15. Pokajanje mora ići sa oproštenjem
Veoma je jasno iz teksta koji smo malopre citirali da je pokajanje vezano sa oproštenjem greha. U Delima 5:31 kaže da je Isus: "Uzvišen da da pokajanje i oproštenje od greha". Ova dva blagoslova dolaze iz te svete ruke koja je nekada bila prikovana za drvo, a sada je uzvišen u slavi. Pokajanje i oproštenje su zakovane jedno za drugo večnom svrhom Božijom. A što je Bog sastavio, čovek da ne rastavlja (Mk. 10:9).
Pokajanje mora ići sa oproštenjem, i videćete da je to tako ako samo malo razmislite o tome. Ne može se desiti da oproštenje greha bude dato nepokajanom grešniku; jer bi ovo bila potvrda njegovih zlih namera, i to bi ga naučilo da potcenjuje zlo. Da je Gospod rekao: "Ti voliš greh i živiš u njemu i stanje ti se pogoršava, ali, ja ti bez obzira na sve opraštam", ovo bi bilo dozvola za užasan greh. Osnove društvenog mira bi bile uklonjene, a usledila bi moralna anarhija. Ne mogu vam reći koliko bi se bezbroj pogrešaka desilo kada bi mogao da odvojiš pokajanje i oproštenje, i proći pored greha dok grešnik tone u njemu više nego ikada. U samoj prirodi stvari, ako verujemo u Božiju svetost, to mora biti tako, da ako nastavimo da grešimo, i ne želimo da se pokajemo, onda nam ne može biti oprošteno, već moramo žnjeti posledice naše tvrdoglavosti. Po bezgraničnoj dobroti Božijoj, obećano nam je da ako prestanemo da grešimo, priznamo svoje grehe, i želimo da, verom, prihvatimo milost koja je u Hristu Isusu, Bog je veran i pravedan da nam oprosti naše grehe, i da nas očisti od svake nepravde. Ali, sve dok Bog živi, ne može biti milostiv prema onima koji nastavljaju zlim putem, i odbijaju da priznaju svoju krivicu. Sigurno je da nijedan pobunjenik ne može očekivati da mu Kralj oprosti prestupe dok javno živi u pobunjeništvu. Niko ne može biti toliko glup da zamišlja da će Sudija cele planete otkloniti naše grehe ako mi sami odbijemo da ih otklonimo.
Čak, to mora biti tako zbog upotpunjavanja božanske milosti. Ta milost koja može oprostiti greh a ipak dopustiti grešniku da živi u njemu bi bila ograničena i površna milost. Bila bi nejednaka i deformisana milost, koja hramlje jednom nogom, sa jednom osušenom rukom. Koja je, po tebi, veća čast: očišćenje od krivice greha, ili oslobođenje od sile greha? Ja neću ni pokušati da izmerim ove dve milosti koje nadmašuju jedna drugu. Nijedna od njih ne bi mogla da dođe do nas bez dragocene krvi Hristove. Ali meni izgleda da biti oslobođen od sile greha, biti svet, biti nalik Bogu, mora biti priznata kao veća, ako se mogu porediti ove dve milosti. Oproštenje je neizmerna milost. Naš prvi psalam hvaljenja je: "Koji prašta sva tvoja bezakonja". Ali, ako nam može biti oprošteno a onda da nam bude dozvoljeno da volimo greh, da se kupamo u grehu, i da se valjamo u požudi, od kakve nam je onda koristi takvo oproštenje? Zar to ne bi moglo da postane sladak otrov, koji bi nas najsigurnije ubio? Biti očišćen, a još uvek ležati u blatu; biti proglašen čistim, a još uvek imati kugu na telu, bilo bi najsurovije ismejavanje milosti. Šta koristi čoveku ako ga odneseš iz groba, a on je i dalje mrtav? Zašto nekoga dovesti na svetlost ako je on i dalje slep? Mi zahvaljujemo Bogu jer je On onaj koji oprašta grehe a takođe i leči naše bolesti. Onaj koji pere mrlje naše prošlosti takođe nas podiže sa grešnih puteva sadašnjosti i čuva nas da ne pogrešimo u budućnosti. Mi radosno moramo prihvatiti pokajanje i oproštenje greha; jer ih ne možemo odvojiti. Zavetno nasledstvo je jedno i nepodeljivo, i ne sme se kidati. Podeliti dela milosti bilo bi isto kada bi isekli živo dete na pola, a da oni koji to dozvoljavaju nemaju nikakvog interesa.
