2. Beg od lica Gospodnjeg
"A Jona usta da beži u Tarsis od Gospoda, i sišav u Jopu nađe lađu koja iđaše u Tarsis i plativ vozarinu uđe u nju da otide s njima u Tarsis od Gospoda." (Jona 1,3)
U prethodnom poglavlju govorio sam o pozivanju proroka Jone u službu. Prorok čuje Božji glas, razume ga, ustane, ali ne da ga posluša, već da utekne ispred lica Gospodnjeg. "Ne želim i neću da idem u Ninivu!" Šta je rekao - to je i uradio, i to tako odlučno da je odmah krenuo na put. Krenuo je na krajnji zapad! Zašto jednostavno nije ostao kući? Zašto je bežao? Zar to nije čudno? Za njegovo pozivanje su verovatno saznali i njegovi bližnji. Ne znamo da li je imao porodicu, najverovatnije jeste. Ako i nije, ali i prorok je imao neki krug svojih prijatelja. Bežao je i ispred njihovih lica teran unutrašnjim nemirom, i osećajem krivice sopstvene savesti. "Dalje, što dalje, najdalje moguće!" Bio je spreman da ostavi sve, svoju kuću, svoju porodicu, svoju zemlju, samo da ne ide u Ninivu. Nije morao da radi to što je Gospod od njega tražio. Sve je to ličilo na sina Amatijevog. U ovakvom ponašanju ne vidimo delovanje Božjeg deteta.
Ovaj beg proroka Jone svedoči o tome da ako čovek želi nešto uraditi drugačije nego što to traži sveti Bog, uvek to može uraditi. Gospod neće odmah onemogućiti beg. Neće reći unapred: "Nemoj bežati, ionako mi ne možeš pobeći!" Neće nedostajati ni prilika za ovakav beg. Jona je pobegao u Jafu i odmah se ukrcao na brod koji je plovio u Tars. Ovakvih brodova nikada neće nedostajati. Još je bilo i jednog slobodnog mesta na brodu, upravo za Jonu. Samo da što pre plati prevoz i ukrca se - i sve će biti u redu. I u ovakvim uslovima je čovek u iskušenju da u svemu vidi Božju ruku i umisli da je to Božansko vođstvo. Put je prilično skup, ali beg od Boga uvek čoveka puno košta. Moderson je jednom prilikom rekao: "Biti pravi hrišćanin puno košta, ali je život bez Boga mnogo skuplji." Na sreću, ili nesreću, Jona je imao para. Nije bio siromašan. I novac mu je bio pomoćnik u begu. Uz njegovu pomoć je dospeo na takvo mesto gde ga Bog više nije mogao prinuditi da ide u Ninivu.
Dakle i novac ima važnu ulogu. Mnogo toga je bez njega nemoguće uraditi. Dobro je poznato da ljudi koji imaju puno novca, uvek su u opasnosti da se usprotive Bogu. Novac im osigurava nezavisnost i sa njime je moguće i pobeći. Jako mnogo ljudi čezne za novcem. Novac je poput nekog božanstva, koje zna da pomogne. Ko ima novac, taj će sam sebi u svemu pomoći. Mnogi ljudi su utrošili puno vremena u razmišljanju kako doći do novca. Iz ove čežnje korist izvlači i država. Priređuju se razne nagradne igre, kupuju se lutrijski listići. Novac ljudi žele da imaju, i nesporno je da se sa njime na ovoj zemlji mnogo toga može uraditi. Još i bežati ispred lica Gospodnjeg. Za mnoge ljude je sreća što nemaju mnogo novca. Jona je imao tu nesreću da je imao puno novca, i zato je bežao. Samo što je to bio put bez Boga, štaviše put protiv Boga i nije za njega mogao da izmoli Božji blagoslov. Bežao je, ali u svojoj duši nije imao mira, niti je imao mirnu savest. Tako je to sa nama ljudima, uvek možemo da bežimo, i brod za beg će se uvek naći, i svaki Kain koji beži uvek će pronaći i neku zemlju u kojoj će se sakriti. Ali nikada ne mogu pobeći od griže savesti. Taj osećaj krivice i tereta sopstvenih greha nikada ne mogu ostaviti kući. Krivica je stvarnost koje se bežanjem nećemo osloboditi nego naprotiv, ona će se samo povećavati. Krivica se rešava samo njenim prepoznavanjem, ispovedanjem, žrtvom i opraštanjem.
