3. Kad On dođe
"I kad On dođe..." (Jovan 16,8). Ah, da, kad On dođe! Ne nekakav jak uticaj, ni poseban zanos, ni san, ni posebno natprirodno svetlo, nego ličnost, On. Ponovo i ponovo nalazimo u Novom Zavetu to saznanje koje glasi: "Kad On dođe".
Tačno. On je došao. Došao je na Dan Duhova (Pedesetnica). Došao je i k tebi, kad si primio spasenje. A ti ga nisi upoznao i priznao. Bio si živ za Boga, ali Duha nisi uzimao u obzir. Nikad nisi znao ko je On, šta On hoće i kakav je tvoj odnos prema Njemu. Molio si za moć Duha, radovao si se Njegovim darovima i Njegovim objavama, tražio si Njegovo krštenje ili pomazanje, govorio si o Njegovoj punini i vapio za Njegovim rodovima, ali nikad u svom životu nisi priznao Njega samog.
Da li si učtiv? Da li bi činio tako nešto sa gostom? Čudiš se, što je Duh ožalošćen i uvređen? Celo vreme nisi mario za Njega i omalovažavao si Ga. Ni jednom se nisi okrenuo od radosti svojih doživljaja, da se na Njega ugledaš. Činjenica je, da si bio tako zauzet Njegovim darovima da si zaboravio na Darodavca. Božji Duh je tih i taktičan, nikad ti se nije nametao, već je čekao; ali doći će trenutak, kad nećeš biti toliko zauzet sa svojim pokušajima i moći ćeš da posvetiš i Njemu malo vremena.
Znam, šta hoćeš da kažeš i šta govore hiljade ljudi na svetu. Hoćeš da kažeš, da si mesecima i godinama želeo i tražio "krštenje Svetim Duhom". Jadna, prevarena dušo! Ko ti je to rekao da tražiš? Odgovorićeš: "Pa sam Gospod Isus je učio: "Bićete kršteni Svetim Duhom". To su Njegove vlastite reči." Dobro. A da li ti je on ikad rekao "tražite" to krštenje? Vreme Duha je započelo na Dan Duhova i samo pre Njegovog dolaska nisu mogli raditi drugačije.
Zato, ljubljeni, Duh je došao. Da li ste čuli? ON je došao. On sam, treća osoba Trojstva, došao je, stvarno, na Dan Duhova i sada, slava Bogu, već je ovde! Da, On je u svojoj Crkvi i mi smo Njegovi hramovi. Sada nema više čekanja na Dan Duhova. Kako je to moguće? On je došao. Da, Gospod Isus je rekao: "Bićete kršteni Svetim Duhom." Gospod Isus je jednostavno označio ovu činjenicu. Nigde nije zapovedio da vernici traže takvo iskustvo.
Žurba za duhovnim doživljajima često donosi svađe, razdor, i podele. To Duh ne čini. On spaja. Razlog, zašto je telo Hristovo tako razrovano je u tome, što udovi teže za nečim, umesto da poslušaju Njega samog. Gde je Sveti Duh cenjen, uzvisivan, i gde Ga se sluša, tamo nije moguć rascep. Svakako, Njegovim objavama uzvisivati sebe ne vodi na dobro.
"Primićete silu", govorio je Gospod Isus. Sigurno ne govori, da tu moć moramo tražiti nego samo najavljuje činjenicu. Učenicima je rekao da čekaju dok ne dođe Duh. To je slično kao sa krštenjem. U Delima zatim kaže: "Primite moć Svetog Duha". Tako je ta moć sam Sveti Duh.
Samo da još upozorim, da posle Dana Duhova nema čekanja, osim molitava za hrabrost u slobodnom svedočenju i za znakove i čuda, kao posledice propovedanja Reči. Mi nismo posude. Mi nemamo moć. Naša moć je On. Da, On sam je ta moć.
Vidiš, On želi da te vodi. Zna, da stalno skrećeš s puta i ostavljaš Božju volju. Stalno padaš i grešiš. Tvoje planove i programe menja svaki novi vetar. On želi da te učvrsti, učini postojanim, i pokaže ti put. On želi da te učiniti hrišćaninom koji donosi rodove. Radio si teško, trudio si se verno i odano. Celu noć si radio a ništa nisi postigao. Kako si samo molio! A sad si prevaren. Rezultati ne odgovaraju tvojim očekivanjima!
Dozvoli mi direktno pitanje: Šta je sa Svetim Duhom? Dok mu ne daš mesto koje mu pripada, dok ne ceniš Njegovu službu, dok mu se potpuno ne predaš, da uradi ono zbog čega je i došao, nećeš postići cilj svojih napora.
Šta treba da uradiš? Pre svega priznaj svoju grešku, žalost, koju si mu naneo, svoj nedostatak poslušnosti i moli pokorno za oproštaj. Zatim jednostavno, verom, tako kako si tražio Gospoda Isusa, da bude tvojim Spasiteljem, tako sada traži Svetog Duha, da preuzme u potpunosti vođenje tvog života. Govori sa Njim kao sa osobom. Priznaj ga kao takvog. Ohrabri se da mu veruješ, osloni se na Njega. Sve će izmeniti. Sve će se napuniti svežinom. Tvoj život neće više ostati onaj isti.
"Kad On dođe" - a šta onda? Kad dođe, dokazivaće svetu zabludu s obzirom na greh. Drugim rečima: Njegov dolazak k tebi će uveravati druge. "... i narodi će poznati da sam ja Gospod, govori Gospod Gospod, kad se posvetim u vama pred njima." (Jezek. 36,23).
Kakva je to odgovornost! Znati da je Božje delo na drugima zavisno od Njegovog dela u nama! Tako to uvek biva. Crkva, koja gori duhovnom moći je ta crkva, koja privlači grešnike. Upali vatru, a ljudi će doći da se greju. Niko se neće grejati u hladnjači. Kad nema probuđenja grešnika, jedini razlog je to, da se vatra ugasila. Gospod Bog upotrebljava Duhom napunjene vernike, da dođe do drugih. Sveti Duh se spustio na učenike a taj isti dan je bilo zadobijeno oko 3000 duša. Ah, kakav je to rad, "kad On dođe"!
Dalje: "Kad On dođe... On će mene proslaviti... Taj Tešitelj će svedočiti o meni" (Jovan 16,14-26). "Neće govoriti sam od sebe". Njegovo poslanje je da proslavi Hrista. Ne da hvali darove, koje deli, nego da uzvisuje Gospoda Isusa. On sjedinjuje sve u Isusu Hristu. Mnogima se to ne sviđa. Radije bi govorili samo o Njegovim objavama, blagoslovima i doživljajima, koje su iskusili, o darovima, koje deli. Iz ovog se rađaju trzavice, sporovi, podele, ljubomore. Govorenje samo o doživljajima vodi ka ponosu, zavisti, omalovažavanju i razdoru. Govoriti o Njemu znači jedinstvo. Oni koji primaju Duha, ne govore o Njegovim darovima nego proslavljaju Gospoda, kog proslavlja sam Duh. To znači: Sve u Isusu i Isus u svemu.
