Doslovno shvatanje Biblije
Subject: komentar
Date: 08-10-2014 15:12
vidim da vi bibliju shvatate i tumačite doslovno,a to je apsurdno, glupo i opasno. Biblija je samo obična knjiga, puna priča i bajki i kao takvu je treba shvatati.
Hvala vam na javljanju i iznetom mišljenju.
S vremena na vreme neko nam se javi i sa čuđenjem pita: "Da li vi Bibliju shvatate doslovno!?" Odgovor na ovo pitanje ne može biti dat sa "da" ili "ne", već "ono što treba da se shvati doslovno, to shvatamo doslovno, a figurativne delove shvatamo figurativno, dok alegorične delove alegorijski..." Drugim rečima, svaka književna vrsta u Bibliji se tumači na svoj način - prema zakonima hermeneutike. Što je glavni metod u teologiji kod analize i interpretacije biblijskog jezika.
Treba da nam je jasno da se Biblija sastoji od 66 knjiga pisanih u periodu dužem od 1300 godina, i da sadrži mnoge vrste književnosti: prozu i poeziju, literarni i figurativni jezik, psalme i poslovice, istorijske priče i parabole. Svaki od ovih literarnih tipova ima posebne principe za svoju interpretaciju. Dakle, to su naučna pravila, bilo da proučavamo Šekspira, Homera, Hemingveja ili Bibliju, primenjujemo ove iste principe. Nikako ne bi smeli da interpretiramo odlomke iz Biblije tako da ti odlomci govore ono što mi želimo. Na žalost, mnogi se ovoga ne drže i posledica toga je da u hrišćanstvu oko istih delova Biblije postoji toliko različitih mišljenja i jeresi.
Neko je jednom prilikom rekao: "Biblijski tekst ne može govoriti neistinu ako je njegovo pravo značenje ispravno shvaćeno." Naravno, pravo značenje se ne može uvek doslovno shvatiti. Na primer, kad Biblija govori o Božjim rukama, stopalima i očima, onda je očigledno da to čini u figurativnom smislu, jer Jevrejima nije bilo dozvoljeno da se klanjaju kipovima i slikama Boga.
Nažalost, doslovno se često izjednačava sa "činjeničnim", kao da figurativno uvek znači i "nestvarno". Međutim, to jednostavno nije tako, jer u Bibliji su činjenice ili događaji često opisani figurativnim jezikom. Na primer, 5. Mojsijeva 4:34 oslikava Božje izbavljenje izabranog naroda iz Egipta njegovom "rukom krepkom i mišicom podignutom". Iako je ovo metafora, ona opisuje jedan od najvažnijih događaja u istoriji Izrailja, koji se zaista desio. S druge strane, bajka ili mit mogu biti ispričani doslovnim jezikom bez i jedne stilske figure. No, ali kako bi to samo bezlično izgledalo! Znači da problem nije u sukobu doslovnog i figurativnog, najvažnije je otkriti autorovu nameru. Osnovni vodič pri proveri naše interpretacije pojedinih odeljaka, može biti pitanje: Šta je ta poruka značila za one koji su je prvi put čuli ili pročitali? Dobar princip za kontrolu jeste: Ono što je ona značila tada određuje i šta ona sada (danas) znači.
Biblija, koja je velikim delom istorijska knjiga, otkriva nam Boga ne samo kao Tvorca i Održitelja sveta, već i kao Gospoda(ra) i Sudiju istorije. Cilj Biblije je da uči o Bogu, prirodi i čovečanstvu, i o njihovim međusobnim odnosima, kako da postanu bolji i harmonični. Biblija otkriva značenje istorije i osnovne principe življenja - pitanja vrednosti i svrhe života.
Svako dobro.
