5. Posvećen život

Oswald J. Smith

Nemam nameru da se upustim u doktrinalnu stranu pitanja posvećenja. Saznao sam da se može doktrinalno poznavati neko iskustvo, a da se ono, ipak ne ostvari u životu. Stoga ću biti jednostavan i staviti naglasak na praktičnu stranu posvećenog života.

Pre svega hteo bih ti navesti tri stvari koje nisu posvećenje, tako da zatim lakše možeš shvatiti šta je posvećenje.

Šta nije posvećen život

Prvo, nije to sloboda od iskušenja. Veća je verovatnoća da ćeš više dolaziti u iskušenja u posvećenom životu nego li ikada ranije. Sve do tada nisi bio naročito opasan za sotonino carstvo, i prema tome nije se sotona mnogo ni bavio oko tebe. Ali kada dođeš do ovog iskustva, učini će sve što može da te obori. Prema tome, posvećenje ne znači i slobodu od iskušenja.

Drugo, posvećenje nije jamstvo da ne možemo učiniti greh. "Ko misli da stoji, neka gleda da ne padne" (1. Kor. 10:12). Nema stanja u ovom životu u kojem bi hrišćanin mogao biti siguran da neće zgrešiti. Oni koji se najviše popnu, mogu najniže pasti. Stoga, čuvaj se lažne sigurnosti, jer posvećenje nije jamstvo da nećeš sagrešiti.

Treće, nije to neko postupno oslobađanje od greha. Nije to Božji put pobede, Pitanje greha već je postavljeno, s njim se obračunalo i rasčistilo jedanput zauvek. Moć greha je slomljena i ti više ne možeš tome ništa dodati.

A sada, pošto sam ti rekao šta nije posvećenje, kazaću ti tri stvari koje čine posvećenje:

Šta je posvećen život

Prvo, to je iznenadan doživljaj krize. To znači da posvećenje ima svoj početak. Imajući u vidu da je to proces koji traje kroz čitav život, ujedno trebaš shvatiti i to da je kriza priroda toga procesa. Dakle, tu mora postojati i početak i "start".

Deca Izrailja shvatila su da je upravo prelaz preko reke Jordana bio jedan takav doživljaj. Bio je to kritičan trenutak njihove istorije. Ujutro su se nalazili na pustinjskoj strani; uveče su bili na suprotnoj strani.

Drugo, to je život pobede nad grehom. Ako nije to, onda nije ništa. Bog je obezbedio oslobođenje od sile greha. "Jer greh neće obvladati vama" (Rim. 6:14). Bez pobede nad grehom možemo se samo obmanjivati nekakvim posvećenjem.

Treće, to je doživotno preobražavanje, transformacija kojim postajemo slični Hristu. "A mi svi, koji otkrivenim licem gledamo Gospodnju slavu, preobražavamo se u istu sliku iz slave u slavu, kao od Gospodnjega Duha" (2. Kor. 3:18). Sve više i više primamo od Njegovog lika tako da ćemo onda kad se On pojavi biti takvi kao što je i On.

Kada se to zbiva?

Kada dolazi do posvećenja? Prema Božjem planu - prilikom obraćenja - ali prema ljudskom iskustvu - redovno kasnije. Ne verujem da Bog hoće da Njegova deca godinama putuju pustinjom. On želi da ona već prilikom obraćenja prime toliko da mogu zatim živeti životom ispunjenim Duhom u kojem bi nazadovanje bilo nepoznato. Na žalost, malo je takvih. Kasnije redovno dolazi do još jedne velike krize kada se obraćeni okreću od neuspeha i razočaranja potpunom predanju te žive samo za Boga i potpuno predani Bogu.

Tri koraka na putu posvećenja

Treba učiniti tri koraka na putu posvećenja, a samo to iskustvo sastoji se od dva dela. Ovde ne govorim o dokrinalnoj, nego o praktičnoj strani. S teološkog gledišta možda ovo nećeš razumeti, no sve to možeš iskusiti u praksi.

Kao što sam već rekao, gledano s praktične strane, iskustvo posvećenja ima dva deda: čovečji deo i Božji deo.

U Knjizi Isusa Navina 3:5 nalaze se ove značajne, u obliku zapovesti, kazane reči: "posvetite se". Ali, uvek sam mislio da je posvećenje rad Duha Svetoga" - uzviknućeš. A kako onda objašnjavaš ovaj jasan nalog: "posvetite se"? Nije teško rešiti taj problem. Ovo je čovečji deo. Pre nego li Bog učini svoj deo - čovek mora učiniti svoj i posvetiti se.

