7. Verom ka blagoslovima

Chuck Smith
- Pokušavao sam da ZASLUŽIM Božji blagoslov ali nisam bio nikad dovoljno dobar. Nikada mi nije padalo na pamet da sve to samo jednostavnom verom zatražim od Boga.

Neke pogrešne zamisli jednostavno nikako da napuste crkve. Kao na primer to učenje koje je prevarilo crkvu u Galaciji pre dve hiljade godina. Nekako se to još uvek dosta snažno provlači i danas. Uprkos onome što je Pavle govorio, i dan danas mnogi učitelji šire zamisao da se Sveti Duh prima delima zakona. Kako je tragično da je jedan od najvećih kamena spoticanja u iskustvu punine Božjih blagoslova i sile, baš neka doktrina pokupljena u crkvi! Čujemo mišljenja - poput ovih: ako želimo da Sveti Duh uđe u naš život onda bolje da sredimo prvo svoje ponašanje. Da moramo da se otarasimo prvo svake i najmanje mrve nečistoće da bi postali dostojni blagoslova.

Iako je ova vrsta nauke veoma iskrenih motiva, ona je ipak u potpunosti iskreno pogrešna. Suština ove vrste propovedanja je da mi u stvari moramo postati pravedni kroz sopstvene napore i lepo ponašanje, pa će Bog možda tek onda razmatrati da li će da nas dotakne. Ovo je bilo isto to pogrešno učenje koje je i mene lišilo blagoslova tokom mnogih godina, da primim od Boga ono najbolje za moj život.


Veran ali razočaran

Kao dete koje je odrastalo u Pentekostalnoj crkvi, iskreno sam čeznuo za onim što se nazivalo krštenje Svetim Duhom. Odlazio sam na mnoge sastanke "iščekivanja Svetog Duha" i često sam odlazio u društvu svoga oca na molitvene službe za muškarce, subotom uveče. Tamo bih čekao na Gospoda, moleći se da Bog ispuni moj život Njegovom silom.

Zaista sam svim srcem voleo Gospoda, i zato sam i priželjkivao svu silu Božju koju god mogu zadobiti. Ali nešto bi uvek stajalo kao prepreka na putu. Mnogo godina sam mislio da je to možda neki tajni greh što me sprečava. I zaista i jeste bio greh - samo ne onakav kakvog sam ja zamišljao. Moj problem nije bila požuda, pohlepa ili neka proždiruća navika. Moj problem je bila samopravednost.

Možda ćete pomisliti da je zaista čudno da neko u takvoj mladoj dobi ima borbu sa duhovnim ponosom, ali jesam, imao sam ga. Napamet bih učio stihove iz Božje reči. Bio sam u stanju da izrecitujem knjige u Bibliji i da ih spelujem. Mogao sam da citiram čitava poglavlja iz Božje reči. Nikad nisam odlazio na predstave. Nikad nisam zapalio ni jednu cigaretu. Nikada nisam odlazio na igranke, jer crkva u koju sam odlazio je smatrala da je to sve grešno, tako da sam ih izbegavao veoma samopravedno.

Mnogo puta bih viđao pastorovog sina kako podiže opuške cigareta i puši ih, ali ja ne bih to učinio nikako. Moji ostali drugari iz crkve su mogli ići na matine svake subote, ali ja ne bih to nikad'. Ja sam hteo da budem svet.

Šta onda toliko nije valjalo ovde? Pa to da je Bog blagosiljao moje drugare unatoč tome što su pušili opuške cigara! Gospode, pa ti znaš da sam ja mnogo pravedniji od njih mislio sam. Ja nikad nisam učinio ni jednu od tih zlih stvari. Zašto njih blagosiljaš, a ne mene? U meni se odigravala užasna borba.

Sve mi je bivalo gore, kada bih čuo svedočanstva nekih ljudi, na koji način su čekali na ispunjenje Svetim Duhom. Dok su čekali na Boga, Gospod im je ukazao na kutiju cigara u džepu. I onog trena, kada su izvadili cigare i stavili ih na oltar, Bog ih je ispunio Svetim Duhom.

