3. Cena učeništva
"A kad iđahu putem reče mu neko: Gospode! ja idem za tobom kud god ti dođeš. I reče mu Isus: lisice imaju jame i ptice nebeske gnijezda: a sin čovječij nema. gdje zakloniti glave. A drugome reče: hajde za mnom. A on reče: Gospode! dopusti mi da idem najprije da ukopam oca svojega. A Isus reče mu: ostavi neka mrtvi ukopavaju svoje mrtvace; a ti hajde te javljaj carstvo Božije. A drugi reče: Gospode! ja idem za tobom; ali dopusti mi najprije da. idem da se oprostim s domašljima svojijem. A Isus reče mu: nijedan nije pripravan za carstvo Božije koji metne ruku svoju na plug pa se obzire natrag." (Luka 9:57-62)
Ako si kao hrišćanin prešao od znatiželje do ubeđenja, od ubeđenja do predanosti da bi bio učenik, postoji još jedan faktor koji treba da uzmeš u obzir: cena.
Poslušnost Božjem planu učeništva će definitivno da košta. Veoma često budući učenik želi sve najbolje od Boga, ali ne uspeva da plati cenu da bi to održao! Kako možemo da damo tako malo Onom koji je dao tako puno za nas? On je dao sve za nas i očekuje isto zauzvrat.
Sećam se priče o jednom zemljoradniku koji je bio poznat po svojim sebičnim putevima. Ovaj zemljoradnik je imao kravu. I krava je otelila dva teleta. Zemljoradnik je pogledao telad i rekao: "Gospode, tako sam zahvalan za ovaj blagoslov da ću ti dati jedno od moje teladi."
Ponosno je saopštio ženi svoju odluku koja ju je iznenadila jer je poznavala njegovo sebično odlučivanje. Kada je trebalo da donese odluku koje tele da d5 Gospodu, rekao je: "još nisam siguran koje."
Vreme je prolazilo, i jedno tele se razbolelo. Posle još nekog dana, zemljoradnik je došao u kuću iz štale noseći beživotno tele na svojim rukama i veoma tužno rekao svojoj ženi: "Draga, imam loše vesti. Božje tele je upravo uginulo."
Mnogi vernici su baš kao taj zemljoradnik u svom odnosu sa Isusom Hristom. Daju mu ono što im više ne treba, tako Bog ostade sa ostacima! Ne bi trebalo da imamo takav stav. On je dao tako mnogo da bi trebalo i mi da mu uzvratimo sa svim što imamo.
On treba da je Gospodar svega
U Luki 9. Isus poziva na učeništvo sa naglašenom mogućnošću da nas odziv može koštati odnosa sa prijateljima i porodicom. Isus pozva čoveka, govoreći: "sledi me." Na to, čovek je odgovorio: "Gospode! dopusti mi da idem najprije da ukopam oca svojega." Poziv drugom čoveku donosi sličan odgovor: "...ali dopusti mi najprije da idem da se oprostim s domašnjima svojijem" (Luka 9:57-62). Nijedan od ovih odgovora nije bio zadovoljavajući.
Mi jednostavno ne možemo reći: "Gospode, dopusti mi prvo..." Ako je On Gospod, On je prvi. Ako smo mi na prvom mestu, onda u svakom pogledu On nije Gospodar našeg života. Ova ista stvar se desila kada je Simonu Petru u viziji došao veliki čaršav sa neba a u njemu sve vrste nečiste hrane, hrana koju dobar jevrejin ne bi nikada jeo. Ali Bog je rekao: "Pokolji i pojedi!" Ali Petar reče: "Ne, Gospode" (DLB, Dela apostolska 10:13-14).
Ponovimo, nema takvog odgovora kao: "Ne, Gospodine." To je kontradikcija. Ako kažemo ne Bogu, iz toga proizlazi da On nije Gospod. On je možda prijatelj, On je možda neko koga gledaš sa obožavanjem, ali On ne može da primi negativan odgovor od istinskog učenika. Ili je On Gospod svega, ili nije Gospod svega!
Nema odlaganja
Čoveku koji je rekao "Gospode, dopusti mi da idem najprije da ukopam oca svojega" Isus je odgovorio: "Ostavi neka mrtvi ukopavaju svoje mrtvace."
Neki ljudi čitajući ovo misle da je Isus bez razloga bio grub. U stvari, ovo je bila izreka korišćena u jevrejskoj kulturi koju su svi u to vreme razumeli. Čovek je u stvari pitao da li može da odloži svoje predavanje. On je hteo da sačeka da mu otac i majka ostare i umru. Tada bi bilo mnogo udobnije za njega da sledi Isusa.
