• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Posmatrajući današnji svet nije teško zaključiti da su potrebne velike promene. Nešto u nama nam govori da bi moglo biti drugačije, bolje. Vera u ljudsku sposobnost da dostigne viši nivo svesnosti i moralnosti u međuljudskim odnosima i odnosu prema prirodi, dobija, više nego ikada ranije, teške poražavajuće udarce. Čini se da sva nova saznanja nanose više štete, nego koristi čovečanstvu. Zbog čega zlo nije umanjeno, kada nam je znanje uvećano? Izgleda da fali ona poslednja karika da bi čovečanstvo ipak uspelo - a to je da se vratimo na sam početak i prihvatimo naše poreklo. Čovek je poseban, ima posebno mesto i ulogu u stvorenju. Čovečanstvu je u današnjoj situaciji potrebno ono što je svim prethodnim generacijama bilo potrebno - razumevanje uzroka stanja sveta i prihvatanje Božijeg rešenja.

BIBLIJSKI IZVEŠTAJ BOŽIJE INVESTICIJE U LJUDSKOM RODU

Tada pogleda Bog sve što je stvorio, i gle sve dobro beše. (1. Mojsijeva 1:31)

Slažemo se u ocenjivanju sveta - fantastično! Zapanjujuće, neshvatljivo lepo i funkcionalno. Savršeno! Reči nam nedostaju da izrazimo divljenje zbog lepote prirode koja nas okružuje. Svi bismo mogli punim plućima zapevati: "What a Wonderfull World", - "Kakav predivan svet!"

Jedan od najvećih pesnika u istoriji čovečanstva, car David, u jednom od svojih Psalama sa oduševljenjem izražava ono što mnogi osećaju:

"Kad nebesa tvoja gledam, delo prsta tvojih, i mesec i zvezde što si postavio..." (Psalam 8:4)

Posmatrajući najmanja bića - čovek se pita kako je sve to moguće. Kako sve funkcioniše, odakle takav sklad? Da, Bog je sve stvorio savršeno. Sve je dobro. Kompletno. Nijednoj stvari niko ne bi mogao dodati nešto, ničemu ništa ne fali.

ČOVEK

I onda, povrh svega toga - čovek, kruna svega! Neshvatljivo složeno, divno biće! Kako je sve to moguće, svaki detalj je promišljeno postavljen na svoje mesto. Sve besprekorno funkcioniše. Veliki ruski pisac Maksim Gorki je rekao: "Čovek, kako to gordo zvuči!" Kako i ne bi? Stvoren na Božiju sliku, ispunjen božanskim darovima i sposobnošću da upravlja celim Božijim stvorenjem. Može li išta i iko biti gordiji od bića koje je stvoreno na sliku Stvoritelja?

Šta je čovek da ga se opomeneš, sin čovečji da se o njemu brineš? Ipak si ga malo manjeg od anđela učinio, i slavom i čašću si ga ovenčao. Učinio si ga gospodarem dela ruku svojih, i sve si pod noge njegove metnuo... (Psalam 8:5-9)

Zadivljen svim što vidi, u prvom momentu David oseća ništavnost ljudskog bića u poređenju sa kosmosom i prirodom. I onda dodaje ono što čoveka čini apsolutnim remek delom stvorenja, drugačijim od svega, uzvišenijim od svih ostalih stvorenja - stvoren na Božiju sliku, Božiji saradnik, upravitelj svega što je Bog stvorio.

I Bog stvori čoveka po obličju svome, po obličju Božjem stvori ga; stvori čoveka i ženu. I blagoslovi ih, i reče im Bog: Rađajte se, množite se i napunite zemlju, i vladajte njom, i imajte vlast nad ribama morskim i nad pticama nebeskim i nad svim životinjama koje se po zemlji miču. (1. Mojsijeva 1:27-28)

Božija poruka čoveku - vladajte, upotrebljavajte, nadgledajte i rukujte svim onim što je On stvorio. Kakvog li poverenja Bog ima u čoveka! Čudno? Ne! Bog ga je stvorio, stavio u njega svoj Duh, zato je i logično da ima poverenja u njega. Bog je čoveku poverio i više od nadgledanja. Usred savršenog stvorenja Bog je ostavio detalje koje je čovek trebao da dovrši zajedno sa Njim. Ono što čovek treba i može da uradi je dobro, zato što je stvoren na Božiju sliku.

Gospod Bog, stvori od zemlje sve životinje poljske i sve ptice nebeske, i dovede ih k' čoveku, da vidi kako će koju nazvati, pa da svako živo stvorenje nosi ime koje mu bude čovek dao. I čovek dade ime svakoj životinji i svakoj ptici nebeskoj i svakoj zveri poljskoj... (1. Mojsijeva 2:19-20)

Sposobnost koju je čovek imao, pre pada u greh, omogućila mu je ovakvo delo. Bog je u čoveka stavio svoj, božanski, stvaralački kapacitet. Poznato je da čovekov mozak ne radi punim kapacitetom! Postavlja se pitanje zašto? Šta je prepreka i da li može biti uklonjena, i u tom slučaju na koji način?