Možda je moj problem bio baš u tome, da ja nisam imao nikada tu kutiju cigara u džepu što bih stavio na oltar. Pa bih zato umesto toga u mislima pravio spisak svojih greha počevši od te nedelje, misleći: Pa evo, Gospode, ove nedelje sam bio besan na svog brata. Molim Te zato Gospode, oprosti mi što sam bio ljut. I onda bih opet iščekivao da me ispuni svojim Duhom. Ali nije.

Nebrojeno puta sam čuo kako propovednici govore: "Znate, Bog neće ispuniti nečistu posudu. On je SVETI Duh. Zato i VI morate biti svete posude." Tako da bih ja davao sve od sebe da budem svet. Priznao bih Bogu sve čega sam se god setio (čak i stvari koje nikad' nisam uradio, ali za svaki slučaj).

Pretraživao bih sva područja svoje svesti iznova i iznova. Predavao bih svoj život Bogu i onda ponovo bih obnavljao to predanje. Odricao sam se svih i najmanjih aktivnosti koje su mogle možda da se dovedu u pitanje i žrtvovao bih najdraže stvari koje sam zaista voleo, sve to u nadi besplodnog naprezanja da postanem dovoljno svet i pravedan za Božjeg Duha da me ispuni. Bio sam u potpunosti razočaran i savladan u svom hodu sa Hristom.

Konačno već u krajnjem očaju sam rekao: "Dobro, Gospode, otići ću u Kinu da budem misionar. Ali molim te ispuni me svojim Svetim Duhom." I ipak nije. Obećavao sam Gospodu kako ću otići u Kinu, Afriku, Južnu Ameriku i Indiju. Ali me još uvek nije ispunio.

Svo vreme sam nastojao da primim ispunjenje Svetog Duha kroz dela - tako što ću postati pravedan držeći se svojih merila koja sam sebi postavio. Pokušavao sam primiti Duha čineći dela zakona. Isprobao sam svaki trik koji sam znao, iskreno vapeći i želeći da budem ispunjen od Boga, primajući Njegov dar. Ni ne pamtim koliko noći sam se borio pred Njim, pitajući se zašto me nikad' nije blagoslovio.

Bio sam ubeđen da se prvo mora dosegnuti neki određeni nivo pravednosti da bi me Bog blagoslovio. Verovao sam da će me Sveti Duh ispuniti istog trenutka kada dosegnem taj visoki nivo. A opet sam bio iznerviran zbog svega onoga što sam video da se dešava oko mene. Nisam razumeo kako mogu doći ljudi s ulice primajući Isusa Hrista kao svog Spasitelja, što zaudaraju na piće i nikotin, i kako tada bivaju kršteni Svetim Duhom istog trena kako su ušli.

To jednostavno nije bilo fer. Ja sam hodao sa Gospodom, služio Ga sve vreme, a ipak su oni bivali blagosloveni a ne ja. Nisam nikako razumeo ove razlike koje je Bog pravio. I gotovo je bilo nemoguće za mene da uskladim učenje koje sam primao s onim što sam zapažao da se oko mene dešava.

Da sam samo tada razumeo Božju milost! Ne bih morao čekati sve te godine da primim tu silu Svetog Duha. I kako sam početo čitati i proučavati Božju reč, usput sam stigao do teksta gde Pavle pita: "Jeste li primili Duha na osnovu dela zakona ili time što ste čuli propoved o veri?" (Galatima 3:2) Odjednom sam shvatio da je ovo retoričko pitanje. Jer je odgovor bio očit, da su Duha Svetog primili tako što su čuli propovedi o veri.

Bio sam zgranut. Nikad ne bih pomislio na tako nešto. Ja sam svojim snagama nastojao da budem dovoljno svet ili dovoljno pravedan, ali naravno nisam nikada uspevao da budem dovoljno dobar da bih zaslužio ispunjenje Svetim Duhom. Nikada mi nije padalo na pamet da sve to zatražim jednostavno - verom. Bio sam ubeđen da je Bogu potrebna moja pomoć.

Tog dana sam stavio na stranu sve svoje napore u samopravednosti i samo sam jednostavno rekao: "Gospode! Ja ću sada primiti od Tebe dar Tvoga Svetog Duha." I zaista sam ga primio, istog trena. Baš sam bio glup! Pomislio sam ovo sam sve mogao primiti još mnogo ranije, da sam samo znao. Da su me samo pravilno podučili.

