Naslovna » U Hristu » Propovedi » ....

Otvorimo se Svetom Duhu

Veljko Bogdanović
"Zar ne veruješ da sam ja u Ocu i da je Otac u meni? Reči koje vam govorim ne govorim sam od sebe; Otac, koji ostaje u meni, on čini dela. Verujte mi da sam ja u Ocu i Otac u meni; ako pak ne, - verujte zbog samih dela. Zaista, zaista, kažem vam, ko veruje u mene činiće dela koja ja činim, činiće i veća od ovih, jer ja idem k Ocu; i što god zaištete u moje ime, to ću učiniti, da se proslavi Otac u Sinu. Ako me što zamolite u moje ime, ja ću učiniti.

Ako me ljubite, držaćete moje zapovesti. I ja ću moliti Oca, pa će vam dati drugog pomagača - utešitelja da bude sa vama doveka, Duha istine, koga svet ne može da primi, jer ga ne vidi i ne poznaje; vi ga poznajete, zato što boravi kod vas i biće u vama. Neću vas ostaviti sirotne, doći ću k vama. Još malo i svet me neće više videti, a vi ćete me videti, i živećete zato što ja živim. U onaj dan ćete saznati da sam ja u svome Ocu, i vi u meni, i ja u vama. Ko ima moje zapovesti i drži ih, taj me ljubi; a ko ljubi mene, toga će ljubiti moj Otac, i ja ću ga ljubiti, i pokazaću mu se. Reče mu Juda, ne Iskariotski: Gospode, šta to bi da ćeš se pokazati nama a ne svetu? Isus odgovori i reče mu: ako me ko ljubi, držaće moju reč, pa će ga ljubiti moj Otac, i doći ćemo k njemu, i nastanićemo se kod njega. Ko me ne ljubi - ne drži mojih reči; a reč koju slušate nije moja, nego Oca koji me je poslao.

Ovo sam vam govorio dok sam bio kod vas; a pomagaču - tešitelj, Duh Sveti koga će Otac poslati u moje ime, on će vas naučiti svemu i podsetiće vas na sve što sam vam rekao."
(Jovan 14:10-26)

Draga braćo i sestre, danas bi želeo govoriti na temu: Otvorimo se Duhu Svetom. Osećam da o Svetom Duhu trebamo više govoriti, jasnije razumeti njegovo delovanje i snažnije ga u životu doživljavati. Rekao sam da već neko vreme osećam podsticaj Svetoga Duha da trebamo provoditi više vremena u razmatranju šta je upravo Sveti Duh.

Šta je sve namera Božja da Duh Sveti čini u Crkvi u vremenu u kojem živimo? Danas želim podeliti nekoliko misli na početku tih razmatranja.

ISUSOVO OBEĆANJE
GLASI: "POSLAĆU VAM DUHA ISTINE"

Sveti Duh je Duh istine. U pročitanom tekstu, u 16. i 17. stihu, čuli smo kako Isus kaže: "I ja ću moliti Oca, pa će vam dati drugog pomagača - utešitelja da bude sa vama doveka, Duha istine, koga svet ne može da primi, jer ga ne vidi i ne poznaje; vi ga poznajete, zato što boravi kod vas i biće u vama." Aleluja!

Ovo veličanstveno obećanje koje je Gospod Isus Hrist dao svojim učenicima stvarnost je koju su oni doživeli i stvarnost koju, po Božjoj milosti, narod Božji i danas doživljava. Dakle, Isus šalje Svetoga Duha koji dolazi od Oca. Svet ne poznaje Svetoga Duha, kao, nažalost, ni mnogi koji se nazivaju hrišćanima. Isusovi učenici poznaju Svetoga Duha jer Isus kaže da je s njima i da će biti u njima.

Dakle, dragi moji, ovo nije nešto što se tiče prošlosti, nešto što se samo jednom davno dogodilo, nego ovo pokazuje nameru Božju da će Duh Sveti biti glavni faktor delovanja Njegove Crkve do kraja njenog postojanja ovde na zemlji.

