti suvim kostima da ožive? I kako je Isus mogao povikati mrtvacu da izađe iz groba? Jer spasenje nije samo neka malena, sićušna ljudska odluka. To je nadprirodno delo Božje. Tvrdim da je više sile otkriveno u delu preporoda Svetoga Duha u životu jednoga grešnika od sve sile otkrivene u šest dana stvaranja. Moramo u to verovati i nećemo podleći lukavštinama i prevarama. Ne tražimo misionare. Vidim pred sobom mnoge mladiće. Ja tražim jednog čoveka koji će uzeti otvorenu Bibliju, stati nasred gradskog trga i propovedati dok ga ne ubiju ili dok neko ne izađe odande nanovo rođen, jer to je sve što se traži. Istina. Što više svoj život ispunjavamo ludostima, manje će sile Božje biti otkriveno u našem životu.
Pogledajmo sad u Jezekilja 36. da vidimo veličanstvenost toga i kako jedan čovek može prihvatiti samoodricanje. U 36,22 stoji: "Zato reci domu Izrailjevom: Ovako veli Gospod Gospod: Neću vas radi učiniti, dome Izrailjev, nego radi svetog imena svog, koje oskvrniste u narodima u koje dođoste!"
Ne znam. Čini mi se da Bog ima... ne znam je li to smisao za humor. Ne znam kako biste vi to nazvali. Ne znam zašto to čini. Propovedam na mnogim mestima, ali pre negoli ustanem da govorim, uvek se tamo nađe neka žena koja se diže i peva pesmu koja postavlja ova pitanja: "Ne znam zašto me Bog spasio. Kakvo je dobro u meni video?"
A ja sam poput deteta u zadnjem redu crkve, govorim sebi: "O digni me! Reći ću ti." I svaki put moram na podij i svaki put moram reći: "Dopustite da vam tačno kažem zašto vas je Bog spasio. To nema nikakve veze sa vama. On u vama nije video nikakva dobra. Jedina stvar kojom ste ikada mogli motivirati svetog i pravednog Boga jeste da osudi vašu dušu na najdublju dubinu pakla. Bog vas je spasio zbog svoga vlastitog imena, za svoju vlastitu slavu i za očitovanje svoje vlastite sile."
Ali nemojte zaboraviti i ovo, on vas je spasio i zato jer vas ljubi. On je ljubav. Ne zaboravite to. Znajte da ljubav nije izvučena iz njega nekom vašom nasleđenom dobrotom još od vremena stvaranja, nego on je ljubav i on spasava jer je ljubav. O, kakva divna nauka da to nije samo zbog njegove vlastite slave, njegova vlastitog imena. To je vrlo popularno reći na konferencijama kao što je ova i ja sam ushićen, jer to je istina. Ali nemojte zaboraviti, Bog je ljubavi i zato spasava ljude.
Želim da pogledate u nešto vrlo važno. Kad kaže: "Što činim... činim... radi svetoga imena svojega." A onda u 23. stihu kaže: "I posvetiću ime svoje veliko oskvrnjeno u narodima, koje vi oskvrniste među njima!" Zašto? "I narodi će poznati da sam ja Gospod, govori Gospod Gospod, kad se posvetim u vama pred njima." On kaže, ja ću obaviti delo spasenja i ono će biti tako veliko u vama da će i paganski, nevernički narodi, spoznaće da se nešto natprirodno ovde dogodilo i da sam ja Bog.
Shvatate li da je Bog mogao spasiti Izraela iz Egipta tek tako, ali došla je nevolja za nevoljom. Zašto? Dokazao je Egiptu da je on Bog. Kad Bog doista čini delo spasenja, izvorno obraćenje u životu jednoga čoveka, iako ne očekujemo da nevernički svet to vidi i potpuno razume, trebali bismo očekivati da vidi nešto što ne može objasniti. Ali zbog propovedanja u ovoj zemlji, ime Božje toliko se puta hulilo među poganima jer isprazno izjavljujemo da su nepreporođeni ljudi spašeni. Žive poput mutanata, a onda nevernički svet gleda u nas i kaže: "Gde je sila tvoga Boga? Predmet ste ismejavanja." Predmet ismejavanja.
Vidite, govorimo o nauci. Ne samo o nauci u odnosu na nauku o spasenju, već o nauci u odnosu na crkvu. Ovo je tako važno. Crkvena disciplina nije radi... ona nije samo radi vraćanja zalutalih ovaca. Ona je radi Božje slave. Ona je radi njegova imena. Ona pred ljudima treba predstaviti očitovanje sile Božje kroz obraćenu crkvu, kroz preporođenu grupu ljudi. Kao pastori, poslušajte me, trebali biste se brinuti za svoje ovce, jer ih volite, ali trebali biste ih čuvati i zbog Božjega ugleda. Pavlova je želja bila predstaviti tu crkvu kao prekrasnu devicu. To je bio njegov život. To je bilo njegovo životno delo. Sve je to u vezi s ljudima, ali ne samo sa ljudima. To je pre svega u vezi s Bogom i njegovim ugledom i njegovom slavom među narodima.
Dozvolite, da vam dam jedan primer. U Četvrtoj Mojsijevoj 14., nakon što se dogodilo ono sa uhodama i svime ostalim, Bog je iskušao Mojsija, a i svojom milošću, uzdigao ga je. Ali i iskušao ga je. Rekao je: "Mojsije, odmakni se. Sve ću ih uništiti i od tebe ću stvoriti novi narod."
