14. Naša jedina odgovornost
Poruka Novog zaveta je veoma jednostavna, direktna, i nepogrešiva. Spašeni smo Božjom milošću jedino kroz veru, a ne na osnovu bilo kakvih učinjenih dobrih dela. Jedina odgovornost hrišćanina je da ima poverenja u Božju ljubav i milost koju mu on besplatno daje.
Ova jasna poruka je u oštroj suprotnosti s učenjem koje želi od nas da verujemo Hristu i da se pridržavamo određenih pravila i nekih rituala. Ovi učitelji nazivaju svoju poruku evanđeljem, ali ona nije uopšte radosna vest. Oni tvrde: da bi neko bio prihvaćen od Boga, mora da učini odgovarajuća dela. Zakon i dela su postavljeni rame uz rame sa milošću kao dvodelna ulaznica ka pravednosti. Nasuprot ovim učiteljima, Novi zavet insistira da nisu zakon i dobra dela ta koja donose pravednost, nego Božja milost i naš odziv veri.
Suočeni smo sa klasičnom situacijom "ili - ili". Pravednost ili mora doći verom u Hrista jedino, ili kroz savršeno držanje Božjeg zakona. Stajanje u pravednosti pred Bogom kroz veru i spasenje kroz dobra dela međusobno se isključuju. Kada težimo za pravednošću pred Bogom, mi moramo doneti čvrstu odluku, a ne tražiti neki kompromis i neki međuprostor.
Abraham je bio čovek koji je jednostavno verovao Bogu, i Bog mu je ovo uračunao u pravednost. Mi stojimo na istom temelju kao i Abraham, zato smo naslednici istih blagoslova i obećanja koja je i on uživao. Ovo privilegovano mesto se zadobija jedino verom, a ne poslušnošću nekim propisima zakona i nizu pravila. Ako težimo ka pravednosti pred Bogom kroz svoja dela, a ne kroz veru, nalazimo se pod prokletstvom. Ne postoje izuzetci u ovome.
Ako zakon smatramo svojom sigurnom nadom pred Bogom, onda nam preostaje jedini način na koji možemo steći svoju sigurnost - neporočnim držanjem svake zapovesti. Kako je i Pavle napisao: "Neka je proklet svako ko ne ostane u svemu što je napisano u knjizi zakona - da to čini" (Galatima 3:10). Ovo znači da nikada ne bismo bili sigurni u to da li smo spašeni sve do dana smrti, a ko bi mogao živeti pod takvim pritiskom?
Zamisli, da si živeo savršenim životom, držeći se svake zapovedi, nikada ne čineći ništa loše. Jednog dana, prelaziš ulicu dok je na semaforu još uvek zeleno svetlo, i odjednom, neki vozač prođe preko crvenog svetla i pregazi te. I kako vidiš da se njegova hauba približava tvojoj glavi, stisneš šaku u pesnicu i tvoje oproštajne reči dok odlaziš sa ovog sveta budu opaske na idiotske navike ovog vozača. U ovom i najmanjem činu, ti si promašio celu metu. Ti si podbacio u savršenosti. Sagrešio si - a Biblija kaže da je plata za greh smrt.
Možda ćeš biti u stanju da održiš devet Božjih zapovesti savršeno, ali ako zakažeš samo pri jednoj zapovedi - broj deset, ti si promašio metu. Ti si sagrešio. A loša vest je ta da jedino pridržavanjem celog zakona i činjenjem svega što je napisano možeš biti bez krivice. Nije važno koji ćeš zakon ili zapoved prekršiti, samo jedan jedini pad te diskvalifikuje u potpunosti.
Zato ti ne preostaje zrnce šanse da se izjasniš kao pravedan na osnovu tvoje dobrote. Već si diskvalifikovan. Već si promašio celu metu. Jedino što od ovog možeš dobiti jeste prokletstvo zakona. Pravednost dobrim delima je nemoguća jer se zasniva na nesavršenim ljudskim naporima. Legalizam je put prema prokletstvu.
Nasuprot ovome, put uspeha istinske pravednosti i blagoslova je put vere, jer se on ne zasniva na tvojim naporima nego na Božjem prevelikom milosrđu i izobilnoj milosti prema tebi kroz Isusa Hrista. Iako si promašio metu - iako si skroz podbacio u svom pokušaju pravednosti kroz tvoje napore, Bog te je opravdao kroz svoga Sina. Isus je preuzeo odgovornost za tvoje neuspehe da dosegneš Božji standard i platio je kaznu za koju si ti dugovao ali za koju nikada ne bi mogao platiti. On ti daje svoju savršenu pravednost ako ćeš samo jednostavno da mu veruješ i položiš svoju veru i uzdanje u njega. I sada, kada si već pravedan pred Bogom kroz Njega, ti si ovlašteni učesnik svih predivnih Božjih blagoslova.
