3. Strah Gospodnji u životu pobožnih ljudi
Sveto pismo nam prikazuje ljude koji su živeli bogobojazno. Oni sa Bogom ne bi postigli takav uspeh da ga nisu imali. Odlučio sam se zato da našu pažnju usmerimo na nekoliko primera. Na Avrama, kao oca vere i Božjeg prijatelja. Zatim, na njegovog sina Isaka, jer su njegovog Boga zvali njegovim strahom.
Potom na Jova, čoveka kojim se sam Bog hvali. Ne želim tla zaobiđemo ni babice Seforu i Fuvu, koje su spašavale decu Izraelaca u Egiptu. Osvrnućemo se i Neemijin izbor Ananije za upravitelja nad obnovljenim Jerusalimom, Isusa kao savršeni primer življenja uopšte, pa i po pitanju ove teme. I na kraju, prvu crkvu koja je živela po primeru svog Gospoda.
Razlog za Avramovu apsolutnu poslušnost
"I izmaknu Avram rukom svojom i uzme nož da zakolje sina svog. Ali anđeo Gospodnji viknu ga s neba, i reče: "Avrame! Avrame!" A on reče: "Evo me." A anđeo reče: "Ne diži ruku svoju na dete, i ne čini mu ništa, jer sada poznah da se bojiš Boga, kad nisi požalio sina svog, jedinca svog, mene rad." (1. Mojsijeva 22:10-12).
Avramova poslušnost je veliki izazov i primer za sve nas. On ne samo da je došao do Božjih blagoslova, već je bio spreman i da ih se odrekne, znajući da je Bog kadar da ih umnoži ukoliko prođe test vere (Vidi Jevrejima 11:17-19). Ljudi koji imaju Božji strah znaju da On nije despot i ubica, već Otac koji kada vidi čovekovu vernost želi da blagoslovi još više. Avram je bio spreman i na to da žrtvuje svog sina. Test je prošao onda kada je Bog njegovim delom video njegovu veru. Strah Gospodnji kao i vera se može videti po našim delima.
Strah Isakov
Tenzija i međusobno netrpeljivost koja je godinama bila između Lavana i Jakova kulminirala je svađom koja nam otkriva interesantnu činjenicu da se o Bogu Jakovljevog oca Isaka govorilo kao o njegovom strahu!
Prva Mojsijeva 31:42: "Da sa mnom nije bio Bog moga oca, Bog Avramov, strah Isakov, ti bi me otpustio praznih ruku. Međutim, Bog je video moju nevolju i trud oba moja dlana, pa je sinoć dosudio."
Jakov je na osnovu života njegovog oca Isaka video da je Bog njegov strah.
Ista misao se ponavlja i u Prvoj Mojsijevoj 31:53: "Neka među nama presuđuju Bog Avramov i bog Nahorov, Bog oca njihovog. Jakov se pak zakleo strahom oca svoga Isaka."
Jasno vidimo da je strah Isakov zapravo njegov Bog! Ono čega se najviše plašimo postaje naš bog. To počinje da formira naše misli i ponašanje. Sukob između dva straha jasno vidimo i u izjavi našeg Gospoda Isusa u Jevanđeju po Mateju: "I ne bojte se onih koji ubijaju telo, a duše ne mogu ubiti. Nego se više bojte onoga koji može i dušu i telo da upropasti u paklu." (Matej 10:28)
Koga se više plašimo, odrediće koga ćemo poslušati. U nedostatku ovakvog straha, u Božjem narodu su se odomaćili kompromisi različitih vrsta.
Jov, čovek koji se bojao Boga
Događaj koji ćemo sada pročitati odigrao se u duhovnoj stvarnosti. Sinovi Božji su se okupili oko Božjeg trona. Među njima se našao i Sotona. Pogledajmo dijalog između njega i Boga.