O šta sam sve izgubio u tim suvim godinama zbog jednog učenja koje ističe poslušnost raznim pravilima i merama. Mi primamo prisutnost, ispunjenje i silu Svetog Duha jer se pouzdajemo i verujemo u Isusa Hrista kao našeg Gospoda i Spasitelja, a ne zato što se držimo nekih spoljnih merila.

Zbog toga ja ponavljam ovu tako jednostavnu, ali moćnu poruku iznova i iznova, ističući Božju milost, ljubav, milosrđe i dobrotu prema nama nezaslužnim grešnicima.


Blagoslovi koji su tu da se uzmu

Kada sam počeo da razumem Božju reč, tada sam uvideo da me neće moja sopstvena pravednost ili neko dostignuće određenog nivoa svetosti učiniti dostojnim Božjih blagoslova. Bog me jednostavno blagosilja kada se samo pouzdajem u Njega radi Njegovih blagoslova. Što duže živim, sve sam svesniji koliko sam nedostojan i nezaslužan Božjeg dodira. On želi da me blagoslovi, ne zato što sam ja toliko dobar, svet ili čist, nego zato što je to Njegova priroda. On uživa da blagosilja svoju decu.

Da li si znao da jedino jedna stvar može zadržati Božje blagoslove iz Tvog života? Oni nisu zadržani zato što nisi bio predan u svojim tihim časovima s Bogom ove nedelje. Nisu zadržani ni zbog toga jer si pao na nekom području svog života. Jer svi padamo. Jedino jedna stvar može da zadrži Božje blagoslove iz tvog života, a to je tvoj stav odbijanja da mu veruješ za te blagoslove. Božji blagoslovi su dostupni svakome koji svoje uzdanje i veru polaže u Njega za te blagoslove.

Nemoj dolaziti k Bogu na osnovu svoje pravednosti ili dobrote. Bio bi lud kad bi hteo lišiti Gospoda svih onih dobrih dela koje On želi uraditi u tvom životu. Jedini stav koji je prihvatljiv pred Njim, kaže: "Ja znam da sam pukotina i da to sve ne zaslužujem - ali molim Te Gospode, Ti samo izvoli i blagoslovi me unatoč tome."

Kada sam shvatio da jednostavnom verom u Njega, Božji blagoslovi mogu biti moji, počeo sam te blagoslove osećati konstantno.

Toliko toga sam dobio i primio od Boga, da je jednostavno nemoguće prisetiti se i zabeležiti sve te blagoslove. Prišao sam k vratima koja nikada nisu zatvorena. Kada sam prilazio na osnovu svoje sopstvene pravednosti, vrata su obično bila zatvorena. Ali sada kada prilazim Bogu na osnovu Njegove ljubavi, ta vrata nikad nisu zatvorena.

Bog nas uvek voli. Njegova ljubav prema nama se ne menja iz dana u dan. On nas ne voli više danas od onoga koliko nas je voleo juče. Božja ljubav nije takva. Božja ljubav prema nama je stalna; ona nikada ne varira. Njegova ljubav prema nama se ne zasniva na nama samima; ona se zasniva na Njemu i Njegovoj prirodi pune ljubavi.

Bog je ljubav. On te voli istrajno, čak i kada si truo grešnik. Čak i tada te je voleo kada si se pobunio protiv Njega, mašući mu svojom pesnicom u lice, vičući: "Mrzim te Bože!" I tada te je voleo. A i sada te voli. Zato što nas Bog voli, On želi i da nas blagoslovi. Njegovi blagoslovi ne zavise od naše dobrote ili naše pravednosti, niti od naše vernosti. Božji blagoslovi zavise jedino od Njegove želje da nas blagoslovi. Naš deo se sastoji samo u primanju tih blagoslova i uzdanju u Njega za te blagoslove. Setite se Pavlovog retoričkog pitanja: "Jeste li primili Duha na osnovu dela zakona ili time što ste čuli propoved o veri?" Jesi li ti baš toliko postao pravedan, da je Bog ipak na kraju odlučio: "Pa dobro, sada je već dovoljno pravedan, pa izgleda da ću morati da ga ispunim?" Ne! Nismo ništa pravedniji sada nego što smo bili tog prvog dana kada smo uzverovali.