A Mojsijevo posredovanje je bilo ovakvo: "Ne, Gospode, ne možeš to učiniti jer bi tvoji neprijatelji rekli da iako si ih bio u stanju izvesti iz zemlje egipatske, nisi ih bio u stanju dovesti u njihovu vlastitu zemlju."
Tvrdim vam da je to tačno ono što se danas događa u našoj zemlji. Bog ih je spasio, ali ne može više ništa sa njima učiniti. Bog ih može spasiti od pakla, ali ih ne može spasiti od sile greha. Imao sam tu privilegiju sedeti sa Ravenhilom ( Leonard Ravenhill). Sećam ga se kako je govorio: "Dakle, spašeni ste. Spašeni od čega? Jeste li spašeni od požude? Spašeni od pohlepe? Spašeni od ponosa? Spašeni od nemorala? Od čega ste spašeni?"
Toliko baptističke teologije nije ništa drugo nego protiv-delovanje, pokret protiv-delovanja protiv jeresi, ali on sam postaje jeres. Tako smo brzi braniti nauku opravdanja da uništavamo tu istu nauku, jer ako imate nauku opravdanja bez nauke preporoda, nemate ništa. Isti Bog koji ima vlast opravdati grešnike, jer je Njegov vlastiti Sin umesto njih umro pod njegovim gnjevom, isti Bog ima vlast preporoditi srce i učiniti čoveka ne samo da bude novo stvorenje, nego da se i ponaša kao novo stvorenje.
U 24. stihu on govori: "Jer ću vas uzeti iz naroda, i pokupiću vas iz svih zemalja, i dovešću vas u vašu zemlju." To je osnovno za samoodricanje. Vidite li to? Radi se o Bogu. Naš brat dugo je govorio o našoj dužnosti. To je novčić sa dve strane. Obe strane moraju biti svaka na svojoj ili ćete obe iskriviti. Govorite o Bogu i Božjem delu u tome. Ovde je to ista stvar.
Pogledajmo dalje u ovaj odlomak, 24. stih. Volim ga. Naglasiću tu ličnu zamenicu JA. Parafrazira ću: "Ja ću vas tada sabrati iz svih naroda i ja ću vas skupiti iz svih zemalja, ja ću vas natrag dovesti u vašu zemlju." Zatim 25. stih: "Ja ću vas pokropiti čistom vodom da se očistite. Ja ću vas očistiti od svih vaših nečistoća i od svih vaših idola. Ja ću vam dati novo srce, ja ću u vas udahnuti nov duh! Ja ću izvaditi iz tela vašega srce kameno i ja ću vam dati srce od mesa. Ja ću u vas udahnuti svoj Duh da hodate po mojim zakonima i da čuvate i vršite moje zapovesti."
Vidite li o čemu se ovde radi? Spasenje je sve Božje delo očitovanja njegove slave i to je razlog zašto bi ljudi kao što smo i sami trebali to jako čuvati i pažljivo propovedati, jer sve je to o Bogu i njegovu imenu da bi njegovo ime bilo veliko među narodima. Neka se sveti ime tvoje! Neka dođe carstvo tvoje! Neka bude volja tvoja!
Kad u propovedanju više nemate preporođenja, nemate ništa. Ništa. On kaže: "Tada ću vas sabrati iz svih naroda." Odvojenost. Odvojenost. Ja ću vas odande izvesti i to rukom jakom!
Ako u tvom životu ne postoji delo odvojenosti prepoznatljivo u svakoj tački, izgubljen si.
Kažeš: "O, brate, ako to kažem, ubiće me." Onda umri!
"Izgubiću svoj dom!" Onda ga izgubi!
"To će me skupo koštati!" Onda plati! Ne govori mi o tome! Koliko kalvinista imamo? Koliko ljudi koji imaju dobru teologiju, ali prevelike su kukavice da bi to propovedali?
"To će mi stvoriti problem!" A što očekujete da će to učiniti? Svi oni koji su otišli pre nas, prolili su svoju krv. Vi propovedate uglavnom nepreporođenom crkvenom telu. Šta očekujete da će vam učiniti? Ali kako će se to promeniti osim ako ne trpimo?
Pre nekoliko godina, propovedao sam u jednoj velikoj školi i izbilo je, kako su mi rekli, izvorno probuđenje. Nikada mi više nisu dopustili vratiti se u tu školu. Neki su me pitali o tome i rekli da to ne razumu.
Rekao sam im: "To je ono što morate razumeti. Ljudi su precivilizovani da bi hteli istinsko Božje probuđenje. Oni žele sve lepo, uređeno i čisto i nikada ga neće imati, jer ako bi probuđenje došlo, sve bi razbilo, uključujući i nas."
Najgora stvar koja se ikada može dogoditi nekom propovedniku jeste ta da postane mnogo civilizovan. To je bezvredno. Bezvredno. Jedna stvar koju sam primetio u vezi sa Ravenhilom bila je da bih radije imao jednoga Ravenhila nego dvadeset "mrtvih" kalvinista. Ono što sam primetio u vezi sa Ravenhilom bilo je da je bio opasnost za mnoge. Bio je opasan. Mi trebamo biti ljudi ljubavi, ljudi sa ubrusima, ljudi koji plaču, ljudi koji služe, ali u vezi sa istinom moramo biti opasni.
Očekujete li doista da ćete iz ovoga izaći nepovređeni? Bez ikakva ožiljka? Čitajte Hovela Harisa, Danijela Rovlandsa, Vhitfilda (Howella Harrisa, Daniela Rowlandsa, Whitfielda), braću Vesli (Wesley), pa čak i samog Edvardsa (Edwardsa). Pogledajte koliko je to koštalo. A jednaka je stvar bila u njihovo vreme kao što je i u naše. Vidite li šta se događa? Reći ću vam što se događa.