Sveti Duh će nas, kaže Isus, uputiti u svaku istinu. On će nam napomenuti ono što je Isus rekao. Kada gledamo ovu svetu Božju Reč, možemo videti kako je ona nadahnuta Svetim Božjim Duhom. Apostol Petar kaže da su nadahnuti Božji ljudi pisali ovu svetu Božju Reč. Moram vam reći da svetu Božju Reč mogu razumeti samo sveti Božji ljudi u kojima boravi Sveti Duh. Jer On je taj koji će ih uvesti u svaku istinu.

Čovek može čitati, čovek može znati mnoge stvari na pamet ali ako nas Sveti Duh ne uvede u stvarnu životnu istinu onoga što je Njegova stvarna božanska volja, onda će nam Božja Reč ostati i dalje sakrivena i nažalost, naš će život ostati nepromenjen.

Dakle, Sveti Duh će nas uputiti u svaku istinu, On će nam otkriti i pokazati sve ono šta nam je Isus rekao. Sveti Duh, kaže Gospod Isus, neće govoriti o sebi nego će proslavljati Hrista. Pokazivaće na Gospoda Isusa Hrista i pokazivaće da svaka slava samo Njemu pripada.

OTKUPLJENICI ĆE
HODATI PO VODSTVU SVETOGA DUHA

Rimljanima 8:1-12 nam govori o životu po Duhu. Oni koji su u Hristu i oni u kojima je Hrist ne hodaju po telu, oni ne žive po telu, nego hodaju i žive po Duhu Svetom.

Postoji duhovno razumevanje i postoji telesno razumevanje. Postoji telesno mišljenje, razmišljanje, mudrovanje, ali Pavle kaže da ono donosi smrt. Čovek može čitati svetu Božju Reč razmišljati o njoj, govoriti drugima o njoj i da to bude na smrt. Draga deco Božja, Božja Reč kaže da postoji duhovno razumevanje, duhovno shvatanje Božjih istina; znate li šta ono donosi? Ono donosi život i mir.

U ovom istom poglavlju u 5. i 6. stihu čitamo: "Koji se, naime, drže tela, misle na ono što je vezano za telo, a koji se drže Duha, misle na ono što pripada Duhu. Jer telo smera k smrti, a Duh smera životu i miru. Dakle, telesno je mudrovanje neprijateljstvo prema Bogu, ono se ne pokorava Bogu i ne pokorava se zakonu Božjem." Stih 7. kaže: "Zato je stremljenje tela neprijateljstvo prema Bogu; jer se ne pokorava Božijem zakonu, niti može."

U ljudskom telu postoji nešto što se protivi Bogu i što se protivi zakonu Božjem. Ukoliko to što je u čoveku telesno ne umre nego i dalje živi - iako se čovek zove hrišćaninom - on će biti Božji protivnik, protiviće se Bogu i Božjoj Reči. Zato molimo Boga da mi živimo po Duhu Svetome. Oni koji po telu žive, kaže Sveto Pismo, umreće. Naravno, ovde se ne misli samo na fizičko umiranje jer znamo da svi ljudi umiru bilo da su živeli po telu, bilo da su živeli po Duhu. Ali ovde se misli na duhovnu smrt. Ko god živi po telu, ko god upravlja svoj život po željama tela, taj će duhovno umreti. Ali oni koji po Duhu hode, oni će živeti. "A ono su sinovi Božji koji hodaju po Duhu Božjem", kaže apostol Pavle. Sinovi Božji i kćeri Božje uvek se vladaju onako kako Duh Sveti želi i hoće.

TAMO GDE VLADA DUH SVETI...

