9. Zaista slobodan!
- Da bi ostali slobodni, ne smemo iskorištavati tu slobodu na bilo kojem području koje bi nas ponovo moglo vratiti u okove.
Niko na ovom svetu nije toliko slobodan zapravo koliko je to vernik u Isusa Hrista. Kako je i Pavle govorio u Galatima 5:1: "Stojte, dakle, čvrsto i ne potčinjavajte se opet ropskom jarmu."
Sloboda znači stanje moralno slobodnog delovanja - sposobnost da se učine one prave odluke u životu. I dok su vernici zaista slobodni, bilo bi pogrešno koristiti taj isti pojam za opisivanje jednog grešnika. Grešnik ima samo jedan dobar izbor - da stavi svoju veru u Isusa, jer se nalazi u tolikom ropstvu svoga tela da ne može ni zaustaviti ono što radi.
Mnogi ljudi danas rade zle stvari a da ne znaju objasniti razloge zašto to rade. Oni kažu: "Mrzim to i ne želim uopšte da činim takve stvari; ne razumem ni razlog zašto to radim. Mrzim sebe zbog svega toga, ali ipak ću učiniti to iznova." Oni su vezani i zarobljeni nekom silom, i to Sotoninom silom.
Pre nego što smo došli Hristu, svi smo mi bili deca gneva, i svi naši postupci u životu su bili podređeni ispunjavanju želja naših tela i umova. (vidi Efescima 2:3). Naša mogućnost je bila jedino da izaberemo način našeg robovanja. Nismo bili u stanju slobodnog moralnog delovanja, jer nismo imali snage da se okrenemo od greha. Možda smo samo promenili jednu vrstu bezbožnosti u drugu, ali nismo zaista bili u stanju da živimo pravednim životom. Sloboda se ne može naći u okviru ovakvog užasnog stanja.
Koliko je ogroman kontrast u poređenju sa slobodom koju smo dobili u Hristu Isusu! Kao primaocima Božje ljubavi i oproštaja, darovana nam je sloboda od dominacije tela. Više ne moramo živeti kao robovi svojih sopstvenih telesnih želja. Podarena nam je sposobnost da se okrenemo od greha da bi služili i slavili Boga. Oslobođeni smo tih okova tame što su nas držali u ropstvu. Kroz naše pouzdanje i veru u Isusa Hrista, postali smo slobodni od pritiska da moramo živeti po merilima zakona da bi bili prihvaćeni od Boga. Kao deca Božja, mi možemo okusiti slobodu i oslobođenost kao što to nikada ranije nismo bili ni u čemu.
Mi smo slobodni u Hristu, a opseg te slobode je toliko ogroman, da je i Pavle mogao reći: "Sve je dozvoljeno" (1. Korinćanima 10:23). Ne postoji ni jedna prostranija etika koja je sadržana u bilo kojoj filozofiji ovog sveta. U stvari čovek koji može reći: "Sve mi je dozvoljeno" je najslobodniji čovek koji je ikada živeo.
Ali Pavle je isto tako podvukao i to: dok su nam sve stvari dozvoljene, "nisu sve na korist" (23. stih). To znači, da postoje područja naše slobode kojima se možemo baviti ne ugrožavajući pri tome svoje spasenje, ali bi to smetalo našem napretku u hodu sa Bogom. Treba da izbegavamo područja koja bi nas ometala u jednostavnom predanju Bogu celim srcem. Ako želimo ostati slobodni, moramo biti obazrivi da ne iskoristimo tu slobodu na bilo kojem području koje bi nas ponovo moglo vratiti u okove.
Loše iskorišćena sloboda
Ljudi mnogo puta pogrešno protumače hrišćansku slobodu, misleći da ta sloboda u Hristu znači da mogu slobodno uraditi sve vrste greha. Iskorištavajući svoju slobodu kao dobru priliku za telo. Ovo je totalno izvrtanje onoga što Božja reč naučava o hrišćanskoj slobodi.
Ta predivna sloboda u koju smo pozvani u Hristu Isusu je prvenstveno sloboda od našeg tela i dominacije koju je naše telo nekada imalo nad nama. U Rimljanima 6, Pavle nam kaže da je ova sloboda u Hristu, sloboda da služimo i slavimo Boga. Oslobođeni smo od toga da živimo grešan i pohotan način života, kakav smo nekada živeli.
U Edenskom vrtu Adamu je poverena neverovatna sloboda. On je mogao da jede s bilo kojeg drveta u vrtu osim sa drveta poznanja dobra i zla. Bog je znao od samog početka da ga Adam neće poslušati u toj zapovedi i da će jesti sa tog zabranjenog drveta, na taj način donevši jad i greh u ovaj svet. Ali čak ni tada Bog nije fizički sprečio Adama da pojede taj plod. Adam je pogrešno iskoristio svoju slobodu, i zbog toga svi podnosimo i dan danas katastrofalne posledice njegovog izbora. Greh je došao na ovaj svet kroz pogrešno iskorišćenu slobodu jednog čoveka.
