2. Vrata nikad nisu zatvorena

Chuck Smith
- Naša pravednost sada i za celu večnost jeste rezultat naše jednostavne vere u Božjeg Sina Isusa Hrista.

Koliko god da je ovo predivno, ipak oproštenje je samo polovina priče evanđelja milosti. Postoji mnogo ljudi koji veruju da nam je Bog oprostio u Hristu. Ali oni imaju problem sa drugom polovinom radosne vesti: da nas Bog smatra pravednima samo kroz puko verovanje u Isusa Hrista.

Ne veruje svako u ovo - barem ne na duge staze. Razne grupe su ustanovile mere pravednosti, ipak samo nekolicina ima stvarnu saglasnost u vezi toga šta bi ta merila trebala predstavljati.


Da li je zlato "u trendu" ili ne?

Ne tako davno, neke grupe su smatrale da nošenje dugmadi nije pravednost. Oni su koristili kukice i petlje na svojim odelima i ne bi ni pomišljali da nose dugmad na bilo čemu. "Ti nosiš dugmad?" rekli bi. "Kakve li bezbožnosti i sramote!" Čak i dan danas postoje grupe koje naučavaju da je nositi zlato krajnje grešno; nipošto ne možeš biti pravedan ako nosiš zlato. Tokom istorije ljudi su postavljali raznovrsna merila pravednosti - uvek vođeni istom mišlju - ako se pridržavaju ovih određenih merila, biće prihvaćeni od Boga.

Zbog toga, postoji ozbiljan problem s pokušajima da se pravednost utemelji kroz zakon ili dela. Zapravo, jedva možemo da se pridržavamo i svojih sopstvenih pravila! Svaki od nas prihvata neki moralni standard koji smatra dobrim i pravim. To je ono što ja zaista jesam, ili barem ono što bih ja postao da nije ovih spoljnih smetnji i prepreka. Psiholozi to nazivaju naš "super ego", naše idealno ja. Na žalost, niko ne poznaje to "pravo ja". Zašto? Jer je "pravo ja" savršeno. U stvari ja čak i ne poznajem svoje pravo ja, jer me okolnosti stalno sprečavaju da budem toliko divan kao što zaista jesam.

Zajedno sa super egom, psiholozi govore o "egu", što je ono realno ja, onaj ko ti zaista jesi. Žalosno je što pravo ja nikada ne može da dosegne standarde idealnog ja.

Pa tako, ako postoji ogromna razlika između tvog super ega i tvog ega, smatraš se za osobu težeg prilagođavanja. Sa druge strane, ako znaš da nisi savršen i nemaš toliko visoko merilo za tvoje idealno ja, onda te smatraju za osobu koja se lako prilagođava i uklapa.

Psiholozi često pokušavaju da snize merila postavljena za osobin super ego tako što govore svojim pacijentima kako su postavili pred sebe nerealne ciljeve. "Niko nije toliko savršen, niko nije toliko dobar" govore. "Ono što vi radite nije toliko abnormalno, pa svi to rade. Ne bi trebali da pokušavate postaviti toliko visoke standarde sebi!" Ove terapije konstantno pokušavaju da smanje razliku između super ega i ega, da bi tako više mogli uživati u dobro uravnoteženim životima. Oni traže lek u spuštanju super ega.

Uporedimo to sa onim što je Isus učinio. On ne pokušava da spusti super ego; On cilja na uzdizanje ega. On želi da podigne tvoje pravo ja!

Iako je moje realno ja znatno ispod idealnog ja, ipak sam pravedan pred Bogom. On me posmatra kao savršeno pravednog zbog moje vere u Isusa Hrista.

Ovo je drugi aspekt evanđelja milosti. Kao prvo, svi tvoji gresi su zbrinuti, oprani i oprošteni zbog tvoje vere u Isusa Hrista. Drugo, Bog te posmatra kao pravednog jer veruješ u Isusa Hrista. Nezavisno od toga šta činiš, ili šta ne činiš, nezavisno od držanja nekih etičkih pravila, Bog ti pripisuje pravednost na tvoj račun, jer si uzverovao u Isusa Hrista.

