Definisati Boga i Isusa
Subject: Nekoliko pitanja
Date: Saturday, August 29, 2009 00:24
Postovani,ja sam po nacelu ateist i empirist, iako za postojanje "Boga" ostavljam neki postotak. Ja boga shvacam kao vrstu(ljudi,zivotine nije bitno) i vjerujem da ako Bog postoji postoji jos bogova,isto tako vjerujem da je i vrag ili sotona bog(jer po usporedbi covjeka i uzvisenih bića on je iznad nas mocniji je i nema dokaza da postoji). Ugl. zanima me kako se definira Isus(izvan okvira biblije)znaci zanima me bilo koji drugi odgovor osim i "i bog i covjek",jer vjerujem da je osoba koja je lijecila ljude i cinila cuda postojala,ima takvih i danas zar ne? Drugo pitanje je kako definirate boga(opet ne zanima me odgovor tipa:bice koje je svugdje i nigdje ,on je i nije itd)? nadam se da sam vam dao tema za raspravu i nadam se da cete meni pomoci u mojem proucavanju i shvacanju vjere(tj. vjera)
Poštovani,
zahvaljujem vam se na javljanju i na iznetim vašim uverenjima i pitanjima.
Dozvolite mi, biću slobodan da primetim da ste u kontradikciji sa samim sobom, tj. vašim uverenjima. Naime, "definišete" se kao ateista, a ustvari verujete u postojanje boga i đavola. To ne može biti, jer sve dok vi ostavljate prostora da bog ili bogovi postoje vi niste ateista, jer ateizam je potpuno negiranje postojanja tako nečega. Pre će biti da ste panteista, jer verujete da se bog nalazi u svemu, u prirodi. Opet, ako poričete mogućnost spoznaje toga boga (ili bogova, što je opet politeizam) onda ste po svojim uverenjima ustvari agnostik. No, da ne širimo dalje... :-) (Za značenje svih stranih reči pogledajte beleške na dnu stranice.)
Kada kažete da ima "mnogo bogova" to je opet još jedna kontradikcija... Pošto zastupate mišljenje da su bogovi "uzvišena" bića, to onda svakako znači da oni u sebi moraju nositi neke božanske atribute, npr. poput beskonačnosti. No, koliko beskonačnosti može postojati? Ako ima dve ili više onda ne govorimo o beskonačnosti nego o kakvoj polu-beskonačnosti. Beskonačnost može biti samo jedna. Isto tako ne mogu biti dva Boga, jer bi u tom slučaju to bili polu-bogovi. Bog je biće koje nema ravnog partnera, suparnika... inače ako ga ima nije Bog. (Napomena: Pojam polu-bog se koristi u politeizmu za pola bog pola čovek.)
Iz toga je jasno da đavo ne može biti bog. Čovek može izmisliti mnoštvo bogova, može i sam da se proglasi bogom, može bogom nazvati i kamen ili neku životinju. No, time ne može učiniti to da postane sveobuhvatan (beskonačan), večan, nedeljivi, nepromenljivi Bog - savršeno biće koje je izvor svega i svakoga - Tvorac.
Dozvolite, da malo logički razmišljamo kroz neki primer na temu: o postojanju (jednog) Boga...
Logika kaže da osobine celine daju karakteristiku manjim sastavnim delovima te celine. Manji sastavni delovi nisu nosioci osobine celine, nego prelaze sa veće instance na manju. Tako, po logici, ako smo mi bića, to smo zato što smo samo sastavni deo celine čija je viša instanca biće. Ako mi imamo intelekt, to je nesumnjivo zato što on odnekud potiče - sa više instance. Ako mi imamo takav intelekt da možemo pisati poruke, da možemo dešifrovati spise koji su pisani na jezicima koji se ne koriste hiljadama godina. Dakle, sposobni smo da "razbijemo" neki sistem kodova, onda je ta sposobnost nešto što je ugrađeno u nas zahvaljujući tome što to viša instanca poseduje.
Eto, zadnjih godina su naučnici dešifrovali kod ljudskog bića DNK, koji je toliko složen i koji je nedvosmisleno baš to KOD - šifra. Ni jedan kod se ne dešava nasumično. Za kod je potreban intelekt. Kod je nešto što iziskuje inteligenciju, smisao i želju da se nešto sakrije pred nekim a nešto nekome otkrije. Danas smo postali dostojni da nam se taj kod otkrije. U svakom slučaju, DNK je materijalni dokaz da smo stvoreni vrlo promišljeno i da je taj projekat stvaranja ugrađen u nas same kako bi sami u sebi imali svedočanstvo o tome.
