14. Razdeliti ili umnožiti?

Fritz Ridenour

Jedno od obeležja prvih hrišćana bila je ljubav. Celzus, anti-hrišćanski rimski filozof iz drugog veka, morao je, iako ne s oduševljenjem, priznati: "Gle, kako se ovi hrišćani međusobno vole." A danas... gle kako mnogi hrišćani ostaju unutar svojih malih grupica, mnogo pričajući o ljubavi, ali ne pokazujući mnogo jedinstva u svom životu. Da li su prvi hrišćani bili duhovniji od današnjih vernika? Da li su posedovali neku čudnu moć koja im je omogućavala da ustrajno i neprestano vole jedni druge? Nikako. Ništa lakše nije bilo prvim hrišćanima da se međusobno vole, nego što je nama. U stvari, njima je ponekad bilo i teže. Na završetku svoje poslanice, Pavle daje savete o tome kako se ujediniti oko Hrista. Te savete može upotrebiti svaki hrišćanin...

PROČITAJ: Rimljanima 15:7-33

7 Zato prihvatajte jedan drugoga, kao što je i Hristos primio vas na slavu Božiju. 8 Kažem, naime, da je Hristos poslužio obrezanima za istinu Božiju da utvrdi očevima dana obećanja, 9 a mnogobošci slave Boga zbog njegovog milosrđa, kao što je napisano: "Zato ću te ispovedati među mnogobošcima i pevaću imenu tvome". 10 I opet govori: "Veselite se, mnogobošci, s njegovim narodom". 11 I opet: "Hvalite Gospoda svi mnogobošci, i neka ga slave svi narodi". 12 I Isaija opet govori: "Doći će izdanak iz korena Jesejeva, i onaj koji ustaje da vlada nad mnogobošcima, u njega će se mnogobošci uzdati". 13 A Bog naše nade neka vas ispuni svakom radošću i mirom u veri, da imate izobilnu nadu silom Duha Svetoga.

14 A ja sam, braćo moja, i sam uveren za vas, da ste i sami puni dobrote, ispunjeni svakim znanjem, kadri i jedan drugoga umudriti. 15 A delimično sam vam malo odlučnije pisao, želeći da vas podsetim po blagodati koju mi je Bog dao, 16 da budem služitelj Hrista Isusa za mnogobošce, koji vrši svetu službu evanđelja Božijeg, da mnogobošci kao prinos budu ugodni, osvećeni Duhom Svetim. 17 Mogu, dakle, da se hvalim u Hristu Isusu za sve što sam učinio služeći Bogu; 18 jer se neću usuditi da kažem nešto što Hristos nije učinio preko mene, da bi mnogobošce doveo do poslušnosti, rečju ili delom, 19 silom čudnih znakova i čuda, silom Duha Svetoga, tako da sam od Jerusalima pa naokolo sve do Ilirika ispunio evanđeljem o Hristu. 20 Ali sam pri tom smatrao za čast da ne objavljujem evanđelje onde gde je Hristos već poznat, da ne bih zidao pa tuđem temelju, 21 nego kako je napisano: "Videće ga oni kojima o njemu nije ništa javljeno, i razumeće oni koji nisu čuli".

22 Toga radi bio sam mnogo puta sprečen da dođem k vama. 23 A sad, nemajući više polja rada u ovim krajevima, a od mnogo godina žudim da dođem k vama, 24 kad pođem u Španiju; nadam se, naime, da ću vas na prolasku videti i da ćete me vi otpratiti onamo kad se najpre vas donekle nasitim. 25 Sada pak služeći svetima idem u Jerusalim. 26 Jer Makedonija i Ahaja odlučiše da skupe neku zajedničku pomoć za siromahe među svetima u Jerusalimu. 27 Oni su to odlučili, a i dužni su im. Jer, kad su mnogobošci postali učesnici u njihovim duhovnim dobrima, dužni su da im posluže i u njihovim telesnim potrebama. 28 Kad, dakle, svršim ovo i potvrdim im ovaj plod, poći ću preko vas u Španiju. 29 A znam da ću dolazeći k vama doći s punim blagoslovom Hristovim.

