7. Činiti druge učenicima
"I pristupivši Isus reče im govoreći: dade mi se svaka vlast na nebu i na zemlji. Idite dakle i naučite sve narode krsteći ih na ime oca i sina i svetoga Duha, učeći ih da sve drže što sam vam zapovijedao; i evo ja sam s vama u sve dane do svršetka vijeka. Amin." (Matej 28:18-20)
Sada dolazimo do praktičnog rezultata našeg učeništva - do predavanja drugima onoga što smo naučili i do učenja drugih. Isus nam je dao uputstva za rad pre svog vaznesenja. Da bi ova uputstva uticala na naše živote, treba da zapazimo dve važne stvari.
Prvo, tri stiha koje si upravo pročitao često su nam upućena pod nazivom "veliki zahtev" ili "veliko poslanje". Zapazi da taj zahtev nije izrečen kao predlog. Isus nam nikada nije, kao svojim sledbenicima, predlagao da raznesemo jevanđelje po svetu. To je bila, i jeste, naredba!
Drugo, ove reči nisu bile upućene samo originalnoj dvanaestorici apostola, niti važe samo za pastire, evanđeliste i misionare. One su upućene svakom učeniku i sledbeniku Isusa Hrista. Ako sam ja Njegov učenik naređeno mi je da idem i učim druge. Ako ne činim druge učenicima, onda ni ja nisam učenik kakav on želi da budem!
Šta to znači činiti druge učenicima? Stih 20. to definiše kao "učeći ih da sve drže što sam vam zapovijedao", to jednostavno živeti, ne samo kroz reči deliti našu veru sa drugima, već živeti veru tako da drugi mogu da je posmatraju u akciji - podučavati poruku jevanđelja rečima i pokazivati je primerom. Pošto ovo razumemo, imamo osnovu za jasnije razumevanje onoga što znači "poučavanje" nekog drugog pojedinca.
Kako efektivno podeliti svoju veru
Dozvolite mi da naglasim da Bog od nas neće zahtevati da radimo nešto, a da nam ne da snagu za to. Božji poziv je i ujedno osposobljavanje od Boga (pogledaj 2. Korinćanima 3:4-6). Ako nam je On rekao da idemo i podučavamo ljude da budu učenici, možemo biti sigurni da će On biti tamo da nas osposobi da izdržimo do kraja.
Zapazi da On kaže: "Dade mi se svaka vlast i na nebu i na zemlji. Idite dakle i učite sve narode..." Gde je sad ovde veza? Ako je snaga u Njemu a On živi u nama, onda je izvor te moći u nama i na našem raspolaganju da ispunimo taj zadatak!
Svi mi treba da tražimo od Boga veliku dozu smelosti od Njegovog Svetog Duha. Vidimo interesantan prikaz ove smelosti u životima Petra i Jovana u Delima 4:23-31. Petar i Jovan su propovedali jevanđelje, izluđujući religiozne vođe tog vremena. Kao rezultat bili su uhapšeni i zabranjeno im je da ikada više propovedaju. Nisu mogli pristati na to, pa su se molili: "...i daj slugama svojima da govore sa svakom slobodom riječ tvoju." Posle te molitve mesto gde su bili se potreslo i bili su ispunjeni Svetim Duhom i propovedali su Božju Reč smelo.
Tu su Petar i Jovan bili u nevolji zbog svog otvorenog govora. I šta su učinili? Molili su se za još veću smelost! Uhvatili su se za Isusovo obećanje u Delima 1:8: "Nego ćete primiti silu kad siđe Duh sveti na vas; i bićete mi svjedoci..." Većina od nas dobije napad "kukavičlukitisa" kada dođe prilika da svedočimo, ali treba da tražimo od Boga snagu koju nam je On omogućio.
Najteža stvar, kada je reč o svedočenju nekom neverniku, jeste početi, prisiliti i izustiti prve reči. Tada je sila Svetog Duha ključna. Kad lopta počne da se kotrlja, otkrićeš da svedočenje može biti velika radost, kao i veliki blagoslov. Još bolje, možda ćeš baš ti da igraš važnu ulogu u menjanju večne sudbine u životu te osobe.
Biti so
Isus je pojasnio svoju sopstvenu definiciju učeništva govoreći: "So je dobra, ali ako so obljutavi, čim će se osoliti?" (Luka 14:34). Šta je Isus mislio ovom ilustracijom? Šta je "so sveta"?
Da bismo u potpunosti razumeli šta je Isus tu govorio, treba da znamo kako je razmišljao čovek prvog veka. U rimskoj kulturi so je bila veoma važna. Odmah posle sunca, so je bila najvažnija. Često su rimski vojnici plaćani solju. S tim na umu Isus govori: "Treba da budete so na zemlji. Vi ste vredni. Možete načiniti veliku promenu na svetu."
Posebno svojstvo soli je da ima efekat na sve sa čime dođe u kontakt. Samo malo soli u čaši vode može da se oseti. Na isti način jedan veran hrišćanin u svetskoj situaciji može da napravi promenu!
So takođe povećava žeđ. Možda se sećaš trenutaka kada si išao u bioskop i kupio kesu kokica. Posle jednog vremena grickanja ožedneo si, jer je prodavačica jako presolila kokice znajući da ćeš hteti da se vratiš i kupiš neko piće.
