Uvod
"Kako biti hrišćanin, a ne biti religiozan" zvuči gotovo protivrečno jer se hrišćanstvo smatra jednom od najvećih religija sveta.
Prema Vebsterovom rečniku, religija je sistem verovanja i štovanja Boga...
Hrišćanstvo je, bez sumnje, to isto.
Prema Vebsterovom rečniku, religija je služenje i obožavanje Boga izraženo u obliku štovanja...
Hrišćanstvo jeste i to.
Prema Vebsterovom rečniku, religija je odanost, vernost, savesnost, svest ili uverenje o postojanju vrhunskog bića koje pobuđuje poštovanje, ljubav, zahvalnost, želju da mu se služi i da ga sluša...
Hrišćanstvo jeste i to... ali i mnogo više od toga.
To "mnogo više od toga" je ono šta se krije iza naslova ove knjige.
Hrišćanstvo je nešto mnogo više od religije, jer svaka religija ima jednu osnovnu karakteristiku, a to je da njeni sledbenici nastoje naći Boga, doseći ga i ugoditi mu vlastitim naporima. Religije pokušavaju "uhvatiti", shvatiti Boga a u hrišćanstvu je Bog sam došao k čoveku - nisu ljudi našli Boga, nego je Bog našao njih. Za mnoge je ova činjenica vrlo iznenađujuća, jer oni više vole svoje religijske aktivnosti, koje im omogućavaju da sve "uzmu u svoje ruke" i da se tako osećaju dobro i sigurno.
Hrišćanstvo, međutim, nije religiozno stremljenje.
Biti hrišćanin znači uzvratiti svemu onome što je Bog učinio. Hrišćanski život je odnos s Bogom, a ne religiozno stremljenje pa ipak se mnogi hrišćani ponašaju tako da u to ne veruju. Formama i formalnostima, ritualima i zakonima, sistemima i formulama pokušava se hrišćanstvo svesti na nivo religije, na neku vrstu sistema, gde dela zamenjuju veru i poverenje, a za zakon ima prednost pred milošću. Umesto da se čovek odazove Božjoj ljubavi, on je pokušava dosegnuti svojim vlastitim nastojanjima, misleći da se to može učiniti.
Kad Bog uđe u čovekov život on ga zahteva potpunog. Tada je potrebno moraju odbaciti religiozna nastojanja i bogosluženja. Tada je potrebno odbaciti igru zvanu "crkva", koju ljudi tako dobro igraju svake nedelje. Bog želi čitavog čoveka - njegovo srce, dušu i telo - kao njemu prinesenu živu žrtvu.
Postoji način da se bude hrišćanin, a da se ne bude religiozan? Postoji "nešto" čime bi se mogao negirati onaj glas koji u čovekovoj dubini govori: "Hrišćanstvo znači biti dobar, a ako nisam dobar, onda ne mogu imati uspeha kao hrišćanin. A ako nemam uspeha, onda sam frustriran i osećam se krivim i onda zaista ne mogu biti zadovoljan ni sobom, ni svojom verom."
Da, to "nešto" postoji: to je jedna knjiga Novog zaveta - Pavlova poslanica Rimljanima. U 16 kratkih poglavlja, veliki apostol pokazuje da je hrišćanstvo mnogo više od religije. On objašnjava ko je u čoveku, zašto živi i kako može najbolje uspeti u životu. Ukratko rečeno, u sledećim će poglavljima biti govora o tome kako biti hrišćanin a ne biti religiozan.