Možda je on mislio: "Gospode, ako odem sad kući svojoj majci i ocu i kažem im da sam pronašao Mesiju i da ću ga slediti, biće problema i sukoba, a to ne želim u svom životu momentalno sad. Imam ovozemaljske odnose kojima sam odan. Kada okolnosti budu mnogo povoljnije, onda ću te slediti."
Isus zna da će, ako ga sledimo u poslušnosti, biti konflikata. To je deo cene koja treba da se plati. Mi ćemo ili imati harmoniju u odnosu sa ljudima i, kao rezultat, sukob u odnosu sa Gospodom, ili ćemo imati harmoniju u odnosu sa Gospodom i sukob sa ljudima.
Drugim rečima, pravo učeništvo, ili, kao što smo to nazvali, radikalno hrišćansko življenje, će definitivno načiniti sukob u našem odnosu sa nevernicima. Ono može imati uticaja čak i na članove porodice. Ako želiš da se slažeš sa svima, uvek da ih činiš srećnim, i nikada nikoga da ne uvrediš, a opet želiš da ti Isus Hrist bude Gospod i potpuno vodi tvoj život, otkrićeš da to baš ne funkcioniše. Ako živiš pobožan život, sveti život i dozvoliš Hristu da bude Gospod svega, sigurno te ljudi neće baš voleti. Nažalost, neki će te čak mrzeti.
Isus je rekao svojim učenicima: "nije sluga veći od gospodara svojega. Ako mene izgnaše, i vas će izgnati" (Jovan 15:20). Niko ne želi da ima neprijatelje, ali kao Isusovi sledbenici mi ćemo ih imati. Postoje neprijatelji Hristovog krsta, i zato što slediš Isusa biće neprijateljski nastrojeni prema tebi. Iako je to ponekad teško, pozvani smo da ih volimo.
Pismo obećava: "A i svi koji pobožno hoće da žive u Hristu Isusu, biće gonjeni" (2. Timotiju 3:12). Retko čujem da vernici govore o ovom obećanju Božjem!
Isus je rekao: "Ne mislite da sam ja došao da donesem mir na zemlju; nijesam došao da donesem mir nego mač. Jer sam došao da rastavim čovjeka od oca njegova i kćer od matere njezine i snahu od svekrve njezine: I neprijatelji čovjeku postaće domašnji njegovi" (Matej 10:34-36). Ovo se često dešava kada ostali članovi porodice ne žele da slede Hrista kao ti.
Pogledaj to na ovaj način: bolje je povremeno povrediti ili uvrediti nekoga ko ne poznaje Isusa beskompromisnom i za tu osobu osuđujućom porukom jevanđelja, a u mogućnosti dolaženja do vere, nego nikada ne povrediti ili uvrediti na bilo koji način, i gledati ga kako odlazi u večnost bez Hrista.
To liči na ono što hirurg mora da uradi da bi spasao život. On mora da prouzrokuje privremeni bol dok čini rez svojim skalpelom. A u stvari u tom procesu on produžava godine života pacijentu. Slično, poruka jevanđelja može prvo da povredi dok osoba ne uvidi da je zgrešila protiv Boga i da mora da se okrene od tog greha. Ali neće ni približno toliko povrediti dotičnu osobu koliko one koji su drsko odbacili ljubavni poklon oproštenja od Sina Božjeg.
Bezuslovna predanost
Još jedna cena učeništva u ovom odeljku iz Luke 9. odnosi se na veličinu naše predanosti: "A kad iđahu putem reče mu neko: Gospode! ja idem za tobom kud god ti pođeš."
Na čovekovo iznenađenje, Isus je odgovorio pomalo hladno: "lisice imaju jame i ptice nebeske gnijezda: a sin čovječij nema gdje zakloniti glave."
Modernim rečima, Isus je rekao: "Pogledaj, drugar, ja nisam krenuo u jerusalimski Hilton hotel. Možda bi bilo bolje da razmisliš. Moj život je život poteškoća i žrtvovanja. Da li znaš kuda ja idem? Na kraju, ja idem da umrem na krstu. Da li ti tamo želiš da ideš? Razmotri dobro šta govoriš!"
Moramo dati ovom čoveku malo priznanja. On je bio uzbuđen. Video je Isusa, obožavao Ga, i odjednom mu je izletelo iz usta da hoće da ga sledi. Izgledalo je da ima dobro srce, ali je bio nagao. Nije prvo uzeo u obzir cenu. Nije znao šta potom dolazi. Isus mu je jasno pokazao da, ako želi biti učenik, treba da ostavi sve što ima.