Ako ste kršteni kao dete, u crkvi ste. Pa makar i nepreporođeni, u crkvi ste. U crkvi ste. Ušli ste. Zašto? Jer ste prošli kroz neku od čoveka stvorenu praznovernu stvar. Mi nismo ništa drukčiji. Mi jedino ne krstimo decu. Mi imamo onu glupu praznovernu molitvu na kraju "rimskog puta" ("Četiri duhovna zakona") koja više ljudi šalje u pakao od bilo čega drugog u ovoj zemlji. To je istina. To je istina. To je istina.
Pogledajte šta mi radimo. Samo pogledajte! Ništa drugačije od Jehovinih svedoka ili sličnih njima. Razgovaramo sa čovekom i kažemo: "Znaš li da si grešnik?" I obično kažemo nešto poput ovoga: "Znaš da smo svi grešnici." Mojoj je majci bio utvrđen rak, pre nekoliko meseci došao je lekar i rekao joj: "Znaš, Ana, imaš rak."
Čekamo li mi u Božjoj prisutnosti, da njegov strah padne na nas?
Nekom čoveku kažete: "Znaš, Biblija govori da si grešnik." A ako on kaže: "Da, znam da sam grešnik", onda mi skočimo kroz sledeći evanđeoski kolut da bi i on mogao skočiti kroz njega. Dakle, on zna da je grešnik pa pređimo na sledeće pitanje. Dopustite mi da to kažem ovako. Priđite samom đavolu i pitajte ga zna li on da je grešnik. On će vam reći: "Hvala mnogo na pitanju. Svakako da sam grešnik."
Vidite, pitanje nije prepoznaje li čovek sebe da li je grešnik. Pitanje je ovo: "Dok sam ti iznosio Evanđelje, je li sila Božja tako preporodila tvoje srce da sada mrziš greh koji si jednom voleo?"
Ako on kaže: "Da, znam da sam grešnik", mi mu onda kažemo: "Bi li hteo ići u nebo?" Jeste li ikada ikoga čuli: "Ne, ja bih radije išao u pakao." Svi žele u nebo, zar to ne shvatate? Apsolutno svi žele u nebo. Oni samo ne žele da i Bog bude tamo kad stignu. Ljudi vole nebo i nemaju nikakav problem sa njim; oni samo mrze Boga. I tako pitanje nije: "Želiš li u nebo?" Pitanje je: "Je li Bog kojega si tako mrzio, ignorisao, prezirao i pokazivao mu toliku nezahvalnost, tako radio na tvojem srcu da ga sada ceniš, voliš i želiš? Hrista koji je prolio svoju krvi za dušu čoveka? Je li Bog obavio takvo delo u tvom srcu da ti je sad dragocen?"
A mi, ako ga navedemo da kaže da je grešnik i da želi u nebo, onda mu postavljamo ovo pitanje: "Dobro, bi li sada voleo moliti i tražiti Isusa Hrista da uđe u tvoje srce?"
Znate, zapravo nigde ne vidim - koristim satiru, jer su je i neki proroci koristili, biblijski je to ispravno činiti - ali zapravo nigde ne vidim da je Isus došao i rekao: "Znate, vreme se ispunilo. Carstvo Božje je tu. Želi li me sada iko pozvati da uđem u njegovo srce? Stojim tu, čitav dan, kvaka na vratima nije spolja. Ako otvorite vrata, bićete..."
Isus Hrist poseduje vrata. Ako ih želi razvaliti, on će to i učiniti. Vidite, ovo je došlo do tačke apsurdnosti. Iz ovoga mogli biste proizvesti komediju.
Mnoga braća u stranim zemljama gde sam propovedao i kuda sam putovao šale se na račun američkih evanđelista i južnih baptista: "O, Bože, molimo te, nikada ih nemoj poslati ovamo."
Radi se tu o pozivu na pokajanje i na veru. Znate, propovedao sam Evanđelje i video ljude koji su u trenutku bili spašeni i još uvek hodaju sa Hristom. Ali sreo sam i druge koje sam poslao kući i koji su mesecima podnosili patnju zbog te stvari dok Bog nije njihovim srcima otkrio da su nanovo rođeni.
Vidite, Bog čini delo odvojenosti. On čini. Za život svakoga pojedinca iz njegova naroda, kao što ćemo ubrzo ovdje videti, on kaže: "Očistiću vas od svih vaših nečistoća i od svih idola vaših." Onoga trenutka kada Bog počne raditi u nečijem životu, on ga počne odvajati, ali, slušajte me, odvajati ga ne samo od grešnoga sveta, nego i odvajati sebi. Mnogi su ljudi koji su se u ime religije odvojili od mnogih različitih ružnih stvar, a ipak su izgubljeni, izgubljeni, izgubljeni. Jer ne radi se samo o pitanju mrzite li ono što vas onečišćuje i što je grešno. To možete učiniti i radi ponosa, ali ljubite li zaista Boga?
SVETOST
Dopustite da sa vama podelim nešto i o svetosti. Čoveka koji propoveda o svetosti pitate: "Što je tvoja definicija svetosti?"
Većina uglavnom odgovara: "Bog je bez greha. Bog je čist. U njemu nema zla. U njemu nema tame."
Onda mu kažete: "Dobro, hvala ti. Je li to tvoja definicija svetosti?"
"Da", kaže on.
"Što je tvoja definicija pravednosti?"
"Bog je bez greha. Bog je svet. Bog je čist."
