3. Đavolja lukavstva
"Obucite se u oružje Božje, da biste se mogli održati protiv lukavstva đavolskoga... A svrh svega uzmite štit vere, o koji ćete moći pogasiti sve plamene strele pakosnoga." (Efescima 6:11-12, Efescima 6:16, Bakotić)
"Đavolova lukavstva" i "plamene strele pakosnoga" iako obuhvataju široko područje aktivnosti, bez sumnje jesu sotonini napadi na naš um i osećaje. Ovi napadi ispoljavaju se kroz iskustva kao što su osećaj krivice, sumnje, strah, zle misli i depresija. Ne tvrdim da shvatam na koji način sotona ili demoni imaju pristup u naše umove i osećaje, ali jasno je da to mogu i iz Biblije i iz svedočanstava mnogih Božjih slugu kroz celu istoriju crkve. Uzmi, na primer, ono što je zabeleženo u 1. Knjizi dnevnika 21:1: "Sotona usta na Izrailja i on navede Davida da prebroji Izrailja." Sumnjam da je na to delo naglo podstaknuti, impresionirani David bio svestan da je pod uticajem sotone, što se upravo dogodilo.
Kada pogledamo u Novi zavet, nailazimo na slične prilike sa apostolom Petrom zabeležene u Mateju 16:13-23. Tamo je Isus pitao učenike, "šta vi kažete ko sam ja?" Simon Petar je odgovorio i rekao: "Ti si Hristos, sin Boga živoga".
Tada, kako je Isus nastavio da im govori o svojoj budućoj odbačenosti od strane vođa u Jerusalimu i o svom pogubljenju koje će uslediti, Petar, misleći dobro ali pogrešno vođen, povlači Isusa u stranu i počinje da ga prekoreva govoreći: "Bože sačuvaj, Gospode; to se tebi neće dogoditi!"
Isusov odgovor Petru ilustruje ono što želim da naglasim. Naime, Isus se okrenuo i rekao Petru: "Idi od mene, Sotono! Ti si mi na sablazan jer ti ne misliš na ono što je od Boga nego na ono što je od ljudi." Petar je umno bio pod uticajem sotone; njegove misli su na toj tački bile sotonski inspirisane. Petrov odgovor i ukor ka Gospodu koji je usledio još je više uočljiv zbog toga što znamo da je njegova pređašnja izjava bila stvar božanskog otkrivenja.
Možda najtragičniji primer sotonskog napada na um i emocije nalazimo u Jovanu 13:2 gde čitamo da je đavo stavio u srce Judi Iskariotskom da izda Isusa.
U svakom od ovih slučajeva vidimo sposobnost neprijatelja da utiče na način na koji mislimo i osećamo. Pošto smo utvrdili tu činjenicu, sada želimo i izbliza da pogledamo neke od "đavolovih lukavstava" da bismo ih postali svesni i da bismo izbegli da budemo uhvaćeni u njihovu zamku.
Osuda
Uobičajena đavolova taktika je da učini da se osećaš odsečenim od Božje ljubavi i oproštenja. To se najčešće dešava nakon nekog neuspeha sa naše strane. Možda si uradio nešto što si znao da ne smeš ili nisi uradio nešto što si znao da treba uraditi. Tada osuda obično napada. Međutim, važno je razlikovati spoznaju od osude. Spoznaja greha je pravo delo Svetog Duha koje uzrokuje krivicu i vodi nas do krsta Hristovog da primimo oproštenje. Osuda sa druge strane proizvodi krivicu koja osobu ostavlja sa osećanjem beznadežnosti.
Đavo prilazi i počinje da ti sugeriše da je Bog završio s tobom; on će reći: "Ovaj put si suviše daleko otišao." On podrazumeva da ti je sada oproštenje nedostupno. Možda će te obuzeti osećanja - da te je Bog napustio i da te više ne voli. Sve ovo su tipične "plamene strele pakosnoga". Ove vatrene strele zlog mogu biti nadvladane samo uzimanjem štita vere, vere u Božju Reč. Sila osude leži u sotoninoj sposobnosti da nas ubedi da je Bog taj koji nas osuđuje. Jer nakon svega, ako je Bog protiv nas, ko može biti za nas?