Na isti način, ako živimo pobožan život, to će prouzrokovati duhovnu žeđ drugih da i oni čine isto to. Ako nevernik vidi nekakvu razliku u tebi, ako vidi da nisi kao ostali, da živiš život prema nekim duhovnim principima, to može da postane i njegova tendencija. Na mnoge nevernike utiče kada vide da hrišćani ostaju smireni prolazeći kroz različite situacije. Naši životi su jedina Biblija koju će mnogi da čitaju. Hrišćani treba da su "žive poslanice", napisane od Boga i čitane od ljudi.
Jedan od najvećih komplimenata verniku je kada neko dođe do njega i pita ga: "Šta je to u tebi zbog čega si drugačiji? Imaš neku osobinu kojoj se divim, i želim da mi kažeš šta je. Reci mi u šta ti veruješ."
To znači biti so! Udarati nevernike Biblijom po glavi nije svedočanstvo za Isusa. Još efektivnije svedočanstvo je dozvoliti tim nevernicima da vide razliku u tvom životu koju je Bog načinio. Nekada kad uzmeš Bibliju i čitaš je u pauzama na poslu možeš da ostaviš veliki utisak.
Isus nas je pozvao da budemo lovci ljudi, a jedna stvar koja nam pomaže da bismo to ispunili je da postavimo mamac. Ako sedim u avionu i želim da započnem razgovor sa nekim, često izvadim Bibliju i stavim je na držač za hranu. Neki me ljudi pogledaju kao da imam opasnu zaraznu bolest i žele da odu od mene. Ali ima i takvih koji me pitaju šta to čitam. To često otvara vrata da im kažem o Božjoj istini.
Kada razgovaraš s nekim o Gospodu, u globalu je veoma dobra ideja prvo podeliti s njim šta Bog radi u tvom životu. Pruži osobi priliku da čuje i prihvati i, ako je zainteresovana, "upecaj je" malo po malo govoreći joj nešto više o Isusu. Ako interesovanje te osobe nastavi da raste, možeš da joj objasniš šta znači istinski znati Hrista, šta je Hrist uradio i kakav treba da bude naš odgovor.
Ponekad će doći do tačke da osoba ne želi više da sluša. Ne sili je. Biblija kaže da sluga Gospodnji treba da bude krotak, ne svadljiv... (2. Timotiju 2:24-25). Možeš doći do tačke kada je osoba dovoljno čula. To je vreme da se jednostavno povučeš i kažeš: "Ako te zanima još, čitaj Bibliju a ja ću se moliti za tebe." Ja često preporučujem da čitaju Jevanđelje po Jovanu jer je ono upravo pisano da bi ljudi verovali da je Isus Sin Božji (Jovan 20:31). Onda će možda ta osoba ponovo započeti razgovor.
Biblija kaže da treba da budemo "mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi" (Matej 10:16). Treba da imamo mudrost bez previše agresivnosti. Neki hrišćani pokušavaju da kljukaju ljude jevanđeljem. To ne pali. Drugi koriste pritisak i argumente da bi neko došao u carstvo Božje. Oni misle da cilj opravdava sredstvo. Ali zapamti ovo: ako neko može da se nagovori da veruje, isto tako može da se nagovori i da ne veruje. Ako se pod pritiskom uvuče, pritiskom će lako i izaći. Naša odgovornost kao hrišćana je da kažemo istinu jevanđelja, a deo obraćenja ostavimo Bogu.
Svetleti
Isus je koristio dve analogije da pokaže kakav utisak bi hrišćanin trebalo da ima na svet. Treba da budemo so i svetlo. Suprotno od soli, koja znači živeti ono u šta veruješ, svetlo predstavlja objavljivanje onoga što veruješ.
Isus je rekao: "Tako da se svijetli vaše vidjelo pred ljudima, da vide vaša dobra djela, i slave oca vašega koji je na nebesima" (Matej 5:16).Previše vernika žele biti svetlo, a da prethodno nisu so. Oni govore hrišćanskim rečnikom, ali ga ne žive. Uistinu, bilo bi bolje ništa da ne kažu ako to ne mogu da podrže svojim načinom života.
S druge strane novčića su oni koji su so, a da nisu svetlo. Oni žive pobožan život, ali ne govore ljudima zašto! Moramo pronaći ravnotežu. Pismo kaže u Rimljanima 10:14: "A kako će vjerovati koga ne čuše? A kako će čuti bez propovjednika?" Bog želi da budemo sredstvo preko koga će da govori.
Postoji ispravan i neispravan način "lovljenja ljudi". Važno je osloniti se na Isusa i dozvoliti mu da nas vodi. Verujem da Bog ne želi da budemo programirani roboti. Video sam već ljude koji gledaju kako što više ljudi da pridobiju u roku jednog sata. Ako ti to radiš umesto da polako razgovaraš sa osobom, možda nećeš imati pravi ili trajni rezultat. Možda ćeš čak i da udaljiš ljude od vere.
Otkrio sam da najefektivnije svedočenje zahteva vreme. Bolje je sesti i popričati duboko sa jednom osobom sat vremena, nego na brzinu izverglati većem broju pojedinaca. Najdublje stvari koje je Isus ikada rekao bile su rečene osobama koje su bile same s Njim. Njegov razgovor sa ženom kod bunara i s Nikodimom postala su pisma za evangelizaciju. Odvojio je vreme za te osobe. Koliko bismo više mi morali!
