Naslovna » U Hristu » Članci » ....

Sekta - "babaroga" današnjice

John McLadle

Šta je "sekta"?

Ova reč je u današnje vreme (na balkanu) dobila potpuno novo značenje. Ona je sinonim za nešto što je mračno, zlo i što zaslužuje svaki prezir - nešto veoma "pogano". (od čega i sam đavo beži). Dok kod definisanja toga "ko je sekta" vrše samopozvani govornici javnog mnjenja - razni crkveno-politički izaslanici i zaštitnici naroda i tradicije - "sektu" ovu ili onu prezentuju kao ljutog "neprijatelja naroda". Najčešće, oni to čine kroz svoje slepe (i nepoštene) kriterijume a ne kroz detaljne (i nepristrasne) analize frakcije - pojave. Tako je ova reč "sekta" među nama postala ono što nije.

Šta je zapravo izvorno značenje ove "babaroga" reči?

Reč sekta vodi poreklo od latinske reči sect - "frakcija", "škola mišljenja" ili "politička partija". Tako, ako bi pristalice neke političke partije nazvali "sektašima" ne bi uopšte pogrešili.

Rečnik "American Heritage Dictionary" sektu definiše kao "religijsko telo, telo koje se razišlo sa većom denominacijom.

"U okviru hrišćanske tradicije sekta sačinjava istrajnu i odvojeno organizovanu grupu vernika koji odbacuju ne biblijsku crkvenu tradiciju ili od države uspostavljene crkvene autoritete (ili učenja) a tvrde da isključivo žele da slede izvorne elemente hrišćanske vere - doktrine onako kako je to činila apostolska Crkva.

Stoga termin "sekta" može da se odnosi i na dosledne hrišćanske grupe "koje su se distancirale od "svetske" crkve i od predominantne (turbo) kulture u nekom društvu kako bi naglasili jedno ili više verovanja za koje osećaju da je izgubljeno i da ga treba obnoviti.

DRUGE REČI KOJE SU
ČESTO POVEZIVANE SA "SEKTOM"

Šta je "jeres"?

Reč jeres dolazi od grčke reči hairesis, što znači "izbor" ili "izabrana stvar". Međutim, u grčkom izvorniku novog zaveta jeres obično znači "frakciju" ili "podelu" ali je crkva kasnije jeres definisala kao osporavanje od nje definisane doktrine hrišćanske vere - "njene" doktrine. Dakle, jeretici su oni koji ne prihvataju određeno učenje neke crkvene denominacije.

Dakle, da bi se utvrdilo šta je verska jeres jeste a šta nije, potrebno je imati neki "fiksni" standard - aršin. Sveto pismo je ta jedna i jedina mera koja određuje šta je hrišćanska jeres a šta nije.


Šta je "okultizam"?

Uz reč "sekta" često se čuje i pominjanje reči "okultizam", tj. neki "sektaši" se izjednačuju sa "okultistima".

Reč okultizam dolazi od reči occultus i nosi ideju da su stvari skrivene, tajne i misteriozne. Hoover navodi tri posebne karakteristike okultizma: 1) okultizam se bavi stvarima koje su tajne i skrivene. 2. Okultizam se bavi operacijama ili događajima koji zavise od ljudskih sila koje prevazilaze ljudskih pet čula. 3. Okultizam se bavi nadprirodnim prisustvom anđeoskih ili đavolskih sila. (David W. Hoover, "Kako odgovoriti na okultizam", St. Louis: Concordia Publishing House, 1977., str. 8. prema citatu Josha McDowella i Dona Stewarta u njihovoj knjizi, "Okultizam", koju je štampao Here's Life Publisher 1992.)

Biblija oštro kritikuje i zabranjuje svako praktikovanje okultnih radnji. Čak štaviše, svako ko je imalo uključen u tako nešto nema pravo ni da se nazove hrišćaninom.


Šta je "kult"?

Neke "sekte" imaju obličje kultova i u njihovom centru je čovek koji je najčešće osnivač ili vođa. Ovo svakako nije biblijsko hrišćanstvo.

Reč kult dolazi od latinske reči cultus, koja je jedan oblik glagola colere a znači "slaviti" ili odavati počast božanstvu. Cultus je bila opšta reč za slavljenje bez obzira na to o kojem se Bogu radilo.

Vulgata, latinski prevod Biblije, koristi tu reč u uopštenom smislu slavljenja bez obzira na božanstvo na koje se misli (npr. Dela 17:23-25). Ova reč se takođe koristi u hrišćanskim latinskim tekstovima koji govore o slavljenju jednog istinskog Boga.