DRAMATIČNA PROMENA

Bog je sa čovekom započeo roman koji bi imao sasvim drugačiju sadržinu da se nije dogodilo ono što je promenilo tok stvari. Dolazi do momenta koji je direktan uzrok potrebe o kojoj u ovoj knjizi govorimo - obnovi, rehabilitaciji osobe i ljudskog roda. Kako je moglo doći do te dramatične promene koja je unela virus koji tako razarajuće deluje na osobu, međuljudske odnose i celu prirodu? Proces degradacije sveta koji se smatra nosiocem intelektualnog razvitka je sve očigledniji, a proces samouništenja nije više samo scenario naučno fantastičnih filmova. Ima li drugog izlaza iz svega ovoga? Mogu li se posledice najveće drame ljudskog roda ublažiti, promeniti, ili je perspektiva potpuno pesimistična? Šta se ustvari dogodilo, šta je prouzrokovalo ovakvu negativnu promenu u Božijem savršenom stvorenju?

Najveća drama ljudskog roda bi se ukratko mogla ovako opisati: čovek je posumnjao u Boga i poverovao Sotoni - ocu laži, palom anđelu, koji je napravio pobunu protiv svog Stvoritelja. Odnos je time bio prekinut i Božija zamisao za čoveka je bila poremećena. Posledice nisu samo lične, ne odnose se samo na Adama i Evu, već utiču i na sve dolazeće generacije posle njih, na celo čovečanstvo. Zbog njih pati ne samo čovečanstvo, već i celo stvorenje.

Tužna je zemlja, iznemogla, žalosni su i očajni stanovnici njeni, bez snage su naroda glavari. Oskvrni se zemlja pod stanovnicima svojim, jer prestupiše zakone, izmeniše uredbe, raskidoše savez večni. Zato zemlju proždire prokletstvo i stanovnici njeni kaznu svojih zločina nose, zato iščileše stanovnici zemlje i malo ih ostade. Sva je zemlja razrivena, sva se zemlja raspada, sva se zemlja uskolebala, Sva se zemlja ko pijan čovek ljulja, njiha se kao koliba, jer joj bezakonje njeno oteža. Ona pada i više ne ustaje. (Isaija 24:4-6, Isaija 24:19-20)

Ljudsko biće je uzrok poremećenosti u prirodi. Zato je i obnova prirode uslovljena obnovom osobe i ljudskog roda.

BOŽIJA VELIKODUŠNOST

Nakon čovekovog pada u greh, njegovog odvajanja od Boga, Bog čoveku nije oduzeo ono što mu je dao i poverio na čuvanje. Obdarenost i sposobnosti su i dalje ostali u čoveku, kao Božija investicija, pozajmica čoveku, jer Bog nije odustao od namere koju od početka ima sa čovekom.

Jer Bog se ne kaje za svoje blagodatne darove i poziv. (Rimljanima 11:29)

Da je Bog uzeo nazad sve što je dao čoveku ostala bi prašina, jer je čovek bez Božijeg životnog duha samo prah. Sva obdarenost, sposobnosti u čoveku su Božiji dar, Božija svojina.

I vrati se prah u zemlju, kako je bio, a duh se vrati k Bogu, koji ga je dao. (Propovednik 12:7)

Božija velikodušnost je ogromna. Čovečanstvo smatra da su ti darovi i sposobnosti njihova svojina. Zbog slobodne volje ljudsko biće ima mogućnost i odgovornost da odabere u čijoj će službi ti darovi i sposobnosti biti. Većina ljudi ih koristi za svoje lične interese. Božija svrha za čoveka i darove koje mu je dao je bila i ostala ista - da čovek kroz zajedništvo sa Bogom bude Božiji saradnik i upotrebljava darove i kapacitet koji su mu dati da upravlja svetom u koji ga je Bog postavio. Svet je trebao biti, i u Božijoj zamisli je i ostao, mesto prebivanja Tvorca života. Božija prisutnost bi se očitovala ne samo u prirodi koju je stvorio, nego i kroz ljudske odnose koji bi se temeljili na Božijoj ljubavi.

BOŽIJI CILJ - SVEOPŠTA OBNOVA

Čovekov pad u greh je poremetio proces, ali ne i Božiji plan i svrhu. Sve što je padom u greh poremećeno biće obnovljeno, postavljeno na svoje mesto i vraćeno u prvobitno stanje. To je Božija namera i odluka - i niko i ništa je ne može sprečiti, niti promeniti.

Pokajte se dakle, i obratite se, da se očistite od greha svojih, da dođu vremena osvežavanja od strane Gospodnje, i da pošalje onoga koji vam je određen, Hrista Isusa, koga treba da nebo primi do vremena oporavljanja sviju stvari, o čemu je Bog odavna govorio na usta svojih svetih proroka. (Dela 3:19-21)

Svrha koju Bog od početka ima za čoveka i za svoje stvorenje biće upotpunjena. Božija obnova svega, očitovana već ovde na zemlji, je jedno od najvažnijih svedočanstava čovečanstvu o Božijem postojanju, božanskom poreklu ljudskog bića, kao i Božijem naumu da ostvari svoju nameru sa svetom. Bog ima ogromno iznenađenje za svet i to pre nego što se istorija ljudskog roda na zemlji okonča, pre nego što jedini legitimni vladar celog stvorenja, Isus Hristos, ponovo dođe.