Međutim, ovo je tačno u suprotnosti sa istinom! U Rimljanima 8:1 Pavle kaže: "Nikakva dakle sad nema osuđenja onima koji su u Hristu Isusu.)" A onda u 31. stihu kaže: "Ako je Bog je s nama, ko će na nas?" U stihovima 33-34 on pita "Ko će optužiti izbrane Božije? Bog koji pravda? Ko će osuditi? Hristos Isus, koji umrije, pa još i vaskrse, koji je s desne strane Bogu, i moli za nas?" Te optužujuće misli, ti osuđujući osećaji dolaze od "optuživača braće". Jedino pouzdanjem u krv Jagnjeta možemo nadvladati sotonske osude.
Ako si zgrešio, nemoj dozvoliti da te đavo odvuče od Gospoda kroz osuđivanje. Umesto toga priznaj svoj greh i seti se da je on "vjeran i pravedan da nam oprosti grijehe naše, i očisti nas od svake nepravde" (1. Jovanova 1:9).
Sumnja
Drugi cilj đavolove strele je da zasadi sumnju u naše umove. Sotona će pokušati da te navede da sumnjaš u sve od Božjeg postojanja do svog spasenja. On je posebno zaposlen time da usmerava sumnju na Božju Reč. Važna stvar za pamćenje je da postoji razlika između iskušenja da sumnjamo i greha nevere. Moguće je biti mučen sumnjom ali biti čist od greha nevere.
Veliki engleski propovednik Čarls Spurgeon je poznavao ovu posebnu vrstu iskušenja. On je rekao: "Moje lično iskušenje bila je stalna nevera. Ja znam da je Božje obećanje istinito. Pa ipak ovo iskušenje neprestano me napada - sumnjaj u Njega, nemoj se uzdati u Njega, itd." Spurgeon je naravno odoleo kušnji, ali njegove izjave ukazuju na to da se neprestano borio na tom području.
Stoga vas još jednom podsećam - nije greh biti pritisnut iskušenjem da sumnjamo. Sumnja postaje greh tek kad počnemo i da delamo po njoj i ako joj dozvolimo da nas kontroliše. Sotona je kušao Evu da posumnja u Božju reč. Međutim, sve dok se nije pokorila njegovim predlozima ona nije zgrešila. Samo zato što si kušan da sumnjaš ne znači da si i zgrešio. Možeš odbiti da se predaš tim predlozima.
Kada sam bio mlad hrišćanin, čuo sam da neki biblijski stručnjaci i teolozi sumnjaju u verodostojnost nekih knjiga iz Biblije. Tada je sotona hteo da zasadi sumnju u moj um što se tiče Božje Reči. Te misli su otprilike išle ovako: "Ovi ljudi su teolozi i biblijski učitelji i studirali su Bibliju godinama. Oni znaju hebrejski i grčki. Ja ništa ne znam. Kako uopšte mogu misliti da sam ja u pravu, a ne oni." Da li ovo zvuči poznato? Ili si možda ti imao iskustvo poput ovog: čitaš svoju Bibliju, kad odjednom - tvoj um je preplavljen pitanjima kao: "Da li si siguran da je Isus Hrist uopšte postojao? Da li su se ta čuda zaista mogla dogoditi? Kako je neko mogao ustati iz mrtvih? A šta sa svim ostalim religijama?
Zar nije arogantno misliti da je Isus jedini put do Boga?" I lista pitanja se nastavlja.
Takvu vrstu stvari će ti sotona predlagati. On uvek pokušava da nipodaštava Božju Reč. On je to pokušao sa Evom u Edenskom vrtu: "Je li istina da je Bog kazao?" (1. Mojsijeva 3:1). Pokušao je sa Isusom u pustinji: "Ako si sin Božji...?" (Luka 4:3). Možeš biti siguran da će pokušati i sa tobom. Božja Reč je naš kompas koji nas vodi kroz ovaj naoblačen hrišćanski život. Ako đavo može da nas navede da posumnjamo i u najmanju stvar - može nas skrenuti sa puta, Ako nas navede da sumnjamo u veće stvari, možemo na kraju doživeti brodolom. To je, naravno, i njegov cilj. Nemoj se predavati sumnji. Prepoznaj je kao jednu od đavolovih taktika i drži se čvrsto Božje Reči.
Još nešto - nemoj pobrkati iskrena pitanja sa sumnjom. Razmotrimo razliku između Zaharijinog odgovora anđelu Gavrilu i Marijinog (vidi: Luka 1:18 i Luka 1:34). Oboje naizgled pitaju isto: "Kako će to biti?". No, ne radi se o pitanju "kako" već o načinu na koji je pitanje postavljeno. Zaharija je pitao u neveri - kao da kaže "Ti mora da se šališ. Nema šanse!" Marija, sa druge strane, pita na koji će način Bog izvršiti takvo čudo. To se vidi iz njene zadnje izjave Gavrilu: "Ja sam sluškinja Gospodnja, neka mi bude po reči tvojoj!" Marija nije sumnjala u Božju Reč, ona se pokorila Njegovom planu.
