6. Praznik truba
Nakon "praznika prvih hlebova" ili Duhova, dolazi duže bez i jednog praznika. Tek u sedmom mesecu Jevrejskog religioznog kalendara održavao se peti Gospodnji praznik - "praznik truba". O njemu čitamo:
"Još reče Gospodin Mojsiju govoreći: Kaži sinovima Izraelovim, i reci: prvi dan sedmoga meseca neka vam je odmor, spomen trubni, sabor sveti. Ni jednoga posla ropskoga nemojte raditi, nego prinesite žrtvu ognjenu Gospodu." (3. Mojsijeva 23:23-25)
Veoma je upadljiva činjenica, da je "praznik truba" održavan nakon duže vremena bez ikakvog praznika. Tome se treba nadodati, da je ta stanka bila neodređene dužine. Ponekada je bila kraća a ponekada i duža.(1) Bez sumnje, Bog nam je u tom bez prazničkom vremenu od neodređene dužine, koje je nastupilo nakon praznika Duhova pružio sliku našeg sadašnjeg vremena. Izraelski narod je bio stavljen na stranu, a Bog je započeo žetvu među nacijama. Pri tome je dao da se širi Evanđelje milosti po celom svetu, te osnovao Crkvu (skupštinu, zajednicu), koja je nebeska nevesta Njegovog Sina. Kako će dugo trajati to vreme milosti, mi ne možemo znati. Kao što smo videli, to vreme je neodređene dužine. To je veoma važno.
Crkva već duže vreme očekuje povratak svog Gospoda. Već su prvi hrišćani išli u susret Njemu, a danas se ponovno čuje poziv koji dolazi delovanjem Božjeg Duha i glasi: "Zaručnik dolazi!"(2) Verni hrišćani u svim zemljama i narodima radosno i ushićeno očekuju svog Gospoda i Spasitelja. On je navestio: "Da, dolazim brzo". Vernici odgovaraju s pozivom: "Amin. Dođi, Gospodine Isuse!" Naravno, oni ne znaju ni dan ni čas svog uzdignuća sa zemlje. Nije im poznato kada će pri ponovnom dolasku Gospodnjem biti podignuti u nebo, ali oni znaju da će On doći i sačuvati ih "... od časa iskušenja, koji će doći na sav vasioni svet".
To vreme je veoma blizu, pošto već i među Jevrejima postoji jedna grupa vernog ostatka Izraela, koja živi u živoj nadi. Oni se neće posramiti jer oni očekuju svog Cara i Mesiju. Isus Hrist, jedinorođeni Sin Božji je oboje: On je ženik prave Crkve (svih vernih i preporođenih hrišćana), kao i Jevrejski Car i Mesija. Bog nije odbacio svoj Izraelski narod, iako ga je ostavio po strani nekoliko vekova. On će nakon dužeg vremena za koje Izrael neće slaviti praznike, opet sakupiti svoj narod i pozvati ih kao sa trubom. "On će poslati svoje anđele s velikim glasom trube, i oni će sabrati Njegove izabranike od četiri vetra, od jednoga kraja neba do drugoga" (Matej 24:31). Ovde nalazimo duhovno ispunjenje o kojem govori "praznik truba". On će uhvatiti za ruku Izrael, stari Božji zavetni narod, i nakon teških vremena trpljenja opet će ih dovesti u zemlju otaca i tamo blagosloviti. Tada će Izrael doživeti novi početak. Došlo je do Novog zaveta nakon dugog vremena odbačenosti i sramote.