Treba da naučimo da nas vodi Sveti Duh dok svedočimo nekome. Kada neko dođe k Hristu, to će biti rezultat Božjeg rada, ne našeg. Isus je rekao: "Niko ne može doći k meni ako mu ne bude dano od Oca mojega" (Jovan 6:65). Nijedan briljantan razgovor neće pridobiti tu osobu. To mora da bude rad Svetog Duha i treba da bude Božje vreme. Zbog toga nam Pismo govori: "Propovijedaj riječ, nastoj u dobro vrijeme i u nevrijeme" (2. Timotiju 4:2). Ili, kako je u drugom prevodu: "Budi uvek spreman". Uvek treba da budemo spremni. Nikada ne znamo kada ćemo biti pozvani u akciju.
Moramo biti spremni
Razmisli o Filipu, o kome čitamo u Delima 8:26-40. Bog mu je jednostavno rekao da ide u pustinju. Nije mu rekao da će tamo biti bogati čovek iz Etiopije koji će tražiti Boga i čekati Njega dok ne dođe. On mu je samo rekao da ide u pustinju. Filip je poslušao i, kada je stigao, pronašao je čoveka. Njegovo vreme je bilo tačno. Daje Filip odugovlačio ili daje trčao unapred, propustio bi priliku da dovede tog čoveka Hristu.
Mnogo puta mi propustimo šanse koje nam Bog baci u krilo samo zbog toga što ne obraćamo pažnju. Bez sumnje, Bog može obaviti posao bez tebe i mene. On će pronaći drugog, a mi ćemo izgubiti privilegiju da budemo korišćeni od Gospoda.
Možemo veoma puno naučiti iz Filipovog metoda. On je tom čoveku postavio interesantno pitanje kada je čuo da čita knjigu proroka Isaije. Filip ga je pitao: "A razumiješ li što čitaš?" A on reče: "Kako bih mogao ako me ko ne uputi?"
Da li ti svedočiš svakodnevno? Ako ne, zašto? Jevanđeoski časopis "Christianity Today" (Hrišćanstvo danas) je nedavno objavio anketu o tome zašto ne svedoči sve više vernika. Pitali su one koji idu u crkvu da li se slažu ili ne sa nekim od ključnih izjava. Došlo se do sledećih rezultata:
"89% se slažu ili veoma slažu da je vera u Hrista jedini put do spasenja;
87% se slažu ili veoma slažu da je svaki hrišćanin odgovoran za napredak jevanđelja."
U isto vreme pak, ne anonimno, više od pola ih je odgovorilo da se slažu ili vrlo slažu sa izjavama:
"Verujem da je najvažnija uloga hrišćanina da dovede nehrišćanina do vere u Hrista (68%);
Bio sam aktivniji u svedočenju u zadnjim godinama nego ikad pre (52%)."
A u vezi sa stvarima koje susreću u svedočenju dobijeni su sledeći rezultati:
"49% osećaju se nesposobnim da svedoče tako dobro kao 'profesionalci' (posvećeni jevanđelisti, prim. prev.);
43% kažu da su suviše bojažljivi;
40% kažu da se plaše kako će ljudi reagovati."
Da li nas je briga?
Siguran sam da se mnoge od ovih stvari odnose i na nas. Ali mislim da postoji i jedan dublji problem među hrišćanima danas. Kada bismo bili potpuno iskreni, mnogi od nas bi priznali da ih je baš briga za nevernike. U 1. Korinćanima 9:16 apostol Pavle kaže: "Jer ako propovijedam jevanđelje, nema mi hvale: jer mi je za nevolju; i teško meni ako jevanđelja ne propovijedam."
Evangelizacija treba da započne sa istinskom brigom prema izgubljenima. Ljudi sa kojima pričamo mogu da osete kada smo mi ozbiljni.
Apostol Pavle je imao takvu brigu. Toliko je goreo od želje da vidi svoj narod kako dolazi do Hrista daje rekao: "Da mi je vrlo žao i srce me moje boli bez prestanka; jer bih želeo da ja sam budem odlučen (odvojen) od Hrista za braću svoju koja su mi rod po tijelu" (Rimljanima 9:2-3). Pavle je rekao da bi pristao da lično propadne kada bi samo mogao biti siguran da će njegovi zemljaci doći do Hrista.
Mojsije je imao isto takvo srce za Izrael u Starom zavetu. Prema Drugoj Mojsijevoj 32, Mojsije je otišao na planinu Sinaj da bi dobio Božje zapovesti. Kako su dani prolazili a Mojsije se još nije vratio dole, ljudi su pali u očajanje i zatražili zamenu za Boga u svojim životima. Pod krivim vođstvom Arona, načinjeno je zlatno tele koje su ljudi počeli da slave.
I dok se grešan akt ljudi odvijao, Bog je rekao Mojsiju: "Idi, siđi, jer se pokvari tvoj narod, koji si izveo iz zemlje egipatske."
Bog je nastavio da mu govori o krivici ljudi kada ga je Mojsije prekinuo molitvenim plačem: "Zašto se, Gospode, raspaljuje gnjev tvoj na narod tvoj, koji si izveo iz zemlje Misirske silom velikom i rukom krjep kom?"
"Tvoj narod," Bog kaže Mojsiju.
"Ne, oni su tvoj narod," Mojsije odgovara Bogu.
Očigledno je da ih ni Bog ni Mojsije nisu želeli uzeti za svoje vlasništvo u stanju u kome su bili, golišavi i plešući oko zlatnog teleta. Kada je Mojsije sišao i video spektakl plesa oko tog idola, razbio je ploče koje je dobio od Boga u pravednom gnevu.
