Suština vere
Često mislimo da je vera neka vrsta mistične pojave koja pripada području duhovnosti, ali ne i u praktičnoj areni svakidašnjice. Međutim, vera je mnogo konkretnija nego što možda misliš ili želiš priznati. Želim podeliti tri jednostavna aspekta vere koji će veru izvesti iz područja mistične apstraktnosti i uvesti je u praktično područje u kojem ti živiš.
Vera zavisi od objekta vere
Ono što je važno kod vere nije činjenica da ti veruješ. Ono što veruješ i kome veruješ određuje hoće li ili ne tvoja vera biti nagrađena. Svako od nas, svakoga dana živi nekom verom. Svaki put kada voziš auto putem, ti to činiš verom. Kada se približavaš raskrsnici i imaš zeleno svetlo, prolaziš kroz raskrsnicu verujući da ce vozači koji imaju crveno stati, iako njihovo crveno svetlo ne možeš videti. Da nisi verovao da će videti crveno svetlo i zaustaviti se, ti ne bi prošao raskrsnicu bez da usporiš i proveriš da se niko ne sprema projuriti kroz crveno.
Jesu li objekti tvoje vere na putu pouzdani? Najčešće jesu, jer većina vozača vozi sigurno i poštuje pravila. No, isto tako možeš doživeti nesreću zbog toga što si svoju veru stavio u vozača koji se pokazao nepouzdanim - koji ne drži do pravila.
Šta se događa kada te objekat vere izneveri? Ostavljaš ga, odbacuješ ga - možda ne odmah, ali koliko ćeš pogrešaka dozvoliti da se dogode pre no što kažeš: "Dosta! Nikad više?" Jednom kada je naša vera oštećena ili izgubljena teško ju je ponovo zadobiti. Tu nije problem u tvojem verovanju; tvoju će veru ili nagraditi ili uništiti objekat vere. Ako si preživeo nekoliko saobraćajnih nezgoda, stepen tvoje vere u druge vozače je tako vrlo nizak i na putu ćeš biti prilično oprezan. Ako ti je bračni drug bio neveran, ako te je prijatelj ili rođak duboko povredio, tvoja će vera u tu osobu biti slaba, jer on ili ona nisu živeli u skladu sa tvojim poverenjem. Meseci i godine su potrebni za ponovnu izgradnju jednom uzdrmane vere.
No, ipak, neki su objekti vere čvrsti. Ti navijaš svoj sat, planiraš u svojem kalendaru i praviš raspored dnevnih obveza verujući da će se Zemlja nastaviti vrteti oko svoje ose i okretati se oko Sunca sadašnjom brzinom. Kada bi zemljina osa bila pomerena za samo nekoliko stepeni, naši bi se životi pretvorili u haos. Međutim, do sada su se zakoni fizike koji vladaju svemirom pokazali kao jedni od najpouzdanijih objekata vere.
Konačni objekat vere, naravno, nije Sunce već Sin: "Isus Hristos juče je i danas onaj isti i vavek." (Jev. 13:8). Činjenica da je On nepromenljiv - da se nikada neće promeniti - čini Ga dostojnim svakog poverenja. "Bog nije čovek da laže, ni sin čovečji da se pokaje. Šta kaže neće li učiniti, i šta reče neće li izvršiti?" (4. Moj. 23:19). "Jer ja Gospod ne menjam se; zato vi, sinovi Jakovljevi, ne izgiboste." (Mal. 3:6). Nikada se nije desilo da On nije bio ili nije učinio ono što je obećao da će biti ili učiniti. On je večno veran.
Mnogi ljudi pokušavaju živeti verom sa malom ili nikakvom spoznajom Boga i Njegovih puteva. Pokušavaju živeti verom u veru, a ne u Boga. Vera zavisi od objekta vere.
Dubina tvoje vere je određena dubinom tvoje spoznaje o objektu vere
Kada se ljudi muče sa svojom verom u Boga, to nije zbog toga što je objekat vere nedovoljno pouzdan. Radi se o njihovim nestvarnim očekivanjima od Boga. Takvi ljudi očekuju da će Bog delovati na određeni način ili odgovoriti na njihovu molitvu na određeni način - na njihov način, ne Njegov - a kada On ne odgovori, oni kažu: "Ništa od tebe, Bože." No, Bog se ne menja; On je savršeni objekat vere. Vera u Boga je bezuspešna samo kada se ljudi drže svojeg pogrešnog shvatanja Boga.