Želimo navesti samo jedno ili dva obećanja koja su navestili proroci, a koja govore o ponovnom sakupljanju Izraela. "...i Jeruzalem će gaziti neznabošci dok se ne izvrše vremena neznabožaca".(3) "... jer slepoća pade na jedan deo Izraela, dok ne uđu neznabošci(4) u punom broju". Tada će za Izrael započeti novo razdoblje. Anđeo će ih sa trubnim glasom pozivati u njihovu zemlju. To je već nagovestio i prorok Isaija:
"Podignut će zastavu narodima i prognane Izraelove i rasejane Judine sabrat će s četiri kraja zemaljska." (Isaija 11:12)
"U to će vreme Gospod ovijati od obale reke do potoka misirskog, a vi, sinovi Izrailjevi, sabraćete se jedan po jedan. I tada će se zatrubiti u veliku trubu, i koji se behu izgubili u zemlji asirskoj i koji behu zagnani u zemlju misirsku, doći će i klanjaće se Gospodu na svetoj gori u Jerusalimu." (Isaija 27:12-13)
Još u pustinji je Gospod naredio Mojsiju i rekao mu:
"Načini sebi dve trube od srebra, kovane da budu; njima ćeš sazivati zbor i zapovedati da polazi vojska." (4. Mojsijeva 10:2)
"Tako i u dan veselja svojega i na praznike svoje i početke meseca svojih trubite u trube prinoseći žrtve svoje paljenice i žrtve svoje zahvalne, i bit će vam spomen pred Bogom vašim. Ja sam Gospodin Bog vaš." (4. Mojsijeva 10:10)
Trubni zvuk znači govori o radosti koju ima Bog pri sakupljanju Svoga naroda i koju će On iznova pokloniti Svome narodu. Ujedno nas srebrne trube, u koje je trebalo duvati, podsećaju i na sakupljanje Izraelskog naroda natrag k Bogu "... po otkupu, koji je u Hristu Isusu". Prilikom prebrojavanja ili regrutovanja Izraelskog ljudstva, svaki pojedinac je bio otkupljivan srebrom (Vidi 2. Mojsijeva 30:11-16; 2. Mojsijeva 38:25). Ali kao što se mi ne otkupljujemo srebrom ili zlatom, tako će se i Izrael jednom iskupiti samo Hristovom krvlju. "Znajući da niste otkupljeni raspadljivim srebrom ili zlatom iz svojega grešnoga življenja, koje vam je predano od otaca, nego skupocenom krvlju Hrista kao nedužna i neokaljana jagnjeta" (1. Petrova 1:18-19). Sam Gospod je rekao: "Jer je ovo krv moja novoga Zaveta koja će se proliti za mnoge radi oproštenja greha" (Matej 26:28).(5)
I Izraelski narod će nakon teških Božjih osuda doći do pokajanja i obraćenja i potražiti svoje utočište u toj krvi, i tako će i oni biti ponovno dovedeni Bogu. Sakupljanje sada rasutog i dugo odvojenog Izraelskog naroda koji nije imao svog stalnog boravišta, započeti će kroz "trubnu jeku", kroz brzi, radosni i milostivi poziv i putem Gospodnjeg delovanja. On će započeti kao što smo već videli, sasvim novo razdoblje u istoriji Svog naroda, koji je dugo boravio u tami.(6) Ovde ne govorimo o uzdignuću Crkve, o čemu smo već ranije govorili. I tamo smo slušali o trubi, ali tamo se radilo o Božjoj trubi a ne o anđeoskoj (Vidi 1. Solunjanima 4:16). To sakupljanje Crkve ili zajednice Hristove obavlja se u nebeskom Kanaanu i nema veze sa sakupljanjem Izraelskog naroda ovde na zemlji. Ono će već biti obavljeno, pre nego li se sav Izrael okupi.
Znači, prvo će biti sabrani verni Hrišćani u nebo, kroz jeku "Božje trube" ka nebeskom "Ženiku", a tada će doći do sakupljanja Izraelskog naroda anđeoskim trubnim glasom u Kanaansku zemlju k njihovom Caru na zemlji (Vidi Matej 24:31; Matej 25:34). U Hristu se nalazi oboje, On je Ženik Crkve i Izraelski Car.
Neka se slavi ime Gospodnje,
jer On nam dade Reč Svoju.
Opet će Avramovo potomstvo,
pred Njim živeti.
Njegova Reč je živa istina,
i ona se još uvek ispunjava.
Iako je Njegov narod sakriven u grobu,
On će ga svakako uskrsnuti,
kao i Sina Svog, On će ga podignuti!
Možda još u smrznutoj zemlji,
leži seme pod snegom,
ali uskoro će proleće doći,
i seme će iz zemlje iznići.
Cveće će procvetati,
i zemlja se ulepšati.
Potoci će nabujati, a grobovi otvoriti,
lutajuće ovce u stado će se sabrati.
Tada ćeš pozvati rod Jakovljev,
i utešiti narod Izraelov!
Oni će liti suze pokore i sreće,
i žalosti tada više biti neće!
Oni će tada upoznati čoveka boli,
kojeg su odbacili, a koji njih voli.
Potražiće tada poput cara Davida,
Gospoda Isusa, da On njima vlada!
Dođi Gospode Isuse, nevesta te zove,
i Duh joj pomaže da Te prizove.
Povedi Svojoj kući hram koji si sagradio,
iz kamenja živog Ti si ga načinio.
Nastupiće tada vreme blagoslova,
na Sionu će se tada orit' pesma nova.
Zasjaće se On u slavi Svojoj,
Gospod Isus će doći u slavi velikoj!
