Zauzeti vrata neprijatelja
- IZVOD IZ KNJIGE SINDI DŽEJKOB: "ZAUZETI VRATA NEPRIJATELJA"
Šta su poglavastva i sile? Biblija daje samo nagoveštaj o tome ko su ova bića i kako deluju. Često se kaže daje razlog te šturosti u tome da ne padnemo u iskušenje da budemo isuviše opčinjeni ovim prepredenim duhovima visokog ranga. Moramo se složiti da zaista postoji opasnost da budemo fascinirani njima do te mere da oni ovladaju našim misaonim životom. No, postaraću se da vam dam dovoljno snažno upozorenje u ovom poglavlju, ali bih pre toga dodala da ne treba da budemo ni isuviše znatiželjni, ali ni preplašeni kada je reč o ovoj temi. Ništa ne treba da nas zaustavi od toga da silovito osvojimo Kraljevstvo za našeg nebeskog Kralja (vidi Mt. 11:12).
Postoje različiti pristupi i naučavanja o predmetu duhovnog ratovanja na visom nivou. Vreme je da pogledamo plodove koje su pojedina učenja donela, a ne da zauzmemo kritički stav samo zbog toga što je nečiji pristup različit od našeg. Neprijatelj voli da deli hrišćane na području neslaganja oko metodologije.
Biblija govori o dva kraljevstva koja se nalaze u međusobnom sukobu. Jedno je Kraljevstvo Božje, a drugo je Satanino kraljevstvo zla, kraljevstvo tame. U Božjem Kraljevstvu, Njegovi anđeli su poslanici koje Bog šalje onima koji će naslediti spasenje (Jev. 1:14), i oni rade na utvrđivanju Božjih ciljeva i uspostavljanju Njegove vladavine u vasioni.
Satanini emisari, pak, rade na zasnivanju njegovog kraljevstva tame na zemlji. Kako nameravaju da ostvare taj cilj i kakva zakonita prava polažu na to? Satanini predstavnici nalaze se pod njegovom komandom i postavljeni su za zapovednike nad određenim geografskim područjima. Oni vladaju protivzakonito, ilegalno, i imaju neposredan uticaj na živote ljudi koji žive u oblastima pod njihovom upravom.
Većina ljudi, nesvesna satanskog lukavstva i njegovih namera, u većoj ili manjoj meri podleže uticaju teritorijalnih duhova. Zli duhovi koriste različita sredstva kako bi ostvarili prevlast nad stanovništvom određenog regiona, kao što su opadanje morala, navođenje ljudi da se odaju različitim zavisnostima itd. Teritorijalni duhovi rade na tome da stanovnicima toliko "isperu mozak" da ne poprime Hristov um, te da tako sila Kraljevstva Božjeg izgubi svaku moć u njihovom životu. Jedna od glavnih strategija satanskog kraljevstva je da zaduži određene vladajuće duhove da vrše uticaj na političke vođe i vlasti. Jednom kada pridobiju te vođe, zli duhovi će ih privoleti da izdejstvuju zakone koji će zabraniti svako dalje širenje Božjeg Kraljevstva.
Da li nam Biblija pruža dokaze o uticaju i delovanju ovih teritorijalnih duhova visokog ranga? Da bismo razumeli model njihovog delovanja, treba da razumemo nešto što se naziva "principom dvostruke aluzije, ili dvostrukog obraćanja." Prema Dejkovoj Bibliji sa komentarima i beleškama" (Dake's Annotated Reference Bible), definicija ovog principa glasi:
"Ovaj princip nalazimo u slučaju kada autor oslovljava vidljivu (poznatu) osobu, ali se izvesne njegove izjave odnose i na nevidljivu osobu, ili biće koje stoji iza vidljive osobe. Dva odlomka u Bibliji istovremeno se odnose na dva zemaljska vladara i na Satanu. Nalazimo ih u Jezekilj 28:11-19 i u Isaija 14:3-27. Počinju tako što se obraćaju ovozemaljskim vladarima, u prvom slučaju poglavaru Tira, a u drugom kralju Vavilona. Usred govora, međutim, obojici oslovljenih vladara najednom se pripisuju atributi koje oni, kao ljudska bića, ne mogu posedovati, koji uveliko prevazilaze njihov ljudski domet. Na primer, u Jezekilj 28:14-15 stoji: 'Heruvim si zaštitnik ti bio, raširenih krila, postavio te bejah, a ti beše na svetoj Božjoj gori, usred sjajnog hodio si kamenja. Savršen si na putevima svojim bio, od dana od kada se rodi, dokle bezakonje na tebi se ne nađe...'"