Pitao bih tebe koji tražiš Gospoda, da li bi se zadovoljio samo jednom od ovih milosti? Da li bi te zadovoljilo, dragi čitatelju, kada bi ti Bog oprostio greh i onda ti dozvolio da budeš svetovan i grešan kao i pre? O, ne: probuđeni duh se više boji samog greha nego li kazne za greh. Vapaj tvog srca nije: "Ko će me osloboditi kazne?" već je "Ja nesrećan čovek! Ko će me izbaviti od tela smrti ove? (Rim. 7:24) Koji će me osnažiti da živim iznad iskušenja, i da postanem svet kao što je i Bog svet?" Pošto se jedinstvo između pokajanja i oproštenja greha slaže sa milostivom željom i pošto je neophodno za upotpunjenje spasenja, i zbog svetosti, budi siguran da postoji.
Pokajanje i oproštenje su zajedno povezane u iskustvu vernika. Ne postoji osoba koja se je iskreno pokajala za greh iskustvom vere a da joj nije oprošteno. Sa druge strane, ne postoji osoba kojoj je oprošteno a da se nije pokajala za svoj greh. Ne oklevam da kažem da ispod svodova neba nikada nije bilo, nema i nikada neće biti nijedan slučaj očišćenja od greha a da u isto vreme srce nije bilo dovedeno do pokajanja i vere u Hrista. Mržnja prema grehu i osećaj oproštenja dolaze u dušu u isto vreme, i tamo ostaju dok smo god živi.
Ove dve stvari deluju i reaguju jedna na drugu: čovek kome je oprošteno kaje se. Čoveku koji se kaje je zasigurno oprošteno. Zapamtite prvo, da oproštenje dovodi do pokajanja. Postoji pesma koja kaže:
Zakon i strah otvrdnjuju,
Sve dok sami rade;
Ali osećaj krvlju kupljenog oproštenja.
Veoma brzo topi srce od kamena.
Kada smo sigurni da nam je oprošteno onda se gadimo greha. Ja pretpostavljam da, kada naša vera raste u potpunoj sigurnosti, tako da smo sigurni iznad svake sumnje da nas je krv Isusova oprala da smo beli kao sneg, onda pokajanje dostiže najvišu tačku. Pokajanje raste sve dok i vera raste. Budite uvereni: pokajanje nije stvar koja traje nekoliko dana ili nedelja, privremena kazna koja se odsluži što je brže moguće! Ne! Ona je milost koja traje čitav život, kao i sama vera. Božija mala deca se pokaju, takođe se pokaju i mladići i očevi. Pokajanje je nerazdvojni prijatelj vere. Pokajanje koje ne dolazi usled vere u Hrista nije istinsko pokajanje, i vera u Isusa koja je bez pokajanja nije istinska vera. Vera i pokajanje, kao Sijamski blizanci, su vitalno spojene. U meri u kojoj verujemo u praštajuću ljubav Hristovu u toj meri se mi i kajemo; i u meri kojom se kajemo od greha i mrzimo zlo, mi se u toj meri radujemo u punini oproštenja u kome je Isus uzvišen da daruje. Ti nikada nećeš ceniti oproštenje dok ne osetiš pokajanje; i nikada nećeš iskusiti duboki osećaj pokajanja ukoliko ne znaš da ti je oprošteno. Možda ti izgleda čudno, ali to je tako - gorčina pokajanja i slatko oproštenje se mešaju u svakom životu punom milosti, i sačinjavaju neuporedivu sreću.
Ova dva zavetna dara se uzajamno osiguravaju. Ako znam da se kajem, onda znam da mi je oprošteno. Kako ja da znam da mije oprošteno osim da znam da sam skrenuo sa puta pređašnje grešnosti? Biti vernik znači biti pokajnik. Vera i pokajanje su dva točka na istoj osovini, dva okovratnika na istom jarmu. Pokajanje je dobro opisano kao srce slomljeno zbog greha i za greh; i takođe se može opisati kao okretanje i povratak. To je promena u umu, koja je najdetaljnija i najradikalnija praćena je bolom iz prošlosti, a rešava se ispravkom u budućnosti.
