Predgovor

Ondrej Markuš
"On povrati međe Izrailjeve od Emata do mora uz polje, po reči Gospoda Boga Izrailjevog, koju reče preko sluge svog Jone sina Amatijevog, proroka iz Getefera." (2. Carevima 14,25)

"Tada odgovoriše neki od književnika i fariseja govoreći: Učitelju! Mi bi radi od tebe znak videti. A On odgovarajući reče im: Rod zli i preljubotvorni traži znak; i neće mu se dati znak osim znaka Jone proroka. Jer kao što je Jona bio u trbuhu kitovom tri dana i tri noći: tako će biti i Sin čovečiji u srcu zemlje tri dana i tri noći. Ninevljani izići će na sud s rodom ovim, i osudiće ga; jer se pokajaše Joninim poučenjem: a gle, ovde je veći od Jone." (Matej 12,38-41)

Knjiga proroka Jone je kratka, ima samo četiri poglavlja. Međutim, jako je interesantna. Celu knjigu sam razdelio na devet analitičkih delova. Misli u vezi sa ovom analizom su rođene tokom besanih noći ili u ranim jutarnjim časovima, tokom molitvi, ali i u znoju teškog rada. Komentator mi je bio sam život, kako ga imam odlično oslikanog u mojoj porodici, ali i u našoj lokalnoj zajednici. Generalna tema ove analize jeste milostivi Bog sa jedne strane i grešan čovek sa druge. Imam samo jednu želju: da kroz ovu knjigu, i kroz ovu službu, ove dve stvari još bolje i dublje upoznamo.

Knjiga proroka Jone je jedna od najviše kritikovanih knjiga Starog zaveta. Najveći "kamen spoticanja" je priča o ribi koja je progutala proroka. Mnogi ljudi su ozbiljno kritikovali istorijsku istinitost ove priče i svrstali su je među legende. Neki su ovu priču tumačili kao san. Govorili su da se Jona u pokušaju da pobegne od Boga, ukrcao na neki brod, i tokom plovidbe čvrsto zaspao. More je bilo nemirno i on je sanjao ove događaje, pa ih je kasnije zabeležio kao stvarne. Jednom rečju, sve je to samo fantazija, bajka, legenda, priviđenje ili poetska inspiracija - sve drugo samo ne istorijska činjenica.

Mnogi su sumnjali da je to i proročka knjiga. Istina, u njoj ćemo naći vrlo malo proročkih reči. Ustvari, ima samo jednu proročku reč: "Jošte četrdeset dana, pa će Ninevija propasti." (Jona 3,4) Knjiga o Joni bi, navodno, trebalo da se svrsta u knjige za poučavanje. Kako god, mi smo sigurni da se Sveti Duh nije prevario, kada je ovu knjigu svrstao među proročke knjige, jer iako nema mnogo proročkih reči, u njoj oseća proročki Duh.

Za mnoge istraživače bilo je sporno i ko je pisac knjige o Joni. Većina njih je sumnjala da je pisac sam Jona. Prema 2. Carevima 14,25 Jona je živeo otprilike oko 800 godina pre Hrista; dok se knjiga navodno pojavila negde oko 300 godina kasnije. Ovde ne želimo voditi raspravu na tu temu. Ova knjiga i ne govori da ju je napisao sam Jona. Jedno je sigurno - bez njega ne bi bila napisana. Samo on je mogao da je napiše, ili neko ko je čuo usmeno predanje ovih događaja. Jedno je sigurno, pisac je bio obrazovan i inteligentan čovek. U njoj su izražene natprosečne pisalačke slike, iz kojih je nastala knjiga jednostavnog i bistrog razmišljanja, šta više zdravog pokajanja - knjiga o kapitulaciji čoveka pred svetom Božjom veličinom.

Mi, koji verujemo Isusu Hristu, znamo odgovore na ova pitanja. Gospod je Jonu postavio kao istorijsku ličnost. Jonu, koji je pozivao na pokajanje, video je kao predsliku svog zemaljskog života. Njegov boravak u utrobi velike ribe video je kao svoj boravak u grobu. Govori nam da će ljudi Ninivljani ustati na sudu i osuditi ovo neverno pokoljenje, jer su se oni pokajali na Jonino propovedanje; ali gle, tu je veći od Jone. Reči našeg Gospoda su nam potpuno dovoljne. Ovde nije reč o nekoj legendi, nego o istorijskoj realnosti. Kada bi ovu priču i svrstali među legende, opet ne bi izgubila na svom značaju. I ovako ima čemu da nas nauči. Možemo je smatrati za prvi misionarski traktat Izraela. Mnogi ljudi smatraju ovu priču za vrhunac Starog zaveta, jer se u njoj objavljuje Božja ljubav, koja spasava ceo svet. To je Božićna poruka, koja objavljuje radost celom narodu. Izrael već ima smisao i za druge narode i Jona je prvi misionar kojeg Bog šalje među pagane, prvi prethodnik apostola Pavla.

