1. Sveti Duh prebiva u verniku
Mi ispovedamo u crkvi: "Verujem u Duha Svetoga!" Ovim se označava uska zajednica između vernika i Duha Svetoga. Ceo život onoga koji veruje je u najdubljoj zavisnosti od Svetoga Duha; on je rođen od Duha Svetog, i zato Duh Sveti prebiva u njemu. On može živeti novim životom samo onda kada ga Duh Sveti ispunjava; on se može održati u životu pobede i sile, samo zbog toga, jer Sveti Duh ostaje (prebiva) u njemu.
Čim se živa veza između vernika i Svetim Duhom na neki način naruši ili prekine, njegov život postaje duhovno jalov, bolestan i nemoćan.
Danas, možemo da vidimo mnoge slabosti u životu pojedinih vernika i u životu neke cele zajednice Isusa Hrista. Potpuno je sigurno da uzrok višestrukoj nevolji treba tražiti najvećim delom u pogrešnom stavu vernika prema Svetom Duhu. Uopšte, vlada veliko neznanje među vernima po pitanjima i osobe Svetog Duha, i zbog toga je prisutan bezrazložan strah pred Njime, jer je On ipak i Duh ljubavi. Ne usuđuju se baviti sa Njime iz straha zbog nekih nastranih manifestacija kod pojedinaca i gube na taj način dragoceno dobro: blisku zajednicu sa Isusom Hristom kroz osobu Svetoga Duha.
Koliko mnogo se samo Sveti Duh zanemaruje?! Zasniva se duhovni život bez Njega, veruje se da se može proći i bez Njega, ne obraća se uopšte pažnja na Njega. Treba li se čuditi bespomoćnosti ili slabosti u životu vernika kada je Duh Sile odstranjen? Ako Ga odstranimo, tada osuđujemo sami sebe na nemoć. Ali postoji i među mnogim vernima svestan otpor prema Svetom Duhu: doduše želimo primiti novi život kao Njegov dar, ali se onda ne želimo staviti pod Njegovo vodstvo i autoritet, nego želimo da sami sobom upravljamo. Sve što mi - u novom životu - otrgnemo ispod vlasti Svetoga Duha, sve to onda prepuštamo vlasti telu i sotoni: Svaki otpor prema osobi Svetoga Duha otvara vrata sotoni.
No, da li je stvarno Sveti Duh potreban za delo izbavljenja Isusa Hrista? Zar nije dovoljan krst Isusa Hrista i Njegova dragocena krv da nas očisti od svih greha i izbavi od propasti?
Delo spasenja kroz Isusa Hrista je svršeno. On je jednom žrtvom usavršio zauvek one koji bivaju posvećeni (vidi Jev. 10:14). Ali izbavljenje Isusa Hrista, tek kroz Duha Svetog je postalo delo izbavljenja Božjeg u meni - moje lično iskustvo.
U mome komšiluku je kuća, useljiva, najbolje i najsavršenje uređena - ali ne pripada meni. U banci leži velik novac - ali račun ne nosi moje ime. Ja bi stajao isto tako siromašan i bez poseda pred dovršenim izbavljenjem kroz Isusa Hrista, kad ga Sveti Duh u meni lično ne bi objavio, ponudio i nagovorio prisvojiti, tj. učinio bi ga u mome srcu delotvornim. Izbavljenje kroz Isusa Hrista na krstu me može dovesti u duboko divljenje i čuđenje pred tim gotovim činom Božje volje, ali silu i radost, pobedu i oslobođenje izbavljenja u mom ličnom životu ja mogu posedovati tek kroz delovanje Svetoga Duha u meni; jer niko ne može Isusa Hrista nazvati svojim Gospodom osim kroz Svetog Duha (1. Kor. 12:3). Kako je onda važno da se sa Svetim Duhom, Njegovom osobom i Njegovim delom ozbiljnije bavimo!
