Iskušenje
- Iskušenje: opasnost ili zaštita?
Ko od nas nema neku spoznaju ili lično iskustvo sa time što podrazumevamo pod pojmom "iskušenje"? Pa ipak, ako bismo trebali da ga bliže opišemo ili definišemo, verovatno bi to bilo veoma različito, pa čak i suprotno. Za nekoga bi iskušenje bilo neminovno vezano za neku osobu, drugome za određene okolnosti ili događaje u kojima su nešto doživeli, isto tako i za vremenske prilike, za zdravstvene ili materijalne događaje ili slično. Međutim, verovatno smo najmanje skloni da pomislimo da se iskušenje "rađa" i u nama lično. Ko zna kako nade svoje mesto i uporište u našim mislima, emocijama i manifestuje se kroz naša čula, temperament ili čak i kroz svesno odabrane postupke.
Oh, ta nemilosrdna sila iskušenja koja kao po pravilu uvek izazove neke poremećaje u čoveku i među ljudima, a na kraju kao epilog njenog dejstva, ostaje pustinja i haos iza nje. Pa kakva je to zapravo sila?
U Svetom pismu ovaj izraz ima prvenstveno versko (religiozno), a tek na drugom mestu njegovo etičko značenje. Dok u svetovnom (profanom) poimanju je redosled vrednovanja iskušenja upravo obrnutog redosleda. On obično ide od etičkih, racionalnih, pravnih i drugih pretpostavki. Od velikog značaja je da ne namećemo ovom biblijskom pojmu naša subjektivna shvatanja, već da uvek podredimo lično shvatanje istini Božje Reči. Tri najčešća izraza u Sv. pismu jesu: "iskušenje", "ispit", i "zavođenje" koji međusobno nisu sinonimi (reči istog značenja).
Ispit uvek znači pozitivan postupak, a često je u vezi sa poukom i unutrašnjim prečišćavanjem čoveka. Zavođenje je izričito negativnog karaktera jer mu je osnovni cilj izazivanje sumnje i neposlušnosti prema istini, odnosno, prema samom Bogu. Tek kada ova dva pojma pravilno shvatimo možemo da prepoznamo i značenje samog pojma iskušenja.
O iskušenju je uvek umesno računati kao sa potencijalnom opasnošću, ali posebno se njega podsećamo na osnovu dve izrazite napomene našega Gospoda. Prvi slučaj je reč u smislu stalne predostrožnosti koja nam je neophodna. Gospod nam to govori u trenutku kada uči svoje učenike, a ne manje i nas danas, kako da se molimo. U molitvi "Oče naš" On ugrađuje i molbu: "... i ne uvedi nas u iskušenje, nego nas izbavi od zla..." (Mt. 6,13). Druga napomena je izgovorena neposredno pre Njegovog trpljenja i raspeća, kao upozorenje od već neposredne opasnosti i za same njegove učenike: "Bdite i molite se da ne dođete u iskušenje..." (Mt. 26,41). Pođimo po spomenutom redosledu:
I. Ispit
Ispit = gr. PEIRAZO, tj. proba, provera, isprobavanje nečega, ogled. Krajnji cilj je uvek postizanje dobra. Car David kaže: "Jer Ti ispituješ srca i bubrege, Bože pravedni!" (Ps. 7,9; Ps. 17,3). A Jov s pravom ističe; "Ali on zna put moj; kad me okuša izaći ću kao zlato." (Jov 23,10). Već na osnovu ovih izreka se vidi da je krajnji cilj dobro, odnosno "čistota". Reč je o takvom ispitivanju, kao da se primenjuje proces topljenja rude sa ciljem da se izdvoji sva bezvredna masa i manje vredna materija i da se oslobodi vrednost plemenitih metala (vidi Zah. 13,9; 1. Kor. 3,13; 1. Pet. 1,7).
Sigurno je i to da svaki takav ispit može biti težak i bolan (bolest, siromaštvo, ratovi, progonstvo i slično), ali je on na kraju uvek koristan. Istina je i to, da tako "okušani" i "pročišćeni" dobijaju svoje mesto na toj pozitivnoj strani, visoko vrednovani, za razliku od onih "odbačenih" od Boga, što Sv. pismo predstavlja kao najgore moguće stanje. Ispiti i kušnje uvek znače u krajnjem ishodu: popravak i boljitak, kako kaže apostol: "Jer da smo sami sebe ispitivali, ne bismo bili osuđeni. A kada nam sudi Gospod, kara nas, da ne budemo osuđeni sa svetom". 1. Kor. 11,31-32, slično i Jev. 12,4-11 i Otk. 3,19. "Ja one koje ljubim karam i popravljam..."
II. Zavođenje
Zavođenje = gr. EKPEIRAZO ili PLANO, navoditi na nešto (sa namerom prevare) Šta će se loše završiti. Pošto postoji zavođenje, postoji i "zavodnik". Tako je nazvan sam Sotona, ali i ljudi kada padnu u zamku njegove laži i sile prevare (vidi 1. Moj. 3,13; 5. Moj. 13,6; Isa. 9,16; Jer. 37,9; 1. Tim. 2,14; Otk. 12,9; Otk. 13,14; Otk. 20,8-10).
