Jezekilj 17

pitanje - odgovor
From: "Zorica Balog"
Subject: Jezekilj 17
Date: Tuesday, February 19, 2013 21:23



Da li biste mogli da mi protumacite Jezekiljevu 17-tu glavu. Nije mi bas naj jasnija.

Hvala vam na javljanju i na postavljenom pitanju.

Pa da pokušamo objasniti 17. poglavlje iz Jezekilja, a krenimo od nekih istorijskih činjenica...

Godine 586. s.e. (stare ere), Vavilonski car Nabukodonosor je osvojio kraljevstvo Judeje i mnoge jevreje odveo kao zarobljenike u Vavilon. Jerusalim je spaljen a hram Gospodnji, koji je podigao kralj Solomon, je bio potpuno uništen. Bog je dozvolio da dođe ovakav strašan sud na Njegov narod Izrael zbog sveg greha idolopoklonstva i pobune protiv Njega. No, ova presuda nije došla iznenada, već su na nju upozoravali mnogi proroci tokom mnogih godina. U stvari, pre deset godina, pre konačnog pada Jerusalima, Bog je govorio svom narodu preko proroka Jeremije, a iz Vavilona preko proroka Jezekilja.

Navuhodonosorovo osvajanje Judeje se zapravo odigralo u tri faze, koje su obuhvatale period od oko 20 godina. Prvi vavilonski ratni pohod se zbio godine 605. godine s.e. kada je vavilonska vojska pod opsadom držala grad Jerusalim dok on nije pao, a zatim odnela blago iz hrama i mnoge mladiće koji su bili plemićkog, tj. kraljevskog roda, u zarobljeništvo. Vavilonci su uzimali ove kraljevske sinove kao taoce, što je bila tipična strategija drevnog ratovanja koja je trebala da osigura okupatoru mirnu vladavinu bez pretnji ustancima, lojalnost naroda i redovno plaćanje poreza. U ovoj prvoj fazi vavilonskog osvajanja, Danilo je bio jedan od mladića koji je odveden kao zarobljenik u Vavilon (vidi Danilo 1).

Ponovo, 597. godine s.e. Nabukodonosor napada Judeju zbog prekršenog saveza (pobune), ponovo pobeđuje i opet odvodi jevreje u Vavilon. Prorok Jezekilj je bio uključen u ovu grupu preseljenika. Jezekilj sa ostalim zarobljenicima se nastanio pored reke Kebaru u Vavilonu (vidi Jezekilj 1). U isto vreme, prorok Jeremija je nastavio da prorokuje u Jerusalimu, a Jezekilj počeo je prorokovao među svojim narodom u Vavilonu. Oba proroka su nastavila da upozoravaju ljude na to da najgore tek dolazi za Jerusalim i za kraljeve Jude zbog njihovog otvorenog greha - odricanja svoga Gospoda Boga.

I tako, poslednji ratni pohod vavilonske armije na Judeju se odigrava 587-586 godine s.e. pri kome je opsada Jerusalima trajala više od godinu dana. Hram je bio potpuno uništen, grad je razoren i spaljen a većina Jevreja koji nisu bili ubijeni bivaju odvedeni kao zarobljenici u Vavilon.

Dakle, to je ukratko istroijska pozadina koja se tiče Jezekilja 17. a koja se može čitati u 2. Carevima 24 i 2. Carevima 25. No, pogledajmo sada poruku koju je Jezekilj imao za jevreje u Vavilonu, u oči trećeg razaranja Jerusalima...

U Jezekilju, u poglavljima 15-17, prorok Jezekilj je zarobljenicima u Vavilonu govori tri parabole (priče) da im ilustruje Božje ophođenje sa Judejskom nacijom. Tako, u poglavlju 15. nailazimo na priču o jalovoj vinovoj lozi: Izrael nije uspeo da rodi rod za Gospoda, protivi se tome i ne želi to. U poglavlju 16. čitamo priču o nevernoj supruzi: Jerusalim kao glavni grad i lider nacije, počinio duhovnu preljubu sa okolnim narodima, tj. sa njihovim bogovima. U Jezekilju 17. čitamo priču o dva orla i tri kralja. Ova dva orla (Jezekilj 17:1-10) predstavljsju Vavilon i Egipat, a parabola prikazuje politička nastojanja koja su činila dva protekla kralja Judeje sa ovim moćnim imperija. Stihovi 11-21 nam daju tumačenje prvog dela priče (Jezekilj 17:11-12). No, u ostatku ovog poglavlja, prorok ide mnogo dalje u budućnost i on vidi dolazeće carstvo Mesije.

Kralj Jojakin je "vrh kedrovog drveta" (Jezekilj 17:4), koji je odlomljen, tj. zarobljen od strane velikog orla - Vavilona. No, nakon uklanjanja kralja Jojakina, Nabukodonosor je postavio za kralja Sidkiju, koji je poticao iz kraljevske porodice, i to kao svog marionetskog kralja u Jerusalimu. Nabukodonosor je sa njime napravio savez pod zakletvom (Jezekilj 17:13-14). U priči, Sedekija je to kraljevsko seme koje je zasađeno na plodnom tlu (Jezekilj 17:5). Dok loza (Jezekilj 17:6) predstavlja narod Judeje koji nije bio odveden u zarobljeništvo, u drugoj fazi vavilonskog osvajanja, već su ostali u zemlji pod vlašću marionetskog vladara, Sidkije. Na početku, loza se okreće k (prvom) orlu Vavilona i poštuje zavet koji je načinio kralj Sidkija. Međutim, na istorijsku scenu stupa (drugi) orao - Egipat (Jezekilj 17:7), i loza se sada okreće k njemu. Zavet sa Navuhodonosorom je slomljen, jer se Sidkija okrenuo prema Egiptu, u nadi da će njegov novi savez sa Egiptom biti od pomoći Judeji, u nastojanju da se ona izbori za svoju slobodu od vavilonske okupacije i tiranije.