Duh Sveti je osoba. On nije neka bezlična moć, energija ili neki neodređeni uticaj. On u Bibliji nikada nije "nešto". On misli, On vodi, On deluje! On je osoba tako važna i tako neophodna za život kao Bog Otac i Bog Sin. On je Bog. Sveti Duh u svome biću i delovanju nerazdeljiv je od Boga Oca i Boga Sina. Gde Bog deluje, tu deluje i Hrist, tu deluje i Sveti Duh. Oni deluju zajedno, a ipak ima svaki svoj poseban udeo u delovanju ili radu, u tom božanskom skladu.
Pogledajmo na dva velika događaja: Za stvaranje stoji zapisano: "U početku stvori Bog..." (1. Moj. 1:1). Znamo da je On stvarao Rečju, koja je Hrist; jer je kroz Nju sve postalo (Jn. 1:3). I kaže da je Sveti Duh lebdio nad vodom, (1. Moj. 1:2), kao Duh svestvarajuće životne Sile. I u velikom delu izbavljenja rade Bog, Hrist i Sveti Duh zajedno u jednoj nedeljivoj celini: "Bog je bio u Hristu i pomirio svet sa Sobom" (2. Kor. 5:19). Ali Hrist nas je iskupio od kletve zakona (Gal. 3:13). I On se kroz Duha Svetoga Bogu žrtvovao (Jev. 9:14). Isto tako kao što su i kod ova dva najveća dela Božja u istoriji - prilikom stvaranja i prilikom izbavljenja - Bog Otac Bog Sin i Bog Duh Sveti zajedno delovali, tako isto zajedno deluju i pri delu spasenja svakog čoveka. Mi postajemo nanovorođeni od volje Božje (Jn. 1:13), na temelju izbavljenja koje imamo preko Sina (1. Jn. 5:12), kroz životvornu moć Svetoga Duha (Rim. 8:2). Kada razumemo tako divan božanski sklad zajedničkog
delovanja, kako se možemo usuditi da Duha Svetog isključimo iz svog života ili da se od Njega odvraćamo sa napomenom da s Njim ne znamo ništa započeti? Ili da ga se plašimo? To bi bio za nas ne samo najveći gubitak već i neposlušnost i otpor prema Bogu Ocu.
Hrist je bio od večnosti kod Oca - ali On je došao na zemlju da u jedno određeno vreme u istoriji dovrši svoje delo spasenja "A kad se navrši vreme, posla Bog Sina svojega." (Gal. 4:4) I kad je delo bilo svršeno, On je opet otišao Bogu i živi u večnosti. Duh Sveti oduvek je kod Boga - On je večni duh - ali je i za Njega božanski određeno vreme ikad će i On dovršiti svoje delo na zemlji. Kad je došao dan Pedesetnice - ni ranije ni kasnije - tada je Sveti Duh sišao na zemlju.
No, najpre je morao Hrist dovršiti svoje delo, najpre je On morao biti uzdignut i vratiti se u nebo, da bi onda mogao poslati Svetoga Duha (Jn. 16:7). Sveti Duh je obećanje i dar Oca i ujedno Duh Isusa Hrista. I sada Mu je dodeljen naročiti zadatak spasenja na zemlji. On ostaje na zemlji sve dotle dok Krist ponovo ne dođe, a tada će On povesti u susret Hristu Njegovu nevestu - Crkvu. Prema tome, mi danas živimo u dobi Svetoga Duha.
U Starom zavetu stoji: "Bog je govorio!" U Novom zavetu uvodi Bog Svog Sina rečima: "Ovo je Sin moj ljubljeni Njega poslušajte!" A u Otkrivenju Jovanovom uzvišeni Hrist sa neba opunomoćuje Svetoga Duha: "Čujte šta Duh govori crkvama!" U svojim poslednjim razgovorima na zemlji Isus je pripremio put Svetom Duhu, načinio Mu mesta, dodelio Mu svoje mesto u srcima učenika (Jn. 14; Jn. 16). On stalno ponavlja: "On će biti u vama". (Jn. 14:16-17). Hrist je kao ljudska osoba boravio među njima (Jn. 1:14). No, Duh Sveti kao božanska osoba trebao je da bude u njima. Hrist je hodao kao Reč koja je postala telo na zemlji - Sveti Duh živi i hodi u vernima (tj. kroz njih) na ovoj zemlji. Kako srdačan i dubok odnos ima Sveti Duh prema vernima! Kako neizmerno bogatstvo nam je dano u Duhu Svetom - Bog u nama! Bog sa svojom neizrecivom životnom snagom došao je k nama i prebiva u nama!