Isto je tako i sa nama. Treba da imamo iste stavove privrženosti prema nekome ili nečemu što bi nas usporilo. Biblija jasno govori da nismo sami svoji. Kupljeni smo cenom, i zato treba da veličamo Boga sa svim što mi jesmo. Mi prepoznajemo da pripadamo Njemu, da naše vreme pripada njemu. Naš život je Njegov život. Naša sredstva i svojina su Njegova sredstva i svojina. Sve ovo treba da uzmemo u obzir dok se predajemo učeništvu.
Ja sam čuo da u Africi lovci imaju izvanredan način za hvatanje majmuna. Uzmu kokosov orah i isprazne ga, probuše dovoljno veliku rupu da ispružena šapa majmuna može da prođe, ali ne i toliku da bi majmun mogao izvući svoju pesnicu napolje. Onda uzmu vruć pirinač, postave ga u otvor kokosovog oraha i stave ga ispod drveća na kojima visi mreža. Onda lovac ode preko brda i čeka.
Kada majmun namiriše pirinač, dođe i stavi svoju šapu u kokosov orah da bi ga dohvatio. Lovci su naučili da majmun neće pustiti pirinač iz svoje pesnice tako da se ne može otarasiti kokosovog oraha. Kada u pohlepnoj frustraciji počne da udara kokosov orah o zemlju, lovci dođu i sa lakoćom ga ulove pomoću mreže. Čak i kada majmun vidi mrežu, ne želi da otvori pesnicu jer želi pirinač. Kao rezultat, lako je u zamci.
Mnogi ljudi žive čitave živote za jednu šaku pirinča, za šaku svojine, za šaku svojih težnji. Kao Isav, oni prodaju sve zajednu činijujela (1. Mojsijeva 25:29-34). Oni se odriču onoga što Bog može da uradi u njihovom životu za razne prolazne, trenutačne stvari. Pravo učeništvo zahteva žrtvu.
Ja sam siguran da bi se manje ljudi upustilo u brak kada bi izračunali cenu. Udvaranje je često svet snova. Čovek odvede svoju dragu u najbolji restoran, otvara joj vrata, čak donese i predivno cveće. I tada nastupa brak. I dalje oni izlaze na večere, samo što sad idu u buregdžinicu. A umesto poklona ide ono "draga, da li ćeš mi sašiti dugme na ovoj košulji, oprati ove stvari i ispeglati ih za 20 minuta? Idem da pecam." Na čudo žene, princ udvaranja se pretvorio u žabu u braku!
Ja nipošto ne ponižavam brak, jer ostvaren sa Gospodom i Njegovim principima u centru, brak je predivno i ispunjavajuće iskustvo. Ali ako je u žurbi načinjen, bez proračuna cene i praćenja Božjih standarda, brzo može da se raspadne. Isto je tako i sa našom predajom da budemo učenici Isusovi. Moramo prvo izračunati cenu.
Značenje predanosti
Izračunavanje cene je razumevanje težine predanosti učeništvu. Isus završava odeljak u Luki izrekom: "Nijedan nije pripravan za carstvo Božije koji metne ruku svoju na plug pa se obzire natrag." Ovo je strogo upozorenje onima koji žele da žive život predomišljanja.
U odeljku koji smo ranije razmotrili Isus koristi vojnu analogiju da bi ilustrovao ovaj koncept. Kaže: "Ili koji car kad pođe s vojskom da se pobije s drugijem carem ne sjede najprije i ne drži vijeću može li s deset hiljada sresti onoga što ide na njega sa dvadeset hiljada?" (Luka 14:31).
Ne mora da znači da je Isus mislio da car ima samo 10.000 vojnika u pripravnosti. Veoma je moguće da ih je car imao 50.000, ali je hteo da koristi samo 10.000 za bitku!
Ili, drugim rečima, Isus bi rekao svakom ko uzima u obzir učeništvo: "Ja te ne pitam da li želiš da predaš 10% ili 20%, ili čak 50% meni. Ako ne predaš apsolutno sve i uvidiš da imam apsolutno pravo nad svim stvarima u tvom životu, ne možeš biti moj učenik."
Koliko ti želiš da daš? Da li je tvoja predanost učeništvu kao ona priča o zemljoradniku i "Božjem teletu" koje je uginulo? Ili, da li si voljan da platiš cenu i predaš se radikalnom hrišćanskom življenju? Ako jesi, svet ti nikada neće biti isti!