Drugi vladari u Vavilonu bili su pod uticajem teritorijalnih zlih duhova nad svojim kraljevstvom. Navukodonosar je bio pod uticajem poglavara Persije do te mere da je načinio zlatni kip sa svojim likom i zapovedio da mu se klanjaju i štuju ga kao boga. Poglavar Persije takođe je upotrebio Navukodonosora kao svoju produženu ruku da uvede silu demonoskog štovanja. Bog je slomio silu teritorijalnih duhova kada je očitovao svoju slavu u užarenoj peći, pojavivši se kao četvrti mladić u ognju. Svetlost Njegove slave rasplinula je satansku tamu.
Isti poglavar Persije pokušao je da ubije Danila. Ovoga puta zaveo je Darija, gotovo isto onako kako je zaveo Navukodonosara i okrenuo velikodostojnike, upravnike, savetnike i pomoćnike protiv Danila. Izgledalo je da se Danilu crno piše. Činilo se da je poglavar Persije valjano odigrao svoju ulogu. No, Bog je izbavio Danila iz lavlje jame i ponovo pokazao svoju moć nad poglavarom Persije, čija je sila za izvesno vreme bila sputana i slomljena.
Da li teritorijalni duhovi i danas vrše uticaj na narode? Apsolutno!
Pogledajmo samo sa kakvom žudnjom Sadam Husein je nastojao da se domogne čitave zemlje kojom je nekada vladao Navukodonosar! Poglavar Persije nastoji da povrati svoju teritoriju.
Postoje mnoga druga mesta u Bibliji koja svedoče o tome kako su prepredeni teritorijalni duhovi nastojali da unište decu Božiju.
Sećate li se Jestire? Pogledajmo samo novozavetna vremena kada su nove teritorije počele da se otvaraju za jevanđelje. U Delima 19 teritorijalni duhovi Dijaninog (Artemidinog) kulta naveli su zanatlije da dignu uzbunu. U Delima 19:27 stoji: "Postoji opasnost ne samo da ovaj naš zanat izađe na rđav glas, nego i da hram velike boginje Artemide izgubi svoj značaj i da svoju veličanstvenost izgubi boginja koju slavi cela Azija i ceo svet."
Poslanica Efežanima 6:12 uči nas o hijerarhiji ovih vladajućih duhova. "Jer naša borba nije protiv krvi i mesa, već protiv poglavarstava, protiv vlasti, protiv vladara ovog mraČnog sveta i protiv zlih duhovnih sila na nebesima."
Tom Vajt (Tom White) naziva ovaj odlomak opisom uređenja paklenih (vojnih) štabova u svojoj knjizi "Vodič u duhovno ratovanje za vernike" (Believer's Guide to Spritiual Warfare). Evo šta on kaže o ovoj hijerarhiji:
"Pavle rasvetljava ovu temu prikazujući sile kao hijerarski organizovan poredak u kome imamo poglavarstva \ vladare (archai), autoritete, odnosno vlasti (exousia), sile (dunamis) i duhovne snage zla (kosmokratoras). Razložno je pretpostaviti da je ova struktura autoriteta izneta silaznim redosledom (od najvećeg do najmanjeg). Danilo 10:13 i 20 razotkriva uređenje duhovnih vlasti, ukazujući na satanske prinčeve iz nujužeg vrha koji su postavljeni za vladare nad regionima i nacijama na zemlji.
Reč exousia podjednako se vezuje i za natprirodne i za ovozemaljske vlasti. Prema shvatanju apostola Pavla, ove duhovne sile "stoje iza" ljudskih struktura moći. Pavle bez sumnje aludira na jevrejsku apokaliptičnu ideju o kosmičkim bićima sa Bogomdanim autoritetom da igraju ulogu arbitara u ljudskim poslovima. Pretpostavljamo, takođe, da dunamis deluju na nivou zemalja i nacija, utičući na pojedine aspekte njihovog života. Kosmokratoras pak čine različite vrste nižih zlih duhova koji svakodnevno utiču na ljude, i to u vidu depresije, nesloge, bunta, straha, požude, razdora itd. Uopšteno govoreći, ovo su zli duhovi sa kojima se suočavaju i koje isteruju oni koji se uključeni u službu ličnog (individualnog) oslobođenja. Čak i među duhovima nižeg ranga, slabiji duhovi služe onim jačim.