Šta je, dakle, šta? Shvatate li koliko brkamo ta dva pojma? Tvrdim da svetost ne znači samo da je Bog moralno čist, da je Bog svetlo i da je Bog bez greha. Svetost znači da je Bog jedinstven i da niko nije poput Gospoda. Niko nije poput njega. On je potpuno odvojen. On nije poput nas, samo veći. On uopšte nije poput nas. On nije daleko, daleko veći. On je daleko, daleko drukčiji. Niko nije poput njega, njegova imena.
Uvek sam se "kačio" sa Englezima koji su radili sa mnom. Uvek govore o Bogu i zemlji. To je bogohuljenje. Bog i kralj. To je bogohuljenje. Ne stavljate Boga zajedno ni sa kim ko nije Otac, Sin i Sveti Duh. Kakve to ima veze sa odvojenošću? Apsolutno sve. Biti svet ne znači biti mali evanđeoski farizej koji vuče poprečnu crtu na svakom slovu "t" i stavlja tačku na svako "i", te izvodi zaključke iz zakona i "davi" njima sve oko sebe.
Svetost je biti odvojen Bogu, biti ukopan u Bogu, biti gorljiv u vezi sa Bogom, biti prožet mislima o Bogu, biti prožet gorljivim traženjem Boga, biti potpuno prožet jedino Bogom. To je svetost, a sve ostalo izlazi iz toga, jer ako je položen bilo koji drugi temelj, nije ispravan.
U ime hrišćanstva možete činiti razne druge stvari i biti milionima kilometara daleko od Boga i njegove volje.
Dakle, ta misao o samoodricanju nije da čovek mrmljajući čini ispravne stvar da bi došao u nebo. Ponekad sa svojim pastorom odlazim u posete, ponekad k nekome ko mesecima i mesecima nije bio u crkvi. Pokucamo na vrata i čovek nas prima, vrlo, vrlo ljubazno. Počnemo razgovor sa njim o stvarima Božjim, a on automatski izvlači obaveze prema crkvi te kaže: "U pravu ste. Znam da se moram vratiti u crkvu." Koliko ste puta to već čuli? "Moram se vratiti u crkvu, moram odvesti decu na veronauku, i o da, moram čitati Bibliju, i moram..." Taj je izgubljen. Za njega Bog nije ništa drugo nego gorki lek koji uzima da ne umre.
Kad bih večeras kad dođem kući poljubio ženu dok me čeka na vratima i ona me pitala: "Šta sad to znači?" a ja bih joj rekao: "Na 32. stranici priručnika za dobrog muža piše da trebam...", ona bi mi utrpala u usta stranicu po stranicu tog priručnika. Ona to ne želi tako. Ona želi moje srce. Kad govorimo o samoodricanju, nikada nisam sreo misionara, nikada u svom životu, koji bi čak pomislio išta žrtvovati. Čak i pomislio. Ako biste o tome počeli sa njima govoriti, postalo bi im nelagodno i pokušali bi promeniti temu, jer ne mogu ni zamisliti da bi išta žrtvovali. Zašto? Tako su "očarani" Bogom. Tu se ne radi o predavanju stvari. Tu se radi o gledanju u Boga i sleđenju Njega.
Sad želim da idemo dalje. U 25. stihu kaže: "I pokropiću vas vodom čistom, i bićete čisti; ja ću vas očistiti od svih nečistota vaših i od svih gadnih bogova vaših." Pogledajte u to. Stanimo tu. To nije nešto što bi bilo kao drugi evanđeoski blagoslov na duhovne hrišćane.
Dopustite da ovde stanem. Sad ću se razljutiti. Bolestan sam i umoran kad čujem ljude da kažu... sa svime onim što je dosad ovde bilo rečeno, slažem se. Samo želim da razumete kontekst. Želim da to razumete. Tako sam umoran kad ljudi kažu: "Toliko je nemorala u crkvi kao i izvan crkve. Toliko je rastava u crkvi kao i izvan crkve. Toliko je homoseksualizma, laganja, mržnje i svega drugoga u crkvi kao i izvan crkve." To je laž! Crkva Isusa Hrista nije savršena, slomljena je, ali je ponizna i sledi svoga Gospoda. Problem je ljudi moji, što mnogi od vas ni ne znate što je zaista Crkva.
Zaboravljate da smo mi baptisti. To je preporođena crkva. To je obraćena crkva. Čuo sam jednoga govornika, poznatoga, ne slažem se sa njegovom apologetikom, ali on se smatra velikim apologetom, dakle, on se digao i rekao: "Moramo nešto učiniti. Moramo nešto učiniti, jer 75 posto hrišćanske omladine u ovoj zemlji ne veruje da je uskrsnuće Isusa Hrista zaista važno."
Ja sam mu rekao: "Gospodine, ako oni ne veruju da je Hristovo uskrsnuće važno, onda oni nisu hrišćani." To je poput onoga đakona koji se digao usred nekoga velikog telesnog "sukoba" u crkvi i rekao: "Mi smo hrišćani i ne bismo smeli mrzeti jedni druge." No, ako mrzite jedni druge, onda vi niste uopšte hrišćani.
Vidite, mi imamo onu ideju da sve etiketiramo kao hrišćane, a onda dalje, ne radi se o spasenju, nego o tome kakvu ćeš nagradu primiti. To nije istina. Zbog toga čujem propovednike da tumače Isusovu usporedbu o dva graditelja i dva temelja, o steni i pesku, i kažu: "Ako si hrišćanin i gradiš na steni te dođu oluje života, imaćeš čvrst, dobar život, jer je tvoj život građen na steni. Dakle, ako si hrišćanin, a ne gradiš svoj život na steni, onda, kad oluje života dođu, biće ti teško."