Znam da je lakše verovati da su neki "vanzemaljci" ili "bogovi" posejali taj kod na Zemlji, ali tada se moramo zapitati, nije li i njih - te vanzemaljce - takođe neko morao "posejati" da bi oni mogli da se razviju do te mere? Na kraju dolazimo do izvora i početka i moramo priznati da to prevazilazi naše shvatanje. Uzvišeno biće koje definitivno postoji, koje je Tvorac svega živog i neživog, koje postoji oduvek, koje predstavlja sam život i postojanje, a to biće zovemo Bog.
Kao što vidite ovde sam već načeo vaše pitanje: "Kako definisati Boga?", ali razradimo to još malo...
Vaš svetonazor ili tačnije "bogonazor" verujem da nije lično vaš, već da ste ga preuzeli odnekuda. Kažem to zbog toga, jer svako od nas svoja razmišljanja o Bogu gradi na osnovu nekog izvora (tuđih mišljenja), bilo da se radi o nekoj hrišćanskoj ideji, ateističkoj, panteističkoj, itd.
Ako zaista verujete da je "bog uzvišeno i moćno biće", onda sva naša ljudska nastojanja da nešto saznamo o tom bogu su ravna nuli, jer kako jedno nesavršeno biće (čovek) može spoznati savršeno biće (Boga)? Osim, ako se on (Bog) sam ne odluči objaviti i predstaviti se čoveku, tj. dopusti mu da ga čovek spozna. No, tu je i drugi problem: Može li čovek tačno "definisati" nešto šta u potpunosti ne može razumeti ili pojmiti, jer ako je Bog superiorno biće - transcendentan, kako ga onda zapravo "definisati"? Nadam se da shvatate, u kakav ćorsokak vas vodi ovako postavljeno pitanje, tj. razmišljanje? Zar ne bi bilo ispravnije pitati: "Kakav je Bog?"
T.C. Hammond, u svojoj knjizi "Uvod u teologiju" najjednostavnije kaže: "Bog je biće koje se štuje kao Gospodar ljudi i prirode." Da, ovo zvuči previše jednostavno, vrlo uopšteno i dosta površno. Zar ne? Međutim, o Bogu se može mnogo toga više saznati, jer kao što duga unutar sebe sadrži mnoštvo boja, koje je čine dugom, tako i Božja osobnost unutar sebe poseduje mnoge atribute.
Naučna disciplina koja se bavi "proučavanjem Boga" se naziva teologija. Teologija se ponekad naziva i "kraljicom svih nauka". Ona to i jeste kada se pravilno primenjuje u čovekovom životu ma u kojem vremenu živeo, jer teologija nastoji odgovoriti na najdublja njegova pitanja, i pružiti rešenja za najdublje potrebe čovečanstva.
Postoji izreka "da ni jedan čovek na svojoj smrtnoj postelji nije ateista". Zaista, svaki čovek barem u nekim trenucima života traži Boga, ili je poput vas "nesigurni ateista". Mnogi ljudi današnjice ne poseduju pravo znanje o Bogu niti znaju gde ga mogu naći. Mnogi su filozofi kao i mnogi religiozni ljudi, pokušavali u sebi samima pronaći iskricu života ne bi li u srcu uspeli rasplamsati vatru vere, a sve sa ciljem da svoj život učine autentičnim. Nažalost, velika većina njih temeljito se razočarala, jer su odgovore na svoja pitanja tražili na pogrešan način.
Problem je što mnogi "tražitelji istine" ne razumeju da je čovek grešno biće (nesavršeno) i da je odeljeno od Boga koji ga je stvorio, ne razumu ni činjenicu da čovek nije u stanju sam po sebi i vlastitom moći i mudrošću pronaći istinsku stvarnost. Bilo koji čovekov pokušaj da vlastitim snagama, vlastitom mudrošću nađe Boga je osuđen na propast, to je u startu pogrešan pravac i pristup.
