4. Prvobitna zamisao
Kada znamo kakva je nevesta, lakše ćemo je prepoznati. Avramov sluga prepoznao je u Rebeki buduću Isakovu nevestu, zbog toga što je u srcu imao sliku kakva bi ona trebalo biti. Slika o Nevesti nije formirana u skladu sa specifičnim teološkim sistemom ili duhovnim ukusom jedne grupe. Slika Hristove Neveste definisana je osobinama koje joj Božija reč pripisuje. Važan momenat u ovome je da kvalitet Hristove Crkve nije pre svega u njenoj obdarenosti. Svaka osoba ima darove koji se nalaze u njenim genima. Svako od nas može da ih zapazi i koristi. "Nadarenost je izvor iz koga stalno ističe sveža voda. Ako se ne koristi na ispravan način postaje bezvredna. Genijalnost je odvažnost u upotrebi talenta. Nastojmo da budemo voljeni a ne da nam se ljudi dive" (Ludvig Vitgenštajn). Genijalnost u upotrebi obdarenosti nije garancija da je osoba dobar čovek. Obdarenost ostavlja najčešće najjači utisak na nas, iako je karakter osobe daleko važniji, jer obdarenost bez pravog karaktera može biti pogrešno upotrebljena.
Talenat i karakter sjedinjeni u ljubavi prema bližnjem i za dobro celine, biće na blagoslov čovečanstvu. Kada osoba počne da zapaža i ispravno koristi svoje darove, razvijajući se u svom karakteru po ugledu na onoga koji nam je objavio Boga, Isusa Hrista, onda joj se otkriva poreklo i smisao postojanja. Stvoreni na Božiju sliku! Proces počinje duhovnim preporodom kroz veru u Isusa Hrista i razvija se do punine mere koja je određena veličinom obdarenosti. Kada osobe žive u tom procesu, u zajedništvu sa Bogom i drugima utemeljenom na Božijoj ljubavi, onda se svet obnavlja prema onoj zamisli koju je Bog imao od samog početka.
Prilikom stvaranja, Bog je udahnuo duh života u ljudsko biće i time ga obdario božanskom prirodom i ogromnim kapacitetom. Zamisao je bila da čovek, u zajedništvu sa svojim Tvorcem, upravlja stvorenjem (1. Mojsijeva 1:27-28). Cela zamisao je "pala u vodu" zbog ljudske neposlušnosti i pobune protiv svog Stvoritelja. Zbog toga čovek nije u stanju da, svoj Bogom dan kapacitet, ispravno koristi na sveopšte dobro ljudskog roda, bez da se prvo vrati u zajedništvo sa Bogom od koga sve dolazi. Obnova svega što je ljudska neposlušnost poremetila je Božija namera. Bog će je ostvariti kroz svoju obnovljenu Crkvu Nevestu, koja je zajedništvo ljudi pozvanih iz sistema ovoga sveta u carstvo sasvim druge vrste od onog, koje čovek bez Boga pokušava da stvori.
Isus se u Bibliji naziva drugi, poslednji Adam (1. Korinćanima 15:45), što ukazuje na obnovu prvog Adama, koga je Bog stvorio na svoju sliku. Život kakav je Adam živeo pre pada u greh, Isus je manifestovao svojim životom na zemlji. Biblija kaže da je Isus prvorođeni među mnogom braćom (Rimljanima 8:29). To ujedno znači da sva njegova braća, i sestre, koji dolaze posle njega, imaju istu prirodu. Niko od vernika nije automatski savršen kroz nanovo rođenje, ali time dobija svoju prvobitnu prirodu oslobođenu od ropstva i sile greha, probuđenu, da raste i biva sve sličniji prvorođenom među braćom - Isusu Hristu. Zajedništvo ovih osoba sačinjava Crkvu. Tom zajedništvu, Crkvi, na raspolaganju su sva potrebna sredstva da bi se Božija stvarnost očitovala u ovom svetu. Crkva je sposobna da radi iste stvari koje je Isus radio za vreme svog života na zemlji, kada je motivisana Očevom ljubavlju koju je Isus iskazivao prema ljudima!