Tamo gdje vlada Duh Sveti, telo je umrtvljeno. Tamo su telesne želje razapete jer telo žudi protiv Duha, a Duh žudi protiv tela, kao što kaže apostol Pavle. A vi hrišćani, po Duhu hodajte i po Duhu živite, i želje telesne ne izvršavajte. Ova poruka koju je Pavao napisao u Galatima 5:16-17 aktualna je i danas kao i onda. "Nego velim: živite u Duhu pa nećete izvršiti požudu ploti. Jer plot žudi protiv Duha, a Duh protiv ploti; ovo se jedno drugom protivi, da ne činite što biste želeli." Oni koji su u Hristu, kaže Božja Reč, razapeli su telo i želje tela. Ono što je razapeto, to je i umrtvljeno, to je mrtvo, to ne postoji. I zato smo upravo pozvani da živimo po Božjoj volji, a ne po volji i prirodi tela. Koje su to bile želje tela i dela tela o kojima je pisao apostol Pavle? Na trenutak ćemo pogledati u poslanicu Galatima 5:19-21.

"A plotska dela su poznata, to su: blud, nečistota, raspojasanost, idolopoklonstvo, čaranje, neprijateljstva, svađa, pakost, srdnja, spletke, razdori, stranke, zavisti, pijanke, pirovanja, i ovima slična, za koja vam unapred govorim, kao što ranije rekoh, da oni koji tako šta čine neće naslediti carstva Božijeg."

Draga deco Božja, želim vam reći da se Bog nije predomislio. On uvek ostaje pri onome šta je u svojoj Reči rekao, a to je da greh jest greh i da greh uvek razdvaja čoveka od Boga. Nezavisno o tome kakav stav čovek zauzeo prema grehu i kako ga čovek tumačio, onaj koji živi po željama tela, kršeći Božje zakone i Božje zapovesti, neće naslediti carstva Božjega. Zato nam je iznad svega važno spoznati šta je volja Božja, razumeti šta je volja Božja, razumeti i razlučiti zlo od dobroga, razlučiti šta je pravedno, a što je nepravedno, šta je čisto, a šta je nečisto, i uvek se naći na strani Božje volje.

Tamo gde vlada Duh Sveti, tamo su i plodovi Svetoga Duha. Dakle, s jedne strane pobeda nad negativnim stvarima života, a s druge strane borba i nastojanje da se u našem životu očituje ono što Sveti Božji Duh ima za nas. I zato čitamo Galatima 5:22-23 da hrišćanski karakter mora biti onakav kakvog ga oblikuje i daruje Sveti Duh u unutar hrišćanina. "A plod Duha je ljubav, radost, mir, dugotrpljenje, čestitost, dobrota, vera, krotost, uzdržljivost; protiv ovakvih stvari nema zakona."

Zašto su hrišćani pozvani da ne žive po telu nego po Duhu? Zato što će, ako žive po telu, činiti dela tela i propasti, ali ako žive po Duhu, onda će ih Duh Sveti oblikovali da budu ono što je Božja priroda, da budu po Božjoj volji, da se prepoznaju da su u Hristu i Hrist u njima. Tamo gde vlada Duh Sveti, tamo je, kaže Božja Reč, duhovna sloboda, a ne ropstvo. Dakle, pojam slobode mnogo se puta zloupotrebljava.

Onaj ko je doživeo Hrista na pravi način, ko je razapeo svoje telo sa željama i strastima, ko je umro sebi, a živi Bogu, on živi u duhovnoj slobodi, u slobodi u kojoj ne želi činiti greh i u kojoj ne mora činiti greh. To je upravo iskustvo koje doživljavamo po snazi sile Božjeg Svetog Duha koji živi i vlada u nama. Tamo gde vlada Sveti Duh, tamo je duhovni preobražaj, duhovna jasnoća. Tamo se vidi karakter Isusa Hrista u životima svetih.

Apostol Pavle u 2. Korinćanima 3:17 kaže: "Jer Gospod je Duh; a gde je Duh Gospodnji, onde je sloboda." Duhovna promena i duhovna obnova u životu hrišćana dolaze po sili i moći Svetoga Duha. Ne, dakle, kada o Duhu Svetom čitamo, ne kada o Duhu Svetom pevamo, nego kada po Duhu Svetom živimo. Potrebno je o Duhu Svetom čitati, potrebno je propovedati, slušati, ali iznad svega je potrebno Duhu se Svetom prepustiti da nas oblikuje, menja, da bi se zaista dogodio pravi duhovni preobražaj u načinu našega življenja. Tamo gde On vlada stalno je prisutan proces čišćenja i posvećenja na način kako to želi sam Bog.