30 Molim vas uz to, braćo, u Gospodu našem Isusu Hristu i u ljubavi Duha - da se borite sa mnom moleći se Bogu za mene, 31 da se izbavim od nepokornih u Judeji i da moja služba za Jerusalim bude po volji svetima, 32 te da vam po Božijoj volji s radošću dođem i odmorim se s vama zajedno. 33 A Bog mira neka je sa svima vama. Amin.

Da li se bavite mogućnošću ili prošlošću?

Na prvi pogled, ovi stihovi mogu izgledati kao nabacane misli čoveka koji se trudi da završi jedno vrlo dugo pismo. Međutim, u onome šta Pavle piše, ipak ima praktičnih principa koji se mogu primeniti na hrišćansko jedinstvo.

Pre svega, Pavle se nada čak i u "beznadnim" situacijama. On još jednom spominje problem "građanskog prava" rane crkve: Jevrejin nasuprot mnogobošcu. Jevrejski su vernici verovali da u sebi imaju nit kojom su direktno povezani sa Bogom. Oni su, napokon bili Avramovi potomci; pripadnici naroda kojeg je Bog izabrao da bi se proslavilo Njegovo ime i sačuvala Njegova Reč. Mnogi su Jevreji postali hrišćani u prvim godinama crkve i pokazivali su ne malo ogorčenje i prezir prema mnogobožačkim narodima koji su sada isto tako verovali u Hrista i želeli živeti u hrišćanskoj zajednici.

Neki gorljivi Jevreji su pokušavali naterati mnogobošce da prođu kroz "inicijacijske obrede" poput obrezanja, pre nego što im je bio dozvoljen pristup u Crkvu. Bilo je teško za Jevreje, odrasle u tradiciji, zakonu i religiji, da prihvate ideju da je Evanđelje donelo besplatno spasenje svih ljudi isključivo na temelju poslušne vere. Mnogi jevrejski hrišćani nisu bili potpuno prihvatili, odnosno razumeli, ideju milosti - Božju ljubav i naklonost. Oni su više voleli zadržati hrišćanstvo unutar religijskih okvira, punih obreda i pravila.

Mnogobošci su, međutim, imali vrlo malo religijske tradicije i obrazovanja. Izašli su iz mnogoboštva radosno prihvatajući ideju da kroz Hrista mogu spoznati oproštenje greha i imati spasenje. Oni nisu mogli razumeti zašto su se Jevreji toliko prepirali i prezirali ih zbog njihovog nedostatka religijske tradicije i prakse. Bilo je mnogo nesporazuma i nesloge zbog ovog temeljnog problema Jevreja i mnogobožaca u istoj hrišćanskoj zajednici. Ove su unutrašnje razmirice zacelo predstavljale najveću opasnost s kojom se hrišćanska crkva suočila u svojim prvim godinama, a Pavle je to znao. Ovaj problem je bio razlog zbog kojeg on piše poslanicu Rimljanima i Galatima, au kojima objašnjava zašto je potrebno da se hrišćani ujedine oko ideje spasenja po veri u Hrista.

Pavle se sukobljavao sa mnogim problemima kako bi hrišćane okupio oko Hrista. Pa ipak ga problemi nisu pokolebali. Ključ za razumevanje njegovog stava nalazi se u Rim. 15:13. Ako je Pavle mogao moliti Boga za mir, sreću i nadu za druge, onda znači da je sve to i sam iskusio. A iskusio je to zato što je verovao u Boga. Iskusio je nadu i unutrašnji mir, jer je dopustio da snaga Duha Svetoga deluje u njemu i kroz njega - što je još jedna razlika između biti religiozan i biti hrišćanin. Pavle je, na kraju, bio i taktičan. Potrebno je čitati i između redova. Pavle kaže da zna da ne mora pisati rimskim vernicima o osnovnim stvarima kao što su ljubav i slavljenje Boga u zajedništvu. On im ne prigovara, ne grdi ih i nije sarkastičan. On više voli "pozitivno misliti" i tražiti dobru stranu stvari u svakoj situaciji. Njega mnogo više interesuje šta bi čovek mogao biti, od onoga šta je čovek nekad bio.