To je ono veličanstveno evanđelje, radosna vest. Da znam da me Bog prihvata kroz moju veru u Isusa Hrista i da me opravdava, takođe kroz veru u Isusa Hrista, to je zaista ta radosna vest!


Vrata su otvorena

Zašto je to toliko radosna vest? Jer nikad ne treba da se bojim govoreći: "O, ne usuđujem se ja prići Bogu, jer eto tek što sam slag'o. Ili baš sam se dobro iznervir'o. Ili baš sam sada prevario onu osobu. O, nemam ja ni prava zatražiti pomoć od Boga sada, jer sam zabrljao." Ako bi moja pravednost zavisila od mojih dela, Sotona bi mogao da skoro svo vreme drži vrata zaključana pred Bogom, jer nikad neću postići da uradim onoliko koliko osećam da bi trebalo. Nikad neću biti toliko dobar koliko znam da bih trebao biti. Nisam dosegao svoj super ego. Nisam dosegao svoja sopstvena merila, ono što osećam da bi bilo ispravno. I zbog toga što nisam uspeo da dosegnem ta idealna merila, Sotona će se koristiti mojim neuspehom da bi me zadržao da priđem Bogu. "Nemaš prava da zatražiš pomoć od Boga, kad si ga opet izneverio. Znaš, ovo tvoje delo nije ugodno pred Bogom, a ipak si to uradio. Sad si u nevolji i sada želiš da ti Bog bude u pomoći? Misliš da će te poslušati sada? Nema šanse!"

Sotona će uspeti da mi zabravi vrata prema Bogu svaki put kada uspe da me navede da pogledam na sebe. Ali ako ja usmerim svoj pogled ka Isusu Hristu i shvatim da mi je pripisana pravednost zbog moje vere u Hrista, tada Sotona neće moći nikad da mi zabravi vrata. O, ali on i dalje dolazi i govori mi: "Čak, pa ti si jedan bedan pokvarenjak. Nemaš prava stati pred ljude da navešćuješ tu veličanstvenu radosnu vest Isusa Hrista. Nemaš prava stati tamo napred da bi naučavao reč Božju. Pa ti si pao i u ovom području, i u onom području. Pa ti si jedan cirkus od čoveka!"

I uvek se nasmešim kad god se ovako nešto desi, jer sam siguran da mi se sve to može pripisati. Ali i to znam, da postoji tamo još mnogo toga što čak nije ni spomenuo! I onda mu kažem: "Sotono, nećeš me uplašiti sa tvojim optužbama i nećeš me naterati da pobegnem sakrivši se od svega. U stvari, ja znam da je sve to što si spomenuo istina. Znam da sam pao. Znam da imam slabosti. Ali me nećeš odvojiti od Isusa Hrista, ti me ionako samo teraš k Njemu, jer moja jedina nada jeste krst Isusa Hrista!"

Zato nađem utočište u jednom jedinom mestu gde sam siguran, na jedinom mestu gde uopšte ima nade za mene. Zasigurno ja nade nemam u sebi samom, i u svojoj sopstvenoj pravednosti. Ali imam ogromnu nadu u onom delu što je Isus Hrist učinio za mene i u onom delu što Bog čini u meni kroz svog Svetog Duha dok me menja na lik Hristov.

One stvari koje ne mogu učiniti za svoje dobro, On to čini za mene. Na područjima gde sam bio toliko slab, On me čini jakim. Prepoznao sam svoju nemoć i zato sam se bespomoćno bacio u Njegovo naručje. Na područjima gde sam nekada bio slab, stalno se spotičući, sada stojim jak jer Njegova snaga postade savršena u mojoj slabosti (vidi 2. Korinćanima 12:9).

Sigurno da još nisam postao sve ono što bi Bog želeo da budem. Daleko od toga! Ali, hvala Bogu, nisam više ono što sam bio. Čak i u ovom sadašnjem stanju nesavršenosti, Bog gleda na mene i prihvata me kao pravednog i svetog. Zbog toga nikada ne bih želeo da se nađem bilo gde drugde, osim u Hristu Isusu. Mi nikada ne moramo biti odvojeni od Njega.


