15. Izazov
Vreme u kojem živimo zahteva obnovu ove, kao i drugih "zaboravljenih" istina jevanđelja i njihovo primenjivanje u svakodnevnom životu. Svet grca u teškoćama, a egoizam sve više pokazuje svoju pravu prirodu. Ako crkva Isusa Hrista zataji, svet će prebacivati odgovornost na Boga. To i jeste sotonska stara taktika. Iako Boga niko nikada neće moći da osudi nizašta, ipak smo mi koji verujemo donekle odgovorni za ono što se među ljudima o Bogu govori. Pozvani smo da našim životima i zajedništvom manifestujemo Njegovu ljubav i brigu za čoveka i celo Njegovo stvorenje, a to bi mogli i morali da činimo u mnogo većoj meri. Bivši generalni sekretar Ujedinjenih Nacija, Dag Hamaršeljd je to ovako izrazio: "Kako je strašna naša odgovornost. Ako ti izneveriš, onda je kroz tvoje neverstvo prema Bogu, Bog izneverio čovečanstvo." (Vagmarken - Putokazi - str. 118)
Naše vreme zahteva iskreno i duboko preispitivanje prioriteta u aktivnostima naših crkava i u našim privatnim životima. Interesantno je da naš Gospod Isus nije nikada radio mnoge od stvari koje nama tako puno znače u današnjim crkvenim programima.
Nelogično je graditi crkvene zgrade koje koštaju milone, dok oni koji dolaze u njih nemaju šta da jedu i obuku. To je antipropaganda jevanđelja! Nelogično je održavanje zgrada, makar bile posvećene onome što mi zovemo bogosluženje, ako čovek, s kojim Bog gradi živi hram, a koji jeste i jedini pravi hram u Božijim očima, ne dobija ono što mu je potrebno za svakidašnji život! Ako nas Bog blagoslovi izobiljem i ako imamo mogućnosti da izgradimo lepe prostorije za aktivnosti koje imamo, hvala Bogu za to. Ali, način na koji danas još uvek prioritiramo stvari u našem radu, pokazuje da smo još uvek u zabludi ljudskog razmišljanja o tome kako da služimo Bogu i ljudima. Iako crkvene zgrade jesu na blagoslov kada se koriste za ispravne svrhe, očigledno je da ulažemo previše novca u njihovu gradnju, dok Biblija jasno govori da Bog ne živi u hramu koji je sagrađen ljudskim rukama. (Dela 7:48-49 i Dela 17:24)
Međutim, ova napomena nije prikladna samo kada je u pitanju izgradnja crkvenih zgrada, već i za naš svakodnevni način života. Bog je zainteresovan za svako ljudsko biće i za svaku potrebu koju ono ima. Ako nas Njegova ljubav ispunjava i vodi, mnogo od onoga što izgleda nerešivo može da se promeni time što ćemo Njegove blagoslove videti kao sredstva koja su nam data i za potrebe drugih.
Kroz Božiju reč možemo da razumemo da živimo u vremenima kada će Bog učiniti velike stvari u svetu. Na svadbi u Kani, (Jn. 2:1-11) kada je vino nestalo, Isus je na kraju od vode napravio najbolje vino. To je Božiji večni princip - kada ljudska sredstva dođu do kraja i sve izgleda beznadežno, onda Bog stupa na scenu. Ljudska priroda je takva da želi da pokaže svoju "svemogućnost" i nezavisnost, zato ljudskom rodu Bog nikada nije među prvim alternativama za rešavanje kriznih situacija. Bog strpljivo čeka na trenutak da bude pozvan da učestvuje u našim životima. Poziv obično dolazi u trenucima kada počnemo da shvatamo da nismo u stanju da nađemo pravo rešenje za situaciju u kojoj se nalazimo. Tada Bog, jedini pravi Otac čovečanstva, ima rešenje i to najbolje moguće. U ovom vremenu, Bog želi opet da pokaže svetu da On jeste ono što u svojoj reči kaže da jeste, da ima najbolje rešenje za svakog od nas i za celo čovečanstvo, ako mu samo damo priliku da to i pokaže.