"I Gospod reče Sotoni: "Od kuda ideš?" A Sotona odgovori Gospodu i reče: "Prohodih zemlju i obilazih." I reče Gospod Sotoni: "Jesi li video slugu mog Jova? Nema onakvog čoveka na zemlji, dobrog i pravednog, koji se boji Boga i uklanja se oda zla." (Jov 1:7-8)
Sotona je obilazio zemlju. Kada je došao pred Boga, bio je upitan za Jova. Bog se hvalio Jovom!
To je najuzvišenije priznanje koje čovek može da dobije, da se sam Bog hvali njim! Šta je to što je bilo u njemu, a što ga je istaklo u Božjim očima? Jovova dobrota i pravednost, a uzrok ovome vidimo da je strah Gospodnji.
Ovakvo priznanje je, nažalost, veoma retko. Ipak, Jov ga je dobio. Bog kaže: "Njemu na zemlji nema ravna." Probajte u mašti da zamislite kako Bog gleda na vaš život i izgovara ovu rečenicu. Da li je moguće da se ovako nešto ikada desi? Zadatak je težak. Međutim, vidimo daje Jov bio dobar i pravedan jer se bojao Boga i klonio zla. Krenimo Jovovim primerom, negujmo isti stav prema Bogu kakav je on imao.
Žene koje su bile bogobojazne
Božji strah, kao što smo već rekli, isključuje strah od ljudi. Ne možemo u našem srcu imati oba straha U isto vreme. Predivan primer za ovo nalazimo i u knjizi Izlaska ili Drugoj knjizi Mojsijevoj:
"I još zapovedi car misirski babicama jevrejski od kojih jednoj bese ime Sefom, a drugoj Fuva, I reče: "Kad babičite Jevrejke, i u porođaju vidite daje muško, ubijte ga, a kad bude žensko, nek ostane živo." Ali se babice bojahu Boga, i ne tinjahu kako im reče car misirski, nego ostavljahu decu u životu. I Bog učini dobro babicama, i narod se umnoži i osili veoma... I što se babice bojahu Boga, načini im kuće." (2. Mojsijeva 1:15-18; 2. Mojsijeva 1:20)
Ovo je u toj meri važno da bih želeo da ponovim misao sa početka: Božji strah isključuje strah od čoveka. Pa čak ako je taj čovek - car!
Takođe je interesantno da su ovaj strah pobedile žene kojima se često pripisuje karakteristika da lako upadaju u strah i paniku. Koliko je danas hrišćana koji prave kompromise pod pritiskom i strahom od ljudi?! Kako ćemo odreagovati kada se nađemo pred izazovom sličnih situacija? Setimo se babica koje su se suprotstavile caru.
Ne zaboravimo upozorenje: "Kao zatrpan izvor i vrelo zamućeno, takav je pravednik koji kleca pred opakim" (Priče 25:26).
Bojao se Boga više nego mnogi
Nemija (Nehemija) je veoma važna ličnost u istoriji izraelskog naroda. Poznat je po tome što je izgradio Jerusalim nakon što se Jevrejski narod vratio iz Vavilonskog ropstva.
On je bio izuzetan strateg i vođa. U trenutku kada je zid bio izgrađen, Nemija je delegirao upravu. Odgovornost za Jerusalim je poverena Ananiji. Važno je da primetimo čime se Nemija rukovodio pri izboru.
"Jer bješe vjeran čovjek i bojale se Boga više nego mnogi." (Nemija 7:2)
Crkvi Hristovoj su potrebni verni ljudi koji se boje Boga. Oni će nad njom upravljati na slavu Božju. To su oni koji se za službu neće odlučivati zbog položaja, karijerizma i srebroljublja. Njihovi motivi će biti u potpunosti drugačiji. Oni će imati bogobojazna srca, ispunjena ljubavlju prema Božjem narodu. I danas Bog traži ljude poput Ananije.