Želiš li da tvoja vera u Boga (po)raste? Onda najpre mora porasti tvoja lična spoznaja o Njemu, kao objektu tvoje vere. Ako imaš malu spoznaju Boga, imaćeš i malu (slabu) veru. Ako imaš veliku spoznaju Boga, imaćeš veliku (snažnu) veru. Veru ne možeš naduvati uveravajući samog sebe: "Ja moram u to da verujem...!" Svaki pokušaj guranja vere iznad granica tvog ličnog poznanja Boga i Njegovih puteva je pomak iz područja vere u područje pretpostavki. Ti biraš verovati Bogu u skladu sa istinama koje su ti poznate iz Njegove Reči. A jedini način da tvoja vera naraste jeste kroz povećanje tvog spoznanja o Bogu - objektu tvoje vere. Zato Pavle piše: "Tako, dakle, vera biva od propovedanja, a propovedanje rečju Božijom." (Rim. 10:17).
Možda ćeš zaključiti: "Pa, to znači da moja vera ima ograničenje?" Da, ograničenje postoji. No, tim ograničenjem ne upravlja Bog, već samo ti. Bog je objekat tvoje vere, On je beskonačan. Jedino ograničenje tvoje vere je tvoja spoznaja i shvatanje Boga. Možeš li sada videti praktičnu, dostižnu mogućnost rasta svoje vere, kao nešto vezano sa tvojim trudom da upoznaš Boga kroz Njegovu Reč? On je bezgraničan! Mislim da nikada nije postojao hrišćanin koji je uspeo živeti u skladu sa potpunim mogućnostima svoje vere.
Nadalje, važno je znati da Bog prema nama nema nikakve obveze. Nije moguće da ti mudro uobličiš svoju molitvu, pa da Bog na temelju tih reči mora i delovati. Ako Bog tvrdi da je nešto istina, ti Mu jednostavno veruješ i živiš prema istini. Ako Bog nešto nije rekao, nikakva količina "tvoje vere" to neće ostvariti. Moje verovanje ne čini Božju Reč istinitom; Njegova Reč jeste istina, i zato je ja trebam verovati.
Vera je aktivna
Dok je moj sin Karl bio još mali, stavio bi ga na sto i pozvao da skoči sa stola u moje naručje. Da li je Karl verovao da ću ga uhvatiti? Da. Kako znam da mi je verovao? Znam, zato jer je skočio. Recimo, da nije hteo skočiti. Ja bi ga uveravao: "Veruješ li da ću te uhvatiti Karl?", a on bi mogao klimnuti glavom da veruje. No, ako on nikako ne želi skočiti, veruje li on zaista da ću ga ja uhvatiti? Ne. Vera je aktivna, a ne pasivna. Vera zauzima stav. Vera povlači poteze. Vera govori.
Postoje mnogi hrišćani koji tvrde da imaju veliku veru u Boga, ali su duhovne lenštine koje ne čine ništa. Vera bez dela nije vera; ona je mrtva, besmislena (Jak. 2:17-18). Ako vera nije izražena, ona onda i nije vera.
Izjava "sve što hoću, to i mogu", jeste savremeni pogled na život poznat kao "snaga pozitivnog razmišljanja". Hrišćanska zajednica se dugo nećkala prihvatiti ovakav pogled na život i to s razlogom. Naše mišljenje (razmišljanje) je delatnost uma koji ne može nikada nadvisiti Božje istine koje u njega unesemo, a pokušavamo li rastegnuti svoj um izvan njegovih ograničenja samo ćemo preći iz sveta stvarnosti u svet mašte - fantazije.
Hrišćani, ipak, imaju mnogo veći potencijal u snazi pozitivnog verovanja, tj. ispovedanja. Verovanje uključuje naš um, ali ono nije ograničeno njime. Vera u Božje stvari natkriljuje ograničenja uma i uključuje stvaran, no, nevidljiv svet. Vernikova vera je jednako vredna kao i objekat njegove vere, a to je živa (Hrist) i pisana (Biblija) Božja Reč. Ako je objekat tvoje vere beskrajni Bog svemira, tada doslovno nema ograničenja duhovnim visinama na koje se ti pozitivnim verovanjem možeš uspeti.