Isto tako i mi imamo izbor da na loš način iskoristimo svoju slobodu u Hristu. Možemo ovu predivnu slobodu iskoristiti čak i na takav način da sebe ponovo strpamo u stanje ropstva. Svi smo čuli već neke ljude kako govore: "Kao hrišćanin sam slobodan, zbog toga ću zadovoljiti ovom impulsu svoga tela, jer imam svu slobodu za to." Ali moramo zapamtiti, da imamo itekako slobodu da tako ne uradimo. Ne bismo nikada smeli iskorištavati svoju slobodu da bismo time dali priliku telu da se preda svojim zahtevima.
Jevrejima 12:1-2 nam govori: "Odbacimo svaki teret i greh koji nas lako zapliće..." i da "...strpljivošću trčimo trku koja nam predstoji, gledajući na Isusa, začetnika i usavršitelja vere."
Sloboda da se služi
Jasno je kako ne bismo trebali iskoristiti tu svoju slobodu u Hristu. Ali pravo pitanje je: kako je onda iskoristiti? Kako možemo da se koristimo svojom slobodom koja će počastvovati Boga i koja će i nama pomoći da rastemo u milosti? Pavle je imao odgovor za to u Galatima 5:13. On je rekao da iskoristimo svoju slobodu da volimo i služimo jedan drugog: "Jer vi ste, braćo, pozvani na slobodu, samo neka ta sloboda ne bude povod ploti, nego ljubavlju služite jedan drugome." Božja reč nas podseća konstantno na visoko vrednovanje koje Bog polaže na službu u poniznosti. Iznova i iznova nas Biblija podseća na činjenicu ako želimo biti veliki u kraljevstvu Božjem onda moramo i služiti. Isus je dao veličanstvenu poruku svojim učenicima na početku svoje takozvane velike zapovedi. Rekavši: "Meni je dana sva vlast na nebu i na zemlji." (Matej 28:18). Možeš li zamisliti samo kolika je to onda vlast? Sva vlast ovog sveta mu je dana. Ista ona sila koja pali sjaj zvezdama i drži svaki atom sjedinjen, pripada Isusu.
A šta je On učinio sa tom silom? Zatresao je čitav univerzum? Zavrteo je par novih galaksija? Ne. Isus je skinuo sa sebe svoj plašt, opremivši se kao sluga, da bi oprao noge svojim učenicima. Nakon što je oprao i zadnji prljavi gležanj i palac, on je zapitao svoje ljude: "Razumete li šta sam vam učinio? Jer ako sam ja Gospod, služio vama, i vi ste dužni da služite jedan drugoga." (vidi Jovan 13:12-14).
Da sada možeš reći: "Sva vlast na ovom svetu je meni dana" šta bi uradio sa ovakvom vrstom sile? Isus je uzeo peškir i lavor vode da opere prljave noge svojih učenika. Sva vlast na ovom svetu je bila Njegova - a šta je On učinio s njom? Oprao je noge učenicima.
Jako malo nas ima želju da služi. Umesto toga, volimo izdavati naređenja, biti posluženi. "Hajde donesi mi ono!" "Dodaj mi taj alat." "Treba da mi odeš po ovo." Kako li volimo samo izdavati naređenja, i kako smo ljuti kada te naredbe nisu ispunjene! Povređeni smo i zlovoljni. Uživamo da budemo deo vladajuće klase... ali Božji najveći blagoslovi nisu tu skriveni. Mi smo oslobođeni od toga da šefujemo okolo svima, a pozvani u toj slobodi da služimo jedan drugom u ljubavi.
Bez sumnje, ovaj blagoslov zahteva rad Božjeg Duha u našim srcima. Moje telo će se sigurno buniti protiv toga da nekog dugog služi i to u ljubavi. Često i na najjednostavniji zahtev reagujemo sa: "Ako želiš čašu vode idi pa je uzmi sam. Ko ti je trčkarao unaokolo juče k'o rob?" Moje telo voli da mu se ugađa. Prija biti poslužen. Ali ja sam oslobođen do ropstva svom telu i sada mogu služiti drugima u ljubavi. Zaista je prava radost služiti drugima u ljubavi! Sav zakon je sadržan u jednoj jedinoj rečenici: "Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe" (Matej 22:39).