Nema stepena pravednosti

Ako nam je Bog pripisao Hristovu pravednost jer smo uzverovali, onda je suludo pokušavati još više pridodati toj pravednosti i neka dela. Mi ne možemo pridodati vrednosti Božje pravednosti. Nema šanse da možemo išta još pridodati toj ispravnosti koju nam je On sam pripisao. Tako Bog posmatra naš život, jer verujemo i pouzdajemo se u savršeno i svršeno delo Isusa Hrista.

U nebu se niko neće hvalisati kako su uspeli učiniti sebe pravednim. Nećemo morati satima slušati Avraama, Davida ili Pavla kako su predivna dela činili da bi dostigli svoju pravednost pred Bogom. Ovi ljudi su jednostavno verovali Bogu, i njihova vera im beše uračunata u pravednost.

Niko od nas u nebu neće upoređivati svoja dobra dela s onim drugim, jer će biti samo jedna osoba ta, koja će primiti slavu pred Božjim tronom. Postojaće samo jedna jedina blještava zvezda. Tamo neće biti neko duhovno izabiranje, gde bi jedni blistali u slavi svojih dela, dok bi drugi stajali u ćošku pitajući se kako su dovde uopšte stigli. Isus i samo Isus će jedino primiti slavu za naše spasenje. Da nije njega, niko od nas ne bi stigao dotle.

Kao što je to Pavle rekao: "A ja sam daleko od toga da se hvalim ičim drugim sem krstom Gospoda našega Isusa Hrista" (Galatima 6:14). Bez obzira koliko smo dobrih dela učinili za Njega, naša jedina slava se nalazi u Isusu Hristu koji je umro za nas. Naša pravednost uopšte nije pitanje dobrih dela, humanih napora ili držanje nekih rituala i zakona o ishrani. Naša pravednost - i ovde i sada a takođe i za celu večnost - jeste rezultat naše jednostavne vere u Božjeg Sina, Isusa.

Pravednost kroz veru uklanja sve razlike među onima koji pripadaju Hristu. Ja nisam ništa bolji od tebe, niti si ti od mene. Svi smo mi grešnici, spašeni samo kroz Božju veličanstvenu milost. Ne postoji drugi način da se stane pred Boga pravedan. Postoji samo jedna vrsta pravednosti koja je prihvatljiva pred Bogom, a to je pravednost koju nam pripisuje Isus Hrist.

Ako težim za tim da Boga dosegnem na osnovu moje sopstvene pravednosti ili mojih dela, ili ako očekujem da budem blagosloven jer sam se pristojno ponašao ove nedelje ili sam toliko puno poglavlja pročitao, ili sam se tako puno molio, tada će moje zajedništvo sa Bogom uvek biti vodnjikavo. Ponekad ću osećati da je moj odnos sa Bogom dobar, a drugi put ću pak osećati da je loš. Zašto? Jer mu pokušavam prići na osnovu moje pravednosti. Bez prisustva milosti, moje zajedništvo sa Bogom nikada ne postaje jedna utvrđena stvarnost a tako je nemoguće uživati mir. Da je moje zajedništvo sa Bogom zavisilo od toga kako sam se osećao ili kako sam živeo, ili pak od moje sopstvene pravednosti, u većini slučajeva ne bih bio u mogućnosti prići Bogu.

Međutim, kada se moje zajedništvo sa Bogom zasniva na Božjoj milosti koja mi je ukazana, vrata blagoslova nikada nisu zatvorena. Božji blagoslovi su nam darovani na osnovu Njegove milosti, i nezaslužene naklonosti. Ja nikad nisam zaslužio ili zaradio niti jedan blagoslov. Blagoslovi koji su došli u moj život su uvek zasnovani na milosti koju Bog ima prema meni, a koju nisam zaslužio. Bog me toliko voli, da me On blagosilja bez obzira na sve. Bog je toliko dobar! Najiskrenije slavljenje je ono koje se spontano izliva iz naših srca dok uviđamo tu neverovatnu Božju milost prema nama.

Jedna tvrdoglava sklonost

Dosta nam je teško da se oslobodimo tog stava da je naša pravednost na neki način povezana sa delima koja činimo za Boga. Naginjemo ka tome da neke vernike smatramo više svetima nego druge zbog njihovog učinka. Ponekad ovo merilo čak primenjujemo da bi sudili drugima. Ako neko ne dostiže isti taj stepen u delima ili nije toliko revnosan kao mi, onda je sigurno da ta osoba nije toliko pravedna kao što smo mi.