Mnogi ljudi koji sebe smatraju savremenima, modernima, a Božju (biblijsku) objavu drže za glupost i mit, iako i sami priznaju da je spoznaja Boga - uzvišenog bića - najtemeljitija i najdublja njihova potreba. No, da bi u ovom modernom svetu pronašao istinsku životnu mudrost, čovek mora početi tražiti odgovore u pravom smeru i na pravom mestu. Bog se naime čoveku objavio na dva osnovna načina. Objavio se opštom objavom u prirodi, ali se na poseban način objavio i proročkim i apostolskim spisima. Sveta pisma Boga otkrivaju čovečanstvu. Samo u njima čovek može pronaći istinsku spoznaju Boga (uzvišenog bića), spoznaju koja vodi spasenju i zadovoljenju najdubljih žudnji čovekova srca - snažnom empirijskom iskustvu, tj. objavi tracendentnog Boga.
Što se tiče vašeg pitanja u vezi "definisanja Isusa"...
Opet, kao prvo, vaše pitanje "kako se definiše Isus" je malo izokrenuto. Isus nije nikakav pojam ili stvar da se može definisati, već je osoba koja se može proučavati i upoznati, i to "empirijski" ako želite. Dakle, ispravno bi bilo pitati: Ko je bio Isus Hrist? Nebitno, da li verujete u to da je on istorijski stvarno postojao ili ne. No, to bi bio ispravan način započinjanja traženja odgovora na vaše pitanje.
Ako bi ste sada izašli napolje i krenuli niz ulicu i počeli redom ljude zaustavljati i pitati ih: Šta misle o Isusu? Ili: Kako to oni "definišu" Isusa? Verujem da bi ste dobili razno-razne odgovore. Ako se okrene učenjima drugih religija i u njima potražite odgovor, opet ćete imati različite odgovore. Na kraju, posedovali bi ste gomilu nepotvrđenih, kontradiktornih, pa i smešnih izjava, ali najgore od svega je to što sve te informacije nisu došle sa onog pravog, prvog i verodostojnog izvora, već iz "druge ruke", od ljudi koji znaju nešto ili ne znanju ništa o tome: Ko je Isus? Dakle, to bi bio svakako pogrešan početak traženja odgovora na vaše pitanje, pravo gubljenje vremena.
Recimo da se ja zanimam za vas kao osobu, tj. želim "vas definisati" - upoznati, znati više o vama. Tako, ja mogu otići kod Marka i Janka koji vas poznaju i pitati ih o vama, oni pošto vas poznaju, svakako će mi dati neku svoju "definiciju vas". Ona može biti tačna, ali zasigurno nije potpuna, jer svaki od njih vas kao osobu vidi na neki svoj način, koji je oblikovan kroz neka njihova lična uverenja i iskustva sa vama. Dakle, ja bih imao samo površnu (iz druge ruke) "definiciju vas", vaše ličnosti, i bilo bi pogrešno da svoje celokupno mišljenje o vama temeljim samo na tome. No, ako dođem kod vas lično, upoznamo se i družimo se, komuniciramo, na taj način ja ću dobiti informacije o vama od vas lično i od toga mogu sačiniti sliku o vašoj ličnosti - "definisati vas". U ovom drugom slučaju, informacije koje bi dobio o vama bi bile iz prve ruke na osnovu mog ličnog iskustva sa vama a ne nečijeg tuđeg. Dakle, ja bi imao pravo empirijsko iskustvo vaše ličnosti.
Jedini ispravan način, da ne kažem najpošteniji način traženja odgovora na pitanje: Ko je Isus Hrist?, bi bilo pitati samog Isusa. Da, ići direktno ka osobi Isusa Hrista. Kako to mislim?
Vidite, ne može se izbeći Biblija ako se traže odgovori na ova vaša pitanja, jednostavno to ne ide. To bi bilo ravno tome da krenete tražiti neke odgovore iz istorije a u isto vreme (zbog nekih svojih predrasuda) izbegavate čitanje i studiranje istorijskih spisa i dokumenata tog vremena.
Osoba Isusa Hrista je centralna tema Biblije. Dakle, Biblija je osnovna, početna tačka sa koje treba da se krene u "definisanju" Isusa Hrista. To je osnovni istorijski i religijski spis koji govori o osobi Isusa Hrista. Bez obzira da li verujete o Bibliji ovo ili ono, kakve god da su vam predrasude u vezi ove knjige, ali ukoliko ste zaista ozbiljni u svome traženju, onda jednostavno nemate drugog mesta odakle bi ste započeli svoje istraživanje.