No, da li svaki čovek zaista ima Svetoga Duha?
Koliko ih je koji misle da po prirodi u čoveku živi Duh Božji, da je On božanska iskra u čoveku! Međutim, Božja Reč kaže drukčije: "Telesni čovek ne razume šta je od Svetoga Duha" (1. Kor. 2:14). Duh telesnog, prirodnog čoveka ne može Svetoga Duha ni poznati niti primiti; jer je takav čovek duhovno mrtav (Ef. 2:1).
Zar nema svako ko je vodom kršten Svetoga Duha?
O, da je ovo istina, tada bi situacija drugačije izgledala u nekim takozvanim hrišćanskim zemljama! Sam čin krštenja deteta ne može mu i dati Svetoga Duha, već onaj ko prizove ime raspetog Spasitelja Isusa Hrista, prima Njegovog Svetog Duha.
Kad su moje oči upravljene na Hrista, na Jagnje Božje koje uze na se moje grehe, oduzima mi ne samo teret greha nego se i Duh Sveti nastanjuje u mom srcu. Pogled vere na Isusa otvara mi srce za najveći dar Božji: Njegovog Svetog Duha. Zar nećemo ovde u tišini zastati na jedan časak i doći pod krst Isusa Hrista, iz čijeg je boka potekla krv i voda - za naše dobro? Naš teret greha leži na Njemu - odnesen je na Njegovom telu - i mi smo slobodni - naš greh je oprošten. On je stena koja je bila udarena - voda života teče iz Njega, nepresušni izvor za sve žedne (2. Moj. 17:6; 1. Kor. 10:4). Voda je u Pismu slika Svetoga Duha (Jn. 7:38-39). Ako si našao u Isusu Hristu oproštenje greha, ako je On tvoj lični Spasitelj, ako počiva tvoje oko vere na Njemu - onda imaš Svetoga Duha. Onda se možeš usuditi priznati: Ja znam da imam Svetoga Duha! Zahvaljujem za dar Svetoga Duha! Koliko se mnogi verni mole za Svetoga Duha - oni se mole i vape i bore se da Ga dobiju - i njihova molitva ne može biti
uslišena, jer je već odavno uslišena.
Prisvojimo za se ovu istinu na temelju Božje Reči. U 3. Moj. 14:14-18 čitamo o očišćenju gubavca - a guba je slika za razorno delovanje greha u nama. Onaj koji se čistio morao je biti pomazan krvlju kraj desnoga uha, na palcu desne ruke njegove i na palcu njegove desne noge - dakle odozgo nadole - ali isto tako morao je biti pomazan uljem tačno na istim mestima, i tako pomazan za novi život. Krv i ulje idu zajedno - očišćenje i posvećenje su darovi žrtve Isusa Hrista na Golgoti.
U Novom zavetu se kaže u 1. Kor. 6:19-20: "Ili ne znate da su telesa vaša hram Svetoga Duha?" Da li to znaš?
Hram ima samo jednu svrhu: on čuva Svetinju, on je tu jedino radi kovčega zaveta. Tako i ti, kao hram Svetoga Duha, imaš samo jednu svrhu: da budeš mesto za Svetoga Duha, tako da je On stvarno središte tvog života, tako da se sve usredsređuje oko Njega. Verni se danas žale da su vrlo usamljeni, i da tu usamljenost ne može rasterati ni društvo sa drugim dragim ljudima, jer je ona mnogo dublja; čovek je u svojim najdubljim potrebama i unutrašnjim problemima sam samcat - jer Utešitelj, koji je od Boga poslan, Sveti Duh, ne dolazi do reči.