U redu je postavljati pitanja. Postavljajući pitanja mi učimo. Kroz iskrena pitanja možeš svoje iskušenje da sumnjaš preokrenuti u priliku da rasteš u spoznaji Gospoda, Njegove Reči i Njegovih puteva. Na kraju svakog iskrenog pitanja shvatićeš da je Bog istinit, čak kao što Pavle zaključuje u Rimljanima 3:4: "Nego Bog nek se prizna da je istinit, a čovek da je svaki laža..."
Strah
Sledeće od đavolovih lukavstava je korišćenje taktike zaplašivanja. On preti zlim posledicama onima koji bi se uzdali u Gospoda i bili mu poslušni. Kada je veliki propovednik buđenja u 18. veku Džordž Vitfild pozvao svog prijatelja Džona Veslija da preuzme njegovu službu propovedanja na otvorenom, Džon je odjednom bio pogođen utiskom da će, ako to uradi - umreti. Dok je tražio božansko vođstvo nasumice otvarajući Bibliju na četiri različita mesta - stihovi kao da su potvrđivali njegov strah od smrti. Postalo je jasno da su njegovi strahovi bili samo delo đavola koji je želeo da ga spreči da učini delo na koje ga je Bog pozvao. U stvari, prihvatanjem tog poziva Džon Vesli je započeo evangelističku karijeru koja je trajala više od 50 godina a rezultat je bio obraćenje desetine hiljada ljudi i formiranje Metodostičke crkve.
Sledeći primer ove taktike zaplašivanja se vidi u priči o jednom rabinu koji je kroz razne okolnosti poverovao da je Isus Mesija Izraela. Kada je prihvatio Hrista, shvatio je potrebu da izabere dan kada će javno priznati svoju veru tako što će biti kršten. Njegova priča o događajima koji su usledili na dan njegovog krštenja dobro ilustruje đavolove pokušaje da spreči Božje delo u nama ovom taktikom straha.
"Rano tog jutra, u zoru, probudio sam se drhteći i činilo mi se kao da neko govori - 'Šta ti to radiš danas?'"
"Iskočio sam iz kreveta i hodao gore-dole po sobi kao neko ko pati od groznice, skoro nesvestan toga šta radim. Očekivao sam željno dan kada ću biti kršten kao priliku da javno priznam Gospoda Isusa Hrista pred ljudima. Ali sada je naišla nagla promena. Glas koji mi je govorio bio je glas velikog neprijatelja čovečanstva, iako je, naravno, bio tako lukav da tada nisam mogao primetiti da je to sotona."
"Mnoga pitanja bila su mi postavljena vrlo brzo jedno za drugim i zbunila su me toliko da sam se mentalno i fizički osećao bolesnim. On je postavljao ovakva pitanja: Ti treba da se krstiš, zar ne? Da li znaš da će te to odvojiti od tvoje žene koju toliko voliš? Ona više nikada neće moći da živi s tobom. Da li shvataš da te tvoje četvoro dece više neće zvati tatom niti će te moći pogledati u oči? Tvoja braća i sestre i svi tvoji rođaci će te smatrati mrtvim i njihova srca će zauvek biti slomljena. Kako možeš biti tako okrutan prema sopstvenom telu i krvi? Tvoji sopstveni ljudi će te prezirati i mrzeti više nego ikada pre. Ti odsecaš sebe od svog naroda. Nemaš prijatelja u ovom svetu. Ti ćeš biti napušten i sam i plutaćeš kao balvan u okeanu. Šta će biti sa tvojim imenom, ugledom i tvojim javnim položajem?"
"Ove misli koje su dolazile u obliku veoma jasnih pitanja od strane sotone, koga sam tada prvi put sreo kao ličnog neprijatelja, uznemirile su me i skoro mi poremetile um. Nisam mogao spavati, niti sam mogao jesti. Moj prijatelj koji je bio sa mnom primetivši to pokušao je da me ojača i ohrabri na svaki mogući način, ali ništa nije pomoglo. Kleknuo sam u molitvi Bogu, ali je sotonska prevara bila jednako snažna kao i pre."