Sloboda da se voli
Dve stotine godina pre Isusa, Buda je rekao: "Ne čini drugima ono što ni ti ne bi želeo da tebi druge rade". Zapazite kako je rečenicu stavio u negativ. Ako ne želiš da te neko raspali po nosu, onda nemoj ni ti njega raspaliti po nosu. To je negativna zapovest.
Mnogi ljudi brkaju danas Budin savet sa zlatnim pravilom. Oni misle da su pravedni zbog onoga što oni ne rade. Možda će reći: "Pa ja ne diram nikog. Nikad nisam ubio nikog, i ne švrljam unaokolo po raznim krevetima." Njihov život se toliko zasniva na negativu da u pravom smislu reči "nisu ni za šta".
Ali zapazite kako je Isus postavio ovu moralnu stavku u okvire pozitivnog pristupa. On je rekao: "I kako hoćete da ljudi čine vama, onako činite i vi njima." (Luka 6:31). Kako bih ja voleo da mene posluže, tako bih i ja trebao služiti. Kako bih ja želeo da mene vole, tako bih i ja trebao voleti. Kako bih ja voleo da primam darove, tako bih trebao da ih i dajem.
Da volimo svog bližnjeg kao samoga sebe, znači preuzimanje inicijative da preduzmem nešto za dobrobit drugih na kreativan, aktivan i radostan način. Zlatno pravilo se ne sastoji od samog izbegavanja onog što je loše, nego se sastoji mnogo više od aktivnog traženja praktičnih načina da se izrazi ljubav.
Isus je rekao da ispunjavamo zakon prvenstveno tako što volimo Boga, zatim tako da volimo druge i da se ophodimo prema njima kao što bismo voleli da se oni ophode prema nama. Nama se sviđa kada drugi govore dobre stvari o nama, zato bi trebali govoriti dobro o njima. Mi volimo kada nam drugi oproste i progledaju kroz prste, zato bismo i mi trebali pružiti isto takav velikodušan i milostiv stav prema drugima.
Kanibalizam po crkvama
Kada čujemo da je neko nešto loše pričao o nama, zašto nam je obično prva reakcija da im odmah oduzimamo par bodova? I onda mi ispustimo par primedbi na račun našeg kritizera, da ni on nije toliko svet koliko bi on voleo da drugim misle o njemu da jeste. "Ja volim da govorim samo istinu, i hoću da ti kažem nešto o njemu", kažemo. I tako, kada čuju našu stranu što smo imali reći, otpočinje još jedna runda i pokreće se jedan beskonačan krug griženja i zlovolje jedno drugom iza leđa.
S druge strane, ako otkrijem da se nekom zaista dopadam i to čujemo da govori lepe stvari o meni, ja kažem: "Pa sigurno da on veoma dobro procenjuje ljude. I on sam je zaista izvanredna osoba, znaš."
Obično kada bi neko rečima cepao osobu na param parčad opanjkavajući je predamnom, ja bih mu dozvolio da nakon što bi istresao sav svoj teret đubreta, ubacio bih mu opasku rekavši: "Ovo je stvarno interesantno što si rek'o o njemu, jesi li znao da mi je on ujak?" Voleo sam da posmatram njihove reakcije posle toga.
Pavle nas upozorava: "Ako se pak međusobno ujedate i izjedate, pazite da jedan drugoga ne istrebite" (Galatima 5:15).
Ako uobičavamo praksu griženja i izjedanja međusobno - govoreći što nije na izgradnju, spuštajući jedan drugom, koristeći čak i sarkastične opaske jedan prema drugom - to je sve u stvari u suprotnosti sa težnjom za ljubavlju. Na žalost, to je onda početak neke vrste međusobnog kanibalizma. Uplićemo se u jedan rušilački i podmukao đavolji krug. Ljubomora, gorčina i podela se počela razvijati u crkvi i uskoro crkva samu sebe proždire, a ljudi bivaju razoreni međusobno.
Jednom sam čitao neki događaj o čoveku u Engleskoj koji je uspešno uzgajao neku posebnu vrstu agresivnih petlova za dvoboje. Njegovi petlovi skoro da su bili nepobedivi u borbama i čovek je bio veoma ponosan zbog svoje reputacije i statusa koji je stekao zahvaljujući svim njegovim uloženim naporima. Svakog jutra bi izlazio da se divi svojim borbenim ptičicama.
Jednog dana kada je izašao da obiđe svoje petlove, na njegovo zaprepaštenje u njihovom kavezu je svuda bilo perja, krvi i crkotina. Njegova dragocena živina je ležala tamo rascepkana u komade. Čovek je brzo pozvao jednog od svojih radnika da ga pita šta se desilo. "Ko je bio toliko glup, da strpa ova agresivna stvorenja u isti kavez?" grmeo je svojim glasom. Sluga je mirno odgovorio: "Ja sam, gospodine!" - "A što si uradio ovakvu glupost?" zahtevno je pitao vlasnik. A radnik je na to odgovorio: "Pa, mislio sam da su shvatili već do sad, da se svi bore na istoj strani." Ali naravno ove ptice su bile isuviše glupe da bi prepoznale pravog neprijatelja.
