• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Pretpostavljam da mislite na Otkrivenje 20:13-14, gde čitamo: "I more dade svoje mrtvace, i smrt i pakao dadoše svoje mrtvace; i sud primiše po delima svojim. I smrt i pakao bačeni biše u jezero ognjeno. I ovo je druga smrt." (RDK, naglasak dodat.)

Nije vaše pitanje, no, napravićemo mali osvrt na značenje nekih reči, pošto je sve to povezano...

Reč koja je u ova dva stiha prevedena sa "pakao" u izvornom tekstu je "hades", srpski "ad". Reč doslovno znači "nevidljiv" ili šire: "boravište duša umrlih - podzemlje". Neki drugi biblijski prevodi ove stihove prevode tačnije, npr:

Ivan Šarić: "I more dade svoje mrtvace; i smrt i podzemlje dadoše svoje mrtvace; i svaki bi suđen po djelima svojim. I smrt i podzemlje bačeni biše u jezero ognjeno, Ovo je druga smrt, jezero ognjeno."

Lujo Bakotić: "I more vrati mrtvace koji su u njemu bili, i smrt i predeo mrtvih vratiše svoje mrtvace, i primiše sud svaki po delima svojim. I smrt i predeo mrtvih behu bačeni u jezero ognjeno. I to je druga smrt."

Dimitrije Stefanović: "I more dade svoje mrtvace, i smrt i ad dadoše svoje mrtvace, i sudi im se, svakome po delima njegovim. I smrt i ad bačeni biše u jezero ognjeno. Ovo je druga smrt, jezero ognjeno."

Biblija jasno pravi razliku kada govori o "adu" - boravištu duša, ili o "paklu" - mestu večne kazne osuđenih grešnika. Dakle, neki prevodi (kao Karadžić) prave zabunu kada reči "hades" (heb. "šeol") i "gehena" prevode istom rečju, kao "pakao". Međutim, u originalu ove dve reči ne znače i ne odnose se na isto. Samo reč "gehena" se može prevesti kao "pakao", dok "Jezero ognjeno" je samo drugi naziv za "gehenu".

Pitate: "Čemu ponovno suđenje dušama koje su već osuđene na večnost u paklu?"

Iz već gornjeg komentara na reč "hades" dobili ste delimičan odgovor na ovo pitanje. Otkrivenje 20:13-14 jasno kaže da će ovi osuđenici biti bačeni u "jezero ognjeno", tj. "pakao". Dakle iz "hadesa" u "jezero ognjeno", s jednog mesta na drugo. Za više pogledajte: Mt. 13:42; Mt. 25:46; 2. Sol. 1:9; Otk. 19:20; Otk. 20:10, Otk. 21:8; sve su to opisi pakla (gehene) - mesta gde se izvršava konačna i večna kazna nad dušama. (Više o paklu možete čitati i na stranici: Gde ću dospeti posle smrti?)

Što se tiče suda - suđenja...

Biblija jasno uči da postoje dva odvojena suda a u ovom slučaju u Otkrivenju 20:13 se govori o drugom sudu, u crkvi često nazivanom: "sudom pred belim prestolom", "sudom nevernika", "poslednjim sudom" ili kako ga i vi nazivate: "konačnim sudom".

Ceo odeljak koji opisuje ovaj sud dat je u Otkrivenju 20:11-15. Na ovom sudu se neće postavljati pitanje oslobođenja, pomilovanja ili spasenja, jer svi koji dođu na sud ispred "velikog belog prestola" su oni koji su za svoga života odbacili ponuđenu im mogućnost da se spasu, oni su odbacili Hrista kao datog Spasitelja i Gospoda.

Otkrivenje 20:12 kaže, da će ovim dušama biti suđeno prema učinjenim delima: "I mrtvacima se sudilo na osnovu onoga što je napisano u knjigama - po delima njihovim." (EČ). Njima će biti suđeno na osnovu njihovih dela koja su počinili za svoga života u telu. Oni neće moći da sami sebe opravdaju svojim dobrim delima, jednostavno to kod Sudije neće proći, neće zadovoljiti visoke Božje standarde pravednosti, kao što i u Galatima 2:16 stoji: "da se čovek ne opravdava delima zakona, nego samo verom u Isusa Hrista." Nema tog dobrog dela ili revnosti u držanju Božjeg zakona koja će moći opravdati (oprati) učinjena zla dela - grehe. Sva dela, reči i misli biće pravedno prosuđivana od strane Sudije, i biće davana samo jedna presuda: "kriv je". (Za više pogledajte stranicu: Jesi li, dovoljno dobar za nebo?)

Iz tog razloga, glas sa neba govori apostolu Jovanu: "Blaženi su mrtvi koji odsad umiru u Gospodu. Da, govori Duh, da počinu od svojih trudova; jer dela njihova idu za njima." (Otk. 14:13 EČ) Oni koji umiru "u Gospodu" ne dolaze na "konačan sud", na sud osuđenja, već oni će biti pozvani samo na prvi sud: "Hristov sud" ili da stanu pred "Hristovu sudnu stolicu", kako se obično ovaj sud naziva, tj. opisuje.