^1 14. dan prvog meseca (Abiba, tj. Aviva kasnije prihvaćeno ime je Nisan) bio je dan na koji se klalo pashalno jagnje, to jest, kao što smo videli, to je bila početna tačka za proračun nastupajućih praznika, pa i praznika Duhova. Od njega je započelo brojanje dana. Ako bi na primer dan Pashe (to je 14. dan prvog meseca) pao u petak, onda je već idući dan bio Sabat, a budući dan je već bio dan na koji su se prinosili prvi otkosi. Pedeset dana kasnije je sledio praznik nedelja (ili Duhovi). Oni su u tom slučaju bili ranije. Ali pošto je praznik trubna bio nezavisan od praznika Pashe, i padao uvek na prvi dan sedmog meseca, zbog toga je razmak između ta dva praznika bio veći, nego da je na pr. Praznik prvih otkosa bio tek 22. dana meseca Abiba. To se dešavalo, ako bi praznik Pashe (14. dan meseca Abiba) slučajno pao na subotu. Tada bi nadolazeći Sabat bio na 21. dan meseca Abiba, a tek dan kasnije, znači 22. Abiba je mogao biti prinesen prinos Prvih snopova. Tada bi Duhovi (Praznik nedelja) bio toliko kasnije, pa je razmak do Praznika trubna bio utoliko kraći.
^2 Matej 25:6; Pod deset devica se podrazumeva celokupno hrišćanstvo. Mnogi ljudi se samo nazivaju hrišćanima, ali nisu doživeli obraćenje i novo rođenje, pa prema tome nisu primili ni Svetoga Duha. Njihove lampe nemaju ulja i zbog toga se gase. Preporođene osobe se ubrajaju u mudre device, jer one imaju ulja u svojim lampama (usporedi i Matej 9:15 i 22:1-14). Jevreji su trebali biti zemaljskom nevestom za Gospoda, ali nisu bili u onakvom stanju koje bi odgovaralo njihovom položaju (Pesma 5:2-8).
^3 "...dok se ne izvrše vremena neznabožaca" (Luka 21:24). Ta vremena započinju odlaskom Božjeg naroda u Vavilonsko ropstvo. Kroz njih je Bog sprovodio svoju vladavinu u svetu. Tada započinje razdoblje četiri svetska carstva: 1. Asirsko-Vavilonsko, 2. Medo-Perzijsko, 3. Makedonsko, 4. Rimsko. Nabuhodonozor iz Vavilona je bio "glava ...od čistog zlata". U knjizi proroka Danila nam se prikazuju ta carstva kao prvo u obliku velikog lika (Danilo 2:31-34), a zatim u pogledu četiri divlje zveri (Danilo 7:1-28). Kada se opet uspostavi četvrto svetsko carstvo, to jest Rimsko, o kojem čitamo u Otkrivenju 13:1-10 i 17:8 i dalje, onda će Hrist (Mesija i Car Izraelov) ponovno doći i onda u sili uspostaviti Svoje carstvo: Danilo 2:34-35 i Danilo 7:19-27. Tada su prošla "vremena neznabožaca" i tada će nastupiti: "...carstvo sveta našeg Gospoda i njegova Hrista, i carevaće u veke vekova" (Otkrivenje 11:15; Otkrivenje 12:10; Otkrivenje 19:6 do 20:6).
^4 To znači da je Bog unapred odredio broj spašenih iz neznabožaca. Kao što smo već ranije videli, oni tvore Hristovu Crkvu i oni će biti uzneseni na nebo, kad za to nastupi određeni čas. Ovde je interesantna reč (Rimljanima 11:25) "dok", "... dok ne uđu neznabošci u punom broju". Ta ista reč "dok" koja je tako važna za Izraelsku nadu, spominje se još dva puta: jednom u gore navedenom tekstu u Luki 21:24: "Jeruzalem će biti gažen od neznabožaca (nejevreja), dok ne prođu vremena neznabožaca", a osim toga i u Mateju 23:39: "Odsada me nećete više videti, dok ne uskliknete: Blagoslovljen, koji dolazi u Gospodnje ime!" Usporedi u vezi toga i Luka 19:37-38 (primer) i Osija 3:4-5; Zaharija 9:9 i dalje; 14:4, 16; Isaija 9:6-7; 52:7; Isaija 62:10 i dalje; Isaija 65:17; Psalam 24:7 i dalje; Psalam 118:26 između ostalih navoda.
^5 Gospod nije sa Crkvom ili nevestom Jagnjetovom, već sa Izraelom, zemaljskom nevestom uspostavio "Novi savez" (Vidi Jeremija 31:31 i dalje). Crkva ima udela u tome, od kako je kroz Hristovu krv stvoren temelj Novog saveza. Ona ima učešća u svim blagoslovima Novog saveza (Vidi Efescima 1:3).
^6 Na tu budućnost Izraela upućuje nas i činjenica, da u Izraelu, kada novo svetlo počne obasjavati tamne noći, trebalo je trubiti u trube (Vidi 4. Mojsijeva 10:10; Psalam 81:3). Da, i nad Izraelom će iznova zasvetliti i uzdići se svetlo Gospodnje. Slikovito rečeno: "I svetlost će mesečna biti kao svjetlost sunčana..." (Isaija 30:26), sam će Gospod biti Izraelovo sunce i mesec (Vidi Isaija 60:19-20; Malahija 4:2).