Na žalost, nekad se desi da smo mi u crkvi jedna nešto inteligentniji od toga. Jako često zaboravljamo ko je naš pravi neprijatelj. Neprijatelji nisu grupa Baptista ili Pentekostalaca. Naš pravi neprijatelj je sila tame, što drži čoveka u ropstvu, zabludi i grehu. Treba da prestanemo sa samorazarajućim rivalstvom i da otpočnemo zajednički rad za ujedinjeno dobro Božjeg kraljevstva. Jer ako ćemo se gristi međusobno i izjedati, onda ćemo jedan drugog istrebiti. Jednog dana ćemo zateći crkvu svu krvavu i slomljenu, a svet će reći: "Gle, ovo je hrišćanstvo za tebe?"
Kako je tragično što je veliki deo crkvene istorije proćerdan na međusobno griženje i istrebljivanje. Jako smo brzi da nepravedno obeležavamo i spuštamo druge iz drugih zajedništava, a nema ničeg što bi bilo gore za napredak Božjeg kraljevstva.
Kao oni što su slobodni u Hristu - treba da hodamo u Duhu - duhu ljubavi, praštanja i dobrote. Moramo gledati na Gospoda zbog Njegove milosti i snage koju nam daje. Nemamo drugog izbora. Jer gde bismo drugde mogli naći snagu da se suprotstavimo ovoj razarajućoj struji, i da se usredsredimo na ono što je dobro i hvale vredno u drugima, čak i u onima s kojima nismo istomišljenici.
Odgovornosti slobode
Uz slobodu ide i velika odgovornost. Uvek. Neko je jednom rekao: "Cena slobode je večna obazrivost. Moramo paziti da očuvamo svoju slobodu jer to je neverovatno lako izgubiti.
Nemoj da budeš zaveden da pogrešno iskoristiš svoju slobodu da bi ugodio svom telu. Da, slobodni smo u Hristu da se ponašamo po svom sopstvenom izboru. I istina je da ti Bog neće osuditi dušu da trune u paklu zbog neke diskutabilne aktivnosti, ali zapitaj se iskreno: da li te to usporava? Da li ti to stvara smetnje u napretku prema cilju?
Glavni cilj i želja mog života je da budem u Hristu, i potpun u Njemu. Pavle je rekao: "Ne znate li da na trkalištu trče svi trkači, ali samo jedan dobiva nagradu, tako i vi trčite - da je osvojite. Ja nameravam da "trčim prema cilju za nagradom na koju nas Bog u Hristu Isusu gore poziva". (Filipljanima 3:14). "Zato, dakle... odbacimo svaki teret i greh koji nas lako zapliće, strpljivošću trčimo trku koja nam predstoji, gledajući na Isusa, začetnika i usavršitelja vere." (Jevrejima 12:1-2).
Ja ne želim da me bilo šta uspori. Ne želim bilo šta što će me sprečavati u napretku. Možda će neko reći: "Ali, Čak, nema ništa loše u XY-u. Hrišćanin to može raditi." Naravno da može. Ali ga može isto tako i sprečavati u njegovom napretku ka cilju. "Meni je je sve dozvoljeno, ali nije sve na koristi." (1. Korinćanima 6:12). Neke dozvoljene stvari mogu itekako da me unište i naškode mom zajedništvu s Isusom. "Meni je sve dozvoljeno, ali neću da nešto ovlada mnome." (12. stih).
Ako želim ostati slobodan, moram biti obazriv da ne bih iskoristio svoju slobodu idući za nečim što će me na kraju dovesti pod svoju kontrolu. Jednom kada podlegnem sili te svoje čežnje, više nisam slobodan. Ako želim da iskoristim svoju slobodu da činim stvari koje bi me ščepale i koje me više ne bi puštale, tada već nisam više slobodan. Nego sam bio bez mudrosti u korišćenju svoje slobode i sam sam sebe doveo nazad u stanje ropstva. A to nije pravi način života.
Hvala Bogu, što nam je data sloboda u Hristu! Hvala Bogu, da su nam data sredstva za održavanje te slobode! Same reči ne mogu izraziti šta to znači biti zaista slobodan.
Neka nam Gospod pomogne da u slobodi volimo, da u slobodi služimo, da slobodno težimo za dobrobit jedno drugih. Jer, tek tada ćemo biti u stanju da u potpunosti uživamo u neuporedivim lepotama koje se mogu naći jedino u slobodi Božje prevelike milosti.
