9. Da idemo i javimo drugima

Oswald J. Smith

Spušta se veče. I zadnja treperava zraka sunca na smiraju izgubila se tamo iza horizonta. Zagušljivu žegu dana zamenio je prohladni dah predvečerja. Nestale su duge tamne sene gradskih zidina. Sve je uvijeno u sumrak.

S vremena na vreme čuje se iza zidina slabašan i žalostan plač. Sigurno neko dete plače od gladi - jer Samarija leži opkoljena. Sirci su opustošili zemlju i opkolili grad. Dani prolaze jedan za drugim, hrane je ponestalo, a pomoć ne izgleda ništa bliže nego u početku opsade.

Te večeri moglo se primetiti kako četiri gubavca sede na zemlji pred spoljnim odbrambenim zidom. Tako su slabi da se jedva miču. Pojeli su i zadnju mrvu hrane. Kraj im se približava, jer kad sutra jutro zarudi, sigurno će im doneti smrt. Šta da čine? Ništa im ne koristi da uđu u grad, jer se hrana više ne može dobiti. Ako ostanu tu, smrt je neizbežna! Smrt ako se maknu, smrt ako ostanu! Šta da se radi? Zar nema nekog rešenja? Svakako, predaće se Sircima. Istini za volju, ovi ih mogu ubit. A možda i neće. Veoma je mala verovatnoća da će ostati živi, ali život je i gubavcima drag, te odlučiše da pokušaju sreću.

Vukući se umorno preko brisanog prostora, dok je padao mrak, nekako stigoše do spoljne linije sirijskog tabora. Sve je mirno i tiho. Ne čuje se ni jedan korak. Šta li ovo znači? Oprezno krenu od šatora do šatora. Nigde ni žive duše. Sirci su pobegli! Da, pobegli i sve ostavili iza sebe. Evo obilja hrane. Spašeni su!

Baciše se na zalihe kao gladni vukovi i najpre se nasitiše. Kad se, dakle, najedoše, kao što to samo izgladneli znaju, probudi im se odjednom savest pri pomisli na sve one hiljade što umiru od gladi unutar gradskih zidina, a evo hrane nadohvat ruke.

"Tada rekoše među sobom: ne radimo dobro; ovo je dan dan dobrih glasova, a mi ćutimo. Ako uščekamo do zore, stignuće nas bezakonje. Zato sada hajde da idemo i javimo domu carevu" (2. Car. 7:9). I sa srcima punim zahvalnosti za dobrotu koju su doživeli odlučili su da i drugima jave. Tako su i učinili i grad je bio spašen. Odatle i naša tema: "Da idemo i javimo drugima."

1. Zato što mi imamo

Ova četiri gubavca našla su se u stanju kad su sve imali što su želeli. Umirali su od gladi, a došli su do hrane. Bili su očajni, bez nade, a ispunili su se novim željama i ciljevima. Bili su jadni i obeshrabreni, a sada su sretni i veseli. Pa, zar je bilo čudo da su uzviknuli: "... ne radimo dobro; ovo je dan dan dobrih glasova, a mi ćutimo."

Ali, braćo, šta imaju oni u upoređenju s onim što mi imamo u Isusu Hristu? Njihovo spasenje bilo je tek telesno i privremeno spasenje. Naše je duhovno i večno. Oni su se oslobodili od muka gladi. A mi smo oslobođeni od sile greha. Stani i malo se zamisli; oprošteno nam je, naša su srca očišćena krvlju Isusa Hrista, prisutnost je Božja uvek s nama, radost, mir, uteha, nada u večni život posle groba, ponovo sjedinjenje s onima koje smo ljubili i privremeno izgubili, nebo sa svom svojom slavom, a pre svega - sam Isus Hrist, naš utešitelj u žalosti, naš vodič u tami i naša snaga i naša nada u smrti! Dakle, imamo nešto vredno da damo i drugima! Hoćemo li biti sebični? Hoćemo li sve zadržati samo za sebe? Ili ćemo se poneti kao i ovi gubavci? Hoćemo li ići i JAVITI DRUGIMA?

