2. U potrazi za nevestom
Šta to znači biti osoba ili crkva, koja ima takav odnos sa Bogom, da je Isus Hristos želi uzeti za svoju Nevestu? Mnoge žene imale su veliki uticaj i značaj ne samo na život jednog muškarca već za čitave narode. Biblija sadrži jedan od najlepših hvalospeva ženi (Priče 31:10-31). Pesma nad pesmama fantastičan je opis ljubavi između ženika i neveste. To je jedna od najlepših pesama o ljubavi između muškarca i žene ikada napisanih.
Pored svih svojih mana te osobe su bile Božiji instrumenti kroz istoriju. Osoba koju sam Bog naziva "čovek po njegovom srcu", car David, nije bio čovek bez mane. Neke od stvari koje je David uradio toliko su teške da mnogi čitaoci Biblije teško prihvataju činjenicu da je jedan takav čovek bio voljen od Boga! Verovatno je u njegovom srcu, kao i u srcima mnogih drugih, postojalo nešto što ga je svrstalo među one koji predstavljaju deo Neveste, koja će na nebeskoj svadbi sedeti za stolom sa Isusom, njenim Ženikom.
Svi mi tražimo izvesne osobine kod osobe sa kojom želimo da otpočnemo zajednički život. Neke od tih osobina razlikuju se od pojedinca do pojedinca, dok su druge klasične, neophodne za svaki zdrav odnos. Svaka nevesta i ženik imaju svoju priču o tome zašto je baš ta osoba bila toliko atraktivna i uzela njihovo srce. Mnogo puta je teško objasniti zašto su baš njih dvoje postali par? Ipak, izgleda da u većini slučajeva, postoje neki odlučujući momenti.
U prvoj knjizi Biblije opisuje se kako je jedna mlada devojka bila izabrana za nevestu Avramovog sina Isaka. Stupanjem u brak sa čovekom koga pre toga nikada nije srela, postala je deo Božijeg plana za narod koji je Bog odabrao da bude njegov. Iz tog naroda rodio se Mesija, Spasitelj sveta. Događaj je uzbudljiv i govori o tome šta je bilo odlučujuće prilikom izbora koji je napravio Avramov sluga. Priča (1. Mojsijeva 24) opisuje osobine koje su primenljive i prilikom Božijeg izbora Neveste za njegovog Sina.
Taj i drugi slični događaji predslika su onoga što je Božija namera za njegov narod Izrael i Crkvu - za Nevestu. Avram je u spomenutoj situaciji bio već u poodmakloj dobi. Njegov sin Isak, koga je dobio po Božijem obećanju, Božijom natprirodnom intervencijom, takođe je bio u godinama kada je većina njegovih vršnjaka već bila oženjena, naročito u kulturi kojoj su pripadali. Ženidba Isaka, imala je veće značenje od samog ispunjenja socijalne forme i očekivanja okoline. Isak je bio nastavak ispunjenja Božijeg obećanja Avramu da će njegovo potomstvo biti brojno kao što su zvezde na nebu i da će kroz njega celo čovečanstvo biti blagoslovljeno (1. Mojsijeva 15:5, 1. Mojsijeva 18:18).
Ta dimenzija u odnosu Boga i Avrama davala je poseban značaj Isakovoj ženidbi. Nalaženje njegove neveste imalo je važnost globalnih i istorijskih razmera u Božijem delovanju na zemlji.
Vreme je odmicalo i Avram je osećao ozbiljnost u pogledu Božijeg obećanja i uznemirenost. Njegovo vreme odlaska sa zemlje se približavalo a sin je bivao sve stariji. Jaka želja da vidi svog, po Božijem viđenju jedinog, sina (1. Mojsijeva 22:2 - Isak je bio dete Božijeg obećanja i snage, a ne dete rođeno ljudskom inicijativom i snagom.) oženjenog, svakako je bila prisutna u njegovom srcu. Negde u dubini duše Avram je verovatno počeo da nazire Božije namere za njega i njegovo potomstvo, iako verovatno nikada nije mogao shvatiti veličinu Božije zamisli. Sve to bilo je dovoljno da Avram prekine neizvesnost situacije i pozove svog najstarijeg slugu, kome je dao ozbiljna uputstva za traženje neveste za njegovog sina.