Jedan od termina koji se koriste za hijerarhiju zlih duhova jeste "teritorijalni duhovi." Premda ovo nije bilblijski naziv, on opisuje poredak vladajućih duhova naveden u Ef. 6:12.
Šta se tačno podrazumeva pod terminom teritorijalni duh? Teritorijalni duh je duh koji vlada nad određenim geografskim područjem. Očigledno je, na primer, da postoji "poglavar Persije". U Danilu 10:13 stoji: "Poglavar kraljevstva persijskoga stajao mi je nasuprot dvadeseti jedan da, ali, gle Mihailo, jedan od prvih knezova, dođe mi u pomoć. Tako ja ostah onde kod kraljeva persijskih."
Zli duhovi nemaju isključivu vlast nad teritorijama. Božji anđeli su takođe na delu u narodima. Starozavetni tekst Ponovljenog zakona 32:8 u prevodu Septuaginte glasi: "Kada je Svevišnji predao narodima njihovo nasleđe, kada je razdelio sinove ljudske, postavio je međe među ljudima prema broju andela Božjih."
F. F. Brus (F. F. Bruce), koji zastupa mišljenje da prevod Septuaginte predstavlja prevod originalnog teksta, kaže: "Ovaj prevod ukazuje da je uprava nad različitim nacijama prvobitno bila podeljena između odgovarajućeg (srazmernog) broja anđeoskih sila... Na brojnim mestima vidimo da su neke od ovih anđeoskih uprava prikazane kao neprijateljska poglavarstva i vlasti i 'vladari ovog mračnog sveta' - Ef. 6:12."
Neko će možda reći: "Pa, verujem da Satanina hijerarhija postoji, ali nije bilblijski razračunavati se sa zlim duhovima u njoj. Možda imaš na umu Božju opremu u Efežanima 6 koja je uglavnom odbrambene, a ne agresorske prirode. Da li igde u Novom zavetu postoji poziv na rat protiv poglavarstava i vlasti?
Odgovor je da. Jedan od najboljih primera nalazimo u Mateju 4 gde su opisana Hristova iskušenja. Prvi potez koji je Isus povukao u svojoj službi odmah nakon krštenja, bio je silovit obračun sa samim Satanom u pustinji. Isus nije izbegavao ovaj susret, i, kako ja vidim stvari, nije se nimalo plašio svoga protivnika. Nije se sakrio u pećinu i nadao da Ga đavo neće dirati. Drugim rečima, nije se ponašao samo odbrambeno. Kada je Duh poveo Isusa u pustinju, On se sukobio sa duhom koji je tvrdio da ima vlast nad zemljom. Razmotrićemo ukratko različite strategije koje je Isus koristio u duhovnom ratovanju. Da vidimo najpre Satanin ratni plan. Satana nam obično uputi izazov i iznese "pravila" igre. U pustinji je pokazao tri osnovna područja svog ratovanja. Isus je odgovorio na ove napade silom Reči.
Fizičko područje
"Ako si Sin Božji, reci da kamenje ovo hlebovi postanu. A On odgovori i reče: Pisano je: Ne živi čovek o samom hlebu, no o svakoj reči koja izlazi iz usta Božjih." (Mt. 4:3-4)
Duhovno područje
"Ako si Sin Božji, skoči dole, jer u pismu stoji da će anđelima svojim zapovediti za tebe, i uzeće te na ruke, da gde ne zapneš za kamen nogom svojom. A Isus reče njemu: Ali i to stoji napisano: Nemoj kušati Gospoda Boga svog." (Mt. 4:6-7)
Političko područje
"Opet Ga uze đavo i odvede Ga na goru vrlo visoku, i pokaza Mu sva carstva ovog sveta i slavu njihovu; I reče Mu: Sve ovo daću tebi ako padneš i pokloniš mi se. Tada reče njemu Isus: Idi od mene, sotono; jer stoji napisano: Gospodu Bogu svom poklanjaj se i Njemu jedino služi." (Mt. 4:9-10)
Zanimljivo je uočiti da jednom kada je Isus pokvario planove Satani u pustinji, Njegova služba se vrlo brzo razvijala. Učenici su Ga sledili, ljudi su doživljavali spasenje, oslobođenje, isceljenje. Za neko vreme, neprijateljska sila bila je svezana. Verujem da je Isus koristio tehniku duhovnog ratovanja u pustinji da bi nam dao model za rušenje utvrda.