Sledeći dan Mojsije je krenuo na brdo sa velikim ciljem u svom srcu. Kada je došao do vrha počeo je govoriti Gospodu. Kao što možeš videti, izjave preopterećenog proroka Gospodu imaju veliku važnost. To je kukanje, plač, jecaj. To je rečenica kojoj nema kraja. Možeš reći da je to rečenica slomljena u sredini suzama čoveka koji je tražio da ide u pakao samo da bi se ljudi spasli pravednoga gneva svetog Boga.
Čitamo: "I vrati se Mojsije ka Gospodu, i reče: molim ti se; narod ovaj ljuto sagriješi načinivši sebi bogove od zlata. Ali oprosti im grijeh."
Na ovom mestu, rečenica se zaustavlja i prevodioci stavljaju tačku i zarez. Mora daje tu bila velika pauza, jer je Mojsije bez sumnje uzimao u obzir puno značenje onoga što traži. I nastavio je da se moli: "Ako li nećeš, izbriši me iz knjige svoje, koju si napisao."
Kao što vidiš, Mojsije je na srcu nosio veliki teret za ljude za koje se molio a bio je spreman i da se pred Bogom bori za njih.
Govoreći o svojoj želji da nađe ljude sa takvim teretom, Bog kaže: "I tražih među njima koji bi opravio ogradu i stao na prolomu preda me za tu zemlju, daje ne zatrem; ali ne nađoh nikoga" (Jezekilj 22:30).
Veliki hrišćanski pisac Aleksander Meklaren je zapisao ove reči: "Ti mi reci dubinu saosećanja jednog hrišćanina, a ja ću ti reći meru njegove koristi za Boga."
Potreba za fleksibilnošću
U 1. Korinćanima 9:20-23, Pavle nam daje ključ za efektivno svedočenje. On piše: "Jevrejima bio sam kao Jevrejin da Jevreje pridobijem; onima koji su pod zakonom bio sam kao pod zakonom, da pridobijem one koji su pod zakonom; onima koji su bez zakona bio sam kao bez zakona, premda nijesam Bogu bez zakona nego sam u zakonu Hristovu, da pridobijem one koji su bez zakona, Slabima bio sam kao slab, da slabe pridobijem; svima sam bio sve, da kakogod spasem koga."
Ovaj aspekt evangeliziranja možemo sažeti u jednu reč: fleksibilnost. Treba da se prilagodiš drugim ljudima. Isus je naš vrhunski primer u tome. Da li si primetio da nikada nije govorio ljudima na potpuno isti način? On je video ljude kao pojedince. Neki hrišćani svedoče o velikoj istini jevanđelja kao da su progutali ploču. Oni jednostavno izblebeću sve informacije koje su zapamtili. Učiti stihove napamet, znati ono u šta veruješ i biti u mogućnosti da to izložiš što efektnije je pravilno i dobro, ali takođe moramo i da imamo osećanja prema ljudima sa kojima pričamo.
Kada je Isus pričao sa Pontijem Pilatom, rimski vođa mu je postavljao pitanja. Isus je odgovarao po Pilatovom interesu. On je govorio Pilatu o istini. Ali kada je Isus bio donesen pred Iroda, ništa mu nije odgovorio. U Pilatu Isus je video nekakvu istinsku znatiželju; stoga mu je po tome i odgovarao. Dok u suprotnosti, Isus je znao da Iroda ne zanimaju duhovne stvari. Hteo je da bude zabavljan, a ne promenjen. Mi takođe treba da budemo obazrivi i pazimo da ne "bacamo bisere pred svinje" kada nudimo istinu Božju nekome ko nije istinski zainteresovan.
Isus je pravio ovu raspodelu i dok je govorio sa drugim ljudima. Kada je Nikodim došao i rekao: "Niko ne može da čini stvari koje ti činiš sem ako je od Boga" Isus ga je brzo presekao i rekao: "Gledaj, Nikodime, hajdemo na bit ove stvari: moraš biti nanovo rođen." To je bila poenta. Postoji vreme kada će Bog hteti da isto tako postupimo. Dešavalo se da sam dolazio do potpunih stranaca i rekao: "Da li ti je nekada iko rekao o Isusu Hristu? Želim da ti kažem o njemu."
A bilo je slučajeva kada sam osetio da bi bilo najbolje da ne pristupam na takav način. Vidimo to sa Isusom i ženom kod bunara. On je sedeo kod bunara dok je žena izvlačila vodu. Morala je doći u podne jer je bila odbačena od društva. Ova žena, kao što to Isus kasnije pokazuje, bila je razvedena nekoliko puta i tada je živela sa još jednim čovekom. Ne samo to, nego je bila i Samarićanka.
U to vreme Samarićani su bili prezirani od strane Jevreja zbog rasističke predrasude prema njima. Bez obzira na to Isus je došao do tog bunara i seo. Dok je žena izvlačila vodu, On ju je molio: "Daj mi da pijem!"
Ona se sa čuđenjem okrenula, pogledala ga i rekla: "Kako ti, Jevrejin budući, možeš iskati od mene žene Samarićanke da piješ?"
Onda joj je Isus odgovorio: "Da ti znaš dar Božiji, i koje taj koji ti govori: Daj mi da pijem, ti bi iskala u Njega i dao bi ti vodu živu."
Pošto je pridobio njen interes, ona uzvraća: "Kakva je to živa voda o kojoj pričaš?"