Ljudi se žale da nisu sposobni da razumeju Reč Božju, ona tako malo govori nekima - zato što oni ne uzimaju za ozbiljno poslatog Učitelja od Boga, Svetoga Duha, i ne slušaju Ga, ili zato što je nekome interesantniji i stvarniji glas ljudskih učitelja.
Dalje, kolika je kod mnogih potreba za dubljim molitvenim životom? Po tom pitanju se uvek ima nemirna savest, a ipak se nikad ne dolazi dalje od povremenog oživljavanja molitvenog života - te tako on brzo opet omlitavi! Zašto? Zato što očekujemo molitvu iz sebe, želimo je iz nas na silu proizvesti, a ne želimo računati sa Svetim Duhom, koji nam pomaže u (svim) našim slabostima i kad ne znamo za šta ćemo se moliti, On nas podupire, kao zastupnik pred Bogom (Rim. 8:26).
Koliko mnogo vernika nesvesno preziru pomoć Svetoga Duha i zbog toga su uvek slabi. Mi mislimo uvek samo na svoju potrebu u duhovnom i telesnom životu - a da li razmišljamo u kakvoj je nevolji i na kakvoj muci Sveti Duhu nama, koji u nama treba da stanuje i radi - a tako često nailazi na nepripravljeno mesto, na odbijanje ili nepoverenje. Kako Mu je samo teško sa nama?!
Zar nas to tako duboko ne ushićuje, to znanje da je naše telo hram Svetoga Duha? Kakvo je On mesto našao kod tebe?
Uvek kad bi narod izraelski došao do saznanja da je sveti Bog u njihovoj sredini, uvek bi bili prestrašeni zbog stanja njihovog hrama, i počeli bi da ga čiste a često je trajalo nedeljama dok sva nečistoća nije bila uklonjena. (vidi 2. Dn. 29:16-17)
Kad znaš da je tvoje telo hram Svetoga Duha i usuđuješ se danas možda po prvi put - da Bogu zahvališ za to, tada se obazri da vidiš kakvo si Mu mesto ponudio za stalno boravište. Možda moraš odmah danas početi sa temeljitim čišćenjem kuće. O, da bi sve bilo odstranjeno šta Ga žalosti, vređa ili nad čim On uzdiše, čime je sputan! Sva nečistoća, svaka zabrinutost, svaka oholost, svaka sebična težnja, požuda, licemerstvo, svakako obeshrabrenje, svako neverovanje...
Kako je samo žalosno videti vernika koji kroz Svetoga Duha u sebi nosi sve sposobnosti za život pun sile, radosti i pobede, ali je sve to sputano, ograničeno, zakopano! Sveti Duh ne može delovati i On uzdiše (tuguje) u ovakvom verniku i teži za slobodom. Takav vernik je kao ševa koja u sebi nosi sve sposobnosti da se vine visoko u nebo, ali ako je vezana kakvom niti, mora, posle prvog pokušaja da uzleti, opet pasti; ne pomaže joj sav napor i nastojanje - nit mora biti prekinuta. Da li je i tvoj unutrašnji život negde pričvršćen, vezan? Veže li te kakva navika, zabava, uživanje ili strast i svršava li se svaki tvoj pokušaj da živiš u Duhu ponovnim porazom? Svaki napor i svako nastojanje ne pomaže ništa dok se nit ne prekine. Zašto bi tvoj život morao da ostane samo jalovo nastojanje i borba? Dopusti Isusu Hristu da prekine tu vezu, pa makar to bila i zlatna nit - tebi tako dragocena.
Ako je Sveti Duh u nama slobodan da deluje, ako smo Mu dali potpuno mesto u našem srcu, što je onda Njegovo delo? Isus, zadatak Svetoga Duha jasno opisuje kada kaže: "On će me proslaviti". (Jn. 16:14)
Sveti Duh proslavlja Hrista pred našim očima. Niko ne može tako kao On da nam objavi slavu i svetost Isusovu, da nas prosvetli da shvatimo delo izbavljenja i da nam to Njegovo delo otkrije u svoj njegovoj krasoti. Kada sam stanovala u Bernu, posmatrala sam često za vreme praznika osvetljenu katedralu. Velike električne sijalice bacale su svetlost prema umetničkom delu, i sva lepota zgrade, svaka i najmanja izbočina, svaki ukras vitkog tornja divno je dolazio do izražaja. Tako radi i Sveti Duh. On obasjava Hristov lik u Svetom pismu pred našim očima, tako da smo nadvladani Njegovom veličinom i krasotom, Njegovom ljubavi i milosti i padamo pred Njim u molitvi i obožavanju.