Ovu predstavu pravednosti po delima je neverovatno teško ukloniti iz našeg načina razmišljanja. Ovaj problem je toliko duboko ukorenjen u nama, da se mnogi od nas suočavaju sa stalnom borbom osećaja krivice. Čak i kao hrišćani možemo iskusiti postojanje krivice što razara. Zato što volimo Boga želimo prisvojiti sopstvena merila ponašanja po kojima ćemo održati naš identitet Božje dece. Sada kada već Hrist prebiva u meni, želim da Njegova ljubav bude vidljiva kroz strpljivost, dugo trpljenje, čestitost, krotost, milosrđe.

A opet, koliko li je samo krhka ta ljubav u mom životu! Možda se vozim baš auto-putem kada jedan vozač ispred mene uradi neki glupi potez i samim tim dovede u opasnost i moj život. U istom trenu kroz moj um jurne osećaj besa. Jedina želja mi je tada da mu dobro zatrubim i zviznem ga u branik, da pokažem tom idiotu šta mislim o njegovom načinu vožnje. Ali nakon što sam već uradio sve ove podle stvari, setim se da na mojoj registarskoj tablici piše: "GOLGOTA". U tom momentu se sva moja stara, dobro poznata osećanja krivice razliju po mom srcu. Optužujuće misli poput - baš si mi i ti neko svedočanstvo! - preplavljuju mi um, ostavljajući me u osećanju krajnje bezpravednosti! Opet sam uprskao, razočaravši Boga još jednom, ostavljen sa osećanjem potpune odvojenosti od Njega.

Teško je zaista razumeti - da iako moje ponašanje nije bilo u redu, to nema nikakve veze sa mojom pravednošću pred Bogom. Tako je teško razdvojiti koncept dela i zakona od pojma pravednosti! Moje ponašanje i moje stanje pravednosti pred Bogom kao da su neraskidivo povezani, a opet oni nemaju baš nikakve veze jedno s drugim.

Činjenica je ta, da mi je Bog sam pripisao pravednost jednostavno samo zato što verujem u Njegovog Sina, Isusa Hrista. Da nas lista pravila poput: "ne besni dok voziš" ili "nikad nemoj da se nerviraš i vičeš na svoju decu" može dovesti do pravog odnosa sa Bogom, onda bi moje ponašanje i moje stanje pravednosti pred Bogom bilo usko povezano. Ali ne postoje takva pravila koja mogu podariti život, jer je greh doveo do odvojenja i smrti. Da bismo mogli imati život, Bog je morao da utemelji Novi zavet na osnovama boljih obećanja nego pravednost - delima. Novi zavet je evanđelje milosti.


Milost i mir

Možda si i ti bio ojađen. Sav iziritiran i utučen osećajući da nema šanse da te Bog zavoli. Bio bi u potpunosti zgrožen zbog pada tvog tela. Znajući da možeš zaslužiti jedino Božju osudu. I onda iznenada, k'o grom iz vedra neba, Bog ti pokloni najčudesniji blagoslov. U istom trenu se spontano slavljenje izliva iz tvog srca prema Bogu u obožavanju. Ovo je to istinsko slavljenje - vrsta slavljenja koja proizilazi spontano iz nas, kao odgovor na Božju milost. To je ta vrsta slavljenja koja govori "Bog je toliko, toliko dobar prema meni. A ja ne zaslužujem ni mrvu toga."

Baš zbog toga što Bogu mogu prići na osnovu milosti, ja nikada, nikada neću biti odsečen od Njegovih blagoslova. S druge strane opet, ako očekujem Božju intervenciju u mom životu na osnovu moje dobrote ili dela, ja bivam odsečen od tih blagoslova u većini slučajeva. Otkrio sam da nedostatak Božjih blagoslova u mom životu nema nikakve veze sa mojim učinkom koji se spolja vidi, nego više zavisi od nedostatka moje sopstvene vere u Božju milost. Naučio sam da su Božji blagoslovi bezuslovni. Što više vidim Njegovih blagoslova u svom životu, to više shvatam koliko sam ih nezaslužan. Zbog ove istine, ja mogu imati taj čudesni mir. Nema potrebe da sam zabrinut.