"Dragi moji, sad smo deca Božija i još se ne pokaza šta ćemo biti. Znamo da ćemo - kad se on pokaže - biti njemu slični, jer ćemo ga gledati onakvog kakav je. I svako, ko ima ovu nadu u njega, sebe posvećuje - kao što je i on svet." (1. Jovanova 3:2-3). Sećate li se Isusovog učenja u Evanđelju po Mateju 5:8? "Blaženi su čisti srcem, jer će oni Boga gledati." Boga će moći videti oni koji su dopustili da im Duh Sveti pokaže sve šta je grešno i prljavo, koji su dopustili da budu kroz krv Isusa Hrista od svega toga očišćeni i promenjeni. Oni će, dakle, moći videti Boga. Boga neće videti nesvete oči, Boga neće videti prljave oči, Boga neće videti oni koji žive po željama tela i sveta, nego će ga videti oni koji su po Duhu Svetom prosvetljeni, oni koji su kroz krv Jagnjeta Božjeg očišćeni, oni koji žive čistim i svetim životom. Moja je želja i molitva da nam Bog pomogne da uistinu znamo živeti po volji i načinu Božjemu, onako kako nas Duh Sveti u to upućuje.

Isus je došao, kaže apostol Jovan, da uzme naše grehe i greha u Njemu nema. U našem Gospodu Isusu Hristu nema greha. Jer je On došao da raskopa dela đavolja. Čovek mnogo puta ima borbu sa sobom. Borbu s jezikom ili borbe sa svojom prirodom, ali dragi moji, Isus je došao da raskopa dela đavolska. On ima silnu snagu i moć da raskopa sve utvrde koje postoje u ljudima i u njihovim životima. Jesmo li prizvali Gospodina Isusa kada nam se otkrilo nešto od naše prirode koja nije bila Bogu po volji i koju smo želeli odbaciti? Jesmo li prizvali Isusa Hrista, Božjega Sina, koji je došao da raskopa dela đavolska? Na primer, ako nam se otkrilo da u našoj prirodi (naravi) leži samoljublje - da mislimo o sebi više nego što treba - tada trebamo doći Bogu u pokajanju i moliti: "Gospodine Isuse, ja se odričem sebe, ja se odričem visokog mišljenja o sebi. Molim te, raskopaj ovaj ponos u meni i očisti me od tog ponosa da ne mislim o sebi više nego što treba misliti, nego da mislim u smernosti vere kako je kome Bog udelio."

Ako istinski i stvarno tako molimo Boga, verujte da ćemo videti Isusovu moć u vlastitom životu. Dakle, Isus Hrist je taj koji te hoće osloboditi, izbaviti, promeniti. Ako nekada u svome životu uvidimo da imamo zavidno srce, da smo zavidni kada vidimo da drugi nešto imaju, a mi ne, ako se u nama pojavljuje nelagodnost, tada moramo i trebamo doći Gospodu Isusu Hristu i moliti: "Isuse, ja te molim raskopaj ovo u meni, moje je srce još uvek zavidno. Moje je srce uvek takvo da je sklono biti nezadovoljno kada vidim da nekome nešto ide bolje nego meni. Gospode dragi, daj da se radujem kad vidim dobro na braći i sestrama; kad vidim da blagosiljaš nekoga, neka moje srce bude radosno. I neka se u meni nikad nepojavljuje zavist." Zavist je kao trulež u kostima, kaže Božja Reč.

Tamo gde vlada Duh Sveti, tamo gde se Isus Hrist svojom silom očituje u životu, tamo se raskopavaju sva ta grešna dela. Zato, dragi moji, ispraznimo se, ispraznimo se od velikih misli o sebi. Ispraznimo se od svoje samopravednosti, ispraznimo se od želje da druge kritikujemo, a sebe gledamo pravednima. Mnogo puta ne znamo koliko Očinsko Božje srce plače nad nama radi toga i što je naše vlastito srce nama sakriveno, te ga ne vidimo onako kako ga vidi Bog. Ispraznimo se od svoga samozadovoljstva, ispraznimo se od svoga ponosa, ispraznimo se i od svoje lenjosti. Ispraznimo se od svoje drvenosti srca, od svoje nepokornosti Bogu, od svega što se ne pokorava Božjoj Reči i volji Božjeg Svetog Duha. Zašto? Zato što nas Duh Sveti ne može niti ispuniti, niti voditi, niti oblikovati sve dok se nismo ispraznili od onoga što je u nama, od onoga šta vlada u našoj prirodi tela.