Postoji pet ključnih momenata u ratnoj strategiji koju je Isus upotrebio u pustinji. Prvi momenat u Hristovoj pripremi za bitku često previđamo. On se ponizio pred Bogom time što se podvrgao činu krštenja. Jakov 4:6-7 kaže: "Ali on nam daje još veću milost. Zato kaže: Bog se protivi oholima, a milostiv je prema poniznima. Potčinite se, dakle, Bogu, a oduprite se đavolu i pobeći će od vas."
Koliko se početak Isusove službe razlikuje od mnogih današnjih službi! On se ponizio, umesto da ponosno proglasi da je Mesija.
Džon Davson (John Dawson) o poniznosti govorio kao o strateškom planu za zauzimanje gradova, u svojoj knjizi "Zauzmimo gradove za Boga" (Taking Our Cities for God). On je bio u Kordobi, u Argentini, sa jednim od timova Mladih sa misijom, da bi svedočili tokom održavanja finala Svetskog šampionata u fudbalu. Tim nikako nije dolazio do duhovnog proboja, sve dok nisu razlučili da je u tom gradu na delu duh ponosa. Gospod im je pokazao da treba da kleknu i mole usred tog oholog, prelepog grada. Džon Davson o tome kaže sledeće: "Sećam se kako me je Gospod osnažio kada sam odložio svoje dostojanstvo i kleknuo na ulicu. Neprijateljska strahovlada bila je srušena, zajedno sa našim ponosom."
Gospod je ovom timu podario veliku žetvu toga dana. Duh ponosa koji je držao ljude bio je slomljen oružjem poniznosti.
Drugi ključni momenat u Hristovoj strategiji bio je post. U Mateju 4:2 stoji: "Pošto je postio četrdeset dana i noći, najzad ogladne." Post igra vitalnu ulogu u rušenju utvrda nad gradovima. U svojoj knjizi "Probuđenje religije" (Revival of Religion), Čarls Fini (Charles Finney) citira Džonatana Edvardsa (Jonathan Edvards) po ovom pitanju: "Kao što ne treba da očekujemo da će đavo da napusti neku opsednutu osobu bez ozbiljne molitve, ili posta i molitve zajedno, koliko manje treba da očekujemo da će napustiti zemlju ili svet bez molitve i posta?"
Treći ključni momenat ujedno je i jedan od najkritičnijih. Neoboriva istinitost Božje Reči bila je ispisana na tablicama Hristovog srca. Mnogi bivaju obmanuti poluistinama kada se upuštaju u duhovno ratovanje. Da bismo bili uspešni na ovom polju, moramo biti dobro upoznati sa Božjom Rečju i sposobni da je isučemo poput oštrog mača i zamahnemo njome na neprijatelja naše duše.
Četvrti ključ je ustrajnost. Bitka se ne zadobija za jedan dan. Isus je proveo četrdeset dana u posti i molitvi. A mi postajemo obeshrabreni ako treba da izdržimo jedan ili dva dana u ovoj vrsti borbe. Neki od vas su se možda toliko dugo borili za svoj grad da vam dođe da odustanete. Nemoj se predati! Jednoga dana đavo će ispustiti grad iz svojih šaka i doći će probuđenje. Nemoj da ti dojadi da činiš dobro!
Peti ključ je često osporavan od strane mnogih. Odnosi se na direktno obraćanje teritorijalnim duhovima, pri čemu im se zapoveda da napuste određenu oblast. Ponekad previđemo onih par kratkih, ali silnih reči koje je Hrist izrekao u pustinji: "Odlazi, Satano!" (Matej 4:10). Biblija kaže da je đavo nakon toga napustio Isusa i da su anđeli došli da Mu služe.
D o d a t a k
(Članak je priredio Dejvid Šo na osnovu govora pastora Roberta održanog na konferenciji pod pokroviteljstvom Molitve za probuđenje "Prayer For Revival". Londonski međunarodni biblijski institut.)