Ne možeš ni zamisliti sve te blagoslove i silu koju Bog jedva čeka da ti da, ako ćeš hteti da se pouzdaš u Njega i da mu veruješ u vezi svega toga. Toliko često smo i mi poput tih nerazumnih Galaćana. Zašto bismo bili toliko ludi da se vratimo tom odnosu na osnovu zakona kada možemo da se približimo Bogu na osnovu zajedništva iz ljubavi!? Nemoj biti lud, zahtevajući ono što misliš da ti pravom pripada, jer jedino što zaslužuješ jeste smrt.

Svi mi samo toliko zaslužujemo, jer smo svi zgrešili.

Bog želi sada da te blagoslovi jer te voli. Bog želi da blagoslovi tvoj život, a put do blagoslova je tvoja vera.


Ne misliš valjda MENE!

Možda će neki od vas s nevericom ovo čitati, da je moguće da vas Bog uopšte blagoslovi jer ste ga toliko puta razočarali ili zato što ste suviše slabi ili pak jer ste učinili neku užasnu grešku. Možda imate hroničan problem s lošim temeramentom ili s okom koje voli da zaluta. Možda se pitate: Kako bi Bog mogao da me blagoslovi kada se derem na svoju decu? Kako bi Bog mogao uopšte da me blagoslovi kada sam toliko truo? Kako Bog može da me blagoslovi kada sam ovakav ili onakav? Vaš problem je taj što očekujete blagoslove na osnovu svog učinka. Zarobljeni ste u načinu razmišljanja: "Kada postanem dovoljno dobar i savršen, onda će moći da me blagoslovi." Ali, to je toliko pogrešno!

Moramo urezati to u svoje glave da Bog ima želju da ispuni naše živote sa svetim Duhom istog onog trena kada kažemo: "Gospode, ja zaista želim da imam ovu silu i zato Te molim da me ispuniš." Ali moram da vas upozorim. Činjenica je da tog trenutka i duhovna borba počinje da se zahuktava. Kada se molite da vas Bog ispuni, istog trena će i sotona da počne ubavicati razne laži i optužbe u vaš um. Ometaće vas. On će vas načiniti da se osećate krivim ili nedostojnim. Počeće podrugljivo da se smeje, govoreći: "Ma, šta to radiš, moliš Boga da te ispuni? Pa trebalo bi da te je sramota. Nemaš prava na to! Pogledaj se kakav si. Pogledaj šta si sve radio. Kako bi Bog uopšte mogao da te ispuni svojim svetim Duhom?"

Na žalost, Sotona će često koristiti baš hrišćane da nam servira tu laž. Oni što umišljaju da su pravedni će sasvim sigurno da te obaspu optužbama u stilu: "Pa sam si kriv za to. Da si samo malo više imao vere. Da si samo malo više duhovniji. Da si samo malo više poput mene." Malo ovakvog bombardovanja i mnogi će da se povuku rekavši: "Zaboravi sve to Gospode.".

Kakve li tragedije! Znam da ne zaslužujem Božje blagoslove, ali Bog me ni ne blagosilja na osnovu mojih zasluga. Bog me blagosilja na osnovu svoje ljubavi i milosti prema meni, u Hristu Isusu. To je osnova blagoslova, a ne moja dobrota, pravednost ili moja savršenost. Da ovo nekako može dopreti do našeg malog mozga, počeli bi bivati blagosloveni iznad svih naših očekivanja i zamisli.

Blagoslovi čekaju. Bog želi da te blagoslovi. Sve što treba da učiniš je samo da mu veruješ za te blagoslove, čak i ako si u potpunosti svestan da sve to ne zaslužuješ. Blagoslovi ne dolaze zbog tvojih dobrih dela, nego zbog tvoje vere, jer imaš pouzdanje i veru da će te Bog blagosloviti.