VETAR SVETOGA DUHA SNAŽNO DUVA

Sveti Duh sišao je odozgo kao duvanje silnoga vetra na apostole koji su bili u gornjoj sobi. Sveti Duh doneo im je snagu za svedočenje. "Nego ćete primiti silu - kad Duh Sveti siđe na vas, i bićete moji svedoci kako u Jerusalimu tako i po svoj Judeji, i Samariji, i sve do kraja zemlje." (Dela 1:8). Gospod Isus Hrist kaže apostolima da će, kada se obuku u silu s visine, biti Njegovi svedoci. Sveti Duh im je uistinu dao snagu da mogu svedočiti. Sveti Duh im je doneo hrabrost, čvrstinu, postojanost. Oni koji su drhtali pred običnom sluškinjom više se nisu bojali glavara svešteničkih niti bilo kakve vlasti koja je imala moć kazniti ih, zatvoriti i progoniti. Oni su bili hrabri posvedočiti za ime Gospoda Isusa, za onoga u kojega su verovali i kojega su propovedali. Sveti Duh doneo je Crkvi i darove koje je delio po svojoj volji, kako je to On sam želeo.

ŠTA OD SVETOGA DUHA OČEKUJEMO DANAS?

Pogledajmo na trenutak 1. Korinćanima 12:4-11. Je li ovo bila Božja promisao za Crkvu prvog veka? Je li to bila njihova stvarnost i praksa? Je li to bilo njihovo iskustvo? Recite mi, je li to Božja namera i za Crkvu našega vremena? Upravo zato postavljam i sledeće pitanje: "Šta od Duha Svetoga očekujemo danas? Danas mnogi pentekostalci i pripadnici raznih duhovnih grana i pokreta sve manje i tiše govore o Duhu Svetom, a mnogi i kada govore, govore u negativnom smeru! Oni ne potiču vernike na traženje Svetoga Duha i na ispunjavanje Svetim Duhom, nego prepričavaju istorijske događaje iz prošlosti prve Crkve. Mi to našim očima vidimo, to je prisutno u vremenu u kojem živimo. Ali čitamo u Svetom Pismu: "Isus Hristos je isti juče i danas i doveka." Sveti Duh nije završio svoju službu, naprotiv On je danas na delu širom sveta.

Dakle, draga moja braćo i sestre, ko je taj koji je na dan pedesetnice učinio da su mnogobrojni ljudi, koji su sa zlim namerama i pokvarenog srca došli u grad čuti i videti šta se tamo dogodilo, bili dovedeni do suza pokajanja, do promene života, do temeljitog i stvarnog obraćenja i do potpunog priključenja Crkvi? Ko je taj koji je u jednom danu uzrokovao građenje novozavetne Crkve od 3000 ljudi? To je Duh Sveti! Duh Sveti koji je tada činio to delo, On čini i dalje tamo gde mu se daje mesto i pravo da to čini. Isus Hrist je jučer i danas onaj isti. Sveti Duh je zaista onaj isti. On nije završio svoju službu, naprotiv, On priprema Crkvu za izvršenje njezinih zadataka koje ima na zemlji pre negoli je Sveti Duh konačno uzdigne Hristu u susret. Zadatak Crkve neće biti izvršena telom, mudrošću tela, snagom tela. Naprotiv, Božja Reč kaže: Ne silom ljudske mudrosti, ne silom ljudske mišice, ne dobrotom ljudskom, nego silom Duha mojega, kaže Bog.