On nastavlja svoju priču opisujući ono što se na kraju dogodilo. Pošto se mentalno i fizički loše osećao, otišao je da obavesti pastira crkve da nije u stanju da bude kršten. Otprilike u to vreme drugi pastir zajedno sa svojom zajednicom osetio je potrebu da se moli za tog čoveka znajući da treba da se krsti toga dana. Kako su oni počeli da se mole, odjednom je pritisak nestao i umesto da otkaže svoje krštenje on je bio kršten i učinio je svoje javno priznanje Hrista, baš kao što je i želeo da uradi.
Ovaj čovek je nastavio i postao je snažan svedok za Gospoda, organizovao je takozvanu Američku misiju za Jevreje. Mnoge svoje zemljake Izraelce doveo je do vere u mesiju Isusa.
Jeste li zapazili kako je đavo pretio lošim posledicama ako čovek želi biti poslušan Gospodu? Ipak, to je bila samo lenja pretnja kao ona što je bila upućena Džonu Vesliju. Sotona će ti pretiti, baš kao što je i Saul pretio Davidu, ili kao što su Sanbala i Tobija pretili Nemiji. Ali to je sve što on može jer je "veći onaj koji je u vama, nego onaj koji je u svetu" (1. Jovanova 4:4, Bakotić). I opet "Ako je Bog za nas, ko će protiv nas?" (Rimljanima 8:31, Čarnić). Nemoj da te neprijatelj zadrži od Božje volje svojim taktikama zastrašivanja. Zapamti: "Jer nam Bog ne dade duha straha, nego snage, ljubavi i mudrosti" (2. Timotejeva 1:7, Bakotić). Naš nebeski Otac ima naš večni najbolji interes u svojim mislima. Tako, bez straha, držimo se Njega. Posmatrajmo šta će On uraditi. Otac najbolje zna.
Zle misli i maštanja
Treća manifestacija "đavolovih lukavstava" su zle misli. Da li ste ikada bili tokom molitve napadnuti bestidnim mislima? Da li ste ikada bili u slavljenju Boga, a da su se pornografske slike pojavljivale u vašem umu? Da li ste ikada prolazili kroz vremenski period kada je vaš um bio obuzet veoma lošim mislima, mislima od kojih vam je bilo muka i koje su vas pritiskale, mislima od kojih ste želeli da budete oslobođeni, mislima o seksualnom nemoralu, ubistvu, ili samoubistvu? Ako je tako - niste jedini.
Vi zato možete znati iz prve ruke na šta je apostol Pavle mislio kada je govorio o "plamenim strelama" - ili bukvalnije: "raspaljenim", "ognjenim" strelama - zlog. Na ovoj tački važno pitanje za nas je: Kako mogu znati razliku između plamenih strela zloga i greha zlih zamisli? Zle misli započinju iznutra, kao što je Isus rekao: "Iz srca izlaze zle misli..." (Matej 15:19). Zle misli su u tvojoj kontroli i imaju elemenat zadovoljstva u sebi. Plamene strele zlog sa druge strane dolaze izvan tebe i donekle su izvan tvoje kontrole. One su takođe napadne. Ti ne samo da ne želiš da imaš te misli, nego ih svesno odbijaš.
Iskustvo iz života Čarlsa Spurgeona poslužiće kao ilustracija. Prolazeći kroz poduži period napada nemoralnih misli na njegov um i nalazeći se blizu tačke očaja, počinjao je dovoditi u pitanje čak i svoje spasenje. (Jer, nakon svega, kako može jedan pravi hrišćanin misliti takve misli?) Konačno je o tome porazgovarao sa svojim dedom koji je takođe bio u službi jevanđelja. Deda ga je upitao jednostavno: "Da li ti uživaš u tim mislima?" Mladi Spurgeon je odgovorio: "Ne, ja ih mrzim!" Njegov deda je odgovorio: "Tada nemoj imati posla sa njima. Nemoj ih posedovati jer one nisu tvoje nego đavolove".
Đavo je tajanstven; on zasadi misao u tvoju glavu i želi da te navede na to da misliš da je to tvoja misao. Ali ti je nemoj posedovati; umesto toga odbij je i shvati ko je iza toga. Čak njegovo oružje možeš okrenuti protiv njega koristeći te prilike za molitvu i slavljenje. Ti možeš biti kao Venaja koji je istrgao neprijatelju "koplje iz ruke, i ubi ga sa njegovijem kopljem." (2. Samuilova 23:21)
"A dalje, braćo moja, što je god istinito, što je god pošteno, što je god pravedno, što je god prečisto, što je god preljubazno, što je god slavno, i još ako ima koja dobrodjetelj, i ako ima koja pohvala, to mislite." (Filipljanima 4:8)
Kao što priroda ne podnosi vakuum, tako i naši umovi ne mogu zadugo biti prazni. Dobre misli ne ostavljaju prostora za zle misli.
