• ¤
• DESK
• MAGAZIN
• BIBLIJA
• U HRISTU
• INTERAKTIVNO
• RAZONODA
• ST plus

Sada dolazimo do novog praznika koji stoji u povezanosti sa velikim "danom pomirenja" (očišćenja).

Veoma je lepa i važna okolnost, koju često ne opažaju ni verni čitatelji Svetog pisma, da se u uskoj povezanosti sa velikim "danom pomirenja" u Izraelu slavila i divna Oprosna godina ili godina jeke. Ona se ponavljala svake pedesete godine. O njoj čitamo:

"I nabroj sedam sedmina(1) godina, sedam puta po sedam godina, tako da ti sedam sedmina godina bude četrdeset i devet godina. Tada zapovedi neka zatrubi truba deseti dan sedmog meseca, na dan očišćenja neka trubi truba po svoj zemlji vašoj. I posvetite godinu pedesetu, i proglasite slobodu u zemlji svima koji žive u njoj; to neka vam je oprosna godina, i tada se vratite svaki na svoju baštinu, i svaki u rod svoj vratite se." (3. Mojsijeva 25:8-10)

"I ako osiromaši brat tvoj kod tebe tako da ti se proda, nemoj ga držati kao roba; kao najamnik i kao došljak neka bude kod tebe; do oprosne godine neka služi kod tebe.  A onda neka ide od tebe sa sinovima svojim, neka se vrati u rod svoj, i na baštinu otaca svojih neka se vrati." (3. Mojsijeva 25:39-41)

Kako je Bog milostiv i saosećajan i kako su blagoslovljeni Njegovi saveti. Možemo si zamisliti jednu siromašnu Jevrejsku porodicu u ono vreme, kratko vreme pre "oprosne godine". Već godinama se u njihov dom uvuklo siromaštvo, a hranitelja više nije bilo. Nedostajao je muškarac u kući, možda otac ili sin. Zbog siromaštva, bolesti ili loše žetve morao je predati svoj život u zalog i raditi kao sluga. Koliko li su njegovi žalili za njim?!

Ali, približavala se "oprosna godina". Veliki "dan pomirenja" stajao je pred vratima, koji je bio slavljen sedam puta po sedam. I na temelju tog savršenog primera koji nas podseća na veliku žrtvu koja je bila kasnije prinešena na Golgoti, mogla se očekivati "oprosna godina". Ona nas podseća na "godinu milosti Gospodnje", u kojoj i mi još uvek živimo.

Nakon što je 49 puta bila unesena krv žrtve za grehe pred Gospoda u Svetinju nad Svetinjama, i svi gresi bili preneseni na drugog jarca i zatim bili za uvek odnešeni, tada je prvosveštenik na stepenicama pred hramom u Jeruzalemu uzeo srebrnu trubu i prineo bi je usnama. Objavio bi dugo očekivano vreme milosti i mira. Jeka i radosna svirka trube širila se od mesta do mesta kroz celu zemlju.

Tada su se otvorila vrata i vratnice, a na njima su se pojavili radosni siromasi i oslobođene sluge, koje su se trebale vratiti na svoje imanje, napuštena domaća ognjišta i u svoje domove i dvorišta, te ka svojoj ljubljenoj rodbini.

Iako je to bilo divno uređenje u Izraelu koje je uveo milostivi Bog, a koje će jednom doći do punog izražaja, kada pokrivalo nevere spadne s njihovih očiju, i kada oni prihvate veliki dan pomirenja na Golgoti. Za nas to tek dobiva svoju važnost, kada mi shvatimo, da je to primer velikog oslobođenja, koje je Isus Hrist izvršio za jadne i vezane grešnike u ovom vremenu i za sve narode. Za Izrael kao naciju će to oslobođenje nastupiti tek nakon njihovog obraćenja. U Reči Božjoj se obećava dolazak 1000 godišnjeg mirovnog carstva i tada će za starozavetni Božji narod nastupiti velika godina milosti i jeke sa svojim bogatim blagoslovima, silom i slavom.

Kako nam je to divno opisano posredstvom Božjeg Duha kroz proroke, koji su govorili o tom blagoslovljenom vremenu! O tome možete čitati u: Isaija 11:5-10; Isaija 11:12; Isaija 11:35 i Isaija 11:60 pa do kraja; u Jezekilj 47; Zaharije 8:12; Zaharije 14:8-11; Amos 9:13-15; Joil 2:21-32; Joil 3:8-21; Mihej 4 i na drugim mestima!