NEVESTA JE UVEK POSTOJALA
Kada govorimo o Crkvi kao Nevesti, moramo imati ispravnu perspektivu. Ona je uvek postojala, ali nije uvek živela puninom svog kapaciteta u skladu sa Božijom svrhom za nju. Uvek su postojali pojedinci tipa Neveste, čak i u vremenu kada je Božiji narod kao celina živeo u otpadništvu od Boga. U jednom duhovno mračnom periodu Izraela, kada je kralj Ahab sa svojom ženom Jezaveljom (Izebelom) zabranio obožavanje Boga, prorok Ilija je mislio da je on jedini koji je još uvek živeo sa Bogom. Kada se žalio Bogu zbog loše duhovne situacije u narodu, Bog mu je rekao da nije sam, već da ima još sedam hiljada onih koji u svom srcu nisu otišli od Boga (1. Carevima 19:10, 1. Carevima 19:18). Nekada duhovna situacija Božijeg naroda nije bolja od one u svetu: "Da nam Gospod nad vojskama mali ostatak ne ostavi, bili bismo kao Sodom, jednaki Gomoru bismo bili! (Isaija 1:9) Opet, čak i ovaj tekst kaže da je Bog i u takvoj situaciji imao grupu ljudi koji su ostali njemu verni, koji su za vreme "duhovnog neverstva" njegovog naroda, bili njegova verna Nevesta. Takve situacije se ponavljaju kroz istoriju i danas su stvarnost.
Ipak, bilo je i perioda kada je Božiji narod kao celina živeo blizu Boga, po njegovoj reči i principima. U takvim bi periodima Božija prisutnost među njima bila fizički vidljiva i manifestovala stvarnost jednog carstva drugačijeg od svih ostalih. Jedan takav period bio je u vreme vladavine Solomona u Izraelu. Solomon je nasledio carstvo od svog oca Davida. Bog je Davidu dao pobedu nad svim neprijateljima Izraela i Solomon je nasledio zemlju u miru. Solomon je mogao da izgrađuje zemlju bez ratova: "Tako je kralj Solomon bio bogatstvom i mudrošću najveći od svih kraljeva na zemlji. Ceo svet je tražio da vidi Solomona, da čuje mudrost njegovu, koju mu Gospod u srce dade." (1. Carevima 10:23-24)
U daleko većoj meri i na silniji način će se ovo dogoditi još jednom, kada Isus bude vladao celim svetom kroz svoju obnovljenu Crkvu Nevestu! Sve što Bog radi, u obnavljanju svoje Crkve, vodi u ostvarivanje Božije prvobitne zamisli - da osnuje svoje carstvo mira na ovoj zemlji. To će biti najkonkretnija manifestacija Božije zamisli za čovečanstvo i ujedno predslika večnog nebeskog carstva. Tu zamisao opisuje i apostol Pavle, rečima koje mu je Bog objavio u pogledu svrhe za Crkvu: "Njegova namera je bila da se sada, kroz Crkvu, poglavarima i vlastima na nebesima obznani mnogostruka Božija mudrost, u skladu s njegovim naumom, koji je ostvario u Hristu Isusu, našem Gospodu." (Efescima 3:10-11)
Božija prisutnost na zemlji, koja će biti otkrivena kroz obnovljenu Crkvu Nevestu i obraćeni Izrael, biće toliko velika da prorok Isaija kaže da će "zemlja biti puna poznanja Gospoda kao što je morsko korito puno vode koja ga pokriva." (Isaija 11:9) Ovaj opis stanja zemlje nije ništa drugo nego povratak onom stanju u kome se celo stvorenje nalazilo pre čovekovog pada u greh. Obnova kojom će Bog obnoviti svet, biće najveće svedočanstvo o Božijem postojanju. Čak veće i od onoga koje je Bog dao svetu kroz osobu Isusa Hrista, jer je njegov rad bio prevashodno ograničen na Izraelski narod. Ovog puta će Isus, kroz svoju Crkvu Nevestu, vladati svetom!