Nemogućnost primanja ove istine je tačno taj razlog zbog koga mnogi ljudi imaju ozbiljne probleme u svom hrišćanskom iskustvu. "Ne znam zašto je Bog uopšte blagoslovio njega, pa on puši cigare?" Neki će reći: "Zašto, pa ja to ne radim. A opet, gledaj sve te blagoslove što on ima! Ne razumem zašto Bog blagosilja ljude koji puše." Naravno, Božji blagoslovi ne zavise od pušačkih navika. Oni jedino zavise od naše vere u Boga, da je On voljan da nas blagoslovi jer smo Njegova deca.

Bog želi da blagoslovi svoj narod danas. Oči Gospodnje prolaze kroz čitavu zemlju tražeći kome može da se pokaže Silan, onima čija su srca ispravna prema Njemu (vidi 2. Dnevnika 16:9). Samo okreni svoje srce ka Bogu, veruj u Njegovu reč, i veruj mu da će On učiniti sve po svojim obećanjima. Kaži: "Gospode, blagoslovi me sada." I primi to.

Znam da je ovakva vrsta slobodno darovane milosti skoro uvreda za nas. Tog trenutka kada kažem: "O, Gospode, izli na mene pravi blagoslov. Zaista priželjkujem fantastične blagoslove još večeras" moj um se tome protivi. Kako to misliš da tražiš blagoslov od Boga? O čemu si ono razmišljao ovog popodneva, kako posle toga možeš tražiti od Boga da te blagoslovi?

Toliko nam je teško da odbacimo tu zamisao o zasluživanju blagoslova. I jednostavno samo da verujemo i očekujemo da nas Bog blagoslovi, još i ako smo zabrljali i ne zaslužujemo ništa od toga. Ali kada konačno pređemo tu prepreku i priđemo Bogu s iščekivanjem da nas blagoslovi, jednostavno samo zato što nam je obećao da će nas blagosloviti, ne postoji više ništa što bi moglo da zaustavi Njegove blagoslove u našim životima.


Avraamov blagoslov

To su predivni blagoslovi! Isti oni blagoslovi koje je Bog obećao Avraamu su i naši, jer smo mi deca Avraama. Poslušaj samo tri od ovih obećanih blagoslova:

  • "Ne boj se Avraame, ja sam ti štit, i plata je tvoja vrlo velika." (1. Mojsijeva 15:1)
  • "Daću ti porodicu vrlo veliku, i načiniću od tebe narode mnoge." (1. Mojsijeva 17:6)
  • "A postavljam zavet svoj između sebe i tebe i semena tvog nakon tebe... da je zavet večan, da sam Bog tebi i semenu tvom nakon tebe." (1. Mojsijeva 17:7)

Svi ovi blagoslovi, i čak mnogo više od toga, su tvoji, jer te Bog gleda u Hrista postavljena i pripisuje ti Isusovu pravednost. To je jedna jedina osnova na kojoj te Bog blagosilja u potpunosti na svakom području.

Evanđelje milosti je uporno u svojoj tvrdnji da čak i ako nisi dostojan, Bog želi da ti iskusiš Njegovu ljubav, Njegov dodir, Njegovu silu i pomazanje. Bog je darovao svakom ponaosob određenu količinu vere. Vežbaj tu veru, koristi je i ona će se razvijati i jačati. Jednostavno samo veruj i uzdaj se u Gospoda i iščekuj da te Bog blagoslovi.

Nemoj zaboraviti nikada da nam blagoslovi Božjeg Duha nisu dati životima jer smo jednog dana dosegli naj nivo dovoljne svetosti da bi zaslužili Njegov blagoslov. To sve nam je dato kada smo konačno ugledali svetlost i kada smo jednostavno poverovali Bogu da će on održati svoju reč. Naša dela pravednosti nisu imala nikakvu vezu s tim. Božji načini se nisu ni malo promenili. Avraamovi blagoslovi bivaju naši kroz jednostavnu veru u našeg Gospoda Isusa. Naš deo je samo da mu verujemo za te blagoslove.

A kad bolje razmisliš - već je i to samo po sebi ogroman blagoslov.

Bog želi da ti iskusiš Njegovu ljubav, Njegov dodir, silu i pomazanje.
"Boga nema samo za onoga ko Ga ne traži. Traži ga, i On će ti se javiti."
- Tolstoj

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 379
Ukupno: 2446085
Generisano za: 0.004''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/u-hristu/knjige/milost/007.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.