Zavođenje se dešava i posredstvom čovekovih nemoralnih želja i požuda, kao što se vidi iz Jakova (Jak. 1,14-15). "Nego svakoga iskušava sopstvena želja koja ga mami i vara. Tada želja zatrudnjevši rada greh, a greh učinjen rada smrt." Slično i Matej 13,22. Jevrejima 3,13. 1. Jovanova 1,8. Pri svemu tome se sam zavodnik predstavlja kao "anđeo svetlosti" (Mt. 24,4; Mt. 24,24; 2. Kor. 11,14). Zavođenje je svesna prevara i ona je uvek u suprotnosti sa Božijom voljom. Istovremeno, zavođenje uvek predstavlja svesno putem laži odvođenje u idolopoklonstvo. Za takve postupke je čovek odgovoran pred Bogom i time privlači Božiju kaznu na sebe. Eshatološki značaj zavodničke sile odnosi se na opasnost prevare, laži, bezakonja, nasilja, nemorala; ukratko: negiranje svake istine i nametanje laži (Otk. 13,15-17). Nažalost, sve ovo je prisutno i vidljivo i u našem vremenu.
III. Iskušenje
Iskušenje = gr. PEIRAZMOS = heb. MASSAH. Iskušenje dovodi čoveka pred odluku: Ili za "dobro" ili za "zlo". Istovremeno se u čoveku javljaju dva različita "suprotna" izazova. Oni ga podjednakom žestinom teraju na odluku, u jednom i u drugom pravcu. U tom smislu iskušenje predstavlja unutrašnju napetost koja je svojstvena svakom čoveku.
Tako Eva donosi odluku između Božijeg obećanja i zmijine laži: "... jedi slobodno sa svakog drveta u vrtu, ali s drveta od znanja dobra i zla, s njega ne jedi." (1. Moj. 2,16-17; 1. Moj. 3,4-5). Avram donosi odluku između zaveta (1. Moj. 21,12; Jev. 11,18) i zahtevom žrtve (1. Moj. 22,1). Jov između Boga i sotone (Jov 2,10; Jov 27,11). David između čistote srca i slabosti greha (Ps. 51,12; 2. Sam. 11,27). Izrael između ispita vere i gunđanjem neverstva (Ps. 81,7. 2. Moj. 17,1). Hrišćanin odlučuje između verovanja i sumnje u Boga Oca i Sina Božijega (Jn. 10,24-31). U iskušenju je dakle uvek prisutno i dobro i zlo. To je zato tako, što je u njemu izazov vere i izazov greha. U svakom iskušenju je moguć i poraz, odnosno pregrešenje i duhovni pad, ili duhovna pobeda. Iz tog razloga smo pozvani da se molitvom poveravamo Bogu, da nas ojača, čuva i izbavlja iz iskušenja kao pobednike. Takvu pobedu Jakov naziva "blaženstvom" (Jak. 1,12-15).
IV. Iskušenje Isusa Hrista i naše
Isus je bio iskušavan kao i mi, ali bez greha, (Mt. 4,1-12; Mt. 22,18; Gal. 4,14; Jev. 2,18; Jev. 4,15; 1. Pet. 4,1-12). Isus je Sin Božji ali i trpeći Mesija koji proliva svoju krv kao žrtveno jagnje. On je "Sluga Gospodnji" koji proslavlja svoga gospodara trpljenjem i smrću, a ranama svojim pridobija isceljenje od greha za ceo ljudski rod. U Njegovom uzviku: "Bože moj, Bože moj zašto si me ostavio?" odjekuje najveći bol iskušavanoga Gospoda (Ps. 22,1; Mt. 27,46). U tom kosmičkom trenutku su delovali svom žestinom i Bog Otac i sotona. Sotona nikada nije bio tako silan kao kada je Isus bio "sam". Ali isto tako i istovremeno i Bog nije bio nikada tako duboko sa svojim Sinom, kao što je bio u času smrti, jer Isus se tada moli, a to znači da je Bog Otac skrivenu srcu "ostavljenog" Sina. Usred iskušenja Isus je bio potvrđen kao naš Mesija, Spasitelj i Gospod. Jer upravo u iskušenju kroz koje je pobedonosno prošao "završeno je" spasenje za celo stvorenje.
Tako veliki i odlučujući značaj ima iskušenje u Isusovom životu i smrti. Upravo zato Isusova pobeda obasjava ceo život čoveka. A to je delo Duha Svetoga što smemo i možemo da se molimo: "Avva, Oče, ne uvedi nas u iskušenje..."
Život hrišćanina je život vere. Svaki vernik treba da prepozna iskušenje kao što ga je poznao Isus Hristos. Međutim, i mi treba da prepoznamo i sigurnost i pomoć koju nam daje Otac preko proslavljenoga Gospoda. Iskušenje u najrazličitijim situacijama života, ličnim, društvenim, političkim, moralnim ili verskim okolnostima su samo poput klime u kojoj treba da se razvija i potvrđuje naša vera, nada i ljubav prema Gospodu i našim bližnjima. U tom smislu nam apostol kaže: "Snašlo vas je samo ljudsko iskušenje. A Bog je veran pa vas neće ostaviti da trpite iskušenja više nego što možete, nego će učiniti i kraj sa iskušenjima, da možete podneti". A Gospod Isus kaže: "Vi ste ti što su istrajali sa mnom u mojim iskušenjima. I ja vam određujem carstvo kao što je meni moj otac odredio." (1. Kor. 10,13; Lk. 22,28-29).