Tragična greška
Jedna od tragičnih grešaka koju crkva može načiniti jeste isticanje dobrih dela koje bi vernik trebao da čini za Boga. Koliko puta si čuo teške, osuđujuće povike koji su ti govorili: "Treba više da se moliš! Treba više da daješ! Treba više da svedočiš ili da čitaš svoju Bibliju više, ili da služiš Boga više u nekom odboru!" Koliko često ćeš otići u crkvu tražeći ohrabrenje, a čućeš samo o tvom neuspehu i o tome koliko je Bog verovatno razočaran tobom?
Poslednja stvar koja mi treba u životu jeste da mi neko na leđa stavlja težak teret mojih neuspeha. Ja znam i sad da bih trebao činiti više, niko ne treba da mi kaže da se ne molim dovoljno, da ne čitam svoju Bibliju dovoljno, ili da bih mogao davati Bogu više. Od ovakvih poruka ja samo steknem još veći kompleks krivice. Moja frustriranost se samo poveća, jer ja zaista želim Boga voleti još više, da se molim još više, i da imam dublje zajedništvo s Njim. Kada naglasak stavimo na područja neuspeha i padova, tada stvaramo poražene i obeshrabrene hrišćane koji se predaju i odustanu od trke.
Kako je samo drugačija poruka koju vidimo kada se okrenemo Novom Zavetu! Ona ističe ne ono što bi mi trebali raditi za Boga, nego ono što je Bog već učinio za nas! Ono što mi možemo za Boga učiniti nikada neće biti dovoljno. Naši napori u pravednosti će uvek biti ometani našom nesavršenošću. Ali ono što je Bog uradio za nas je već savršeno, predivno, potpuno i fantastično. Kako je tužno što smo preinačili jednačinu: stalno se vraćamo na našu odgovornost, umesto da ostanemo pri Božjoj predivnoj milosti! Zbog toga vidimo toliko crkvi koje su na ivici odumiranja. Nama ne treba neko ko će nas podsećati na naš pad i neuspeh toliko koliko nam je potreban neko ko će nam pokazati izlaz iz toga. Nama je potrebna milost, ne krivica.
Tvoja jedina dužnost
Bog ti je dao samo jednu jednostavnu odgovornost: da veruješ Njegovim obećanjima. Možeš uživati blagoslove zajedništva sa Bogom i tada kada se možda ne moliš dovoljno, ili ne daješ dovoljno, ili se ne žrtvuješ dovoljno, zbog tvoje vere u ono što je Bog već učinio za tebe.
Bog je načinio Isusa grehom radi tebe, da bi ti mogao postati pravedan pred Bogom kroz Njega. Isus ti daje svoju pravednost kada ti jednostavno položiš svoju veru i uzdanje u ono delo koje je On učinio za tebe. Njegovo celo delo je protkano milošću.
Pavle je započeo svoju poslanicu Galatima s pozdravom "Milost vam...", a završava sa "Milost Gospoda našega Isusa Hrista sa duhom vašim braćo, amin." Njegov blagoslov nosi u sebi duboko bogatstvo u svetlu oštrog usredsređivanja pisma na slavnu milost Božju. Najveća potreba Galaćana bila je milost Isusa, a ne Mojsijev zakon. Njihov poziv je bio da hodaju u sili Njegovog Duha, a ne u uzaludnim nastojanjima tela.
A kako su Galaćani reagovali? Nije nam rečeno. Možda zato što je ovo pitanje koje je postavljeno u Galaciji ono uvek otvoreno pitanje. Hoćeš li se osloniti na svoju sopstvenu pravednost ili ćeš se pouzdati u Božje milostivo delo? Da li ćeš ostati u jednostavnoj poruci spasenja milošću kroz veru? Ili ćeš dodati svoj sopstveni spisak pravednih dela svršenom Hristovom delu? Da li ćeš hodati u telu ili u Duhu? Da li ćeš se diviti jedino slavi Hristovog krsta? Ili ćeš težiti za priznanjem i nagradama ovog sveta, da bi se tako divio slavi postignuća tvoga tela?
Ovo su sporna pitanja sa kojima se svaki vernik u svakoj generaciji pre ili kasnije suočava. Odgovori uz koje ćeš pristati odrediće razliku između mira is straha, ponosa i istinske poniznosti, čak i između duhovnog života i smrti.
Stoj bez kolebanja uz milost Isusa Hrista. Nemoj da te pokolebaju varljiva nastojanja da čoveku ugađaš. Budi toliko usredsređen umom na nebeske stvari, da budeš dar ovom svetu, pružajući mu reči života i usred rastuće tame koja je sve više bez nade. I neka se tvoje divljenje i u ovom danu nalazi u slavi onoga što je Isus učinio za tebe, i jedino, samo tome.