To nije ono što to uči. Ono što to govori jeste ovo:
Ako čujete Reč Božju te je poslušate i gradite svoj život na steni, kad u dokončanju svega oluje Božjega suda dođu, vi ćete to podneti. A ako čujete Njegovu Reč i ne poslušate je te ne gradite svoj život na steni, bićete osuđeni.
Ista je stvar u vezi sa svim Isusovim pozivima na samoodricanje u evanđeljima. Mi mislimo da on govori: "Dobro, postani hrišćanin", te se onda neki od vas odazovete tim pozivima. Ne, on ne govori to. On govori: "Ako, dakle, ko hoće ići za mnom, neka se odrekne samog sebe, neka uzme svoj krst i neka me sledi!"
Ono što moramo razumeti jeste da su samoodricanje, krst i sleđenje Njega, mnoga, mnoga vidljiva očitovanja. U životima nekih ljudi vrlo je očigledno što rade i kakvi su. Oni mogu umreti kao mučenici ili služiti na misijskom polju i nikada se ne vratiti u svoju vlastitu zemlju, poput Ami Karmihael (Amy Carmichael). Za neke od nas koji živimo u ovoj hrišćanskoj kulturi ne razmišljamo kako će se pokazati naše samoodricanje u pogledu krsta kojeg nosimo, no, ono će ipak biti vidljivo.
A ovde on kaže: "Poškropiti ću vas čistom vodom da se očistite." Ja sam odrastao na farmi i jedna stvar koju mogu primetiti u vezi sa dečacima na farmi jeste da su prljavi od glave do pete. Ja bi ušao u kuću po čitavom telu prekriven prljavštinom od igranja čitavog dana po farmi. Majka bi tada rekla. "Okupaj se." Jednoga dana, imao sam oko devet godina, zaključio sam da sam dovoljno odrastao da mogu sam odlučivati. Izgubio sam pamet. Majka je rekla: "Okupaj se." A ja sam odgovorio: "Ne, nije potrebno." To je bilo onda kad je još bilo legalno "ubiti dete od batina".
Samo me pogledala i rekla: "Okupaćeš se." Okupao sam se. Nije li zapanjujuće da je moja majka suverenija od Boga?
Ali moja majka je rekla: "Okupaj se" i ja sam otišao u kupatilo, malo se poškropio, a zatim uzeo beli peškir i peškir je postao crn od blata. Zatim sam izašao sav musav, a onda je moja majka ušla u kupatilo i to sa mnom. Moja je majka mogla bolje vući seno od ijednog muškarca. Imala je žuljeve na obe ruke. Tako me dobro izribala da kad sam izašao ispod tuša, činilo se kao da "šekinah" slava Božja izlazi iz moga tela. Zato što je moja majka rekla: "Bićeš čist!"
A pogledaj što Bog kaže: "Poškropiti ću vas čistom vodom da se očistite." Zašto? "Zato što se tu radi o tome da ne dobiješ ti slavu, jer si bio u stanju obaviti svoje vlastito posvećenje. Tu se radi o tome da ja dobijem slavu što sam bio u stanju promeniti te i učiniti te sličnim mome dragom Sinu - Isusu."
A onda ide dalje: "Očistiću vas od svih vaših nečistoća i od svih idola vaših." Vidite li kakvo je to obećanje? Znate, svi mi imamo rupe u štitu. Svima nama, kad smo spašeni, otpadnu mnogi gresi i ne moramo se više njima baviti. Ali neki su ukorenjeni i borimo se sa njima sve do sada. A onda ponekad iskreni vernici počnu verovati da je to nešto što nikad neće moći nadvladati i sa čime moraju da se pomire.
Kad govorim o pobedi nad grehom, ne govorim o bezgrešnoj savršenosti. Postoji razlika između hrišćanina koji je u stanju slomljenosti i priznanja koji nema pobedu nad lako zavodljivim gresima i hrišćanina koji se utapa u lako zavodljivim gresima.
Verniče, Bog ti obećava da će on obaviti delo očišćenja u tvom životu od svake nečistoće i svih tvojih idola. Stanimo sad ovde, jer znam što neki od vas mislite.
Kad uđem u Slavu, sve će to nestati. Ali ako nije nestalo ovde, neće ni onde, jer tamo nećete ni dospeti. Lišavamo se svega do kraja. Moramo biti vrlo, vrlo pažljivi. Da u dan njegova povratka ili u dan kad ćemo mi poći k njemu neće više biti borbe protiv tela (ploti). Neće više biti borbe. Neće više biti neuspeha. Neće više biti bitaka. Da, ali to ne govori da neće biti napretka. Napretka. Ići više i dalje. Sve sličniji njemu. Više poput njega. Više poput njega. Boriti se biti svet. Bez svetosti niko neće videti Gospoda. Niko!
Jednom me jedan mlad hrišćanin pitao: "Brate Paule, kad bi ukratko opisao svoj život, koji bi biblijski stih upotrebio."
Rekao sam mu: "Ovaj, Jezekilj 36,25: 'očistiti od svih nečistota vaših i od svih gadnih bogova vaših."' Kad se osvrnem na svoj život od dvadeset četiri godine hramanja za Isusom, kad bih morao uzeti jedan odlomak koji bi opisao njegovo delo u meni, bio bi to taj. Svojom providnošću Bog me slomio na hiljade komadića i radio u meni da me očisti.