Bilo je vremena u kojima sam otkrio da ovo veoma dobro funkcioniše. U toku razgovora sa nevernikom rekao bih: "Toliko mi je drago što je moj život u Božjim rukama." To najčešće izaziva neku reakciju. Jedna obrva im se podigne, pogledaju na sat i možda nastave svojim putem što je brže moguće. Ili možda kažu: "Šta misliš pod tim da je tvoj život u Božjim rukama?" Ovakve izjave mogu biti mamci za pridobijanje nečije pažnje. Ako su zainteresovani, možeš nastaviti i ići malo dalje.
Treba nam obzirnost
Često čujem nevernike kako grde hrišćane zbog njihove bezobzirnosti. Ponekad se to zavrŠi nazivanjem različitim imenima i hrišćanin odlazi osećajući se kao da je bio progonjen. Ali nije progonstvo ako je taj hrišćanin bio neodgovoran i bezosećajan u svojoj metodi svedočenja.
Dobar primer ispravnog svedočenja nalazi se u ranije pomenutoj priči o Filipu i uškopljeniku iz Etiopije. Etiopljanin je došao u Jerusalim tražeći Boga, ali nažalost nije ga pronašao u praznoj religiji toga vremena. No, on je izabrao jedan veoma važan predmet za vreme svoje posete. Nabavio je svitak koji je sadržao Knjigu proroka Isaije. Dok je išao kući, čitao je naglas jedno od velikih mesijanskih poglavlja koje govori o Isusu - Isaiju 53.
Bog je tada uputio Filipa tome moćnom i bogatom a ujedno i praznom čoveku koji je tragao za istinom. Način na koji mu je Filip prišao je dobra ilustracija kako treba biti obziran pri svedočenju.
"Obzirnost" znači znati reći prave stvari u pravo vreme. (Nažalost, neki hrišćani imaju ozbirnosti koliko i razdraženi bik!) Filip je jednostavno rekao tom čoveku: "A razumeš li što čitaš?" Mogao je reći: "Da li znaš da ćeš biti osuđen od Boga i bačen u pakao? Šta misliš o tome?" No, zato što je Filip obratio pažnju na potrebu toga čoveka, imao je otvorena vrata da kaže jevanđelje.
Ljubav je ključ
Još jedan aspekt svedočenja uključuje naše srce. Kada je Isus dolazio u kontakt sa ljudima, iskreno ih je voleo i bio zainteresovan za njih. Saosećanje i briga će puno govoriti nekome i pre nego što kažeš reči. Ima tako malo ljudi koji istinski brinu. Izgleda kao da svi imaju neki udaljeni motiv - oni hoće nešto od tebe. Kao rezultat imamo svet koji je pun sumnje u bilo koga ko priča sa njima. Oni misle da se praviš.
Jednom su mi bile date dve karte za Diznilend. Trebalo je da se nađem s prijateljima unutra pa mi nisu bile potrebne dve nego samo jedna karta. Ulazeći osećao sam se krivim što neću iskoristiti jednu besplatnu kartu; možda je neko stvarno hteo doći u park, ali nije imao para. Izašao sam napolje, našao nekog dečka na parkingu i ponudio mu kartu. Njegov odgovor je bio tipičan za onog ko je postao ciničan na te "besplatne" ponude: "Kako to misliš? Zašto mi daješ tu kartu?" Nije hteo da je uzme!
Prilazio sam mnogima dok napokon nisam našao nekoga da mu dam. Trebalo mi je približno 30 minuta da ubedim nekoga da uzme kartu i da mi nije dužan ništa.
Svet je danas preplavljen religioznim kultovima. Sotona uopšte nije lud. On je postavio toliko imitacija da nevernici postanu sumnjivi u bilo koga ko govori o Bogu. Ovi lažni hrišćani se nalaze na svim mestima deleći ono što misle da je istina. Možda nam se ne sviđa kako govore ili kako predstavljaju Boga ali treba da se pitamo: "Kada sam poslednji put ja predstavljao Boga?"
Isus je istinski voleo ljude, i mi moramo takođe. To je za nas presudno. Kultovi nemaju istinsku Isusovu ljubav za ljude. Ali mi imamo Isusovu ljubav dok On radi u našem životu jer "se ljubav Božija izli u srca naša Duhom svetijem koji je dat nama" (Rimljanima 5:5).
Snaga ličnog svedočanstva
Jedno od najmoćnijih sredstava koje možeš koristiti u prezentiranju svoje vere jeste tvoje svedočanstvo (kako si ti lično upoznao Hrista). Ako prođeš kroz Dela apostolska i posmatraš neke od velikih evanđelističkih poruka apostola Pavla, otkrićeš da on često koristi svoje lično svedočanstvo. U svakom slučaju njegovo je bilo dramatično. Ali Bog može da koristi i tvoje svedočanstvo jer je ono po sebi jedinstveno.
Kroz lično svedočanstvo, tvoje misli i osećanja drugu osobu lako mogu da dotaknu, jer ona može da se poistoveti sa njima. Kada si našao zajedničko tlo sa slušaocem, onda možeš podeliti kako je Bog radio u tvom životu. Na ovaj način uvek se vraćaš centralnoj poruci: Isus Hrist i to On raspet (vidi: 1. Korinćanima 2:2).