Pogledajmo Isusovo obećanje koje je dao Crkvi, a koje smo upravo danas pročitali u Jovanu 14:12: "Zaista, zaista, kažem vam, ko veruje u mene činiće dela koja ja činim, činiće i veća od ovih, jer ja idem k Ocu." Je li to istina? Verujemo li mi danas Isusovim rečima koje je tada rekao za svoju Crkvu? Mi ćemo svakako reći da verujemo, zar ne? Ako bismo išli od crkve do crkve i pitali mnoge vernike: "Verujete li sve što je Isus rekao?" "Da, da, da... bio bi odgovor koji bismo dobili. Sve crkve koje se zovu evanđeoske crkve, koje se zovu novozavetne crkve, crkve koje se zovu crkve punog evanđelja itd., svakako će reći da. Naše verovanje i učenje temelji se na Novom zavetu, na Isusovim rečima i na rečima svetih apostola. Ali dragi moji, je li to baš tako? Verujemo ti mi uistinu sve što nam je Isus rekao?

Pogledajmo još jednom. "Zaista, zaista, kažem vam" - kad je god Isus upotrebio ovaj izraz - "zaista, zaista, kažem vam" - time je pokazao da tome daje posebnu vrednost. "Zaista, zaista, kažem vam, ko veruje u mene činiće dela koja ja činim, činiće i veća od ovih, jer ja idem k Ocu."

Pa, šta je On to činio? Propovedao je evanđelje, išao je iz mesta u mesto, stalo mu je do svakoga, stalo mu je i do onih koji su bili u velikim gradovima i do onih koji su bili u malim mestima. Išao je sad na obalu, sad u grad, sad u pustinju ili bilo gde su se ljudi skupljali, te im donosio evanđelje. Propovedao im je da se pokaju i upravo su se ljudi koji su ga slušali i pokajali. Bilo da se radilo o carinicima, velikim grešnicima, bilo da se radilo o bludnicima, bilo da se radilo o onima koji su imali promašeni život bez cilja i sadržaja. Isus im je govorio takvo evanđelje i takvu poruku da ih je dovodio do pokajanja i potpune promene života. Nikoga nije odbacivao. Sve je pozivao k sebi!

Mi danas živimo u vreme kada ljudi kažu: "Haj, haj, idemo u raj!" Dovoljno je da ljudi kažu: "Verujemo, Bože, u Tvoju ljubav i idemo s Tobom zauvek." Ali, dragi moji, nebo je čisto i sveto mesto. U nebo ne može ući ništa prljavo, u nebo ne može ući ništa grešno. Isus je propovedao evanđelje koje je ljude uvodilo u pravo pokajanje i u pravu promenu da više ne čine što su činili. Jedan je od cariničkih starešina, Zahej, nakon što je Isus došao k njemu, rekao da će prodati deo svoga imanja i podeliti siromašnima, te da će svima koje je zakinuo vratiti četiri puta toliko. Dakle, temeljna i potpuna promena.

Čovek koji je zakidao druge, koji je od drugih otimao, krao i varao ih, menja se tako da sada daje drugima i s onim što ima služi potrebama ljudi oko sebe. Isus Hrist tako je propovedao evanđelje učenicima. Oni koji danas slede Gospoda Isusa dužni su propovedati takvo evanđelje. Kada je Isus Hrist susreo odbačene i prezrene, prigrlio ih je i pokazivao im milost. Sećate li se da su farizeji bili zavidni kada je Isus Hrist sedeo s carinicima i grešnicima, i kada je njima služio i govorio? Oni su ga zato prezirali, ali Isus Hrist je rekao: "Ja sam došao radi izgubljenih ovaca doma Izraelova. Ja sam došao da tražim, nađem i spasim šta je izgubljeno."

