O grehu
 Grčka reč hamartia znači "promašiti cilj, metu", i prevedena je u našem Svetom pismu kao "greh". Biblija uči da je svaki čovek rođen grešan i nesposoban da sam pogodi cilj - da dostigne Božji standard (da održi Deset Božjih zapovesti). Klikni ovde i testiraj sebe, da li uspeo da održiš Božji zakon? |
Ljudi teško prihvataju saznanje da su grešni i da su lično odgovorni pred Bogom za svoje počinjene grehe. Greh predstavlja svaku misao, reč i delo suprotno volji Božjoj koja je predstavljena u Njegovom zakonu - Deset zapovesti.
Greh je promašaj Božjeg zakona - standarda. Tako, čovek greši kad god ne ispuni ovaj Božji standard.
Greh nije samo ubiti, ukrasti ili lagati. Grešnici smo zato što jednostavno nismo dovoljno dobri, takva nam je priroda. Niko od nas ne može da dostigne Božji savršeni standard - standard apsolutne pravednosti i dobrote, jer smo od rođenja grešni. Nosimo u sebi greh svojih prvih predaka - ljudi - Adama i Eve.
Dokaz tome je sklonost da konstantno činimo moralne greške (loša dela za koja uvek znamo da su loša jer nas zbog njih prekorava naša savest). Sila greha koju Biblija naziva i "palom", "grešnom" prirodom je u nama prisutna poput sile gravitacije koja nas stalno vuče ka sebi i kojoj ne možemo nikako da se odupremo.
Mi grešimo kada činimo ono što hoćemo, kada sebično želimo da udovoljimo sami sebi ne mareći za dobrobit drugih ljudi. Greh je unutar našeg ega, našeg ja koje uvek želi i misli samo na svoja zadovoljstva.
Dalje, grešimo kada ne ljubimo Boga svim srcem, svom dušom i svim umom svojim (Matej 22:34-40) što je prva i najveća Božja zapovest. Ovo pokazuje da smo svi prekršili jer smo po prirodi veoma egocentrični (usmereni samo ka sebi) a ne Bogocentrični (usmereni ka Bogu). Bog je savršen i odvojen od greha - Svet je. Bog ne može i neće da gleda na greh i zato nas naš greh odvaja od Njega i čini da budemo suđeni, odbačeni i kažnjeni.
Biblija uči da se Bog pobrinuo za naše stanje poslavši Isusa Hrista, svog jedinorođenog Sina, da umre na krstu zbog našeg stalnog promašivanja cilja i da tako ponovno uspostavi ispravan odnos između nas i Boga dajući nam oproštenje za naše promašaje.
Bog se pobrinuo za nas ali svako od nas to mora da prihvati lično za sebe. Pružena nam je sloboda izbora a naša večna sudbina biva određena onim što izaberemo. Možemo prihvatiti ili odbaciti i naši gresi pred Bogom mogu biti oprošteni ili ne.
SPASENJE OD GREHA
JE MOGUĆE JEDINO VEROM U ISUSA HRISTA!
Spasenje znači ulazak u Carstvo Božje. To je carstvo Božje milosti gde Gospod onima koji u Njega poveruju i prihvate Njegovu žrtvu daruje potpuno oproštenje i novi život. (Vidi Luka 1:68-79).
Spasenje je oproštenje greha po velikoj milosti Boga Oca kroz svog Sina Isusa Hrista.
Čoveku je potrebna pravednost da bi stekao pravo na večni život i izbegao Sud Božji. Sveti i savršeni Bog zahteva savršenu pravednost koju jedino poseduje Isus Hrist.
Svojom zastupničkom smrću na krstu Gospod Isus nam poklanja Svoju pravednost. Onog časa kada čovek primi Isusa Hrista kao ličnog Spasitelja i Gospoda opravdan je u Božjim očima.
Opravdanje je Božji čin kojim Gospod izjavljuje da je pokajani grešnik u ispravnom odnosu prema Bogu iako ustvari ta osoba nije savršena. Ipak, Bog prihvata takvu osobu kao da nikada nije sagrešila.
Prema Rimljanima 6:1-18, stara grešna priroda je obesnažena odnosno, nema više silu nad osobom koja je postala hrišćanin jer je sjedinjena sa Gospodom Isusom Hristom (Rimljanima 6:3-8). Kad je Hrist umro i mi smo umrli sa Njim; kad je vaskrsnuo i mi smo vaskrsnuli zajedno sa Njim.
Hrišćanin (nanovorođeni) je mrtav grehu a živ Bogu. Iako stara grešna priroda izgleda još prilično živa, sila greha nad vernikom je obesnažena time što je on sa Hristom umro i vaskrsnuo. "Krštenjem u Isusa Hrista" hrišćanin je sjedinjen s Gospodom i nije više ni pod kakvom Božjom osudom, kaznom ili prokletstvom (Rimljanima 8:1; Galatima 3:10-14).