Ako se pouzdajemo da je osnova za naše zajedništvo s Bogom naša pravednost, nikada nećemo iskusiti stalan mir.

Pokušaj da se Bogu priđe na osnovu naših napora i dela predstavlja uvek borbu, stalno naprezanje, pod stalnim pritiskom. Ako ikada želimo doći do Boga da bi iskusili Njegov mir, moramo shvatiti da se ova čudesna milost Božja izliva prema nama čak i onda kada smo pokvareni i nezaslužni nje.

Nakon što smo primili tu čudesnu milost Božju, taj mir Božji može da zaživi i ispuni nam srca. Znamo da nas On voli iako smo daleko od savršenosti, iako smo podbacili. Čak i tada kada se čini da nas niko drugi nije u stanju voleti (i ne krivimo ih, jer čak ni mi sami ne volimo sebe), čak nas i tada Bog voli.

Da li si ikad čuo za sijamske blizance Novog zaveta? To su dve male reči: "milost i mir". One uvek idu jedna uz drugu, baš u tom redosledu. Možemo reći da je stariji blizanac milost. Uvek se spominje milost i mir, nikada ne čitamo u reči Božjoj pozdrave poput: mir vam i milost. Zbog čega? Jer bi to bilo kao da zaprežna kola stavljamo pred konja. Pravilan redosled je uvek milost i mir, jer ne možemo spoznati mir Božji u našim srcima sve dok prvo nismo iskusili milost Božju u našim životima.


Čist poput Isusa

Biblija nam govori da ko god položi svoju veru u Isusa on biva opravdan. Šta to zapravo znači? To znači da nam je Bog podario mogućnost da stanemo pred Njega baš tako kao da nikada nismo sagrešili.

Ovo nije bilo neko majušno delo za Boga da ga ostvari! Jer ako smo svi sagrešili promašivši cilj, kako bi Bog onda mogao da nas gleda kao da nikada nismo sagrešili i kao da smo i uprkos tome pravedni? Ako On zaista vidi naše živote onakve kakvi jesu, i ako mora da deluje po svojstvima pravde, kako onda može da nas tretira kao da smo savršeni? Ovde nastupa sila evanđelja. Bog je učinio da bezgrešni Isus postane grehom radi nas. Reč Božja nam kazuje da je Bog položio sva naša bezakonja na nedužnog Hrista. Isus je doslovce preuzeo moje mesto i uzeo moju kaznu koja me je teretila kao krivog grešnika.

Ovo je to čudesno evanđelje milosti. Mi možemo stati pred Boga pravedni i ovo je nešto mnogo nadmoćnije od onoga što bismo ikada mogli postići kroz zakon. Jer bez obzira koliko god se predano pokušavali držati zakona, uvek doživimo neuspeh. Ta pravednost koja proizilazi iz vere u Hrista, je data za nas i ona je savršena. Ne postoji bilo šta što bi se ovom moglo još dodati. U Hristu ja posedujem apsolutno savršenu pravednost pred Bogom. Ne postoji ni jedna optužba protiv mene. U Njegovim očima sam savršen. To nikako ne znači da sam savršen čovek! To znači da je Isus Hrist savršen i da je na moj račun pripisana Njegova pravednost zbog moje vere u Njega.

Zaista slavim Boga zbog te spoznaje milosti Božje koju mi je u srce doneo i za to zajedništvo ljubavi koje imam sa Njim! Ono se nikad ne menja. Ne menja se ni tada kada sam utučen, ili kada grešim, ili sam baš ljut. Ovo je stabilno zajedništvo koje teče i koje je stalno prisutno. On me voli i kada sam drag, a i onda kada sam zloća. Kako je dobro poznavati milost Božju i evanđelje po milosti!

Pokušaj da se Bogu priđe na osnovu naših napora i dela je uvek borba. Ne možemo spoznati mir Božji sve dok nismo iskusili milost Božju.
"Blago onima koji se oprostiše bezakonja, i kojima se gresi prikriše."
- Rimljanima 4:7

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 629
Ukupno: 2450040
Generisano za: 0.003''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/u-hristu/knjige/milost/002.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.