Greh posle krštenja
Subject: Pitanje
Date: Saturday, July 14, 2012 14:14
Pozdrav!
Citao sam vec ovde o "Delikatnom problemu". Ali ja imam malo drugacije pitanje. Uskoro trebam biti krsten, i svestan sam da je masturbacija greh, ali stalno padam, 7 dana sve bude u redu, i onda 8 padnem. trudim se i molim da se skloni to od mene, ali ovo traje vec dosta dugo. I zelim pitati da li kada budem krsten i ako opet padnem to predstavlja veci greh ili tako nesto? Znam da ne postoji manji ili veci greh, greh je greh, ali ne znam kako drugacije da se izrazim, hvala unapred na odgovoru. Bozji blagoslov! :D
Iz tog razloga što Novi zavet stavlja tako veliki naglasak na vodeno krštenje, ljudi koji razmišljaju da se krste, pitaju se: Kakva očekivanja ili obaveze njihova odluka stavlja ispred njih u budućnosti?
Jedno od pitanja koje se javlja, jeste: Ako su naši gresi "oprani" u krštenju (Dela 22:16)... šta ako mi ponovo sagrešimo posle krštenja? Moramo li se onda ponovo krstiti ili gresi posle krštenja ne mogu više biti "oprani" - očišćeni? Ili: Da li gresi posle krštenja su veći (tj. teži) ili ne?
Ovakva pitanja i nečija zbunjenost oko toga može nekima izgledati čudno, ali za neke je to veoma realna zabrinutost. Pogotovo u onima koji još nisu utemeljeni u Hristovoj nauci, koji ne razumu šta predstavlja sam čin krštenja i šta znači živeti život posvećenja. Da bismo odgovorili na ovo tvoje pitanje, moramo pogledati neke od stihova iz Biblije...
Kao prvo, nikada ne smemo zaboraviti da naše spasenje u krajnjoj liniji zavisi od blagodati Božje a ne od naših dobrih dela ili poslušnosti religioznim zahtevima neke hrišćanske denominacije. Pavle je jasno rekao: "Jer, milošću ste spaseni, kroz veru - i to nije od vas, nego je Božiji dar - a ne na osnovu dela, da se niko ne bi hvalio. (Ef. 2:8-9 SSP)
"Milost" (tj., Božja "nezaslužena naklonost") koju nam Bog nudi, nam je dostupna na temelju Hristove žrtve kroz koju možemo primiti potpuno oproštenje naših greha. Petar tako kaže da smo otkupljeni "dragocenom krvlju Hrista, Jagnjeta bez mane i ljage" (1. Pet. 1:19 SSP). Pavle je učio: da Hrist "koji nije učinio greh, Bog Ga je radi nas učinio grehom da u Njemu budemo Božja pravednost" (2. Kor. 5:21). Tako, druga važna stvar koju trebamo znati, je da: Naše oproštenje greha je moguće jedino i samo zbog prolivene Hristove krvi umesto nas. On je podneo kaznu za naše grehe da bi mi zbog svojih greha mogli biti pomilovani - mogli nastaviti živeti (Jn. 3:16).
Kada donesemo odluku da uđemo u Božji plan spasenja trebamo imati na umu da naša grešna priroda nije pobeđena i potisnuta u jednom danu. Apostol Pavle, "super-vernik" :-), je godinama vodio žestoku bitku sa svojom grešnom prirodom, u Rimljanima 7:14-23 čitamo njegovo potresno priznanje:
"Znamo, naime, da je Zakon duhovan, a ja sam telesan, prodat grehu. Ne razumem šta činim jer ne činim ono što hoću, nego činim ono što mrzim. Pa ako činim ono što neću, slažem se da je Zakon dobar. U stvari, to ne činim ja, nego greh koji u meni prebiva. Znam, naime, da u meni, to jest u mom telu, ne prebiva dobro. Jer, hteti, to u meni postoji, ali činiti dobro, ne. Jer, ja ne činim dobro, koje hoću, nego činim zlo, koje neću. Ali, ako činim ono što neću, onda to ne činim ja, nego greh koji prebiva u meni. Tako otkrivam ovaj zakon: kada hoću da činim dobro, nameće mi se zlo. Svojim unutrašnjim bićem uživam u Božijem zakonu, ali u svojim udovima vidim jedan drugi zakon, koji vodi rat protiv zakona moga uma i zarobljava me zakonom greha, koji je u mojim udovima." (SSP)
Dakle, čak i posle krštenja mi ćemo nastaviti da grešimo na dnevnoj osnovi. Međutim, grešnih dela bi trebalo biti sve manje i manje u našem životu - kako rastemo u ličnoj duhovnoj zrelosti - u Hristu. Naša težnja bi trebala postati "posvećenje" a ne udovoljavanje požudama tela. Apostol Pavle tako govori o svojoj rešenosti da pobedi greh u svome životu, a to je nešto na šta bi trebalo i mi da se ugledamo:
"A sve činim radi evanđelja, da bih u njemu imao udela. Zar ne znate da na trkalištu svi trkači trče, ali samo jedan dobija nagradu? Tako i vi trčite, da je osvojite. Svaki takmičar se uzdržava od svega: oni da dobiju raspadljiv venac, a mi neraspadljiv. Zato ja ne trčim besciljno i ne udaram pesnicom kao da mlatim vazduh, nego krotim svoje telo i potčinjavam ga da ne bih ja, koji sam drugima propovedao, bio isključen iz trke." (1. Kor. 9:23-27 SSP)
Stav da se živi po Duhu a ne po telu bi trebao da krasi svakog sledbenika Isusa Hrista, u Bibliji su date brojne napomene, saveti i upozorenja u vezi toga, npr. vidi: Rim. 8:13, 1. Pet. 2:11, Gal. 5:17, Kol. 2:23 itd.