SVEDOČANSTVO JEDNOG PASTORA
Zovem se Robert. Vođa sam jedne crkve u Zambiji, u južnom delu Afrike i želim da vam ispričam predivnu priču o Božjoj milosti prema čitavom našem narodu. Sve je počelo 1989. sa bivšim predsednikom Kenetom Kaundom. Više od trideset godina on je vladao na način koji je uništio čitav narod.
Ekonomija je grcala u siromaštvu i ljudi su bili na rubu egzistencije i na ivici nade. Narod je bio moralno iskvaren. Doživeli smo duhovni i ekonomski krah.
Priča koju želim da vam ispričam može da promeni vaš život i život vašeg naroda, i to je priča o tome kako molitva i jedinstvo sa Bogom mogu da promene ono što izgleda nemoguće.
Bog nam je poslao jednog čoveka iz Švedske koji je bio prorok i koji je okupio hrišćane koji su bili voljni da slušaju i spremni da traže Boga. Bog je progovorio toj maloj grupi ljudi i rekao: "Ja menjam naciju." "Šaljem vam čoveka koji će biti sledeći predsednik." I dao nam je ime tog čoveka!
Jednog jutra u osam sati, došli smo do kuće tog čoveka i kada je otvorio vrata, rekli smo: "Dobro jutro, imamo dobru vest za tebe." On nas je pozdravio i pozvao da uđemo unutra. Brat iz Švedske je prvi progovorio: "Ovako kaže Gospod, pripremi se se da budeš novi predsednik." Potom sam ja izneo stvari koje je Gospod otkrio meni i dvojica braće koja su pošla sa nama takođe su podelila ono što je Gospod njima dao.
Potom smo rekli da bismo voleli da se pomolimo za njega, što smo i učinili, i dok smo molili, Duh Sveti ga je dotakao i počeo je da govori u jezicima, da bi ubrzo nakon toga počeo da prorokuje. Potpredsednik naše vlade takođe prorokuje, tako da sada u vladi imamo dva proroka koja predvode naš narod.
Šta smo dalje uradili pošto smo govorili sa čovekom koji je trebalo da postane predsednik? Vratili smo se u svoje crkve i pokrenuli svaku crkvu u naciji. Organizovali smo molitvenu mrežu koja je povezivala sve crkve: katoličke crkve, metodističke crkve, anglikanske crkve, baptističke crkve, pentekostne crkve i svaku denominaciju koja postoji. Zajedno smo se složili da ostavimo po strani naše različitosti i da postimo i molitvo da nam Bog da pravednu vladu. Zaboravili smo sve drugo i bili smo gotovo ludi od revnosti! Molili smo, postili, pevali, plakali, vikali, tapšali, skakali. Naša želja da Bog pomogne našoj naciji prevazilazila je sve drugo.
Kada molimo ujedinstvu, Bog čini čuda, i dok smo molili zaboravili smo na denominacijska neslaganja i Bog nam je dao Duha jedinstva i jedan um u rešenosti da vidimo kako se Njegovi naumi ostvaruju. Samo On je mogao doneti promene koje su bile neophodne. Kada smo počeli da molimo, nije bilo izgleda da dođe do novih izbora, sama ideja o tome izgledala je smešno.
Kada je najzad najavljeno da će doći do novih izbora, šta smo preduzeli? Naše iskustvo u pogledu prethodnih izbora bilo je da oni nisu sprovedeni na regularan način. Crkva je molila i odlučili smo da ćemo putem molitvene mreže koja se proteže širom Zambije, postaviti duhovne vojnike-posmatrače (zastupnike) na svakom glasačkom mestu. To je učinjeno na svim glasačkim mestima u Zambiji. Rezultat je bio da su izbori bili pošteni i korektno obavljeni, uz minimalne nerede i bez pritužbi ljudi. Bilo je to čudo, i samo Bog je mogao da učini tako nešto. Nije bilo gotovo nikakvih problema. Prilikom nedavnih izbora ponovo smo organizovali molitvu i postavili zastupnike na svim glasačkim mestima i ponovo smo bili svedoci čudesnog reda i slobodnih i poštenih izbora.