Jona beži. Nema u tome ništa posebno. On je u tome samo verna slika svog naroda. To je istorija Izraela. To je istorija svakog naroda! Ko je ne poznaje? Jako rano je počelo ovo čovekovo bežanje. Čovek je bežao ispred lica Božjeg već u raju. I Kain je bežao ispred lica Božjeg. Izgradnja vavilonske kule je isto bio beg ispred lica Božjeg, jer su ljudi hteli da se otrgnu ispod Božje vlasti. Ovakvih primera ima u celoj Bibliji i u celokupnoj ljudskoj istoriji sve do današnjih dana. Bežanje ispred lica Božjeg je osnovni problem celog čovečanstva. Svi bežimo. Oblici i načini bežanja su različiti, ali suština je uvek ista: svi hoće da se oslobode Božjeg uticaja. Svi pronalasci nauke i tehnike treba da služe samo tome da bi čovek mogao što bolje da beži. Ispravno je napisao teolog Harder u svojoj analizi Jone da su veliki gradovi utočišta onih koji beže ispred lica Božjeg. Tu se sreću ljudi da bi jedan od drugog bolje naučili kako što efikasnije bežati. U mermernim palatama sede bankari koji finansiraju ovo bežanje, a na univerzitetima rade naučnici koji tome treba da daju i naučnu osnovu. Danas preovladava pogled na svet koji bi se slobodno mogao nazvati religijom bežanja. Nema Boga, naravno da onda nema smisla ni jedna druga religija. Gde nema Boga tamo se gubi i savest, a tamo umire i istina. Gde nema istine, tamo se ne može više pronaći ni krivica, pa logično nije potrebno ni pokajanje. A gde nema istine, umesto nje nastaje laž koja ispunjava razum i dušu ovih nesrećnih ljudi koji beže poput neizlečive bolesti.
Jona - prorok koji beži! On je, doduše, hteo da služi Bogu, ali samo prema svom uverenju i prema svojoj zamisli. Živeo je i hteo je i dalje da živi od milosti Božje, ali ne želi da u tome imaju udela i prljavi nevernici. To je nezdrava judaistička teologija. Neshvaćeni Bog, koji je hteo da bude Bog svih ljudi, a ne samo narodni Bog Izraela. Ova Jonina pobuna imala je korena u sveopštem pogledu na svet koji su imali Izraelci. Neshvaćeno poslanje! Izabrani narod, ali to ga ne oslobađa zadatka. Jona - prorok koji beži, ali od čega? Od ispunjavanja svog zadatka! To je opšte poznata ljudska bolest. Zadaci koji se ne ispunjavaju, ili ne žele da se ispune. Čovek tačno zna šta bi trebalo da uradi, ali umesto toga beži. To je sveopšta ljudska istorija, i žalosna istorija crkve, koja je imala poslanje, ali ga nije verno ispunjavala. Radije je koketirala sa ovim svetom i ukrcala se na njegov brod. Skupo je platila taj put. Morala je o istini da ćuti, a u današnje vreme ubira gorku žetvu svog bežanja od Bogom joj poverenog zadatka. Došlo je doba bežanja iz crkve i crkva izgleda kao neka prevarena nevesta, koja oplakuje svoje pobegle mladoženje.