Ali za sve ljude bez razlike, već je započela velika "oprosna godina", na temelju pomirenja koje se zbilo na Golgoti. Od kako je Isus Hrist jedini i veliki "posrednik Boga i ljudi" prolio svoju krv na Golgoti i u svojoj snazi ušao za nas u Svetinju nad Svetinjama na visini, nakon što je savršeno izvršio izbavljenje, na zemlji je započela Božja godina oproštenja i jeke. "Evo sad je vreme najbolje, evo sad je dan spasenja"! (2. Korinćanima 6:2). Srebrne trube Evanđelja, dobre vesti o spasenju i miru kroz Isusa, odjekuju po celoj zemaljskoj kugli i celom svetu. Ta se poruka propoveda i donosi oslobođenje iz zarobljeništva Sotone i oslobađa od sile greha, govori o miru sa Bogom, o spasenju i večnom životu. Bog besplatno nudi večna dobra i blaženstva, pa čak i svoju večnu slavu želi deliti s onima, koji se pouzdaju u spasavajuću smrt Isusa Hrista, Njegova Sina. Svima koji se pred Njim klanjaju i veruju u milostivu Božju poruku nudi večno spasenje.

Da, divno je vreme milosti u kojem mi živimo. To je u izvesnom smislu "godina milosti Gospodnje", o kojoj je prorokovao prorok Isaija u 61. poglavlju, nakon što je nešto ranije u 53. poglavlju jasno i dirljivo opisao muke i smrtnu žrtvu Spasitelja, o čemu smo slušali još u našim mladim danima. I ta "godina milosti Gospodinove" je opet kao ona Božja "oprosna godina" koja je nastupala odmah iza velikog "dana pomirenja", kao što smo već mogli videti.

Prorok Isaija je u 61. poglavlju kroz Duha Svetoga prorokovao za Gospoda Isusa Hrista i napisao skupocene reči: "Duh je Gospodina Boga na meni, jer me Gospodin pomaza da javljam dobre glase krotkima, posla me da zavijem ranjene u srcu, da oglasim zarobljenima slobodu i sužnjima da će im se otvoriti tamnica. Da oglasim godinu milosti Gospodinove i dan osvete Boga naŠega, da utešim sve žalosne" (Isaija 61:1-2). To je u prvenstveno bila poruka o carstvu.

Ove divne reči proroka čitao je Isus Hrist u sinagogi u Nazaretu i iznenada je pred mnoštvom prekinuo.(2) (Vidi Luka 4:18-19 i Isaija 61:1-3). Ovde je Gospod zatvorio svitak i nadodao: "Danas se izvrši ovo pismo u vašim ušima". On, istinski Gospodnji sluga i izvršitelj svih Njegovih namisli, došao je kao poslanik na ovu zemlju, kako bi oslobodio dužnike i izbavio ljudski rod iz okova greha. Ali ako je On to želeo ispuniti, morao je žrtvovati Svoj vlastiti život. On Pravednik umro je za nepravedne, ali On je bio spreman to uraditi. Da, On je došao "da služi i da dušu Svoju u otkup za mnoge". Dok je On u Nazaretu čitao one proročke reči, već je u Duhu video ispunjeno delo, koje je trebao izvršiti na krstu.

Nakon što je Gospod slave kasnije umro za grešnike i od Boga bio uskrsnut iz mrtvih i proslavljen na nebesima, Apostol je zapisao kroz Svetoga Duha: "Evo sad je vreme najbolje, evo sad je dan spasenja!" (2. Korinćanima 6:2). I to vreme prihvaćanja, ta "godina milosti Gospodnje" traje sve do sada. U celom svetu treba objaviti "oprosnu godinu", veliko spasenje, izbavljenje i oslobođenje kroz Isusa Hrista. Tako je On sam naredio nakon svog uskrsnuća: "Idite u sav svet i propovedajte Evanđelje svima stvorenjima!" (Marko 16:5).

Već gotovo 2000 godina se čuje jeka veselog trubnog glasa širom celoga sveta među gotovo svim narodima na zemlji, a naročito glasno odjekuje u našim danima. "Po svoj zemlji otide njihov glas, i do granica celoga sveta njihove reči" (Rimljanima 10:18). Već su milioni ljudi čuli glas srebrnih truba, t.j. poruku milosti o velikom Božjem slobodnom i večnom izbavljenju kroz Hrista. Na hiljade ljudi gladnih i žednih spasenja, prihvatili su tu poruku živom verom i napustili tamu i robovanje gresima i ušli u veliku slobodu Božje dece. Oni su odbacili jaram greha kojega im je natovario Sotona. Napustili su svoje tamnice i sada uživaju u svetlu, hode u sretnoj slobodi za koju ih je Hrist oslobodio.

O milosti koja nas je izbavila,
Krvlju Hristovom grehe nam očistila,
O daj da bi svuda svedočili,
Oproštenje i mir navestili.

Večno spasenje trebaš i ti,
Odmah sada prihvatiti!