Pokajanje je ostaviti.
Grehe koje smo pre voleli;
I pokazati da iskreno žalimo,
Ne čineći to nikada više.
Sada, kada je to slučaj sa nama, mi možemo biti sigurni da nam je oprošteno; jer Gospod nikada neće učiniti da srce bude slomljeno zbog greha i slomljeno za greh, bez da taj greh oprosti. Ako, sa druge strane, mi uživamo u oproštenju, kroz krv Isusovu, i opravdani smo verom, i imamo mir sa Bogom, kroz Isusa Hrista našeg Gospoda, mi znamo da su naše pokajanje i vera istinske.
Nemoj smatrati svoje opravdanje uzrokom tvog otklanjanja greha, već kao ono što ga sledi. Ne očekuj da budeš sposoban da se pokaješ sve dok ne vidiš milost Gospoda Isusa i Njegovu spremnost da očisti tvoje grehe. Drži ove blagoslovene stvari na svoje mesto i gledaj na njih po njihovoj vezi jedne sa drugom. Oni su Jahin i Voz za spasonosno iskustvo. To jest, oni su upoređeni sa Solomonova dva velika stuba koja stoje ispred Doma Gospodnjeg, i čine veličanstveni ulaz u svetinju. Nijedan čovek ne može doći Bogu osim ako ne prođe između stubova pokajanja i oproštenja greha. Na tvom srcu je prikazana duga zavetne milosti u svoj svojoj lepoti kada su pokajničke kapi suza zasijale na svetlu potpunog oproštenja. Pokajanje za greh i vera u božansko oproštenje su osnova (uzdužna nit) i potka (poprečna nit) tkanine istinitog obraćenja. Po ovim znacima ćete prepoznati istinskog Izraelca.
Da se vratimo na Biblijski tekst o kome smo govorili: i oproštenje i pokajanje dolaze iz istog izvora i dao ih je isti Spasitelj. Gospod Isus u svojoj slavi daje obe stvari u istoj osobi. Ne trebaš tražiti ni otklanjanje greha niti pokajanje bilo gde drugde. Isus je spremio obe stvari, i spreman je da ti ih da ovog trenutka, i to besplatno svima koji žele da ih prihvate iz Njegovih ruku. Nemoj nikada zaboraviti da Isus daje sve što je potrebno za naše spasenje. Veoma je važno da svi oni koji traže milost zapamte ovo. Vera je isto toliko dar Božiji kao što je i Spasitelj dar, u kome se ta vera nalazi. Pokajanje za greh je istinski delo milosti kao i delo zastupničke smrti čime je greh precrtan. Spasenje je, od prvog do poslednjeg, samo milošću. Ne smeš me pogrešno razumeti. Nije Sveti Duh taj koji se kaje. On nije učinio ništa za šta treba da se pokaje. Kada bi On mogao da se kaje, onda sve ovo ne bi bilo dovoljno; mi se sami moramo pokajati za sopstvene grehe, ili ne možemo biti spašeni od sile greha. Nije Gospod Isus Hristos taj koji se kaje. Za šta On da se kaje? Mi sami se moramo pokajati svakim delićem našeg uma. Volja, želje, osećanja, sve ovo radi zajedno od srca prilikom blagoslovenog dela pokajanja za greh; ali ipak, iza svega toga što je naše lično delo, nalazi se tajni sveti uticaj koji omekšava srce, proizvodi kajanje i potpunu promenu. Duh Božiji nam omogućuje da vidimo šta je greh, i čini ga mrskim u našim očima. Duh Božiji nas takođe okreće prema svetosti, čini nas da sve to cenimo iz sveg srca, da to volimo i želimo, i takođe nam daje podsticaj koji nas vodi napred od faze do faze posvećenja. Duh Božiji radi u nama da želimo i radimo ono što je u saglasnosti sa Božijom voljom. Hajde da se ovog trenutka pokorimo tom dobrom Duhu, da nas On odvede kod Isusa, koji će nam besplatno dati dupli blagoslov pokajanja i oproštenja greha, po blagodati Njegove milosti.
"BLAGODAĆU SMO SPAŠENI"