Evo još jedne ključne tačke. Razmislite o njoj. Vidite li druge ljude u procesu poboljšanja ili ih vidite još uvek vezane njihovom prošlošću - šta su (ili nisu) učinili ili rekli (naročito vama)? Da to jasnije kažemo, da li ste neprestano na koga kivni - u porodici, školi ili na poslu? Lako je klasifikovati druge. Možete ih smestiti u male kutije sa natpisima: "nepouzdan", "glupak", "ogovarač", "nepoštenjak", "lažov", itd. Ali to je put religije, put krutih pravila, ideja i stavova.

Hrišćanstvo se, međutim, bavi mogućnošću, onime šta čovek može postati, a ne samo onim šta jeste. I to je bit Evanđelja. Da se Bog prema nama ponašao isključivo na temelju naše prošlosti, nikada ne bi bio poslao Hrista da umre za naše grehe. Međutim, Bog nas je voleo. U nama je video vredne osobe, ono što možemo postati. Oprostio je neprestano oprašta, uvek imajući u vidu ono šta možemo postati, ukoliko prihvatimo mogućnost koju imamo u Hristu.

Pavle pokazuje ljubav time što prihvata odgovornost. Želi otići u Španiju sa namerom da osvoji još više područja za Evanđelje. Od Rima namerava stvoriti odskočnu dasku za širenje misionarskih aktivnosti na zapadu. Međutim, tu je ono nadasve rutinsko, ali bitno pitanje dobijanja novca za hrišćane u Jerusalimu. Taj novac nije bio neka nagrada, koju su vernici iz Jerusalima dobili na nekom takmičenju, već nešto šta su oni očajnički trebali za siromašne. U gradu poput Jerusalima, mnoštvo zaposlenih je zasigurno bilo povezano sa jevrejskom hramom i potrebama te ogromne građevine. Međutim, hram su nadgledali i vodili saduceji, sekta jevrejskih vođa koji nisu verovali u uskrsnuće i koji su bili zakleti neprijatelji Hrista i hrišćanstva. Verovatno se često događalo da su mrzili hrišćanstvo, Pavle se izlagao velikoj opasnosti odlazeći u Jerusalim. Kad se radilo o Jevrejima - predstavnicima "religije starog vremena" - Pavle je bio neprijatelj broj jedan. Tražili su ga svuda, a naročito u Jerusalimu. Jevreji su ga nekoliko puta pokušali ubiti (Dela 14:5, 18:12), a sada je on planirao otići ravno u osinje gnezdo kako bi hrišćanima isporučio pomoć!

Pavle je lako mogao izbeći opasnost poslavši u Jerusalim nekog drugog, a sam otići u Rim ili Španiju. Međutim, Pavle nije samo propovedao hrišćansku ljubav i jedinstvo, on ih je i živeo. Pavlov Bog je rekao: "Nema veće ljubavi od ove: položiti život svoj za prijatelje." (Jn. 15:13) I, zbog svoje želje da pomogne siromašnima u Jerusalimu, Pavle će kasnije izgubiti svoj život. On je bio živi primer onoga što znači pretvoriti hrišćanske reči u hrišćanska dela.

Zar se hrišćansko jedinstvo, poverenje, uzajamna ljubav i razumevanje zaista ne temelje na ovom principu dela, a ne samo rečima? Šta bi se dogodilo kad bi svi hrišćani počeli delovati prema svojim rečima?

Pavle nije bio jedini hrišćanin koji je činio prema svojim rečima i mukotrpno radio na jedinstvu vernika u Evanđelju. Bilo je na stotine i hiljade ljudi sličnih njemu, od kojih se nekolicina spominje na kraju njegove poslanice. Možda nam to može pomoći da se suprostavimo frustracijama XX. veka. U 16. poglavlju postoji jedna zanimljiva nit. Pokušajte je otkriti i slediti...

