1. Šta je učenik?
"Ja sam pravi čokot, i otac je moj vinogradar: Svaku lozu na meni koja ne rađa roda otsjeći će je; i svaku koja rađa rod očistiće je da više roda rodi. Vi ste već očišćeni riječju koju vam govorih. Budite u meni i ja ću u vama. Kao što loza ne može roda roditi sama od sebe ako ne bude na čokotu, tako i vi ako u meni ne budete. Ja. sam čokot a vi loze: i koji bude u meni i ja u njemu on će roditi mnogi rod; jer bez mene ne možete činiti ništa. Ko u meni ne ostane izbaciće se napolje kao loza, i osušiće se, i skupiće je, i u oganj baciti, i spaliti. Ako ostanete u meni i riječi moje u vama ostanu, šta god hoćete ištite, i biće vam. Tijem će se otac moj proslaviti, da rod mnogi rodite; i bićete moji učenici." (Jovan 15:1-8)
Učenik! Šta ti pada na pamet kada čuješ tu reč? Možda pomisliš na 12 učenika koji su hodali prašnjavim ulicama Jerusalima i judejskom divljinom sledeći Isusa Hrista. Ili ti ta reč, možda, dočarava lik neke veoma disciplinovane osobe koja predano sledi nešto ili nekoga.Da li misliš o sebi? Znaš li šta znači biti učenik? Smatraš li sebe učenikom Isusa Hrista?
Ja želim da ti pomognem da razumeš šta učeništvo, predstavljeno od Isusa Hrista, stvarno znači, da bi ga mogao ostvariti u svom životu uz pomoć Božjeg Svetoga Duha. Pravo učeništvo je vratiti se hrišćanskom životu kao što bi ga zaista trebalo živeti. Na neki način možemo ga nazvati radikalnim hrišćanskim životom. Kada ga uporedimo sa malokrvnom zamenom koju ljudi često nude kao hrišćanski život, garantovano je radikalan.
Vernici u prvom veku koji su predano sledili Isusa, potpuno su okrenuli svet naglavačke. Živeli su hrišćanski život kao što im je Isus lično pokazao. Mi, takođe, možemo imati udeo u takvom stilu života. Moramo prihvatiti učeništvo onako kako nam Isus nudi, kao što su njegovi učenici razumeli i rana crkva živela!
Kao što sam već pomenuo u uvodu, svi učenici su vernici, ali nisu svi vernici učenici. Prihvatiti nešto jednostavnije od učeništva je zadovoljiti se nečim manjim nego što Bog želi. Treba da se pitamo: živimo li hrišćanski život kao što bi ga trebalo živeti? Da li imaš izazovan život? Uzbudljiv? Da li taj život ima smisao i pravac?
Ako reči "uzbudljiv" i "izazovan" ne opisuju tvoj hod sa Bogom, ako je tvoje hrišćansko iskustvo prazno, nezadovoljavajuće, ili čak dosadno, onda je vreme da ozbiljno istražimo Isusove izjave u vezi sa učeništvom. Na kraju krajeva, kako možemo ispuniti veliku misiju dobijenu od Hrista da idemo po svetu i činimo ljude učenicima ako sami ni ne znamo šta to znači biti učenik? Kao što izreka kaže, potreban je neko da bi načinio nešto.
Radi početnika, istražimo šta u suštini znači reč "učenik", i koren te reči, "učiti" ili (u engleskom) "disciplina" (prim. prev. - engleska reč disciple znači učenik a koren te reči je discipline, što znači disciplina. Da bi bio običan učenik sa dobrim ocenama kao u školi, treba da imaš disciplinu pomoću koje učiš dok si kod kuće). Od ovih reči mnogi ljudi odstupaju zato što ne žele biti disciplinovani niti čekati na ono što Bog želi da radi u njihovom životu. Rast kao učenika Isusa Hrista je proces koji ide dan za danom. Isus je rekao: "Ko hoće da ide za mnom neka se odreče sebe i svaki dan uzme krst svoj, i nek ide za mnom" (DLB, Luka 9:23).