Strah Gospodnji u Isusovom životu
Jevrejima 5:7: "On, pošto u vreme svog zemaljskog života prikaza molitve i prošnje s jakim vapajima i sa suzama onomu koji ga je mogao spasiti od smrti, bijaše uslišan zbog strahopoštovanja."
Isus je bio uslišan od Oca, kako smo ranije već videli, zbog strhopoštovanja. Pomenuli smo i da je nama ovakav stav u srcu još više potreban ako ga je On imao.
Pogledajmo sada sliku koju je prorok Isaija za svoga života oslikao želeći da predstavi Mesiju koji je trebao da se objavi.
"Ali će izaći šibljika iz stabla Jesejevog, i izdanak iz korena njegovog izniknuće. I na Njemu će počivati Duh Gospodnji, duh mudrosti i razuma, duh saveta i sile, duh znanja i straha Gospodnjeg. I mirisanje će mu hiti u strahu Gospodnjem, a neće suditi po viđenju svojih očiju, niti će po čuvenju svojih ušiju karati" (Isaija 11:2-3).
Isusova ovozemaljska služba je zavisila od prisutnosti Božjeg Duha koji je počivao nad njim. On je bio pomazanik, tj. Mesija ili Hristos koji je trebao da dođe. Sveti Božji Duh je na ovom mestu opisan kao Duh Gospodnji, duh mudrosti i razuma, duh saveta i sile, duh znanja i straha Gospodnjeg. Sedam različitih aspekata istog Duha vidimo u Isaijinom opisu kao i u Otkrivenju 4:5: "A sedam vatrenih buktinja gorelo je pred prestolom, to su sedam Božijih duhova."
Sedma karakteristika Duha Svetog je da je on Duh straha Gospodnjeg. U prevodu koji sam citirao piše "mirisanje će mu biti u strahu Gospodnjem" ali je reč u drugim prevodima prevedena kao uživanje. Postoji uživanje u strahu Gospodnjem! Sve što od Boga dolazi je dobar dar (Vidi Jakovljeva 1:17). Tako je i sa strahopoštovanjem. Posledica ovakvog načina života je da Isus ljude nije prosuđivao po spoljašnjosti. On je znao staje u čovekovom srcu (Vidi Jovan 2:23-25). Kako je i danas velika potreba za ovakvim ljudima. Mnogi su, nažalost, postavljeni na poziciju autoriteta u Božjem narodu jer su se izabrali po onome što su oči i uši videle i čule bez prosuđivanja u Duhu. Ova greška je umalo navela proroka Samuila da izabere Elijava umesto kralja kojeg je Bog želeo u Izraelu - Davida (Vidi 1. Samuilova 16:6-7).
Prva crkva i strah Gospodnji
Crkva je pred velikim izazovom. Neprijatelj Božjeg naroda na razne načine pokušava da je uništi. On želi da spreči rast crkve, ali i da razjedini ono što je Bog već izgradio. Međutim, inspiraciju i primer da pobedonosno prevaziđemo ovaj problem možemo naći u prvoj crkvi. Pogledajmo zato u Dela 9:31:
"I tako je crkva po svoj Judeji, Galileji i Samariji bila na miru, podizala se i živela u strahu Gospodnjem, i umnožavala se potporom Svetoga Duha."
Da li hoćemo da se crkva izgrađuje i da u našoj sredini raste? Kako se to dešavalo u Judeji, Galileji i Samariji? Tako što je crkva živela u strahu Gospodnjem. Upravo takvu crkvu Bog želi da podupre Svetim Duhom.Praktično to bi značilo da ispunjavamo zapovest Božju koju apostol Pavle piše crkvi u Efesu.
Efescima 5:21: "Pokoravajte se jedan drugom u strahu pred Hristom."
Danas u crkvi možemo naći puno ljudi koji tvrde da su pokorni Bogu. Da je to samo prazna priča, jasno se vidi po tome što oni ne ispunjavaju Božju zapovest da se pokoravaju svojim bližnjima sa kojima dele veru.