No, ako se desi da podlegnemo kušnji tela (posle krštenja) i padnemo u greh, onda bi trebalo da taj greh, uprkos stidu, ipak ispovedimo Bogu, da bi nam ga On oprostio i da bi naša zajednica sa Njime bila obnovljena. Tražimo od Njega pomoć da dotični greh ubuduće možemo nadvladati.
U Delima 8, postoji primer koji nam pomaže da vidimo kako ovaj proces funkcioniše. Ubrzo nakon što je kršten, čovek po imenu Simon je ponovo pao u greh. U Delima 8:22, čitamo kako je je Petar objasnio Simonu šta treba učiniti u slučaju da se počini greh posle krštenja. Petar mu nije rekao da treba da se ponovo krsti ili da je taj greh "veći ili manji", već mu je rekao: "Pokaj se, dakle, zbog ove svoje opakosti, i moli se Gospodu da ti oprosti što si u srcu gajio takvu misao."
Greh se mora priznati pred Bogom, jer ako ispovedamo svoje slabosti pred Njime, i molimo za oproštaj, i pokajemo se od naših greha, onda Isus kao naš Zastupnik će se zauzeti za naš slučaj pred Bogom Ocem i Bog će nastaviti da pokriva naše grehe sa krvlju svoga Sina Isusa Hrista (1. Jn. 1:7).
Onaj ko je "u Hristu" ima blagoslov da mu bude oprošteno svaki dan i da se stalno čisti krvlju Hristovom:
"Ako tvrdimo da imamo zajednicu s njim, a hodamo u tami, lažemo i ne živimo u skladu s istinom. Ali, ako hodamo u svetlosti, kao što je on u svetlosti, imamo zajednicu jedan s drugim i krv Isusa, njegovog Sina, čisti nas od svakog greha. Ako tvrdimo da nemamo greha, sami sebe zavaravamo i u nama nema istine. Ako priznajemo svoje grehe, on je veran i pravedan i oprostiće nam grehe i očistiće nas od svake nepravednosti." (1. Jn. 1:6-9 SSP)
Dakle, posle krštenja mi bi trebali težiti da budemo čist u mislima i delima, ali ako padnemo u greh, apostol Jovan nas podseća da "imamo Zastupnika kod Oca - Isusa Hrista, pravednika" (1. Jn. 2:1).
Međutim, Sveto pismo nas takođe uči da postoji nešto što se zove svojevoljno grešenje (namerno, hotimično) - kada znamo da je nešto greh a ipak ga počinimo - kada drsko grešimo pravo "Bogu u lice". A ako u tome uporno istrajavamo onda stavljamo sebe u položaj da nam u jednom trenutku ne bude više moguće naći oproštenje - kada naša savest toliko otupi, da se više ne možemo pokajati zbog počinjenog greha. Pisac poslanice Jevrejima tako nas upozorava:
"Jer, ako namerno grešimo pošto smo spoznali istinu, onda više nema žrtve za grehe, nego samo strašno iščekivanje Suda i žestine ognja koji će proždreti Božije protivnike." (Jev. 10:26-27 SSP)
Hrišćanin ne bi trebalo da se igra sa grehom, već da ga mrzi (Jev. 1:9, Juda 1:23, Ps. 119:104, Ps. 119:128, Ps. 97:10, Pri. 8:13), ako čovek nešto mrzi onda se drži dalje od toga. Apostol Jovan kaže za one koji "istrajavaju u grehu" a ne teže "posvećenju" (tj. Hristolikosti), da Hrista i Oca ne poznaju - da varaju sami sebe:
"... I ko god polaže ovu nadu u njega, čisti se [posvećuje se] kao što je i on čist. Ko god čini greh, čini bezakonje, jer greh je bezakonje. A vi znate da se on pojavio da ukloni grehe i da u njemu nema greha. Ko god živi u njemu, više ne greši. A ko greši, nije ga video ni upoznao." (1. Jn. 3:3-6 SSP, [naglasak dodat])
Dakle, Bog neće dozvoliti da se olako koristi žrtva Njegovog Sina kao izgovor da se i dalje nastavi namerno činjenje greha - bez pokajanja.
Svakome od nas, Gospod daje slobodu izbora da sami odlučimo da li želimo da ostanemo "u Njemu" ili ne, onima koji su "u Njemu" Isus je obećao da ih "niko neće oteti iz Njegove ruke" (Jn. 10:28) i ti se mogu nadati večnom životu. Ispovedanje greha, u pokajničkoj molitvi, tj. ličnoj rešenosti da greh pobedimo u svom životu, će nas držati pod plaštom krvi Hristove i u zajednici sa Bogom Ocem.
Na kraju želim te ohrabriti u tvojoj odluci da svoj život potpuno predaš Hristu, kroz zavet vodenog krštenja. Budi poslušan Božjoj Reči, i budi ispunjen Svetim Duhom. Uzdaj se uvek u pomoć Svetog Duha a ne u svoju mudrost i silu - posebno kada se boriš sa grehom. Smerno koračaj putem posvećenja a Bog Otac će se pobrinuti da vremenom tvoje padove pretvori u slavne pobede. Trči, i istrči, poput apostola Pavla, svoju trku spasenja sve do cilja - do kraja - i uzmi svoj venac slave koji ti je pripravljen od Boga...
