Pričest (euharistija)
Subject: Pricest
Date: Tuesday, January 06, 2009 9:25 PM
Totalno sam zbunjen.Da li da se pricestim ili ne!? U nekim knjigama stoji da je Bog sve vec uradio i da nista ne treba da radimo, tj. da bi tim delom onda sumnjali u njega.
Hvala unapred!
Hvala vam na javljanju i na postavljenom pitanju.
Pokušaću vam dati odgovor na vašu nedoumicu iako nisam siguran šta tačno pitate. Tako, možda najbolje da vam nešto kažem o samoj suštini "pričesti", a vi sami razmislite preko svega...
Da, ako mislite na spasenje, onda je to tačno: Bog je sve uradio za naše spasenje. Isus Hrist je poslat da bude žrtva za naše grehe, i mi verom u Njegovo učinjeno delo na krstu primamo opravdanje od greha i spasenje - večni život (Jn. 3:16).
Pričest prema učenju Novog zaveta nije nešto preko čega se spasavamo, već pre nešto preko čega potvrđujemo i jačamo našu veru koju imamo u Boga i darovano nam spasenje po Isusu Hristu. Kroz ovaj čin mi se prisećamo iskazane nam Božje milosti i zahvaljujemo Bogu na njoj. Dakle, ne uzimamo učešće u pričesti da bi se spasili, već zato jer smo spašeni.
Obred pričesti je takođe poznat i pod imenima "lomljenje hleba", "večera Gospodnja" ili "euharistija", ovaj obred je ustanovljen od strane Gospoda Isusa Hrista (Lk. 22:17-20), i on se čini Njemu na spomen, i drži se za "svetu tajnu" crkve.
Suština ili simbolizam obreda večere Gospodnje je naše lično priznanje (učešće) u zajednici i u smrti Gospoda Isusa Hrista. Drugim rečima, mi time svedočimo o našoj ličnoj veri u Spasitelja - da i mi lično imamo udela u Njegovom delu spasenja koje je učinio na krstu. Obred nas takođe podseća i na naše jedinstvo sa svim drugim vernicima u Telu Hristovom (1. Kor. 10:17). Hrišćani su dužni da ovaj čin praktikuju sve do Hristovog ponovnog dolaska (1. Kor. 11:26).
U ovom činu večere Gospodnje se koriste dva elementa: hleb i vino. Hleb koji se lomi je slika Hristovog tela u kome je Gospod odneo naše grehe na krst (1. Pet. 2:24). Vino nas podseća na Njegovu krv, koja je prolivena za oproštenje naših greha (1. Pet. 1:18-19; 1. Jn. 1:7). Dakle, uzimanje večere Gospodnje nas tako neprestano podseća na delo koje je Hristos učinio za naše spasenje (1. Kor. 11:23-26).
Treba reći da hleb i vino nemaju nikakvu posebnu moć, već to su i dalje samo obično vino i hleb. No, ono što celi čin čini posebnim je naša vera sa kojom ove elemente uzimamo. Dakle, izvor duhovne snage je u Isusu Hristu, u koga verom gledamo, a ne u materijalnim elementima.
Gospodnja večera je namenjena samo vernicima i ona se shvata kao sredstvo milosti, jer se verom ulazi u naročito duhovno zajedništvo sa proslavljenim Hristom. Kada vernik ne učestvuje u večeri Gospodnjoj može se reći da on duhovno osiromašuje, jer pri ovom činu ne samo što sa zahvalnošću gledamo unazad - na Hristovu žrtvu, nego i unapred - prema Njegovom drugom dolasku (1. Kor. 11:26). Ponovni dolazak Gospoda našeg Isusa Hrista blažena je nada Crkve i svakog pojedinog hrišćanina, ovaj čin nam tako pomaže da se za taj dan i dostojno pripravimo.
Gospodnjoj večeri ne bi smeo da pristupa čovek koji nije obraćen (nanovorođen) Isusu Hristu, koji se nije pokajao za svoje grehe. Mnoge hrišćanske crkve ne odobravaju pristup večeri Gospodnjoj osobama koje nisu obraćene i krštene biblijskim krštenjem u vodi.
Koliko često treba da se opslužuje večera Gospodnja? Neke crkve to čine jednom godišnje, druge svaka tri meseca, ili svaki mesec, a ima vernika koji to čine svake nedelje. Sveto pismo nigde ne kaže u kom vremenskom razmaku treba da se uzima večera Gospodnja. U Delima 20:7 piše da su se hrišćani u Troadi sastajali prvog dana u nedelji da "lome hleb", pa se iz toga može zaključiti da je večera Gospodnja bila svake nedelje, najverovatnije u sklopu zajedničkog uzimanja obroka, na tzv. "agape gozbama" (vidi Juda 1:12 - Čarnić ili Stefanović, i dalje 1. Kor. 11:20-22, 1. Kor. 11:33-34).
Na kraju, govoreći o 1. Korinćanima 11:23-32, koji je ključni odeljak za razumevanje obreda pričesti, Osvald Dž. Smit je ostavio sledeće misli:
"Ovom svetom činu pristupa se na dostojan način. Jesti nedostojno znači jesti, a da prethodno nismo priznali neki svoj svesni greh. Greh moramo priznati i ostaviti, doživeti od Boga oproštenje i očišćenje pre nego što uzmemo udela u večeri Gospodnjoj. Bog, dakle, kaže verniku da se ispita. Drugim rečima, vernik treba da osudi svoj greh, a ako to ne učini sebi jede i pije sud. Međutim, to ne znači da 'jede' prokletstvo, nego sud, odnosno, biće kažnjen. To može (ali i ne mora) da bude razlog zašto su mnoga Božija deca slaba i bolesna. Za neke piše i da su umrla. Reč je o fizičkoj smrti, a ne o večnoj kazni. Zato nam Gospod kaže da ako mi sami osudimo svoje grehe, nećemo biti osuđeni. Kad nam Bog sudi, On nas disciplinuje. I to čini zato što smo Njegova deca i što ne želi da nas osudi zajedno sa nevernim svetom."
Nadam se, da vam je ovo moje malo pismo pružilo neku pomoć u vašoj nedoumici.
Pozdrav.