Ne postoje prečice do svetosti. Ne mogu ti otkriti tajnu koja će otkloniti ili zameniti godine hodanja sa Bogom, prilagođavanja i menjanja. Živimo u vremenu u kome nam tehnologija omogućava da sve dobijemo veoma brzo. Fotografije se razvijaju za jedan sat, pisma prenose telefaksom, telefoni su na dugmiće, postoje solarijumi. Banke rade na karticu. Istinski savremeno domaćinstvo ima mikrotalasnu pećnicu, mašine za seckanje povrća, personalne kompjutere, čak i pasta za zube dolazi u tubama kao sprej.
Mi danas jednostavno ne želimo da imamo vremena za neke stvari. Ova nestrpljivost se prenosi i na naš duhovni život. Mi kažemo Bogu da smo u žurbi i ako On hoće da stupi u kontakt sa nama, bolje bi bilo da iskoristi priliku kada je u našem isplaniranom vremenu upravo neka pauza. Moto mnogih hrišćana danas je: "samo brzo, Bože; pošalji mi faks."
Ako želiš stvarno da budeš učenik, možda ćeš morati drastično da promeniš svoj način razmišljanja o odnosu s Bogom. Dok budemo išli kroz ove korake učeništva, koje je postavio Isus, molio bih te da ih prihvatiš ozbiljno i što je najvažnije, da ih i praktično primeniš u svom životu.
Sledi me
Biti učenik znači slediti Isusa. U Marku 2:14 Isus poziva Mateja "hajde za mnom...!" Ukoliko shvatimo ovo, pomoći će nam da bolje vidimo šta znači biti sledbenik Isusa. Slediti Hrista znači "ići istim putem", nastaviti taj hod. Kao Isusovi učenici treba da hodamo istim putem kao On, u istrajnosti, neprekidno.
"Sledi me" se može bolje prevesti kao "dođi sa mnom." Drugim rečima, Isus obećava da će biti naš saradnik i drug dok mi kontinualno i u istrajnosti hodamo istim putem sa njim.
Test za učeništvo
Jevanđelje po Jovanu sadrži tri važna pasusa koja će nam pomoći da razumemo šta znači biti učenik. Hajde da ih proučimo.
Donosićeš plodove. Prvi rezultat nalazimo u Jovanu 15:8, ključnom stihu ove glave. U njemu Isus kaže: "Tijem će se otac moj proslaviti, da rod mnogi rodite; i bićete moji učenici."
Ako si istinski učenik, nastavićeš da donosiš plodove. To znači da će ti život imati praktične rezultate dok slediš Isusa.
Proučavaćeš Božju Reč i bićeš joj poslušan. Sledeća karakteristika učenika nalazi se u Jovanu 8:31, gde Isus kaže: "Ako vi ostanete (ili nastavite da budete) na mojoj besjedi, zaista ćete biti učenici moji." Isusovi učenici će studirati Pismo i vladaće se po tom učenju.
Volećeš druge. Treću oznaku učenika nalazimo u Jovanu 13:35, gde Isus kaže: "Po tom će svi poznati da ste moji učenici ako uzimate ljubav među sobom."
Tvoj život kao pravog učenika neće biti karakterisan samo praktičnim rezultatima i glađu za Pismom, već ćeš imati ljubav za druge - posebno za hrišćane. Bez svih ovih karakteristika ne možeš izjaviti da si Njegov učenik.
Život vredan življenja
Da li si se ikada zapitao zašto te je Bog stavio na ovu planetu? Zašto si stvoren? Šta je svrha tvog života?
Prvobitan cilj našeg života je da upoznamo i volimo Boga. Knjiga Otkrivenja nam kaže da je Bog stvorio sve stvari za njegovo zadovoljstvo: "Dostojan si, Gospode, da primiš slavu i čast i silu; jer si ti sazdao sve, i po volji tvojoj (ili na tvoje zadovoljstvo) jest i stvoreno je" (Otkrivenje 4:11). Koja misao! Bog nas je pozvao, pre svega, da ga lično upoznamo i da hodamo sa njim, uz divan rezultat koji će mu doneti zadovoljstvo. Otkriću ti jednu malu tajnu: i tebi će to takođe doneti zadovoljstvo.
Još jedno objašnjenje - zašto smo stvoreni, dato je od Isusa u Jovanu 15:16: "Vi mene ne izabraste, nego ja vas izabrah, i postavih vas da vi idete i rod rodite; i da vaš rod ostane..." Iz ovog stiha jasno se vidi da ćemo kao rezultat poznanja i voljenja Boga donositi plod - plod koji će ostati. Ali kakav je to plod koji Isus želi u našim životima? Sigurno bi trebalo to da znamo, čim on govori toliko o njemu.