Ova knjiga ispravno simbolizuje položaj Izraelskog naroda. Iz nje izvire duh istinskog proroštva. Gospod je dao i daje naređenje svom narodu, Izraelu, da donese spasenje celom svetu! Izrael se nećkao u izvršavanju ove službe. Bio je zaokupljen samim sobom. Zato ga je Gospod bacio u more naroda, koje ga je progutalo, ali ipak nije trebao da pogine u tom uzburkanom moru. Prema poslanici Rimljanima, jedanaesta glava, tek treba da dođe vreme kada će Izrael izvršiti ovu zapovest. Jona je bio u stomaku velike ribe par dana, a Izrael se u tom moru naroda topi već dve hiljade godina, ali se još nije utopio, niti su ga talasi prekrili. Zapitajmo se, šta je veće čudo - to što se Jona spasio iz utrobe ribe, ili činjenica da Izrael i dalje postoji?

Ova knjiga želi reći mnogo više od toga. Mnogi su se sablaznili zbog nje, ali to je događaj uvek nov i uvek svež.

Slika proroka jeste verno ogledalo u kome se možemo ogledati. U njemu prepoznajemo našeg brata, u njemu vidimo sliku našeg vlastitog lica. Ah, kad ćemo već jednom doći do zaključka do kog je došao jedan od najvećih ljudskih sinova: "Jer znam da dobro ne živi u meni, to jest u telu mom. Jer hteti imam u sebi, ali učiniti dobro ne nalazim." (Rimljanima 7,18). Od te uzvišenosti, iskrenosti i plemenitosti ljudske prirode nismo tako daleko. Jedan glumac - komičar je jednom rekao: "Otkako sam upoznao ljudsku prirodu u njenoj stvarnosti, još uvek mogu druge ljude da nasmejem, ali sam sebe ne mogu." Ova knjiga nam želi kristalno jasno reći kakvi smo i šta možemo. Međutim, želi nam pokazati i mnogo toga više, jer hiljadu puta je lakše nalaziti greške, nego ih ispravljati. Pisac Funke je u svojoj jednoj analizi napisao: "Zar nije okrutno samog sebe i druge ukaljati, otvarati rane koje krvare a istovremeno sam sebi ne reći kako postati bolji?"

Ova knjiga nije tu da kaže kakva je ogromna moć greha i naše pokvarene prirode, nego nam želi pokazati Božju milost, koja je puno jača od naših greha. Ako mi trčimo - bežimo, Bog ne beži od nas. On nas ne gubi iz vida. Zato u ovoj knjizi imamo i onu drugu sliku u ogledalu, ne samo naš odraz, nego u njemu vidimo i Božje srce, Njegovu vernost i mudro vođstvo. Takvi smo bili mi, ljudi, ali takav je On, naš Bog i Spasitelj. Neko je jednom vrlo pametno rekao: "Knjiga o Joni nije bila napisana da bi smo diskutovali oko velike ribe i pri tome zaboravili na našeg velikog Boga." Dakle njena svrha nije da zakomplikuje stvari, već da dovede do istinskog samopoznanja. Molimo Gospoda, da nam ova knjiga i pomogne u tome.

Knjiga o Joni je jako zanimljiva knjiga. To ustvari i nije klasično proroštvo već pre biografija jednog čoveka - Božjeg proroka. Govori o tome da Bog svakog čoveka ceni, prati njegov život i računa na njega. Gospod Bog traži čoveka i danas kao i nekad. Želi da ga probudi i postavi u odbranu porodice, crkve ili grada u kome živi. I to čoveka koji bi vodio svetu borbu zajedno sa Bogom, čoveka koji prima savet, i iznad svega dozvoljava da bude slomljen Njegovom svetom voljom. Čoveka koji će se dobrovoljno pokoriti Božjim planovima i poslušno će otići tamo gde ga Bog šalje. Pomoću ove knjiga Bog i nas - i mene lično - i tebe - traži. U njoj je priča o meni i tebi. Znamo da je jednom Gospod isto tako tražio čoveka, koga bi mogao postaviti i na najopasnije mesto, ali ga nije našao (Jezekilj 22,30). Da li će ga i ovaj put tražiti uzalud?

"Ko veruje Sina, ima život večni; a ko ne veruje Sina, neće videti život, nego gnev Božji ostaje na njemu."
- Jovan 3:36

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 1961
Ukupno: 2443766
Generisano za: 0.005''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/u-hristu/knjige/markus/000.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.