Ovaj sud se spominje u Rimljanima 14:10-12 i 2. Korinćanima 5:10, na njemu će se pojaviti svaki onaj koji se za svoga života odlučio za Hrista, koji je izabrao da On bude njegov lični Gospod i Spasitelj. Na ovom sudu će svako dati račun Hristu za svoje postupke, motive, reči, dela, za svoju vernost Hristu (1. Kor. 3:11-15). Sve će biti javno razotkriveno i Hrist će svakome po učinjenim delima vere odrediti nagrade (Mt. 5:12; Mt. 10:41; Mk. 9:41; 1. Kor. 3:8, 1. Kor. 3:14; 2. Jn. 1:8; Otk. 11:18; Otk. 22:12). Na ovom sudu se ne razmatra pitanje spasenja, tj. opravdanja, jer svi koji na njega dođu već su opravdani od svojih greha pred Bogom, jer su prihvatili Božju žrtvu za svoje grehe - Isusa Hrista - i upisani su u Jagnjetovu "Knjigu života" (Otk. 21:27).

Dakle, bilo da je neko Hristov ili nije, staće jednog dana ispred Sudije, kako to i kaže apostol Pavle: "da će svako od nas za sebe odgovarati Bogu." (Rim. 14:12 EČ)

Dalje pitate: "Da li to znači da postoji šansa da osuđenik na večne muke ima šansu da se pokaje i dobije milost na konačnom sudu?"

Ne, posle smrti ne postoji "druga šansa". Biblija jasno kaže: "I kao što je ljudima određeno jednom umreti, a potom sud." (Jev. 9:27 RDK). Posle smrti za dušu postoji samo očekivanje suda, da li prvog ili onog drugog(?!).

Dakle, Biblija kaže da sa smrću prestaje i svaka mogućnost za "drugom šansom". Dok osoba živi ona ima mogućnost ne samo za svoju "drugu šansu", već i za treću, četvrtu, petu, šestu, itd, itd... ona ima mnoge prilike da ispravi svoj život, da učini pokajanje i odluči se za Hrista, da postane spašena (Jn. 3:16; Rim. 10:9-10; Dela 16:31). Bog je strpljiv, zove i čeka na čovekovu odluku (Rim. 2:4-5).

Kada osoba umre, onda umire i svaka njena šansa za pokajanjem. Ideja da se posle smrti mogu okajati gresi je samo prazna nada ili želja da se nešto ružno promeni s one strane groba. No, Sveto pismo za takvu veru ne daje nikakvu podršku. Nikakvu.

Prema već razmatranim stihovima iz Otkrivenja 20:13-14, razumemo da kada nespašena osoba umre, njena duša čeka u "hadesu" da bude pozvana na sud ispred "belog prestola": "I videh mrtvace, velike i male, gde stoje pred prestolom, a knjige se otvoriše; i jedna druga knjiga bi otvorena, to je knjiga života. I mrtvacima se sudilo na osnovu onoga što je napisano u knjigama - po delima njihovim." (Otk. 20:12 EČ) Ovde će se otvoriti knjige. Knjige u kojima je sve zapisano, sva njihova dela, reči, misli. Niko od njih se neće moći opravdati: "Jer delima zakona niko se neće opravdati pred njim." (Rim. 3:20 EČ). Svi će biti osuđeni.

Ne postoji to dobro delo koje čovek može učiniti da bi opravdao svoju grešnost, jer čak i naša najbolja nastojanja su uprljana ponosom ili sebičnošću. Prorok Isaija žalosno zaključuje: "Ali svi bejasmo kao nečisto šta, i sva naša pravda kao nečista haljina; zato opadosmo svi kao list, i bezakonja naša kao vetar odnesoše nas." (Isa. 64:6 RDK) Jov se takođe pita: "Ko će čisto izvaditi iz nečista? Niko." (Jov 14:4 RDK). Tako, Bog je učinio da spasenje bude moguće svima i na samo jedan (krajnje jednostavan) način - verom: "Jer ste posredstvom vere blagodaću spaseni, i to nije od vas, - Božiji je dar; ne od dela, da se niko ne pohvali." (Ef. 2:8-9 EČ). Spasenje je dar Božji za koji svaka osoba ima "šansu" da se odluči za svoga života.

U priči, koju Isus daje, o "Bogatašu i Lazaru" (Lk. 16:19-31), mi ne vidimo da bogataš želi ili može da načini pokajanje. Da može, onda bi to verovatno i tražio a ne bi molio da njegova braća i rođaci budu upozorena na to strašno mesto - da i oni ne završe tamo sa njime. Očigledno je da posle smrti nema više nikakve mogućnosti da se nešto promeni.

U Filipljanima 2:9-11 se kaže: "Zato ga je i Bog preuzvisio i darovao mu ime koje je nad svakim imenom, da se u ime Isusovo prikloni svako koleno onih koji su na nebu, i na zemlji, i pod zemljom, i da svaki Jezik ispovedi da je Isus Hristos Gospod na slavu Boga Oca." Prema ovim rečima, jednoga dana, svaka osoba će morati priznati da je Isus Hrist od Boga dat' Spasitelj i jedini Gospod. No, za osobu na "konačnom sudu" biće kasno da tu činjenicu upotrebi za svoje spasenje. Osoba se mora za Hrista odlučiti u ovom životu. "Jer kaže: 'U zgodno vreme uslišah te i u dan spasenja pomogoh ti'. Evo sad je najpoželjnije vreme, evo sad je dan spasenja." (2. Kor. 6:2-3 EČ). Dakle, upravo SAD' je i tvoja šansa.

(Više o tome kako da postignete spasenje "u Hristu" i izbegnete "konačan sud" možete čitati u knjizi: Pravedan pred Bogom)

Pozdrav i svako dobro.