Isus Hrist je želeo spasenje svakome i On je išao prema svakome da ga spasi. Ako bi susreo one koje bi đavao nadvladao, zavezao i zarobio, Isus Hrist ih je oslobađao od demonske moći. Isus Hrist je iscjeljivao bolesne. Ko je god imao veru i spremnost da mu veruje, Isus ga je činio slobodnim od njegovih bolesti. Isus Hrist je isti, On i danas to čini! Kada je došlo vreme da ode s ove zemlje, Hrist je rekao: "Poslat ću vam Duha Svetoga Utešitelja!" I On ga je poslao. Isus Hrist je rekao učenicima: "Idite i propovedajte, i ja ću biti s vama" - i On je bio s njima. I svaki je dan pridodavao one koji su se spašavali. To je Isus Hrist činio, a znate li šta On kaže: "Ja idem k Ocu; onaj koji u mene veruje, činiće što sam i ja činio. Činiće i veća dela od ovih." Činimo li mi ovakva dela danas? Odgovornost je na nama, a ne na Njemu!

Kad danas posmatramo izvještaje pojedinih misionara u raznim područjima sveta, onda vidimo zaista čudesne stvari. Vidimo kako se Bog očituje na mnogim mestima, snažno, velikim iscjeljenjima, velikim oslobođenjima i snažnim obraćenjima ljudi u područjima koja nisu verovala niti poznavala Isusa. Dakle, u Africi na mnogim područjima dolazi do snažnih i velikih obraćenja, gde ljudi počinju verovati u Gospoda Isusa i doživljavati ga u znacima apostolske službe, kao što je nekada Gospod Isus činio kroz svoje apostole. Isus Hrist uvek je isti i oni koji u Njega veruju, oni koji se Njegovom Duhu potpuno predaju, oni će takođe biti u toj službi i činiti to isto. Verujemo li mi danas Isusovim rečima? Prvi su Isusovi učenici verovali i to su i činili. Hoćete li na trenutak da samo malo pogledamo u Dela apostolska 5:12-15? "Preko apostolskih ruku zbivali su se mnogi znaci i čuda u narodu; a svi su bili jednodušno u Solomonovom tremu. Od ostalih pak niko se nije usuđivao da im se pridruži; narod ih je, međutim, veoma hvalio. A mnoštvo ljudi i žena, koji su verovali u Gospoda, bivalo je sve veće, tako da su iznosili bolesnike na ulice, stavljali ih na postelje i nosila, da bi makar Petrova senka osenila nekog od njih - kad on prolazi. Sticali su se u Jerusalimu i mnogi iz okolnih gradova noseći bolesnike i mučene od nečistih duhova, i svi su bili izlečeni." Je li ono što je Isus činio, činila i prva Crkva? Da! Treba li to činiti i Crkva poslednjeg vremena? Da! Treba li to Hrist činiti kroz svoju Crkvu i danas? Da, treba!

VREME JE DA SE CRKVA
DANAS PROBUDI I OTVORI DUHU SVETOM!

Vreme je da se Crkva danas probudi i otvori Svetome Duhu. Da samo kratko naglasim neke misli o tome. Rekao sam da je naša tema: "Otvorimo se Svetom Duhu, verujmo u Svetoga Duha." Kako je to Isus obećao i rekao, Sveti Duh danas čini Hristovo delo na zemlji kroz Crkvu, kroz mene, kroz tebe. On je završio svoje delo i sedi Ocu s desne strane. Danas je Crkva instrument kroz koji On služi ovome svetu. Naša usta moraju biti u njegovoj službi kao Njegova. Naše noge moraju ići umesto Njega, gde bi On išao. Mi moramo biti upotrebljeni od Gospodina Isusa Hrista da idemo i govorimo ono što On hoće i da činimo ono što On hoće. Zbog toga primimo Duha Svetoga i ispunjavajmo se Duhom Svetim.

Ali u isto vreme, čujte me dobro, ne žalostimo Svetoga Duha, niti načinom govora, niti načinom mišljenja, niti načinom delovanja u svome životu. Ne žalostimo Svetoga Duha. Ne gasimo Svetoga Duha, ne potiskujmo delovanje Svetoga Duha, ne protivimo se Svetome Duhu. S bolom u srcu moram reći da ponekad primećujem kako neki sluge duhovnog pokreta govoreći o Duhu Svetom, govore tako da na kraju donose zaključak da treba biti u potpuno pasivnom stanju, oslanjajući se na ono što je bilo, što se događalo, i da je danas važno živeti po veri - pa što imamo ili nemamo, svejedno je. Dragi moji, ako mi propovedamo potpuno evanđelje, to nas evanđelje mora pokrenuti na ono što je Bog rekao: "Ištite, tražite i naći ćete."