Dragi čitatelju, stvarno je sada divno vreme milosti! Šteta što se u ovo vreme milosti mnogi ne žele obratiti Gospodu! Da li si možete zamisliti da neki siromašni Izraelac koji je bio prodan u ropstvo, kada je nastupila "oprosna godina" i kada je odjeknula trubna jeka, da bi on radije ostao u zarobljeništvu i odbacio dragoceno oslobođenje i povratak u rodni kraj? Da li bi on dao prednost teškom ropskom poslu u udaljenom kraju, nego li prihvatio radosnu slobodu i vratio se na svoje imanje, u krug svoje obitelji? A ipak vidimo oko nas na hiljade ljudi koji na svoju nesreću čine daleko veću glupost. Oni slušaju radosnu poruku - Evanđelje, da je Bog tako ljubio svet "... da je i Sina Svojega jedinorodnoga dao, da ni jedan koji veruje ne pogine, nego da ima život večni" (Jovan 3:16). Ali oni i na dalje koračaju širokim putem greha i smrti, i ne brinu se za svoje večno spasenje, jer njihovo srce je ispunjeno neverom i gorčinom. O, kada bi barem znali šta je korisno za njihov mir, onda bi slušali na opomene koje je zapisao pisac poslanice Jevrejima. Tamo vidimo divno Božje ispunjenje žrtve na veliki "dan pomirenja". Zbog toga nas poziva svečanom ozbiljnošću: "Kako ćemo pobeći ne marivši za toliko spasenje? " (Jevrejima 2:3)! Na to ozbiljno pitanje se ne može dati olaki odgovor, i tko odbije tu ponudu, za njega će preostati jedino Božji sud.

Kao što možemo videti po znacima vremena, te kao što nam govori Božja Reč i Duh, neće se više dugo propovedati Božja radosna vest. Sunce milosti je u sutonu i približava se noć i teška vremena Antihrista. U to vreme će Bog svima onima koji nisu hteli verovati, pa čak i mnogim nominalnim hrišćanima poslati snažne zablude, te će verovati lažima (Vidi 2. Solunjanima 2:7-12). Ali Gospod će svoj hram koji je sagrađen od živoga kamenja, Svoju Crkvu ili zajednicu, koja je Njegova nevesta i punina, unapred podići k sebi, a Svoj zemaljski narod će povratiti u zemlju otaca, i iz Njegova naroda će izbaviti "ostatak". Tamo na Sionu, na brdu Moriji u Jeruzalemu, opet će stajati Božji hram i presto cara Davida. Ali o tome ćemo govoriti nešto kasnije prilikom razmatranja "praznika senica". Samo još jednom želimo naglasiti da će tek tada za Izraelsku naciju započeti velika "oprosna godina", na temelju obraćenja ka Hristu, Izbavitelju, koji je i za njih na krstu Golgote ispunio i izvršio sve za veliki "dan pomirenja".

Kao što su nekada u vreme Starog zaveta na veliki "dan pomirenja", tri stvari bile međusobno povezane: Pomirenje, mučenje duše i mir (3. Mojsijeva 23:26-32), tako će biti i kod Izraela. Tada će se povezati mučenje duše (tuga u duši) i vera u razapetog Pomiritelja (Vidi Zaharije 12:10) i 1000 godišnji "Sabat mira" će započeti.

Te iste tri stvari: Pomirenje, mučenje duše (pokajanje i tuga duše) uz nadolazeći mir u savesti i srcu Bog je i za nas sve Bog namenio. I mnogi iskreni hrišćani to znaju iz iskustva! U svome miru srca i savesti oni služe Bogu i slave Njega svoga Izbavitelja.

Slava, čast, hvala i dika,
neka je Tebi Bože u Svetinji nad Svetinjama,
za Tvoju ljubav veliku.
Ti si nam se smilovao,
Iz greha si nas izbavio!
U smrti duhovnoj bili smo mi,
al ukazao si nam izvor milosti!
Tvoja ljubav nadmašuje sve,
i Ti si naše veliko nadanje!

Smrt grešnika nije Ti mila,
i volja Tvoja to nije nikad bila.
Ti želiš da se obrati on,
i život nađe u Sinu Tvom!
U ljubljenom Sinu si nas izabrao,
i pred lice svoje Ti si nas stavio,
O, ava Oče, velike li sreće,
kad se jadni grešnik Tebi okreće!

Uskoro ćemo pred Tvojim prestolom,
stajati pod Tvojim okriljem.
Pevaćemo divne pesme hvale,
i nositi divne vence slave!
Nebeskom Ocu i Njegovu Sinu,
dizaće se pesme u visinu.
Pesme će oriti iz sveg glasa,
da proslave Oca i našeg milog Spasa,
proslavi i ti Jagnje iz sveg glasa!