Odgovor nalazimo u Galatima 5:22, gde piše da je plod Duha ljubav, koja se ispoljava kao radost, mir, trpljenje. Gorčina, mržnja i ravnodušnost prema drugima biće zamenjene Božjom ljubavlju, raširenom od Svetog Duha, u našim srcima.
Sađenje dubokih korena
Kako onda, mi donosimo plod Duha u životu? Ključ donošenja ploda i ispunjavanja zahteva koji se postavljaju učenicima nalazi se u Jovanu 15:4, gde nam se govori da prebivamo (prim. prev. "budemo") u Njemu.
Šta to znači prebivati? Bukvalna definicija reči prebivanje glasi "sigurnost; nečije mesto stajanja; držati i ostati u nerazdvojnom zajedništvu sa drugim." Umnogome je isto sa sleđenjem Hrista: hodanje sa Njim kao našim Gospodom i drugom u istrajnosti. No s tom mišlju možemo ići i dalje. Prebivati znači puštati korenje u našem zajedništvu ljubavi sa Isusom. To nije samo hodati sa Gospodom i služiti ga kada je lako, udobno ili popularno. Kada prebivamo u Hristu, ostajemo u zajedništvu sa Njim svakodnevno, bez obzira na okolnosti i emocije.
Interesantno je da Isus koristi primer čokota da opiše važnost prebivanja. To nas podstiče da razmišljamo o vegetaciji koja ukorenjena izvlači snagu iz zemljišta. Ako iščupamo drvo iz korena i premestimo ga na drugo mesto, pa ga posle ponovo iščupamo i premestimo, vrlo je moguće da ćemo drvo oštetiti. Ako taj proces ponavljamo, drvo će sigurno uvenuti. A opet mnogi hrišćani pokušavaju tako da žive.
Neki vernici nikada nisu imali istrajan hod sa Bogom. Često, oni su ti koji se odazivaju na poziv da prihvate Isusa nanovo i nanovo. Njihov problem je što oni izađu napred, ali nikada ne idu napred, tj. ne napreduju. (Prim. prev.: Govori se o tome kada propovednik, posle crkvene službe, pozove ljude koji žele da prihvate Isusa da dođu kod propovedaonice.) Oni se vrte u krug praveći "odluku" za predavanje Isusu, ali ubrzo otpadaju suočivši se sa pritiscima i iskušenjima stvarnog sveta.
Posle svog greha sa Vitsavejom, David je rekao: "Učini mi, Bože, čisto srce, i duh prav ponovi u meni" (Psalam 51:10). "Prav duh" se može prevesti i kao "istrajan duh". Neka nam Bog pomogne da u istrajnosti pustimo duboke korene u odnosu sa Isusom Hristom.
Rad ili slavljenje?
Pravi duhovni rast dolazi samo kroz disciplinu i istrajnost. Nažalost, mi često zajedništvo sa Bogom zamenimo sa nekom aktivnošću. U Jevanđelju po Luki piše da je Isus otišao u dom Marije i Marte na ručak. U toj priči Marta očajnički pokušava da spremi neko jelo za Gospoda, ali ubrzo postaje obeshrabrena i zbunjena:
"A kad iđahu putem i on uđe u jedno selo, a žena neka, po imenu Marta, primi ga u svoju kuću. I u nje bješe sestra, po imenu Marija, koja i sjede kod nogu Isusovijeh i slušaše besjedu njegovu. A Marta se bješe zabunila kako će ga dočekati, i prikučivši se reče: Gospode! zar ti ne mariš što me sestra moja ostavi samu da služim? reci joj dakle da mi pomože. A Isus odgovarajući reče joj: Marta! Marta! brineš se i trudiš za mnogo, a samo je jedno potrebno. Ali je Marija dobri dijel izabrala, koji se neće uzeti od nje" (Luka 10:38-42).