Početak priče naglašava ozbiljnost situacije koja zahteva hitnu akciju. Misija na koju Avram šalje svog slugu ne sme da propadne. Avram traži od svog sluge da zakletvom potvrdi da će slediti instrukcije svog gospodara. Sluga takođe razume da je stvar veoma ozbiljna i da je vremenski momenat već pomalo kritičan. Sve to utiče na slugu i strah od neuspeha na ovom zadatku polako se uvlači u njegove misli. Avram mu daje do znanja da želi nevestu za svog sina samo iz jednog mesta. To još više zabrinjava slugu, koji bi se verovatno bolje osećao da ima više alternativa za ostvarivanje svog zadatka, što Avram apsolutno isključuje. U momentu koji odiše težinom odgovornosti za slugu, Avram izgovara važne reči: "Gospod Bog nebeski, koji me je uzeo iz doma oca mojega i iz zemlje roda moga, i koji mi je rekao i zakleo mi se, govoreći: Ovu ću zemlju dati tvome porodu, - on će poslati anđela svoga pred tobom da dovedeš odande ženu sinu mome." (1. Mojsijeva 24:8)
Avram, otac vere traži nevestu za svog sina. Specifične instrukcije su date zbog Božije zamisli za njega i njegovo potomstvo, a kroz to i za celo čovečanstvo. Situacija koja je ovde opisana umnogome podseća na situaciju u kojoj se danas Božiji rad nalazi. Bog Otac ima istu nameru za svog Sina, Isusa Hrista. On koji je "seme žene" (1. Mojsijeva 3:15), dobio je obećanje da će mu Otac "dati narode i krajeve zemaljske u nasleđe" (Psalam 2:8). Avram i njegov sin Isak bili su jedna od prvih karika u Božijem lancu događaja u ostvarivanju njegove zamisli za svet. Biblija kasnije govori o sličnim događajima koji takođe predstavljaju deo ostvarenja njegovog plana.
Danas, kada se Božiji rad na zemlji približava završnoj fazi, osećaj neophodnosti traženja i sakupljanja Isusove Neveste, veći je i ozbiljniji nego ikada ranije u istoriji. Gledano ljudskim očima, mogli bismo sa sličnim osećajem straha koji je Avramov sluga imao, reći da sve izgleda kao "nemoguća misija". Ali, svadba Božijeg Sina je već pripremljena! To nam govori da će Nevesta biti nađena, dovedena Ženiku i prikazana celom svetu. Duh Sveti, pomoćnik, veliki i najstariji sluga u kući nebeskog Oca, već dugo je na svom misijskom putu. Njegov se rad privodi kraju. Nevesta se sakuplja i sprema.
Božiji narod je kroz vekove mnogo puta bio vidljiv ovom svetu, ali nikada u meri u kojoj je Bog to planirao. Punina Božije zamisli za Crkvu biće objavljena u ovom kasnom satu ljudske istorije. Crkva je Božija tajna i njegovo iznenađenje čovečanstvu! Kroz Crkvu Nevestu Bog će po svojoj odluci i zamisli, "obznaniti svoju mnogoliku mudrost svim poglavarstvima i vlastima na nebesima" (Efescima 3:10) i na zemlji! Isak, Avramov obećani sin, čekao je na svoju nevestu i mogao da pomisli da ona neće nikada doći. Tako bi i Božiji Sin mogao da se oseća u ovom kasnom satu istorije. Gde je njegova toliko željena Nevesta Crkva? Da li će je naći i moći sa ponosom da je predstavi svetu i kaže - pogledajte kako je lepa, čista i jedinstvena? Da, moći će! Duh Sveti će sakupiti Crkvu Nevestu, on će je očistiti i ispuniti je dostojanstvom i slavom koju joj je Bog od početka namenio. Ono što ljudski izgleda teško i na granici nemogućeg, za Boga je moguće. Avram se nije pouzdao u svoje mogućnosti da u poznim godinama u kojima su on i Sara bili, ostvari toliko važan nastavak svog potomstva. Ono što mu je davalo veru bila je Božija vernost i obećanje da će on to učiniti! Avram je verovao iako su okolnosti odisale nemogućnošću. Dao je prednost Božijoj reči ispred svojih misli, osećaja i mogućnosti.
Svadba će biti održana i već je sve spremno! Ženik je tu i čeka, uskrsli Spasitelj sveta. Stoga, mora postojati i Nevesta! Ono što je započeto u vreme, oca vere, Avrama, nastavlja se i danas kada ulazi u fazu potpunog ispunjenja. Proces je sličan prethodnim procesima u istoriji, ali je daleko intenzivniji. Osobe nevestinog tipa postojale su u svim vremenima. Ponekad samo jedna, kao Noje u svoje vreme, ponekad više. Izraelski narod je tokom vladavine Davida i Solomona bio toliko ispunjen Božijom slavom, da su sva kraljevstva sveta dolazila da vide slavu Božijeg naroda (1. Carevima 10:23-24).
Ono što je Bog planirao za završetak istorije nadmašiće sve dosadašnje manifestacije njegove slave na zemlji! Isus i njegova Crkva Nevesta sjediniće se! Posledice toga biće proboj i objava Božijeg carstva na zemlji, pre završetka ljudske mukotrpne istorije i pre odlaska Crkve na nebesku svadbu sa svojim Ženikom, Isusom.
Da pogledamo kako je Rebeka, slika Crkve Neveste, bila prepoznata, nađena i dovedena Isaku, sinu obećanja, koji je slika Isusa, Ženika ljudske duše i njegove Crkve.