Prorok koji beži - čovek koji beži! A šta o tome kaže Gospod Bog? On će svakog ostaviti jedno vreme da beži. Mogao bi da uradi dve stvari: ostaviće ih da beže - nek idu gde hoće, ili odmah će ih zaustaviti, da više ne mogu pobeći. Dobro shvatimo, da Bog na mnoge stvari gleda potpuno drugačije nego mi. Vidi nas mnogo bolje nego što mi sami sebe vidimo. Da je po ljudskom, nakon ovako sramnog bežanja, mi bi Jonu ostavili i ispustili iz svoje koncepcije. Skloni smo da vrlo lako otpišemo čoveka. Zaista, vrlo brzo bi završili sa nekim tako neposlušnim i brzim kao što je bio Jakov. Ali ne i sveti Bog. On je išao strpljivo za njim i podigao iz njega predivnog Izraela. Isto tako je uradio i sa Jonom. Dobro to zapamtimo! I u životima Božjih instrumenata mogu doći trenutci koji nikako ne svedoče o Božjem posinovljenju. Avram je lagao u Egiptu, David se pretvarao pred kraljem Ahisom, Petar sam sebe proklinje odričući se od Gospoda Isusa. Nedostojno za sinove Božje! Međutim, treba na ove ljude gledati prema tome kako je se njima Bog raspolagao. Prema Božjem delovanju se raspoznaje čija su oni deca. Dečak je uradio nešto loše, došao je njegov otac i pošteno ga išibao. Prema tome se može raspoznati da je taj dečak njegov sin. Jona je Božji sin. Vidi se to iz toga što ga Bog nije pustio nego je i dalje strpljivo radio na njegovom karakteru.
Jona se ukrcao na brod i srećno isplovio. Sve je teklo glatko i bez problema. Samo što se Jona ni na brodu nije osećao sigurnim. Bio je sam, potpuno sam, iako okružen sa mnogo ljudi. Ne znamo kako je tada izgledalo putovanje u strane zemlje, tj. da li su za takvo putovanje bila potrebna neka posebna dokumenta. Ako jesu, Jona ih je imao. Na brodu nije tražio društvo, jer bi vrlo lako shvatili razlog njegovog putovanja. Ne, on nije hteo da sklapa poznanstva sa ovim ljudima. Potražio je na brodu skrovito mesto i tamo zaspao čvrstim snom. Nije čudo što je nakon toliko briga, iscrpljen od mnogih neprijatnosti, čvrsto zaspao. Čvrst san može i za telo i za dušu da predstavlja pravo osveženje. To je Božji dar za koji treba Gospodaru nebesa od srca zahvaliti. Međutim, meni izgleda da je Jona zaspao i zato da ućutka svoju savest. Hteo je da na sve zaboravi. Sve bi bilo dobro, jer ga na brodu niko nije poznavao. Niko nije znao za njegovu službu, i on je hteo da bude sam, potpuno sam. Samo u jednoj stvari se jako prevario. Ceo taj svoj plan je napravio bez Gospoda. Planovi urađeni bez Boga, posebno kada ih prave proroci Božji, ne mogu biti uspešni. Jona je zaspao, ali sveti Bog nije. Desilo se nešto potpuno neočekivano.
"Ali" - opet ovo tajanstveno, ili i negativno "ali". Gospod je pustio veliki vetar i nastala je velika oluja na moru. Posada se uplašila da brod neće izdržati oluju. Teško prorocima Božjim, koji beže od svojih zadataka. Izbegavaju zakone poslušnosti i zaboravljaju da ih Gospod Bog uvek može u tome osujetiti. Velika oluja na moru, ali ne slučajno. Tu je skrivena ruka Gospodnja. Sve, baš sve dolazi od Boga: "Koji pravim svetlost i stvaram mrak, gradim mir i stvaram zlo; ja Gospod činim sve to." (Isaija 45,7).
Sa ovim velikim Bogom se sreću i uplašeni mornari, ali i prorok koji spava čvrstim snom. Možemo zaobići Boga, ali On neće zaobići nas. Dobro je kada imamo ovakvog Boga, koji pazi i na naše skrivene puteve. Kada bežimo, Gospod Bog nam progovara kroz svoju reč, ali kada smo neposlušni, on govori i kroz događaje u životu - olujama koje nas zapljuskuju u moru ovog života. Samo je pitanje da li ćemo razumeti ovaj Božji glas. Ima i takvih ljudi koji se nikako ne daju popraviti. Za sve u svom životu nalaze neko opravdanje i nikada se od svoje štete ništa ne nauče. Jona nije bio jedan od takvih. Kada nije poslušao govorenu reč Božju, Gospod mu je morao govoriti kroz besnu oluju. Tek tada je Jona razumeo i poslušao reč Božju.