Bog nije promašena ličnost, svet nije promašen projekat. Ono što je jednom stvoreno savršeno i predato čoveku na nadgledanje i korišćenje, a što je čovekovom krivicom palo u proces stalnog propadanja, opet će biti vraćeno u svoje prvobitno stanje. Kao što je proces propadanja došao kroz čovekov pad tako će i proces obnove biti upotpunjen kroz čovekovu rehabilitaciju i obnovu njegovog zajedništva sa Bogom.

Prorok Isaija u 11. poglavlju govori o vremenu kada će celo stvorenje biti u stanju koje je vladalo pre pada u greh. Prorok Mihej u 4. poglavlju govori o istoj stvari - sveopštoj obnovi i blagostanju na zemlji, bez rata i međuljudskih konflikata. Sve što je greh poremetio ponovo će biti uspostavljeno. Božije svedočanstvo svetu, Božiji poslednji poziv celom čovečanstvu da se vrati Njemu, jedinom izvoru života.

KLJUČNA ULOGA HRISTOVE CRKVE

A stvorenje je potčinjeno ništavosti - ne svojom voljom, nego voljom onoga koji ga je potčinio - u nadi da će slavnoj slobodi Božije dece i ono samo biti oslobođeno robovanja raspadljivosti. (Rimljanima 8:19-22)

Celo stvorenje čeka na objavu obnovljene Crkve Isusa Hrista. Crkva nije institucija, već živi organizam u kome su osobe sjedinjene kao što su udovi u telu sjedinjeni. Zato je lična obnova svakoga od nas ne samo važna već i neophodna, da bi se Hristovo Telo, Crkva, objavila u slavi kojom će je Bog ispuniti. Kroz Crkvu Bog želi da pokaže čovečanstvu šta je bila Njegova prvobitna zamisao sa svetom. Takođe, Bog želi time da pokaže da je On začetnik i upotpunitelj istorije, i jedini sposoban da sve dovede u željeni red na ovom svetu. Ostvarenje "večnog sna čovečanstva" Bog je odlučio da ostvari kroz ljude koji su doživeli stvarnost Isusove žrtve na krstu, stvarnost nanovog rođenja, i koji svojim zajedništvom čine Crkvu Isusa Hrista.

Njegova namera je bila da se sada, kroz Crkvu, poglavarima i vlastima na nebesima obznani mnogostruka Božija mudrost, u skladu s njegovim večnim naumom, koji je ostvario u Hristu Isusu, našem Gospodu. (Efescima 3:10-11)

Crkva Hristova je tajna koju veliki deo hrišćanstva još nije shvatio. Svet na Crkvu gleda kao na nešto sve negativnije, jer je još uvek daleko od onog stanja u kome treba da bude, da bi mogla u svetu da ima onu ulogu koju joj je Bog namenio. Drugi razlog zbog čega Crkva (govorimo o biblijskoj definiciji Crkve Isusa Hrista, a ne denominacijama pod čijim okriljem su se tokom istorije radile stravične stvari u Božije ime) nije faktor sa kojim svet računa, je činjenica da je ceo svetski sistem u vlasti Zloga, i samim tim ne priznaje Božiju alternativu. Ipak, to neće zauvek ostati tako. Sam Gospod Isus Hristos je rekao da će izgraditi svoju Crkvu i da je vrata paklena neće moći nadvladati, (Matej 16:18). Kod gradske kapije (vrata), u to vreme su se donosile odluke, sklapali dogovori i stvarali planovi. Izraz "vrata paklena" govori o namerama i odlukama Sotone kada je u pitanju sudbina čovečanstva. Onaj deo čovečanstva koji ne veruje da je Bog Stvoritelj svega, takvim izborom je sebe stavio pod uticaj namera koje su stvorene "na vratima pakla" i na neki način sarađuje u njihovom ostvarivanju. Neutralnosti nema - "Ko nije sa mnom, protiv mene je", reči su Isusa Hrista.

Međutim, u Božijim mislima postoji bolja namera i rešenje. Kroz proroka Jeremiju Bog kaže da ima dobre namere sa svetom - namisli mira i da nam da budućnost, (Jeremija 29:11). U Božijim planovima za čovečanstvo postoji period na zemlji koji će celom ljudskom rodu pokazati da Bog nije izmišljena osoba i da vera u Njega nije opijum za narode. Onaj koji je sve stvorio je sposoban da obnovi sve što je grehom srušeno, kako nam se ponekad čini - u beznađe. Ljudski rod stoji pred izazovom koji može susresti jedino zajedno sa Bogom! A sa Bogom je sve moguće, (Luka 18:27)! Isto će se pokazati da je budućnost preteška i da je nemoguće uspešno joj ići u susret bez Boga.