Takođe sam rekao da postoje tri koraka na putu posvećenja. Prva dva sačinjavaju ljudsku stranu preobraženja, a treći Božju. Vrlo jednostavnim rečima, ta tri koraka su: 1) odvojenje, 2) posvećenje, 3) ispunjenje. Najpre "odvojenje od", drugo "posvećenje ka", treće "ispunjenje sa."

Vidiš, posvećenje ne znači samo "odvojenje od", nego i "posvećenje ka." Odvojenje je negativna strana, posveta pozitivna. Čovečja strana posvećenja ima, dakle, ta dva dela. "Posvetite se." Učini svoj deo, a Bog će učiniti svoj. Treći korak je "ispunjenje". To je Božji deo. Mnogi mole i vape uzalud iščekujući "ispunjenje" zato što nisu učinili oba koraka koje Bog zahteva i od kojih zavisi treći korak.

Prema tome, budimo, pre svega, sigurni da je naše odvojenje kompletno, potpuno. Bog insistira, zahteva jasan prekid, odvojenje od svakoga greha, od sveta i svih njegovih zavođenja, od svega onoga što žalosti Duha Svetog i što slabi našu snagu. A Boga ne možemo prevariti. On zna da li mislimo ili ne mislimo ono šta i kažemo. Je li naše odvojenje potpuno? Ako nije, odmah počnimo da se celi put pređe.

Drugo, moramo posvetiti svoje živote Bogu. Odvojenje nije potpuno ako ne sadrži i ovaj drugi korak. Odvajamo se od našeg starog života i od svega onoga što ne godi Bogu, samo zato da bismo se mogli s njim sjediniti. Dakle, posvećenje znači odvojenje - za Boga. Trebamo biti sveti, to jest odvojeni samo za Boga, za jednu svetu svrhu. To posvećenje mora postati stvarnost i jedna činjenica u našem iskustvu, u našem životu.

A sada kad sigurno znaš, kada si apsolutno uveren da si učinio ta dva prva koraka pošto si dovoljno dugo čekao pred Bogom na Duha Svetoga da te ispita, onda jednostavnom verom, bez ikakvog spoljnjeg znaka, možeš verovati Reči ustati s kolena znajući da je Bog učinio svoj deo.

Činjenica, vera, osećanje

Ne daj da te sotona prevari te da ostaneš bez blagoslova. Nemoj, dakle, očekivati neku natprirodnu manifestaciju - čudo ili osećanje, jer ćeš tada ostati bez blagoslova. Znaćeš za radost i utehu Duha Svetoga kad izađeš verujući, svedočeći i postupajući u veri. Božja zapovest koja se odnosi na posvećenje ista je kao i ona koja se odnosi na spasenje. Prvo "činjenica", drugo "vera", treće "osećanje". Sotona uvek okrene naopako božansku zapovest i navodi te da težiš za osećanjem. A kako ćeš osećati pre nego što poveruješ, a kako ćeš poverovati pre negoli saznaš nešto o onom u šta ćeš poverovati?

Evo nekih činjenica: "Ako priznajemo svoje grehe, veran je i pravedan, da nam oprosti grehe i očisti nas od svake nepravde" (1. Jn. 1:9). Uslov je da priznaš. Jesi li ispunio taj uslov? Pa onda zašto da činimo Boga lažom? "Ako li u svetlu hodamo, kao što je on u svetlu, imamo zajednicu jedan s drugim, i krv Isusa Hrista, njegova sina, čisti nas od svakoga greha" (1. Jn. 1:7). Šta je uslov? "Ako li u svetlu hodamo." I šta se tada događa? "Krv Isusa Hrista, njegova Sina, čisti nas od svakoga greha." "Ali," reći ćeš, "ja ne osećam da sam očišćen." Svakako da ne osećaš i nećeš ni osetiti sve dok najpre ne poveruješ Božjoj Reči i ne počneš delovati prema svojoj veri.

Tako je i sa posvećenjem. Učini svoj deo, a Bog će učiniti svoj. Ti se odvoji i posveti, a Bog će te ispuniti. Tako ćeš doživeti posvećen život i živeti sa njime.

"Ko ima ljubav k meni, držaće reč moju; i Otac moj imaće ljubav k njemu; i k njemu ćemo doći, i u njega ćemo se staniti."
- Jovan 14:23

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 1581
Ukupno: 2445474
Generisano za: 0.004''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/u-hristu/knjige/covek/005.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.