A On je od samog poćetka, od stvaranja ljudskog bića, odlučio da to ne učini sam, niti samo direktno s neba, nego u saradnji sa onima koji u Njega veruju. Kroz svakog hrišćanina, kroz naše međusobno zajedništvo, kroz svoju crkvu! Crkva ne može da čeka na ljude ovog sveta da u tome prednjače. Ako mi glasnije ne progovorimo ovom svetu velikodušnim delima Božije ljubavi, ko će onda manifestovati istinitost Njegovih obećanja? A ova, kao i sve druge biblijske istine, mora biti stvarnost pre svega u crkvi Isusa Hrista. Pismo u 1. Timotejevoj 5:8, vrlo oštrim rečima upozorava: "A ko se ne stara za svoje, pre svega za one iz svog doma, taj se odrekao vere i gori je od nevernika." Današnje nesrazmerno korišćenje prirodnih sredstava govori dovoljno o stavu koga ljudi koji ne veruju u Boga imaju jedni prema drugima. Tragično je to što situacija u crkvi nije uvek bolja ni u tom pogledu. Jedni žive u izobilju dok druge ne mogu da sastave kraj s krajem?!
Apostol Pavle piše o Božijoj nameri, koju je unapred odredio u Hristu i koju je obznanio svojim slugama, "da je sprovede kada dođe punina vremena: da sve na nebesima i na zemlji sastavi pod jednom glavom - Hristom." (Ef. 1:9-10) Ispunjavanje Božijih namera na Zemlji je neraskidivo spojeno sa Njegovom crkvom, Njegovom nevestom, što isti apostol opisuje u istoj poslanici: "Njegova namera je bila da se sada, kroz crkvu, poglavarima i vlastima na nebesima obznani mnogostruka Božija mudrost, u skladu s njegovim večnim naumom, koji je ostvario u Hristu Isusu, našem Gospodu." (Ef. 3:10)
Crkva je punoća Boga koji je sve stvorio! Ona je neiscrpni ambar svih životnih namirnica koje su potrebne čovečanstvu. U prvoj crkvi niko nije oskudevao - a i kako bi oskudevali kada su delili jedni s drugima ono čime ih je nebeski Otac blagosiljao - a On uvek želi da nam da više od naših potreba kako bismo mogli i drugima na blagoslov da budemo. Prva crkva nije prošlost, nedostižna istorija, već model crkve kakvu Bog želi uvek da ima, u svakoj situaciji i svako vreme. Izveštaj o načinu života i delima crkve u svetu biće i u našem vremenu kao što je zapisano: "Niko od njih nije oskudevao... od toga se onda svakom davalo koliko mu je trebalo... hvalili su Boga i uživali naklonost celog naroda... apostoli su činili mnoga znamenja i čuda u narodu... a broj muškaraca i zena koji su poverovali u Gospoda bivao je sve veći..." (Dela 4:34-35, Dela 2:47, Dela 5:12)
Božija ljubav za Njegov svet nikada neće prestati. Njegova očinska briga, koja se očituje u resursima koje je stavio u svoje stvorenje, može da bude još vidljivija ako se ljudski odnosi temelje na Njegovoj ljubavi i principima Njegove reči. Uzdajmo se u Njegovu brigu za nas, pokažimo da je Bog vredan našeg poverenja. Tražimo najpre ono što je večno i jedino važno, Njegovo carstvo i Njegovu volju, a On će se pobrinuti i za nas i za mnoge druge kroz nas.
Svet sazreva za novo otkrivenje Božije ljubavi i brige. Ovog puta će se to dogoditi kroz Njegovu obnovljenu crkvu. A Njegova crkva smo mi, ti i ja!
Za informacije kako i gde da naručite/kupite knjige Stojana Gajickog obratite se na: .