PROČITAJ: Rimljanima 16:1-23

1 Preporučujem vam našu sestru Fivu, koja je u službi crkve u Kenhreji, 2 da je primite u Gospodu - kako to priliči svetima i da joj pomognete u svakoj stvari koju od vas zatreba; jer je i ona postala zaštitnica mnogima pa i meni samom.

3 Pozdravite Prisku i Akilu, moje saradnike u Hristu Isusu, 4 koji su svoje vratove položili za moj život, kojima ne zahvaljujem samo ja nego i sve crkve iz mnogobožaca, 5 - i crkvu u njihovom domu. Pozdravite mog dragog Epeneta, koji je prvenac iz Azije za Hrista. 6 Pozdravite Mariju, koja je mnogo truda uložila za vas. 7 Pozdravite Andronika i Junija, moje rođake i moje drugove u sužanjstvu, koji su znameniti među apostolima, koji su i pre mene bili u Hristu. 8 Pozdravite moga u Gospodu voljenoga Ampliata. 9 Pozdravite Urbana, našeg saradnika u Hristu, i mog dragog Stahija. 10 Pozdravite Apela, u Hristu prekaljenog. Pozdravite sve Aristovudove. 11 Pozdravite moga rođaka Irodiona. Pozdravite domaće Narkisove koji su u Gospodu. 12 Pozdravite Trifenu i Trifosu, koje se trude u Gospodu. Pozdravite dragu Persidu, koja se mnogo trudila u Gospodu. 13 Pozdravite Rufa, izabranog u Gospodu, i majku njegovu i moju. 14 Pozdravite Asinkrita, Flegonta, Ermiju, Patrova, Erma, i braću koja su sa njima. 15 Pozdravite Filologa i Juliju, Nireja i njegovu sestru, i Olimpa, i sve svete koji su sa njima. 16 Pozdravite jedan drugoga svetim celivom. Pozdravljaju vas sve crkve Hristove.

17 Vas pak molim, braćo, da pazite na one koji stvaraju razdore i sablazni protiv nauke koju ste vi naučili, i klonite se njih. 18 Jer takovi ne služe Gospodu našem Hristu, nego svome trbuhu, pa lepim i umilnim rečima zavode srca nezlobivih. 19 Vaša poslušnost, uostalom, poznata je svima. Stoga se radujem za vas, ali hoću da budete mudri za dobro, a bezazleni za zlo. 20 A Bog mira satrće brzo satanu pod vašim nogama. Blagodat Gospoda našega Isusa sa vama! 21 Pozdravlja vas Timotej, moj saradnik, i Lukije, i Jason, i Sosipatar, moji rođaci. 22 Pozdravljam vas u Gospodu ja, Tertije, koji napisah ovu poslanicu. 23 Pozdravlja vas Gaj, domaćin moj i cele crkve. Pozdravlja vas Erast, gradski blagajnik, i brat Kvart.

Kako biste sve ovo izrekli jednom rečenicom?

Dok čitate ovo poglavlje, čini vam se kao da ste provalili u nečiji pisaći sto i listali po njegovim papirima i beleškama. Pavle piše svojim prijateljima, a iza njegovih mnogih komentara, nalaze se nikada ne zapisane drame, herojstva, žrtve. Bibliolozi su mnogo proučavali i raspravljali o tome ko bi mogli biti ti ljudi, odakle su bili i šta se sa njima kasnije dogodilo. Može nam koristiti zapažanje V. Barklaja (W. Barclay) koji kaže da Pavle u ovim stihovima karakterizira mnoge od njih jednom jedinom rečenicom. Ako bismo od nekog vašeg prijatelja ili člana porodice zatražili da vas okarakterišu jednom jedinom rečenicom, kako bi glasila ta rečenica?

"Čovek je stvoren na sliku Božiju, sa svrhom - da bude u zajedništvu sa Bogom. Kada čovek zaboravi na svoju svrhu, onda on zaboravlja i ko je on i šta je svrha života."
- Francis Schaeffer

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 1756
Ukupno: 2602549
Generisano za: 0.004''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/u-hristu/knjige/fritz/014.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.