Dakle, razumljivo je onda da će se reč kult prirodno odnositi na religioznu grupu ljudi i ovo uopšteno značenje je preširoko za trenutne svrhe.


Šta je "hrišćanski kult"?

"Hrišćanski kult je grupa ljudi koja za sebe tvrdi da je hrišćanska a prigrlila je specifične doktrine koje podučava jedan vođa, grupa vođa ili organizacija i koja (sistem) osporava (bilo eksplicitno/konačno) ili implicitno (potpuno) jednu ili više glavnih doktrina hrišćanske vere podučavana iz 66 knjiga Biblije." (Preuzeto iz knjige Alana W. Gomesa, "Demaskiranje kulta" (Izdavač: Grand Rapids: Zondervan Publishing House, 1995.))


Kako prepoznati hrišćanski kult?

Na žalost, mnoge od hrišćanskih frakcija uopšte ne zaslužuju ime "hrišćanske". One imaju samo obličje hrišćanstva dok u svojoj sustini najčešće predstavljaju mešavinu (sinkretizam) svega i svačega. Evo nekih elemenata koji se mogu prepoznati u hrišćanskom kultu:

1. Odbacuju doktrinu o Božjem "Trojstvu".

2. Ne veruju u Spasenje po milosti kroz veru u Isusa Hrista.

3. Ne veruju u Hristovo završeno delo spasenja.

4. Ne veruju u Isusovo telesno vaskrsenje.

5. Imaju "ekstra" (dodatnu) biblijsku objavu (mudrost, spoznaju) preko svojih učitelja, proroka ili vođa.

6. Veruju da su samo oni spašeni tj. "oni pravi", ona "prava crkva".

7. Ne veruju u večnu kaznu (vatru pakla), muke pakla.

8. Veruju da je njihov utemeljitelj ("lično") Božji glasnik.

9. Stavljaju više naglasak na iskustvo nego na biblijsku doktrinu.

10. Daju veliki naglasak direktnim objavama i Božjim vizijama.

11. Daju određene datume kraja vremena ili Hristovog drugog dolaska.

12. Suprostavljaju se pravilnoj interpretaciji Biblije (hermeneutici).

13. Povremeno upadaju u mrežu spiritizma i okultizma.

14. Mešaju hrišćanstvo sa drugim nebiblijskim verovanjima - prave sinkretizam.


Kako prepoznati biblijsku crkvu?

Logično pitanje koje treba postaviti svakoga ko želi da sledi Hrista i bude (imati zajedništvo) sa članovima Njegove Crkve je: Koja su obeležja biblijski utemeljene, Duhom ispunjene i na Hrista centrirane crkve?

1. Propovednik propoveda iz Svetog pisma o doktrini Trojstva, o opravdanju milošću kroz veru, potpunom oproštenju greha, punini božanstva u Isusovoj ljudskosti; o potrebi nanovorođenja, da je Isus jedini naš zagovornik kod Boga i da je Duh Sveti osoba...

2. Isus Hrist je prisutan u najvećem broju propovedi i predstavljen je kao utelovljeni Bog. Isus i samo Isus jeste centralna tema crkve.

3. Poštuju se i praktikuju Gospodnja večera (euharistija) i krštenje vodom (podronjenjem) kao što je Hrist to uspostavio.

4. Pastiru je istinski stalo do duhovne dobrobiti drugih, prirodan je i ne osuđuje u razgovoru o duhovnim pitanjima. Radi uvek na korist drugih a ne sebe. Za njega je "služba" Božje delo i lični poziv a ne "zanimanje" ili "profesija".

5. U crkvi se sprovodi isključivo biblijska disciplina i etika.

6. Vernicima, laicima je data mogućnost da služe u crkvi.

7. Postoji naglasak na ličnu evangelizaciju i misije koje se fokusiraju na spasenje izgubljenih duša.

8. Postoji solidan program biblijskog obrazovanja kako za decu tako i za odrasle. Nastojanje da se vernici upoznaju sa Biblijom što bolje je esencijalno.

Prilagođeno iz knjige "Kako pronaći evanđeosku crkvu", autora Williama Proctora (The Born-Again Christian Catalog, 1979.)

Tagged: sekta| kult| jeres|
"Ako čovek nije stvoren od Boga, zašto je on onda jedino srećan u Bogu?"
- Blaise Pascal

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 2119
Ukupno: 2498165
Generisano za: 0.004''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/u-hristu/clanci/kult.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.