Plan spasenja
Kada imaš šansu da svedočiš, kako treba da preneseš poruku jevanđelja? Važno je uputiti ljude Pismu. Ali koje stihove da podeliš? Evo jedan pregled biblijskog plana spasenja koji bi mogao da naučiš i pamtiš:
1. Stanje: Mi smo svi grešnici
Prva stvar je da im ukažemo da su grešnici. Ljudi ne vole da ih tako zovu. Jedna grčka reč koja definiše greh je hamartia, koja znači "promašiti cilj". Koji je Božji cilj? Isus je rekao: "Budite vi dakle savršeni, kao što je savršen otac vaš nebeski" (Matej 5:48). Ako nisi savršen, promašio si cilj. Znači, grešnici su.
1. Jovanova 1:8,9: "Ako rečemo da grijeha nemamo, sebe varamo, i istine nema u nama."
Rimljanima 3:23: "Jer svi sagriješiše i izgubili su slavu Božiju."
Isaija 53:6: "Svi mi kao ovce zađosmo, svaki nas se okrenu svojim putem, i Gospod pusti na nj bezakonje svijeh nas."
2. Rezultat: smrt
Treba da znaju "šta je rezultat greha".
Rimljanima 6:23: "Plata za grijeh je smrt..."
Svako od nas je promašio Božji cilj. Niko nije savršen. Rezultat greha je smrt. Dobijamo samo ono što smo zaslužili, i Bog nam pravedno sudi. Jednu stvar treba da znamo, a to je da Bog nikoga ne šal"e u pakao. Mi šaljemo sami sebe odbijajući Njegovu istinu.
3. Rešenje: Hristova žrtva na krstu
Daj im do znanja i rešenje: Hrist je umro za tvoje grehe.
Jovan 3:16,17: "Jer Bogu tako omil"e svijet da je i sina svojega jedinorodnoga dao, da nijedan koji ga vjeruje ne pogine, nego da ima život vječni. Jer Bog ne posla sina svojega na svijet da sudi svijetu, nego da se svijet spase kroza nj."
Isaija 53:5: "Ali on bi ranjen za naše prijestupe, izbijen za naša bezakonja; kar bješe na njemu našega mira radi, i ranom njegovom mi se iscijelismo."
Rimljanima 5:8: "Ali Bog pokazuje svoju ljubav k nama što Hristos još kad bijasmo grješnici umrije za nas."
Zato što nikada ne bismo mogli da dosegnemo Božji standard svojim snagama, Bog se spustio do čoveka. Mi ne možemo da rešimo problem greha, ali Bog koji je savršen može. On je postao most za nas kroz Isusa Hrista.
4. Odluka: Da se prihvati ili odbije Isus Hrist kao Spasitelj
Ako osoba prizna da je grešnik, prihvati postavku da je Hrist rešenje, ona je na raskršću. Ili će odbiti Božje rešenje i prihvatiti posledice, ili će prihvatiti Isusa Hrista kao svog Spasitelja. Šta osoba mora da uradi da bi joj bili oprošteni gresi i imala odnos s Bogom? Prvo, mora da se pokaje.
Luka 13:3: "Ne, kažem vam, nego ako se ne pokajete, svi ćete tako izginuti."
Dela 3:19: "Pokajte se dakle, i obratite se da se očistite od grijeha svojijeh, da dođu vremena odmaranja od lica Gospodnjega."
Dela 17:30: "Ne gledajući dakle Bog na vremena neznanja sad zapovijeda svima ljudima svuda da se pokaju."
Kada je osoba uvidela da je grešnik i kada se pokajala zbog svojih greha, mora doći Isusu Hristu.
Matej 11:28-30: "Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni, i ja ću vas odmoriti. Uzmite jaram moj na sebe, i naučite se od mene; jer sam ja krotak i smjeran u srcu, i naći ćete pokoj dušama svojijem. Jer je jaram moj blag, i breme je moje lako."
5. Odgovor: Prihvatiti dar večnog života
Hristov poziv je jasan. Moramo doći do Njega. Sve što ostaje je da to uradimo - da odgovorimo na Njegov poziv.
Rimljanima 6:23: "...a dar Božji je život vječni u Hristu Isusu Gospodu našemu."
Šta treba da uradimo da bismo dobili taj dar? Uzeti ga!
Otkrivenje 3:20: "Evo stojim na vratima i kucam: ako ko čuje glas moj i otvori vrata, ući ću k njemu i večeraću s njime, i on sa mnom."
Isus stoji na vratima tvog i mog srca i uma i kuca, tražeći ulaz u naše živote. Šta mi treba da uradimo da bismo ga pustili unutra? Da otvorimo vrata!
Jovan 1:12: "A koji ga primiše dade im vlast da budu sinovi Božiji..."
Treba da ga primimo. Kako? Tako što ga zovemo u naše živote. Ako smo podelili ove istine s nevernikom i on hoće da prihvati Hrista, treba samo da ga pozovemo da to uradi. Trebalo bi u stvari, da se molimo s njim u tom trenutku, ako on želi da napravi taj korak koji menja život, da prihvati i sledi Isusa Hrista. Ne postoji nijedna veća radost od vođenja nekoga u molitvu da prihvati Hrista.
6. Sigurnost spasenja
Posle ovoga, važno je da je novi vernik uveren da je Hrist došao u njegov život.
1. Jovanova 5:11-13: "I ovo je svjedočanstvo da nam je Bog dao život vječni; i ovaj život vječni u sinu je njegovom. Ko ima sina Božijega ima život; ko nema sina Božijega nema života. Ovo pisah vama koji vjerujete u ime sina Božijega, da znate da imate život vječni i da vjerujete u ime sina Božijega."