2. Zato što to drugima treba

Iza odbrambenih zidova Samarije bilo je na hiljade muškaraca i žena koji su umirali od gladi. Stanje je bilo tako grozno, nevolja tako teška da su majke kuvale vlastitu decu samo da bi još malo duže živele. Možemo li zamisliti veću nevolju? Hrana je bila dragocena poput zlata, i upravo im je ona trebala. A gubavci, znajući za to, odlučili su da im jave.

Prijatelji, na sve strane ima ljudi koji ginu za Hlebom Života, a mi smo u stanju da utažimo njihovu glad. Možda čovek koji svakodnevno radi pored nas ne poznaje Isusa Hrista, a mi mu nikad ništa nismo o njemu rekli. Uzmi, na primer, prijatelje, s kojima se družimo. Mi smo već čuli DOBRE VESTI i Isus je već postao naš Spasitelj. A šta je s njima? Jesmo li im ikada rekli šta Isus znači za nas? Da li smo ikada pokušali da im u potrebi izađemo u susret?

Daleko tamo preko mora postoje milioni dragocenih duša za koje je Hrist umro. A ipak još nikad nisu čule za Njegovo ime. Zar nećemo otići i javiti im? Poslednja velika zapovest Onoga koga ljubimo bila je:

"Idite!" Pa ipak, prohujalo je devadeset vekova, a svet još nije evangeliziran.

3. Zato što je opasno ako izneverimo

Mislim na opasnost za nas same. Slušaj opomenu iz našeg teksta: "Ako čekamo do zore, stićiće nas bezakonje." O, da! Oni se nisu usudili odugovlačiti. Nisu se usudili zadržavati DOBRE VESTI. Inače bi ih sigurno zadesila neka kazna. Ne oklevajući više pošli su da jave i ostalima.

Jevanđelje je stiglo do nas i mi smo spašeni preko izmirujuće krvi Isusa Hrista. Ali tu vest zadržavamo na svoju pogibao. Moramo ići bilo napred, bilo nazad. Ne možemo ostati na mestu. Tajna rasta hrišćanskog života leži u radu. Ako samo ležimo i ništa ne činimo za Hrista, stalno ćemo slabiti, dok na kraju sasvim ne nestane našeg interesa za rad. Služba je jedan od najvećih preduslova hrišćanskog života. Moramo raditi za Hrista. Nismo spašeni samo zato da izbegnemo pakao i da odemo u nebo. Takav stav je puka sebičnost. Spašeni smo zato da služimo, da radimo.

Žao mi je što ovo moram reći, ali ima na hiljade hrišćana koji ne kažu ni reči za svog Učitelja! Ćute na hrišćanskim sastancima gde se daju lična svedočanstva, iako im kod kuće jezici brzo lete. Sa svojim prijateljima znaju razgovarati, ali kad treba nešto reći - o Bogu, onda su potpuno i beznadežno nemi. Imaju i svoje mile i drage, čak u vlastitim domovima, koji ne znaju za Hrista, a ipak se plaše da bi im i reč rekli o Hristu.

Ako ne budemo išli i drugima da donesemo vesti, samo ćemo se hladiti i postajati ravnodušni. Naša nagrada otići će nekom drugom, i pretrpećemo neizreciv gubitak. "Kad kažem bezbožniku: poginućeš, a ti ga ne opomeneš i ne progovoriš mu da bi odvratio bezbožnika od bezbožnog puta njegovog, da bi ga sačuvao u životu, onaj će bezbožnik poginuti sa svojim bezakonjem;ali ću krv njegovu iskati iz tvojih ruku" (Jezek. 3:18).

"Ne radimo dobro," uzviknuli su gubavci, "hajde da idemo, i javimo!" Brate, hajdemo i mi da javimo vest jevanđelja! Svet umire za našom porukom. Duše propadaju bez Hrista. Do svakoga od nas stoji da ode i da javi i drugima.

"Strah je Gospodnji na život; u koga je on, boravi sit, niti ga pohodi zlo."
- Priče 19:23

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 952
Ukupno: 2603762
Generisano za: 0.004''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/u-hristu/knjige/covek/009.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.