Nikada neću zaboraviti jednu situaciju. Trpeo sam hroničnu bol. Oba su mi kuka zamenjena. I ručni mi je zglob zamenjen. Sada mi trebaju zameniti i lakat. U sebi imam mnogo metala. Imao sam užasan artritis i sećam se, bio sam u Peruu, upravo se vrativši sa planina. Napolju je bilo kišovito i tmurno. Osećao sam se kao da sam zarđao. Otišao sam gore na onaj stari krov kuće u Limi. Napolju je bio užasan dan, a ja sam bio u užasnim bolovima i plakao sam.
Upravo sam se vratio u grad. U crkvu koju smo započeli "upale" su neke harizmate i uništile je. U Peruu, naime, baptisti evangeliziraju izgubljene, a harizmate baptiste. Crkva je bila podeljena i uništena, a ja sam se vratio, te sedeo tamo i govorio: "Bože, zašto, zašto?" Tipično samosažaljenje. "Tako me boli. Vukovi su sve uništili. Zašto?" Nisam čuo glas niti je išta stvarno dotaklo moje srce, ali prisetio sam se svih vremena u koledžu i svih trenutaka na teologiji kad smo ja i drugi momci čitave noći znali moliti nešto što pojma nismo imali što je kad smo govorili: "Gospode, koliko god me to koštalo, učini me sličnim Isusu."
I kao da mi je tada Gospod govorio: "Odgovaram na tvoje molitve. Čistim te od sve tvoje nečistoće i svih tvojih idola. Želiš biti poput mene, zar ne?"
Mladi ljudi, kažem vam, molite tu molitvu, ali znajte ovo: nemate pojma što molite, jer kada biste znali što molite, ne biste imali hrabrosti moliti je. Tu se radi o preobražavanju u Hristovu sliku. Tako samoodricanje nije zbog samoodricanja. Samoodricanje je slediti Hrista i želeti biti poput Hrista, imati onaj stav u sebi koji je bio i u Hristu Isusu.
On ide dalje i kaže da je to ono šta i znači, stih 26.: "I daću vam novo srce, i nov ću duh metnuti u vas, i izvadiću kameno srce iz tela vašeg, i daću vam srce mesno." Zbog toga korenito pokvaren grešnik koji mrzi Boga, u jednom trenu može čuti Evanđelje, a u drugom biti spreman odbaciti sve, čak i samozaštitu, da bi sledio Isusa Hrista.
Ovde je jedan brat, brat Bret (Brett), koji u svojoj crkvi ima mladog čoveka Džastina (Justin) kojega sam jednom vodio sa sobom u Peru. Ovaj mladić je bio odlučio da nekome u srednjoj školi oduzme život. Bio je zločinački lud. Napravio je sebi ratnu sekiru. On je unajmio nekog proizvođača alata i kalupa da mu izradi tu ratnu sekiru. Nije bio baš pri sebi. Mrzio je Boga i mrzeo je hrišćane. Sve je mrzio. Jedne se noći vozio starim kamionom nekim pošljunčanim putem napola viseći kroz prozor. Stisnutom šakom pretio je Bogu vičući na njega, bogohuleći, psujući i izazivajući ga da siđe i bori se sa njime. Sledeće što je znao, sledeća svesna misao koju je imao, pričao je, bila je ta da je kamion bio parkiran pokraj puta, a on je bio na podu sa rukama podignutim prema nebu slaveći Boga s takvom ljubavlju u svome srce da je mislio da će pući.
Da, to nije samo ljudska odluka. To jeste ljudska odluka, no samo zbog toga što postoji večna odluka i ostvarenje one večne odredbe kroz spasonosno delo Svetoga Duha. Pogledajte šta on ovde kaže i to ljudi moraju razumeti. Ovde imamo kip, možda šest metara visok, kip najmoćnijeg čoveka na svetu. Ovde je i načinjen je od kamena. Mogu se popeti na taj kip, mogu ga dodirivati, mogu po njemu kucati, mogu ga udarati, mogu ga bosti, mogu apsolutno sve, a što će kip učiniti? Apsolutno ništa. Zašto? Zato što je beživotan. Uopšte ne može odgovoriti na moj izazov.
Dovedite ovde u Sant Luisu (St. Luis) jednoga jakog čoveka. Uhvatim li ga na određenim mestima i pritisnem, vrisnuće poput divlje mačke. Zašto? Telo odgovara na izazov. Ljudi ne mogu i ne odgovaraju na božanski izazov, kako onda možemo takve pozivati ljude na korenito samoodricanje i sleđenje Isusa Hrista?
Samo kroz Evanđelje, Bog može preporoditi srce čoveka i učiniti da on izađe iz groba.
Preneražen sam. Shvatate li da je to bila nauka probuđenja, kao što sam vam rekao. To je bilo ono što je propovedao Vhitfild (Whitfield). To je bilo ono što je propovedao Edvards (Edwards). To je bilo ono što su propovedali Rovland, Hovel Haris (Rowlands, Howell Harris)... Natprirodno. Time se ne može manipulisati. To se ne može ugušiti. To je nešto natprirodno. Trebali bi smo biti ljudi najnatprirodnijeg verovanja na licu Zemlje.
Propovedao sam južnim baptistima na severu Kanade, malo južnije od Aljaske. Tražili su me da dođem i održim konferenciju, što sam i učinio, a onda su me tražili da se vratim sledeće godine i obiđem sve male crkvice koje nisu mogle prisustvovati konferenciji. I tako sam bio u onom malom gradiću blizu Aljaske. Rekli su mi da u tom gradu ima više medveda nego ljudi.
Upravo kad sam krenuo za propovedaonicu, ušao je jedan čovek... gora od čoveka. Šezdeset pet godina. Gorštak. Bio je najžalosnije ljudsko biće koje sam ikada video, a upravo sam odlazio za propovedaonicu. Počeo sam propovedati Evanđelje. I propovedao sam. Kad sam završio, sišao sam i rekao: "Gospodine, šta sa vama nije u redu?"