Dakle, ako želite informacije iz prve ruke, morate potragu i oblikovanje vaše "definicije" započeti od svetih hrišćanskih spisa - Biblije, jer svaki drugi način bi bio površan i neozbiljan pristup. A tek pošto saznate šta Isus ima sam reći o sebi, i kada doživite određeno empirijsko iskustvo sa Isusom, tek onda to možete upoređivati, vagati, kritički sagledavati sa onim šta drugi ljudi ili religije govore o njemu i odlučiti se u šta ćete verovati...
Ovde bi završio našu prepisku sa jednim citatom iz knjige "Ko je Isus Hrist?" od Džona Maisela, a koju celu možete preuzeti sa našeg sajta kao PDF fajl, sa stranice: http://siont.net/u-hristu/pdf/search.php?key=maisel&opt=2.
"Pokušavam sprečiti ljude da kažu glupost o Isusu, kao što je ova: 'Spreman sam prihvatiti Isusa kao velikog moralnog učitelja, ali ne prihvaćam Njegovu tvrdnju da je Bog.' To je nešto što ne smemo reći... Vi se morate odlučiti: ili je taj čovek bio Božji Sin, ili ludak, ili nešto još gore. Možete Ga zatvoriti kao ludu, možete pljuvati po Njemu i ubiti Ga kao demona, a možete i pasti pred Njegove noge i zvati Ga Gospodom i Bogom. Ali ne smemo sebi dopustiti glupost govoreći kako je On bio veliki ljudski učitelj. On nam nije ostavio tu mogućnost. On to nije želeo biti."
Ove reči je izjavio C.S. Lewis, nekadašnji vatreni pobornik ateizma, a kad se spoznao (empirijski) sa osobom Isusa Hrista, njegova uverenja su se promenila u teistička...
Pozdravljam vas,
i želim vam da doživite slično teističko-empirijsko iskustvo sa Isusom - Bogom.
Ateizam (grč. a + theos = ne + bog): bezboštvo; bezbožništvo; poricanje da postoji bog i natprirodne snage (sile); odricanje svih religioznih uverenja. (Rječnik stranih reči, dr Bratoljub Klaić)
Empirija (grč. empeiria): iskustvo; znanje. Emperizam: Fil. nauka, koja priznaje iskustvo (osjećajne apercepcije) jedinim sredstvom verodostojne spoznaje. (Ibid.)
Agnosticizam (grč: agnostos = nepoznat): Idealističko filozofsko učenje, koje poriče mogućnost spoznaje objektivnog sveta (Hume, Berkeley, Kant, Comte, Spancer); u stvari nema ničega, što bi se dalo spoznati; postoje samo stvari i pojave prirode, koje na dotičnom istorijskim stupnju razvoja nauke još nisu spoznate; istorijska praksa, naučno predviđanje i podčinjavanje prirodnih sila čoveku opovrgavaju agnosticizam. (Ibid.)
Panteizam (grč. pan + theos = sve + bog): Religiozno filozofsko učenje, koje poistovećuje boga s prirodom i prirodu smatra kao očitovanje božanstva; u 16.-17. veku pod krinkom panteizma gajile su se katkada sasvim materijalističke i ateističke ideje (Giordano Bruno, Spinoza). (Ibid.)
Politeizam (grč. poli + theos = mnogo + bog): Mnogobožstvo, verovanje u više (mnoštvo) bogova. (Ibid.)
Transcendentan: 1) Koji prelazi granice iskustva. 2) Koji se nalazi izvan granica prirodnog sveta. 3) Koji prelazi područje čovekove svesti. 4) Uopšte: onosvetski, onostran, natprirodan, neshvatljiv, nepoznatljiv, nejasan, nerazumljiv, koji nadilazi ljudska shvatanja, fantastičan, (Ibid.)
Teologija (grč. theos + logos = bog + reč): Naši izrazi su: bogoslovlje, bogoslovija. U najužem smislu, reč "teologija" znači "doktrina o Bogu", ali u širem smislu, ima značenje: "znanje o Bogu i Njegovom povezanošću sa svemirom - svom svojom tvorevinom."
Teizam (grč. theos = bog): Vera u Boga, koja tvrdi da postoji jedan bog, predstavljen u liku jedne osobe, koja je stvorila svet i koja njime upravlja. (T.C. Hammond)