2. Korinćanima 5:17: "Zato ako je ko u Hristu, nova je tvar; staro prođe, gle, sve novo postade."
Psalam 103:12: "Koliko je istok daleko od zapada, toliko udaljuje od nas bezakonja naša."
7. Priznanje vere
Sada možeš ohrabriti novog vernika da javno prizna svoju novostečenu veru u Hrista.
Matej 10:32-33: "A koji god prizna mene pred ljudima, priznaću i ja njega pred ocem svojijem koji je na nebesima. A ko se odreče mene pred ljudima, odreći ću se i ja njega pred ocem svojijem koji je na nebesima."
Kada si nekoga doveo do Hrista, važno je da ga uzmeš pod svoje krilo i pomogneš mu da utemelji svoj odnos sa Hristom.
Učenje novog vernika
Celokupan koncept učeništva je da delimo svoju veru s drugima, dovodimo ljude do Hrista i pomognemo im da odrastu. Ali negde na tom putu mi smo odvojili evangelizaciju od učeništva. Takve podele nema u Pismu. To nije samo da se molimo s nekim da se obrati i kažemo: "Vidimo se kasnije, Bog te blagoslovio." Treba da pomognemo toj osobi da raste duhovno i da postane predani, veran i zreo učenik Isusa Hrista. Tada možemo imati pouzdanje da će taj vernik ponoviti isti proces s nekim drugim. I krug se nastavlja.
Posle Savlovog obraćenja bila je velika sumnja među vernicima da li se on stvarno obratio. Savle je bio jedan od velikih progonilaca rane crkve. On je odobrio prvo ubistvo hrišćanina u Novom zavetu, mladića po imenu Stefan. Posle vesti da se opasni Savle obratio, vernici su mislili da je to samo njegov pokušaj da otkrije gde se oni sastaju i preda ih vlastima. Ali Bog je progovorio čoveku po imenu Ananija: "Hoću da odeš i posetiš Savla. On ti je brat i u molitvi je." Ananija je poslušao, pronašao Savla (čije se ime kasnije promenilo u Pavle), molili su se zajedno, i on je ohrabrio Pavla.
Onda je Bog u Pavlov život doveo drugu osobu, Varnavu. Varnava je upoznao Pavla s apostolima i potvrdio im daje on ozbiljno obraćen.
Ovo je dobra ilustracija pravog učeništva. Uvođenje nekoga u učeništvo nije samo podučavati ga nego biti mu i prijatelj. Nažalost, tragično je što vidim da mnogi ljudi koji prihvate Hrista često posle otpadaju jer im niko ne pomaže da se utemelje u veri. Tim ljudima je možda teško da se priviknu na crkvu.
Novi vernik dođe u crkvu prvi put i vidi da svi imaju divno zajedništvo, ali kad biblijski čas počne i pastir kaže: "Otvorite Biblije, Matej 5, stih 3", on se oseća izgubljenim jer nema pojma gde treba to da nađe.
Baš sam se i ja tako osećao kad sam prvi put došao u crkvu. Sećam se kako nisam mogao razumeti hrišćanski rečnik. Oni imaju svoj jedinstveni rečnik. Možeš ga čak i nazvati "hrišćanoslovenski". Zahvaljujem Bogu da me je jedan vernik video i uzeo me pod svoje krilo. Pozvao me u crkvu i upoznao sa svojim hrišćanskim prijateljima. Posle službe objasnio mi je šta znače neke stvari i odgovorio mi na pitanja.
Jedan bračni par iz Pisma, Akvila i Priscila, ilustruje nam kako bi trebalo da pomažemo novim vernicima. Videli su mladog čoveka, po imenu Apo los, punog entuzijazma za Gospoda. No, trebalo mu je još dubljih stvari i saznanja za svoje hrišćansko učenje. Akvila i Priscila su ga odveli u svoj dom i "...još mu bolje pokazaše put Gospodnji." Kao rezultat Apolos je postao još efektniji u onome za šta ga je Bog pozvao (vidi: Dela 18:24-28, prim. prev.).
Kada nekoga dovedemo do Hrista, ili upoznamo novog vernika, treba da preuzmemo odgovornost da se on učvrsti u svojoj novootkrivenoj veri. Kao što sam ranije naveo, treba da uzmeš tu osobu, povedeš je u crkvu, upoznaš je sa svojim prijateljima i, ono što je najvažnije, budi joj prijatelj.
Novi vernik ne samo da treba da čuje istinu već treba da je vidi u životu i na delu. On ne može da je zapazi iz crkvene klupe. On treba da je vidi u praksi. Očigledno je da će ta osoba imati puno pitanja! Kako se hrišćanin ponaša na poslu? Kako se ponaša u školi? Kako se odnosi prema ženi i svojoj deci? Kako hrišćanin provodi svoje slobodno vreme? Koje filmove hrišćanin može da gleda? Sve je to deo pripreme za učeništvo.
Zreo vernik može da bude primer kako val"a primeniti te Božje istine. U Poslanici Kološanima 1:28 se kaže: "Kojega mi propovijedamo svjetujući svakoga čovjeka, i učeći svakoj premudrosti, da pokažemo svakoga čovjeka savršena u Hristu Isusu."
Pismo je puno primera procesa osposobljavanja nekoga da bude učenik. Apostol Pavle je ponavljao taj proces koji je već prošao sa mladim Timotijem. Ilija je podučavao Jeliseja. Mojsije je podučavao Isusa Na vina. I, najvažnije, Isus je podučavao svoje apostole. U vezi s tim procesom, Pavleje rekao u 1.Solunjanima 2:11-12: "Kao što znate da svakoga vas kao otac djecu svoju molismo i utješavasmo, i svjedočismo vam da živite kao što se pristoji Bogu..."