Dakle, pošto Sveti Duh boravi u nama, Njegovo je nastojanje da izvrši svoje moćno delo u nama. On nas preobražava Hrista: On u nama objavljuje svoje biće, svoja shvaćanja, svoju prirodu, svoj lik (2. Kor. 3:18). Isus je bio "živa voda" svuda gde god je hodao po zemlji. Bilo da se obraćao carinicima i grešnicima, ili da je govorio učenom Nikodimu, ili da je oslobađao bolesne od njihove bede, ili da je opsednute nečistim duhovima oslobađao duhovne tamnice, ili kada je pogledao Petra koji Ga se odrekao, ili kad je grlio malu decu, On je za svakoga bio "izvor žive vode", za žednu dušu i duh.
I pored naše najbolje volje mi ne možemo odražavati (imitirati) Hrista - ni u malim, beznačajnim stvarima svakidašnjice. Ne možemo postaviti pred sebe kao ideal Njegovu prirodu; jer je nikad ne možemo postići. Ali Pismo očekuje od nas da se stavovi Isusa Hrista, Njegov karakter, izražavaju u nama u svim stvarima svakidašnjice. Mi treba da kroz život hodamo kao što je On hodao! (1. Jn. 2:6) Treba da opraštamo kao što je Bog u Hristu nama oprostio. (Ef. 4:32) Treba da ljubimo kao što je Hrist ljubio. (Ef. 5:2)
Za to ima samo jedan način: da Hrist sam živi u nama Svetim Duhom i da se Njegova priroda slobodno razvija u nama. Samo Hrist ima Hristov način ophođenja. Ako Hrist svojim Duhom boravi u nama, onda On mora zračiti iz svih ćoškova našeg bića, a najbolje se pokazuje Njegov sjaj u malim stvarima svakidašnjice. Hrist u svakoj reči, Hrist u svakom pogledu, Hrist u svakom pokretu i svakom našem delu!
Samo na ovakav način Sveti Duh može da dođe do svoga cilja i da Hrista kroz nas proslavi. Kako su silne mogućnosti ovim date svakom pojedinom verniku! O Hristu se govorilo da je prolazio čineći dobro (Dela 10:38). Sveti Duh hoda preko vernih po ovoj zemlji i čini dobro kroz njih. On nema drugih usana osim naših, da Hrista proslave. O, kakav život! Kako veliku vrednost on ima u Božjim očima i Njegovom planu spasenja! A ipak, kako nas često uzbuđuje svaka naša mala nevolja! Kako često samo težimo za tim da po mogućnosti prođemo što udobnije i bez prepreka! Ali, Duh Sveti želi kroz nas da proslavi Hrista u svim prilikama - i upravo najteže prilike, u kojima svojom silom sebi ne možemo nikako pomoći - mogu Ga najviše proslaviti. Da li želiš pred Bogom jedan časak u tišini razmišljati o svom životu? Da li je Sveti Duh mogao kroz tebe bez prepreke proslaviti Hrista ili se samo tvoj vlastiti lik u tvom životu uvek izražavao? Uzdiše li Sveti Duh u tebi ili je On radostan i slobodan u svom
delovanju? Nećeš li Mu dozvoliti da u tvom životu On izvrši svoj cilj?
Dozvoli da sve što je prošlo, a što nije bilo iz delovanja Svetoga Duha, bude izbrisano krvlju Hristovom. O, koliko je dragocena moć Njegove krvi koja sve prekriva! I tada se usudi priznati: "Da, ja znam da je moje telo hram Svetoga Duha i želim da On može u mome životu potpuno izvršiti ono na šta Ga je Isus Hrist i poslao, moj Gospod i moj Spasitelj.