Kada Božja Reč kaže molite se za duhovne darove, onda ona ne kaže ćutite o tome, da nikad ne mislite o tome, da nikad ne molite, da nikad se ne ispružajte. Ona daje zapovest: molite se za duhovne darove. Molite Boga da Bog pokloni svojoj Crkvi darove Svetoga Duha. Ne protivimo se Svetom Duhu, ne idimo načinom življenja pa i učenjem, mišljenjem i govorom protiv onoga što Duh Sveti čini u danima u kojima živimo. Dajmo prostora i mesta Duhu Svetom da radi kroz nas. Nije li naše telo hram Svetoga Duha, kako kaže Sveto Pismo? Zbog toga neka naše oči gledaju što Svetoga Duha raduje. Neka naše misli ispunjava ono što Sveti Duh ima za nas. Razmišljajmo o svetim i čistim stvarima, a ne o prljavim, grešnim i prolaznim željama. Neka naša usta govore ono što proslavlja Boga, reči koje su solju začinjene. Neka se moć Svetoga Duha očituje kroz naš celi život i kroz naš celokupni rad, danas i do kraja našega života.

I na kraju, izneo bih jednu poruku o vetru Svetoga Duha koja je došla upravo noćas: "Dolazi silan vetar koji će snažno duvati, ali moj će se Duh pokrenuti tamo gde mu bude dozvoljeno da može raditi. Jeste li spremni prihvatiti delovanje Moga Duha? Očekujete li ga? Ja ću moćno raditi kada mi dozvolite! Očekujte Me tako kao što žedan očekuje vodu; tada ćete videti šta ću Ja učiniti."

Dragi moji, mi živimo u preozbiljnom vremenu da bismo sebi dopustili da lakomisleno živimo; da živimo neodgovorno, nemarno, lenjo i da se predamo raznim željama i željicama svoga tela. Bilo bi previše tužno i jadno da ugađamo svojoj ljudskoj prirodi i naravi. Vreme je da se Crkva probudi. Vreme je, draga moja braćo i sestre, da se otreznimo. Vreme je da dozvolimo da nas Božji Sveti Duh prožme od glave do pete. "O, Bože, daruj mi spoznaju samoga sebe, da vidim sebe onako kako me Ti vidiš." Tražimo, deco Božja, da nas Duh Sveti prožme, da nas prosvetli, da nas uvede u svaku istinu, pa i u istinu toga da moraš umreti sebi i svome ja, da se moraš staviti na oltar volje Božje da bi posvetio sebe, svoj život, svoje misli, svoja dela za volju Božju.

I da zaključim s pitanjem. Braćo i sestre, jesmo li voljni otvoriti se Svetome Duhu mnogo više nego što je to bilo do danas? Razapnimo svoja jedra da budu otvorena kada počne da duva vetar Svetoga Duha da bi bili spremni krenuti napred - napred u pobedu, napred u nove poduhvate, napred u nova iskustva sa Svetim Duhom. Ovo je naš trenutak, Crkvo! Ovo je vreme za koje smo pozvani, otvorimo se Svetom Duhu! Želimo li to? Jesmo li spremni platiti cenu? Ustanimo pred lice našega nebeskog Oca, neka svako srce bude iskreno i neka se svaka duša iskreno otvori pred živim Bogom da bi uistinu Duh Sveti mogao u našem životu činiti sve ono radi čega gaje Bog i poslao. Amen.

Izvor: PUT ŽIVOTA / Br. 244.  Transktipt sa audio kasete.
"Poklikni Bogu, sva zemljo! Zapevajte slavu imenu Njegovom, dajte Mu hvalu i slavu."
- Psalam 66:1-2

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 738
Ukupno: 2385558
Generisano za: 0.004''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/u-hristu/propovedi/bogdanovic_otvorimo_se_duhu.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.