Izvukao je koverat i rekao: "Umreću za tri nedelje. Nikada se nisam bojao nijednog čoveka. Živim u šumi. Do ranča na kojem radim možete na konju preko planina, avionom ili mnogo dana niz reku. Nikad nisam bio u crkvi. Verujem da postoji Bog, a jednom sam i čuo nekoga kako govori o nekom momku imenom Isus, i užasno se bojim."
Rekao sam: "Gospodine, propovedao sam vam Evanđelje. Čuli ste ga. Jeste li ga razumeli?"
Rekao je: "Da, razumeo sam ga, ali to je sve. Svako ga može razumeti. No, je li to to? Je li dovoljno da samo kažem da sam ga razumeo?"
Većina bi južnih baptista rekla: "Da, gospodine, to je sve. A sad sa mnom izmolite molitvu", te njegovu dušu poslala u pakao. Većinu tih evanđelista trebali bismo staviti u čamac i poslati ih na neko pusto ostrvo, zapevavši im dok isplovljavaju iz luke "Sva slava neka Bogu bude...". Zaista, zašto bi se ljutio na Jehovine svedoke koji šalju ljude u pakao, a ne bi govorio o ljudima iz naše denominacije koji čine isto tako?
Pogledao sam u njega i rekao: "Gospodine, sutra ujutro bi trebao odleteti odavde. Otkazaću let. Ostaću ovde dok vam se Gospod ne otkrije ili ne umrete." Zatim sam rekao: "Započnimo." I počeo sam ga voditi kroz Reč Božju. Prolazio sam kroz Reč oko jedan sat govoreći mu i učeći ga. Zatim sam rekao: "Razumete li ovo kroz šta smo sada prošli?"
Rekao je: "Da."
A ja sam rekao: "I, ako prizovete ime Gospodnje... želite li ga prizvati?"
A on kaže: "Vidite, ja samo..."
Dobro, rekao sam, proći ćemo kroz Reč još jednom. Vidite, ako želite što pre stići u Mekdonald na večeru, onda zaboravite na dovođenje ljudi Hristu, jer to možda može trajati i danima. I ponovno smo prošli kroz Reč, a onda kad smo i treći put prošli, rekao sam:
"Dobro, nastavimo moliti." A onda smo se negde oko dvadeseti put vratili na Jovana 3,16. Rekao sam: "Pročitajte..."
Rekao je: "Dobro. 'Da, Bog je tako ljubio svet da je...' Spašen sam! Spašen sam! Spašen sam! Imam večni život. Gresi su mi oprošteni. Spašen sam!"
Rekao sam: "Kako znate da ste spašeni?"
Rekao mi je: "Zar nikada niste pročitali ovaj stih!?"
Vidite li o čemu se radi? To su ljudi. To nisu brojke. I otići će u pakao kad umru ako ne upoznaju Hrista.
Jednom mi je u Misuriju prišla neka žena i rekla: "Izgubljena sam, izgubljena, izgubljena."
Ne znam zašto sam je to pitao, no rekao sam: "Zar nikada niste tražili Isusa da uđe u vaše srce?"
Rekla je: "Šest puta."
Rekao sam: "I to vam nije donelo nikakva dobra, da li?"
Rekla je: "Ne. Šta bi trebala uraditi?"
Rekao sam: "Pođite kući. Pođite kući i vapite Bogu kao da je pakao otvorio usta da vas proguta. Vapite Bogu dok vam On ne kaže da vas je spasio."
Otišla je kući i vratile se sledeće večeri. Izgledala je užasno. Rekla je: "Vikala sam Bogu celu noć. Zaspala sam potpuno očajna. Potpuno sam izgubljena i ne znam što da radim. Šta moram učiniti?"
Rekao sam joj: "Draga moja, imate dve mogućnosti. Nastavite vikati Bogu dok vas ne spasi ili prestanite i završite u paklu."
Sledeće večeri molio sam sa njezinim ocem. Došao je do mene te smo zajedno molili, a onda je započela muzika i vratio se na svoje mesto. Iznenada je neko bučno pao na mestu do mojeg. Otvorio sam oči i pogledao, a ona mi je rekla: "Spašena sam! Spašena sam!"
Zapitao sam: "Šta se desilo?"
Rekla je: "Vapila sam Bogu svu noć, a onda sam potpuno očajna pala u san, ali kad sam se ovoga jutra probudila, on je izlio svoju ljubav u moje srce i ja sam spašena."
Gde je nadnaravni Bog o kojem govorite? Čini se da mu morate pomagati, jer izgleda više ne može spasiti kako treba! Kad bismo ovo mesto ispunili starim propovednicima od pre stotinu pedeset godina, oni bi zevali kad bi sve ovo čuli. To je sve o čemu su oni govorili. Upamtite, mi imamo formulu. Imamo i metodologiju. Ko je ono rekao: "I još milion toga"? Imamo još milion toga više nego što smo imali, a ipak smo na putu u propast. Sve je to u vezi sa obraćenjem. Sve je to u vezi sa propovednicima.
Tako sam umoran... ne radi se tu o malim dečacima koji ponavljaju reči poput papige. Radi se o ljudima koji prebivaju u Božjoj prisutnosti. Njihova je Reč stvarno žigosana na njihovim srcima i oni iznose istinu.
To je ono što donosi reformaciju. I reći ću vam još nešto, Bog podiže ljude mojih godina, mnoštvo njih. Da. Pazite da ne postanete njihov neprijatelj kad udu i raskole vam crkvu, jer vi to niste hteli učiniti.