Depresija
Depresija je možda najrazornija od "đavoljih lukavstava" zbog toga što đavo sakuplja sve ono o čemu smo govorili (osudu, sumnju, strah, zle misli i zamisli), upakuje ih u očaj i ostavlja te sa preplavljujućim osećajem beznadežnosti. Mnogi Božji ljudi kroz vekove znali su iz prve ruke šta to znači biti u depresiji. Možda ćeš biti iznenađen kada pronađeš da su i psalmista i apostol Pavle doživljavali depresiju. Slušaj njihove reči:
"Udan tuge svoje tražih Gospoda; noću je ruka moja podignuta, i ne spušta se; duša moja neće da se utješi. Pominjem Boga, i uzdišem; razmišljam, i trne duh moj. Držim oči svoje da su budne; klonuo sam, i ne mogu govoriti." (Psalam 77:2-4)
"Bili (smo) preko svake mere i preko naše snage opterećeni, tako da nismo više bili sigurni ni za svoj život". (2. Korinćanima 1:8, Čarnić)
U istoriji crkve postoje mnogi primeri onih koji su patili od depresije. Viljem Kuper, veliki engleski pesnik i pisac himni, ceo život se borio sa manijačkom depresijom.
Čarls Spurgeon je rekao: "Od svih ljudi ja sam možda subjekt najdublje depresije povremeno... Depresije tako zastrašujuće da se nadam da niko od vas neće nikada prolaziti kroz takve ekstremne jade i izgubljenost kroz kakve ja prolazim."
Tako vidimo da Božji ljudi nisu izuzeti od depresije. Svako povremeno pati od nje, neki češće i jače nego drugi. Pitanje je samo: šta raditi sa depresijom?
Najpre - treba da znamo šta je uzrokuje. Postoje uglavnom četiri vrste depresije. Prvo, depresija koja je organske prirode (telesni nedostaci, hormonska ili hemijska neuravnoteženost). Zatim, depresija prouzrokovana okolnostima: životni problemi te spuste dole. Neke depresije su povezane sa grehom. I, na kraju, depresija koja je direktna posledica sotonske aktivnosti. Prepoznati tip depresije u koju je neka osoba upala nije uvek lako; međutim, Bog je obećao mudrost za one koji je od Njega traže (Jakov 1:5).
Kada jednom prepoznamo uzrok, možemo nastaviti tretman. Ako je uzrok organski, tada će tretman prvenstveno biti medicinski. Ako su uzrok okolnosti, tretman je zadobijanje biblijske perspektive u odnosu na njih i pouzdanje u Boga. Ako je uzrok greh, pokajanje je neophodno. Ako je uzrok sotonska aktivnost, jedino će ga duhovno oružje Božje Reči i molitve prevladati.
Nekada kada još nisu postojali lekovi protiv depresije, Viljema Kupera je iz duboke, mračne i samoubilačke depresije izmolio verni prijatelj i pastir Džon Njutn. Iako tretmani sa lekovima mogu biti korisni, oni ne bi trebalo da isključuju Božju Reč i molitvu. Moje mišljenje je da bez obzira na uzrok depresije uvek postoji njen sotonski aspekt. Zato verujem da svaka depresija, bez obzira na njen izvor, treba da bude lečena biblijskim savetovanjem i uz intenzivnu molitvu.
Ako te je uhvatila depresija, seti se: "takova (se) stradanja događaju vašoj braći po svijetu... ali je vjeran Bog koji vas neće pustiti da se iskušate većma nego što možete, nego će učiniti s iskušanjem i kraju da možete podnijeti" (1. Petrova 5:9 i 1. Korinćanima 10:13). Nemoj verovati đavolovoj laži da nema nade i da je bolje da završiš sa svim. Gledaj na Gospoda! Pozovi Njegovo ime! Stani na Njegovu Reč! Moli se, i traži od drugih da se mole za tebe. Traži pobožni savet od pastira ili zrelijeg hrišćanskog prijatelja. I, na kraju, znaj da će "Bog mira da satre sotonu pod noge naše skoro" (Rimljanima 16:20).
Sada idemo na razmatranje zadnjeg aspekta đavolovog rada protiv nas - iskušenja.
