Pričanje u jezicima
Sent: Saturday, June 17, 2006 17:55
Subject: pricanje u jezicima
Molim vas recite mi nesto vise o pricanju u jezicima .Postoi li to danas i sta mi mozete reci za ljudi koi pricaju nekom neodredjenom jezikom? Jeli to zaista od Boga?
Bozji blagoslov,
Govor u nepoznatim jezicima ili "glosolalija" je jedno od učenja Novog zaveta, koje izaziva žestoke rasprave među hrišćanima. Mišljenja i stavovi se kreću iz jedne krajnjosti u drugu. Neki su toliko smeli da govorenje u jezicima karakterišu kao nešto sotonsko, dok drugi tvrde da osoba ne poseduje Svetog Duha ukoliko ne govori u jezicima.
Pošto, učenje o "govoru u nepoznatim jezicima", veoma često ide sa učenjem o "krštenju Svetim Duhom", da bi se dobilo neko ispravno razumevanje ove teme, potrebno je sagledati obe ove stvari.
Često se misli da hrišćani koji poseduju dar govorenja jezika, (tj. doživeli su krštenje Svetim Duhom) su duhovniji (bolji) od onih koji to nemaju. Međutim, ovo nije tako, i nigde u Novom zavetu se ovo iskustvo ne tumači ovako. Istina je, samo da su oni u jednom određenom trenutku, u svom zajedništvu sa Bogom se potpuno otvorili Bogu i tražili (po veri) ovaj (obećani) blagoslov i Gospod im ga je dao. Ali oni su time preuzeli i određenu odgovornost koja uz to ide, tj. da taj dar i pravilno koriste. Ali, kako to neki ne čine, oni na taj način prave zbrku i podeljena mišljenja u vezi toga. Takođe, veoma čest izvor nerazumevanja je i to da se brkaju "darovi" i "plodovi" Duha, što su dve potpuno različite stvari - iskustva.
Mora se jasno razumeti da osoba koja govori u jezicima, a ne poseduje - agape - ljubav (1. Kor. 13), poseduje manje vredan dokaz o ispunjenju Duhom, nego osoba koja nikada nije progovorila u jezicima, ali pokazuje ljubav i ostale dinamične osobine Božjeg Duha. Tako, ne može se poreći istinitost ispunjenja Duhom mnogih vođa i običnih ljudi u crkvi a koji nikada nisu doživeli da govore u jezicima. U društvu ovih ljudi vam bude prijatnije od društva sa onima koji propagiraju govorenje u jezicima, a čiji su privatni životi puni borbe, ponosa, bahatosti, materijalizma a često i jeresi. Harismatska iskustva nisu merila po kojima se meri nečija duhovnost.
Pavle piše Galatima da je: "Plod Duha je ljubav." Tako, ljubav je najsnažniji dokaz da je neko stvarno ispunjen Duhom, a jezici (darovi) bez ljubavi (ploda) su samo besmisleni zvuci.
Ovo nikako ne znači da je dar jezika nepotreban, budalasto je ovako nešto reći za bilo koji dar Božji. Kakva je to vera i mudrost koja odbacuje neki dar Božji samo zato što joj se ne sviđa (ne razume) papir u koji dar upakovan?
Jezici imaju svoje mestu u duhovnom životu vernika i oni su prvenstveno namenjeni izgrađivanju dotičnog vernika. Pavle nam kaže u 1. Korinćanima 14:4: "Ko govori čudnim jezikom - izgrađuje samoga sebe." Izraz "izgraditi" znači tačno to - izgradnju - i koristi se u Novom zavetu da opiše Hristovu izgradnju (rast) u okviru crkve ili u životu pojedinog vernika. Jedna od svrha naše lične pobožnosti - vreme koje provodimo nasamo sa Bogom - jeste da se mi lično izgradimo u Njemu. Dakle, kada smo sami i govorimo Bogu u jezicima, to je jedan od načina da se Isus izgradi u nama. Tako, dar jezika vam pomaže da duhovno rastete, jer Duh zna šta i kako treba moliti od Boga za vas (1. Kor. 2:11; Rim. 8:26-27). Molitva izrečena u Duhu Svetom (jezicima) je u potpunoj saglasnosti sa voljom Božjom, i kao takva uvek uslišena. Ovde leži najverovatniji razlog zašto đavo uporno nastoji omalovažiti dar jezika, jer on naravno ne želi videti uslišene molitve i Hrista kako raste u nama.
Neki teolozi tvrde kako ovaj dar govorenja jezika je važio samo za prvu (apostolsku) crkvu, te da ga danas više nema. Međutim, za opravdanost ovakve tvrdnje nema ni jednog stiha u Novom zavetu. Bog nigde ne kaže je ovo Njegovo obećanje ukinuto, da prestaje. Dakle, dar jezika tj. krštenje u Svetom Duhu, (a ovo dvoje u praksi veoma često idu zajedno (Dela 10:46; Dela 19:6; 1. Kor. 12:10-11)) je obećanje koje važi i za nas danas, i mnogi hrišćani ovo razumeju, veruju i primaju ovaj obećani Božji blagoslov. Zar nama danas nije potrebna Pomoć i Sila Božja (Sveti Duh) kao i prvoj crkvi, jer vremena u kojima živimo su veoma zla. Zar bi Bog ukinuo svoju Pomoć i Silu, duhovne darove svojoj deci, kad su im najpotrebnija? Apostol Pavle nam govori da će duhovni darovi jednog dana prestati - nestati - ali kad dođe ono "savršeno" (1. Kor. 13:8-12), ono konačno, savršeno stanje našeg spasenja - kad se vrati Isus. Tada, ćemo videti i razumeti Boga kao što On jeste i neće nam više trebati "duhovna pomagala" - duhovni darovi - za to, a koje nam Gospod danas milostivo stavlja na raspolaganje.
Šta misliti ili reći o ljudima koji govore "u jezicima"? Ne znam na šta mislite? Pogrešno je sve ljude (vernike) svrstavati u isti koš, jer ljudi (vernika) ima razno-raznih. Isus nas uči da ljude ne osuđujemo, već da ih rasuđujemo (prepoznajemo (Mt. 7:15-20)) po njihovim "plodovima" a ne po "darovima".
(Još o ovoj temi možete čitati na stranicama: Govorenje u jezicima i
Kada će jezici prestati?)
Božji blagoslov.