On kaže u ovom stihu... i sa time ću završiti: "I duh svoj metnuću u vas, i učiniću da hodite po mojim uredbama i zakone moje da držite i izvršujete." To je divna reč, zar ne? "I duh svoj metnuću u vas, i učiniću da hodite po mojim uredbama..."
Bog vas na ništa ne može naterati. Zapravo može. Može vas ubiti, ako želi. To je poput jednog čoveka, nevernika, koji se digao, a jedan moj prijatelj, stariji čovek imenom Homer Krain (Homer Crain), sedeo je uz njega. Propovednik je gore za propovedaonicom vikao: "Bog te želi odvesti u nebo, ali ne može!"
Stari grešnik se digao i rekao: "Ako me ne može odvesti u nebo, ne može me poslati ni u pakao", te je izašao iz crkve. Imao je bolju teologiju od većine današnjih propovednika. Činjenica je da te on može odvesti u nebo i može te poslati u pakao te dobiti slavu iz jednoga i drugoga.
"I duh svoj metnuću u vas."
Jedna od stvari koja me najviše plaši jeste u vezi sa mladim ljudima koji izlaze iz naših teoloških škola puni znanja, ali bez puno stvarnosti. Vidite, uzimate istinu puritanaca i ranih baptista, ali ako ne odete u šumu i ne molite dok vam se rosa dobrano ne spusti na glavu, bićete bezvredni. To nema veze ni sa bilo kakvim teološkim učenjem. Ja već imam dovoljno istine koju nikada neću moći iživeti. Video sam mnoge arminijance koju su živeli iznad svoje teologije, ali nikada nisam video kalvinistu koji bi dosegao svoju.
Poslušajte, sve je to u vezi sa Svetim Duhom. To je u vezi sa silom Svetoga Duha. Neću dopustiti grupi ljudi koja iskrivljuje nauku da mi ukrade moje nasledstvo.
Jedan je Jehovin svedok pokucao na moja vrata i rekao: "Mi smo Jehovini svedoci." Rekao sam: "Uđite, i ja sam." Kad su prošli kroz svoju "prodaju magle", rekao sam im: "Lažete mi. Vi niste Jehovini svedoci. Sad sednite i ja ću vam reći kako stvaran Jehovin svedok govori."
Neko je rekao: "Ja sam harizmata."
A ja sam rekao: "I ja sam", jer neću dopustiti da mi nasledstvo koje je kupljeno za mene krvlju Isusa Hrista bude oduzeto, jer se bojim da će me neko pogrešno citirati. Najbolja stvar koju vi mladi momci možete učiniti jeste da odete u šumu i da se ne vratite dok se tu ne sretnete sa Bogom. Tada će biti vidljive razlike. Mladi čoveče, moraš upoznati Boga. Njegova prisutnost može ti biti stvarnija od bilo kojeg čovjeka koji sedi u ovoj prostoriji do tebe. To je istina.
On kaže da će on staviti svoga Duha u nas. Pogledaj u to! Imamo mnoge ljude koji navodno imaju Svetoga Duha, a žive poput demona. To je pogreška lošeg propovedanja, loše teologije. Uvek koristim tu ilustraciju za studente na koledžu. Uvek im kažem: "Kako bi bilo da se sa pola sata zakašnjenja pojavim ovde u odelu, počešljan i uredan i vi se svi ljutite na mene te mi kažete: 'Zar ne ceniš priliku da ovde govoriš? Zašto kasniš?'"
A ja kažem: "Stanite! Pukla mi je guma na autoputu. Dok sam je menjao, matica mi se otkotrljala na put i ja sam, ne razmišljajući, potrčao za njom, a kad sam je pokupio i digao se, preda mnom je bio kamion trideseto-tonac koji je sa brzinom od devedeset kilometara na sat prešao preko mene. Zato kasnim. Žao mi je."
Oni bi rekli: "Ili lažeš, ili si potpuno lud."
A ja bih pitao: "Zašto?"
A oni bi rekli: "To je nemoguće! Ne možeš imati susret sa kamionom a ne biti promenjen."
"A kako mi onda vi možete reći da ste imali susret sa Bogom i niste promenjeni? Da li je sila Božja sa godinama tako oslabila? Istrošila se?"
Moja je molitva da Bog uzme ovo što sam stavio ispred vas i ohrabri vas. Živimo u najvećem vremenu. Shvatate li to? Ljudi, želim vam nešto reći. Mislim da ćete mnogi od vas to prepoznati. Imam četrdeset četiri godine. Moja generacija uglavnom nema pojma što se stvarno događa. Bog podiže mnoge mlade ljude i ljude uopšte. Vidim to svuda. To on radi. Ali mi možemo biti mentori. Hoću reći, ovo je najveće vreme za život. Pre deset godina nisam mogao ni zamisliti da će se Evanđelje, vrata za Evanđelje otvoriti na mestima koja niko nije mogao ni zamisliti. Hoćemo li proći kroz njih?
Teološki, mislim, divno je što se događa. Divno. I nemojte misliti: "Hm, ne znam zašto osnivamo crkve u Džordžiji. Tamo su već razne crkve." Ne, nisu. Tamo je mnogo zgrada od crvene cigle sa rečju "Ihabod", napisanom preko njih. Tamo nema mnogo crkava. Ne činite to. Niste baptisti ako to činite. To su zgrade, ne crkve.
Ovo su najgora vremena. Ovo su i najveća vremena. Dignite se u sili svoga Boga! Uzmite ovu istinu koja vam je tako draga i propovijedajte je makar vas i ubila.