Kakav fascinantan kontrast nalazimo u ovom odeljku! S jedne strane vidimo Martu kako "se bješe zabunila kako će ga dočekati" sva zauzeta i u poslu, dok s druge, vidimo Mariju, koja stavlja na stranu brige sveta da bi sela kod Isusovih nogu i ispijala Njegovu svaku reč. Marija je slika učenika koji je shvatio važnost slušanja; Marta je slika mnogih hrišćana danas.
Lako se možemo poistovetiti sa Martom u našem haotičnom svetu. Baš kao ona, mnogo puta suočeni smo sa izborom između specijalnih aktivnosti i vremena odvojenog za Boga. I kao ona, kada ne uspemo sedeti kod Isusovih nogu, često završavamo zbunjeni i obeshrabreni.
Martine namere su bez sumnje bile dobre; no, ona je zamenila slavljenje radom. Postoji vreme kada treba biti aktivan u služenju Gospoda, ali pre nego što bismo mogli efektivno da radimo za Njega, treba prvo da naučimo čekati na Njega. Pre nego što možemo dati drugima, moramo primiti za sebe. Pre nego što učimo druge, mi moramo naučiti šta to znači biti učenik. Jedan učenik će uvek naći vremena da sedi pred Isusovim nogama.
Ova priča ima još veće značenje kada razmišljaš o učeniku kao čoveku koji dolazi da bi bio učen. Još više nego student koji pasivno sluša predavanja, ova slika predstavlja ideju da onaj koji predaje ima potpuno znanje, a onaj koji sluša čini to predano, zapažajući svaku promenu gospodarevog glasa i imajući jaku želju da živi ono što nauči. Učitelj pruža učeniku sve, dok učenik ispija svaku učiteljevu reč.
Stav pravog učenika trebalo bi da bude kao stav čoveka u avionu koji pada. Taj čovek bi pažljivo slušao svaku instrukciju o tome kako opstati u takvoj situaciji, svaku bi reč hvatao. Kada bih ja bio taj čovek i član posade mi govorio kako da koristim padobran, ne bi me interesovao časopis koji sam upravo čitao niti meni za hranu. Slušao bih pažljivo jer mi život zavisi od toga. Tako je Marija slušala Isusa, tako i mi treba da ga slušamo.
Bog je više zainteresovan za našu inspiraciju nego za našu persperaciju (znoj). Marija je naučila tajnu prebivanja u Hristu. Isto to i mi treba da naučimo ako želimo da budemo istinski Njegovi učenici.
Obrađivanje
U našoj težnji da postanemo učenici, svakodnevno donosimo odluke koje će ili ohrabriti ili obeshrabriti naš duhovni hod. Kada ustajemo ujutru, biramo između Biblije i novina, dok kasnije toga dana naš izbor može da bude između odlaska u crkvu i odlaska u bioskop. U odnosima sa drugima, biramo da oprostimo ili da gomilamo bes. Biramo da se molimo ili da se brinemo. U svakom izboru imamo progres ili regres, napredujemo ili ne napredujemo u našem traženju da budemo Njegovi učenici.
Uvek me začudi kada vidim koliko nege i obrade je potrebno da bi biljka rasla. Moja žena voli da sadi cveće. Ona provodi sate čupajući korov, odstranjujući puževe i hraneći zemljište. To je neophodno za rast cveća. Ali, da li si primetio kako brzo korov naraste? Izgleda da korov može da raste sred ulice ili u pukotini na putu. Bez ikakve nege i polivanja korovu je dobro. Nežno cveće, međutim, očekuje konstantnu pažnju.
Ovo je klasična ilustracija kontrasta između stare i nove prirode života vernika. Ako želimo biti bliži Hristu i živeti život koji je ugodan Njemu, treba da obrađujemo i gajimo našu novu prirodu. U trenutku kada prestanemo da jačamo i izgrađujemo našu novu prirodu, stara se vraća i lovi nas baš kao i korov koji raste na ulicama. Našoj staroj prirodi ne treba mnogo da bi počela da nam zadaje probleme. Sve što mi treba da radimo je da zapostavimo staru prirodu. Biblija kaže: "po duhu hodite, i želja tjelesnijeh ne izvršujte" (Galatima 5:16).
Ovo su stvari koje svaki vernik mora da ima ako hoće da živi hrišćanski život kao što bi trebalo živeti ga. Neka nam Gospod pomogne da naučimo šta to znači biti Njegov učenik.
