Uvod
Ljudski rod ide krupnim koracima u pravcu koji niko razuman ne bi trebao da odabere. Šta se događa sa čovečanstvom, i zbog čega? Ima li nekog drugog rešenja osim onih koje je ljudski rod do sada primenio? Rešenje koje se čini da je izvan ljudskih sposobnosti, a ipak je dostupno i primenljivo. Očigledno je da nam snaga posustaje i da nam istorija svedoči da smo na pragu još jednog kruga kome je kraj prepoznatljiv. Krug koji završava teškim i neželjenim posledicama po ljudski rod. Uprkos novim otkrićima i napretku u razumevanju misterije života, stalno se suočavamo sa činjenicom da nam onaj poslednji detalj nedostaje i da baš zbog njega trpimo užasne posledice. Izgleda da je napredak u našim rukama postao sredstvo za uništavanje, a ne za doprinos razvoja čovečanstva, Ta činjenica nedvosmisleno govori da čovečanstvu nedostaje nešto što bi mu dalo snagu da izbegne ponavljanje i izađe iz začaranog kruga.
Ljudsko biće je paradoksalno! Ništa u prirodi nije toliko fascinirajuće kao što je ljudsko biće. Oličenje savršenstva. Podseća na nešto što naslućujemo, a ne usuđujemo se da verujemo da bi to mogla biti istina za kojom tragamo. Čeznemo za večnošću o kojoj nosimo svedočanstvo, a primorani smo da prihvatimo činjenicu da nam je boravak na zemlji kratak i nepredvidiv. Ciframa, kojima se igramo kao deca sa oružjem, pokušavamo da definišemo veličinu prostora i vremena u kome se nalazimo, istovremeno plašeći se da ne naiđemo na odgovor u kome bi bilo nešto, ili Neko, što je izvan kontrole našeg razuma. Kao da nam uloga večnih tražitelja više odgovara nego da nađemo? Zbunjeni i nemoćni stvaramo hipoteze za koje nemamo nikakvo logično pokriće. I opet, nastavljamo kao zadivljene lutalice, nadajući se da ćemo jednom nabasati na ono što bi moglo da bude rešenje.
Ta velika perspektiva utiče i na našu svakidašnjicu. Borimo se sa besmislom i prazninom, sa "večnim pitanjima" o smislu života i našeg postojanja. U toj borbi ponekad dodirnemo mogućnosti koje nas zaplaše, te se vratimo monotonoj ulozi zadivljenih lutalica, pokušavajući da odagnamo činjenicu da se cela avantura završava nečim toliko nelogičnim kao što je smrt. Eh, kada bi bar sva pitanja tu prestala, pa bi se besmislenost ovozemaljskog čina ljudske životne drame mogla nekako i preboleti. Ali, pitanja iza te linije su mnoga.
Borba koju Elijas Kaneti opisuje u svojim knjigama, oličenje je borbe celog čovečanstva. Nekoliko njegovih misli je opisuju:
"Nema sumnje da je istraživanje oko čoveka tek počelo. U međuvremenu čovek vidi svoj kraj." "Čini mi se da bez novog odnosa prema smrti, o životu ne može ništa stvarno da se kaže." Među svim mislima te vrste, ima jedna koju su i on i mnogi drugi spominjali: "Bio Bog mrtav ili ne, nemoguće je o njemu ćutati, toliko je bio tu". Negde u svojim knjigama Kaneti kaže da ako bi ga iko mogao ubediti da je Isus Hristos uskrsnuo, da bi postao hrišćanin. Upravo tu, verujem, jeste onaj nedostajući momenat u naporima ljudskog roda. Smrt nije ni slučajna, niti nepobediva. Usuđujemo li se ovoj misli dati mesta u svim našim istraživanjima? Život nije slučajnost! Ljudsko biće ima svoju nepobitnu vrednost i ulogu u sadašnjosti i budućnosti. Biti saradnik Stvoritelju univerzuma je uzvišen zadatak koji ispunjava prazninu sadašnjosti sa neodoljivo atraktivnim smislom i daje besmrtnu nadu u pogledu budućnosti.
Ono što je Bog zamislio za ljudski rod je u procesu obnove. Ljudski rod će još pre večnosti videti da je Bog već ovde sa nama. Nijedna osoba nije na ovom svetu bez razloga. Svako ima svoju određenost, svrhu, svoje nezamenjivo mesto u svetu, sa osobinama i sposobnostima koje su nam date. Zato je Božija ponuda ljudskom biću da prihvati dar Njegovog spasenja verom u Isusa Hrista, ujedno i poziv u život otkrivanja bogatstva koje je u nama, stalno rastućeg razumevanja svog identiteta i svoje uloge u ovom životu. Bog želi da razotkrije svoju sliku u svakom ljudskom biću!
Molim se da vam Bog našega Gospoda Isusa Hrista, Otac slave da Duha mudrosti i otkrivenja, da ga upoznate, da vam prosvetli oči srca, da saznate kakva je nada na koju vas je pozvao, koliko je bogatstvo njegovog slavnog nasledstva među svetima i kolika je velika njegova neuporedivo velika sila za nas koji verujemo. (Efescima 1:17-19)
Ljudsko biće je večno stvorenje. Današnji razvoj u svetu govori drugačiji jezik - čovek nije najvažniji. U svakom slučaju, bar ne svaka ličnost. A kod Boga je uvek svaka osoba važna.
Želja je, zato, da ova knjiga bude ohrabrenje onima koji se još uvek pitaju o svom mestu i ulozi u svetu, da prihvate plan koji Bog ima za njih. Onima koji su krenuli tim putem, ali se osećaju umornim od svih promašaja, da još jednom ustanu, uzmu palicu i istrče do kraja svoju životnu deonicu! I svima koji ipak veruju da život mora biti više od "taštine i lovljenja vetra".
Jer mi smo njegovo delo, stvoreni u Hristu Isusu za dobra dela koja je Bog unapred pripremio da ih činimo. (Efescima 2:10)
Za informacije kako i gde da naručite/kupite knjige Stojana Gajickog obratite se na: .