Svakako da je Božja naklonost i ujedinjena molitva čitave Crkve predivna i čudesna kombinacija koja može da preobrazi naciju od žive katastrofe u zemlju nade i slobode.
Božji predsednik je izabran, ali da li je posao time završen? Možemo li da se opustimo i odemo kući? Ne, naprotiv - pravi posao tek počinje. Videli smo na osnovu Pisma da ako želimo da od Zambije načinimo hrišćansku naciju, postoje određene stvari koje moramo preduzeti. Tako su hrišćanske vođe posavetovale predsednika o tome kako da isplati "duhovni dug" nacije, da bi je povratio na put produktivnosti i ekonomskog napretka. Stoga je predsednik otvoreno i javno ispovedio grehe naroda i vlade i zatražio Božje oproštenje i izjavio u ime čitavog naroda da želi da Zambija bude hrišćanska nacija.
Opšte uverenje među vođstvom različitih crkvi bilo je da u sferi nacionalne ekonomije i produktivnosti moraju da budu poravnati dugovi u duhovnom smislu, da načinjena šteta i nepravda mora biti namirena. Zato smo doneli Bogu prinos od svih proizvoda i useva u zemlji, kako bismo izašli iz siromaštva i ušli u Božje izobilje. Prinos se sastojao od bakra, najzastupljenijih ruda u zemlji, raznih useva i plodova, i sav taj prinos nalazio se pred predsednikom kada je on posvetio naciju i njenu proizvodnju Bogu. Ovo posvećenje slomilo je prokletstvo siromaštva nad zemljom.
Deklaracija koja je tom prilikom doneta bila je jedinstvena, jer je Zamhija jedina zemlja u svetu koja se otvoreno deklariše kao hrišćanska nacija i koja to ima utvrđeno u svom ustavu. Ovo je veliko čudo, i postignuto je time Što je Crkva molila u jedinstvu sve dok nije videla utvrđene rezultate.
Kraljevstvo tame nije dopustilo da ova deklaracija prođe tek tako. Prvi napad došao je u vidu ogromne suše koja je pretila da ugrozi veliki deo stanovništva. Crkva je ponovo pozvana da moli i posti, i svaka od crkvi vapila je Bogu:
"Bože, ovo je sada hrišćanski narod i naša nada je u Tebi, izbavi nas i pošalji svoju kišu da obnovi zemlju i osveži tvoj narod." Kiša je došla i propast je bila izbegnuta.
Kakvi su bili plodovi pokajanja i posvećenja Bogu? Da li se mogu izmeriti rezultati? U roku od šest godina ekonomija je bila transformisana od najnerazvijenije zemlje u Africi do jedne od najnaprednijih zemalja srednje i južne Afrike, sa najbrže rastućom ekonomijom i najstabilnijom vladom i dobrim izgledima za budućnost. Deklaracija nas je uvela u Božju pravednost.
Usledio je period dinamičnog rasta u Crkvi. Veliki broj novih vernika pridružio se Crkvi, na opšte zadovoljstvo. Sveti Duh je radio na moćan način donoseći pravednost Božju i spasenje nespašenima. Naveštanje jevanđelja odvijalo se neometano.
Duhovna atmosfera nad nacijom se promenila, i duhovna svetlost je očita čim se pređa granica. U vazduhu osećate predivnu slobodu. Odakle ta promena? Utvrđena je u nebu. Isus je Gospod nad Zambijom.
Možda ste čuli da je jesenas došlo do pokušaja da se smeni vlada u zemlji. Ta vest me je zatekla u Danskoj. Zastupnička mreža odmah je stupila u akciju i za samo nekoliko časova stotine zastupnika je počelo da moli za našu zemlju i predsednika. "Bože," rekli smo, "to se ne sme dogoditi! Predali smo naciju Tebi i ovo je đavolsko delo. Molimo Te da poremetiš planove neprijatelja i da vratiš red u našem narodu."
Samo nekoliko časova pošto su zastupnici stupili u akciju, predsednik je javno izjavio da je legitimna vlada povratila kontrolu nad zemljom. Bog je ovu pobunu dopustio s jedne strane zbog toga da bi proverio koliko je Crkva budna, a s druge strane da bi se razračunao sa problematičnim ljudima u naciji koji su izazivali nerede i kovali zaveru.
Neka Bog bude proslavljen, Njemu pripadaju sve zasluge.