Jedna stvar koja ometa hrišćane u aktivnom učeništvu je strah da nemaju dovoljno biblijskog znanja. Nije potrebno da završiš teološku školu da bi doveo nekoga do Hrista i da bi ga podučavao. Zapamti, verovatno znaš mnogo više od potpuno novog vernika. Možeš početi da mu govoriš o osnovima hrišćanskog života koje ova knjiga navodi: kako se moliti; kako čitati Bibliju; kako izvući što više iz crkvenog života; kako živeti pobožan život. Tvoj život može da utiče na tu osobu na predivan način.
Blagodati učeništva
Poslednja stvar - u vezi učeništvom - veoma je važna. Neuspeh u pripremanju drugih za učeništvo će imati štetne posledice na tvoj lični hod s Hristom. Prisustvovati još više biblijskim časovima, još se više moliti, čitati više hrišćanskih knjiga, slušati kasete sa biblijskom porukom a da sve to ne prenosiš drugima - učiniće da duhovno propadneš. Treba da uzmemo ono što nam je Bog dao i da koristimo za izgradnju u životima drugih.
Kada prihvatiš novog vernika pod svoje krilo, ne samo da ohrabruješ to dete Božje, već i sebe čuvaš od duhovne stagnacije. Novom verniku su potrebni naša mudrost, znanje i iskustvo, a nama iskra i jednostavnost deteta u veri koju poseduju mladi hrišćani.
Da li si ikada ikoga doveo do Hrista? Da li si podučavao nekoga? Jesi li uzeo novog vernika pod svoje krilo i pomogao mu? Ako to činiš, i tvoj će se duhovni život obnoviti dok posmatraš kako ta osoba otkriva Božje istine po prvi put, a ti ih se usput podsećaš.
Deca su najbolja ilustracija za taj proces. Kada si sa detetom počinješ da gledaš kroz dečje oči ponovo. Kada dete otkrije nove stvari, i ti ponovo otkrivaš sa njim obnovljenje tih stvari. Divno je kada dete otkrije okean, hoda po pesku, dodirne sneg ili prvi put proba sladoled. Na ove stvari mi stariji gledamo ravnodušno, ali kada vidimo da ih dete otkrije, delimo njegovo uzbuđenje i saosećamo s njim.
Na isti način, kada vidimo novog vernika kako otkriva stvari iz Reči i to mu donese oduševljenje, to obnavlja i nas. Često će nam postavljati teška pitanja koja nas primoravaju da istražujemo Pismo kako bismo im odgovorili. A uvek ima stvari koje naučimo, ali zaboravimo. Pitanja novih vernika nam pomažu da ponovo otkrijemo (ili otkrijemo po prvi put) mnoge važne duhovne istine.
Činjenica je da mnogi zreli hrišćani dođu do tačke kada se jednostavno osuše. Kada se to desi, mnogi se pitaju šta im je. Neki nalaze rešenje u traženju nove crkve, ili nekog novog učenja koje će navodno da revolucioniše njihove živote. U mnogim slučajevima to je samo duhovna hromost. Osoba u ovoj situaciji samo treba da počne predavati mlađem verniku ono što je naučila.
Isus je rekao: "Jer ko ima (ili ko daje drugom), daće mu se, i preteći će mu; a koji nema (ne daje drugom) uzeće mu se i ono što ima" (Matej 13:12).
Priče Solomunove 11:25 kažu: "Podašna ruka biva bogatija, i ko napaja, sam će biti napojen." Otkrio sam da što više dajem Bog mi to više i vraća.
U jedno vreme deca Izraela su se suočavala sa problemom duhovne tromosti. Bog im je tada poručio kroz svog proroka Isaiju da odvoje svoje oči od problema i da počnu da daju ono što im je dato. Isaija 58:6 kaže: "A nije li ovo post što izabrah: da razvežeš sveze bezbožnosti, da razdriješiš remena od bremena, da otpustiš potučene, i da izlomite svaki jaram?"
Njegovo obećanje zbog njihove poslušnosti nalazi se malo dalje, u Isaiji 58:8: "Tada će sinuti vidjelo tvoje kao zora, i zdravlje će tvoje brzo procvasti..."
I ti možeš biti taj koji će primiti to obećanje samo ako otvoriš srce da podučavaš nekoga! To može početi danas, baš tamo gde jesi, sa ljudima koje ti je Bog stavio u život. Radi onih koji još ne poznaju Hrista, nemoj da zanemaruješ Božju zapovest: "idite i naučite sve narode...". Zbog novih vernika, ne dozvoli da te uhvati apatija i ukrade ti blagoslov bivanja blagoslova njemu ili njoj. I da bi održao svoje uzbuđenje i imao plodonosan hod s Bogom, nemoj da ignorišeš ove Isusove zapovesti. Obećanje i blagoslov je za one koji će da koriste ove principe. Uistinu žetva je velika, ali je radnika malo. Potrebni su nam radnici, više učenika. Neka Bog pomogne tebi i meni da budemo baš to!
Zapamti, "potreban je neko da bi načinio nešto." Nadam se da će ti ovi jednostavni principi, koje sam izložio u ovoj knjizi, pomoći da bolje razumeš šta to znači biti pravi učenik Isusa Hrista, i da ćeš iskusiti radikalno hrišćansko življenje za sebe.