Sidkijin postupak je bila izdaja i ozbiljan greh u Božjim očima. U ovoj priči, Bog je tako objavio kroz proroka da faraon i njegova velika egipatska vojska neće intervenisati u korist jevreja, već da će Judeja biti potpuno osvojena od vavilonaca. Šta-više, i Sidkija će biti odveden u Vavilon kao zatvorenik gde će i umreti.

Treba razumeti da kada je Jezekilj napisao ovu (proročku) priču onda kad' se prvi deo priče već ispunio. Kralj Jojakin je već bio zarobljen u Vavilonu a Sidkija je bio postavljen za kralja u Jerusalimu. Međutim, ostao je još drugi deo priče da se ispuni, a ovaj drugi deo jeste veliko proročko upozorenje o propasti Judeje. Sidkijini politički dogovori sa Egiptom će propasti, a Nabukodonozor će u besu ponovo jurišati na Jerusalim i zadati mu konačan udarac. Sve se to tako i dogodilo (vidi Jeremija 52:3-14) i to samo naglašava veliku istinu da je Božja Reč tačna kako istorijski izveštaj i proročki zapis.

Proročanstvo parabole iz Jezekilja o dva orla i tri kralja nije se završilo sa padom Jerusalima (586. s.e.). U zaključnim stihovima 17. poglavlja parabola se nastavlja: Bog uzima nežnu grančicu od najviših grana kedra i zasadiće je na visokoj i istaknutoj planini u Izraelu. Ovo je mesijansko proročanstvo i poruka nade (Isaija 11:1). U budućnosti, carstvo Mesije i Gospoda Isusa Hrista biće zasađeno na toj zemlji, sa svojom prestonicom u planinskom gradu Jerusalimu. Njegovo carstvo će napredovati i rađati plodom i postati veliko - veličanstveno poput kedrovog drveta. Naravno, neki su skloni da govore da je to Crkva, ali Crkva nije ispunjenje ovog proročanstva. Ovo proročanstvo će se ispuni kada će se Car nad carevima vratiti i vladati iz Jerusalima. Tada, svi drugi narodi, koji su predstavljeni kao ostala stabala (Jezekilj 17:24), će priznati Gospoda i pokloniće se Njemu kao večnom Caru. Za vreme mesijanskog carstva svi stanovnici Zemlje će naći zaštitu i mir pod granama ovog moćnog i veličanstven kedrovog drveta, što je nekada bila mala i nežna grančica. Isus Hrist jeste taj treći Kralj koji se spominje u Jezekiljevoj paraboli.

No, da na kraju zaključimo, iz 17. poglavlja Jezekilja mi možemo naučiti sledeću stvari...

Bog ne voli kada se krši data reč - savez. Kralj Sidkija je možda mislio da imao dobre razloge za raskid svog savez sa Navuhodonosorom. Možda je racionalizovao svoje postupke, poput: "Ma, Navuhodonosor je i tako paganski kralj. Ja ne moram da držim reč datu jednom neverniku." Međutim, Bog to ne odobrava, on datu reč i sklopljen savez smatra svetim. Zapazimo samo šta Bog kaže o izdajničkim akcijama Sidkije u stihovima Jezekilj 17:18-20. Gospod je smatrao da je Sedekija prezreo Božju zakletvu i da je slomio Božji zavet - da je počinio izdaju protiv Boga a ne protiv čoveka! Zašto? Zato što je on dao obećanje i to obećanje pred Bogom, a obećanja se daju zato da bi se čuvala i ispunila. Gaženje obećanja/zaveza jeste ozbiljan greh u Božjim očima.

Dakle, nemojmo davati obećanja ako ih ne nameravamo ili ih nismo u stanju održati, jer takvo postupanje na nas može svaliti samo prokletstvo! Hrišćanin treba da se izdvaja po ovome od ostatka beskrupuloznog i sebičnog društva u kojem živi (Filipljanima 2:15). Da bude čovek koji drži reč i čijoj reči se može verovati. Ovako nešto je dragocena vrlina u Božjim očima (vidi Matej 5:37, 2. Korinćanima 1:17-18, Jakovljeva 5:12).

I naravno, treći Car uskoro dolazi, naša velika radost i spasenje! Jedina nada za ovaj pali svet!

Pozdrav i svako dobro.

Tagged: istorija| izrael| jevreji|
"Teško onima koji zlo zovu dobro, a dobro zlo, koji prave od mraka svetlost, a od svetlosti mrak, koji prave od gorkog slatko a od slatkog gorko."
- Isaija 5:20

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 1840
Ukupno: 2497886
Generisano za: 0.005''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/u-hristu/pit-odg/jezekilj-17.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.