Hvatanje u koštac sa anđelima tame
ODLOMAK IZ KNJIGE PITERA VAGNERA:
"HVATANJE U KOŠTAC SA ANĐELIMA TAME".
Godišnjak pod nazivom "Lekcije iz crkvenog rasta", koji sponzoriše Škola svetske misije u okviru seminara na Fuler univerzitetu (School of World Missions of Fuller Seminary), pojavio se u javnosti 1988. na inicijativu Timotija M. Varnera (Timothy M. Warner), profesora misiologije u Evangelical Divnity School, u svojoj lekciji je između ostalog izjavio: "Počeo sam da verujem da Satana zaista zadužuje određene demone ili korpuse demona da drže kontrolu nad svakim geopolitičkim područjem u svetu, i oni čine POGLAVARSTVA I VLASTI protiv kojih se mi borimo."
Sve do nedavno, takva izjava od strane evanđeoskog misionara bila bi gotovo nemoguća. Ona bi se smatrala za neumesnu i više bi priličila, recimo, pripadnicima pokreta hvatača zmija ili svetog kotrljanja (Holy Rollers), nego profesoru koji drži seminare na teološkim univerzitetima. No, nije više tako. Predmet koji ja nazivam "teritorijalnim duhovima", postao je sastavni deo predavanja mnogih crkvenih i misijskih vođa.
Budući da je ovo novo polje istraživanja, daleko smo od toga da iznosimo konačne zaključke. Čitava oblast duhovnog ratovanja, kada su u pitanju teritorijalni duhovi, predstavlja novi i pomalo zastrašujući materijal za one koji ne dolaze iz pentekostnih ili harizmatskih krugova. Dešava se da ni druga ili treća generacija pentekostalaca danas još uvek nije sigurna u pogledu duhovnog ratovanja, te je prepustila to istoriji, tako da ovaj predmet ne zauzima istaknuto mesto u praksi njihove crkve. Premda njihova teologija naučava o tome, njihovo iskustvo duhovnog ratovanja veoma je ograničeno.
Nakon sedmogodišnjeg istraživanja iz oblasti znakova i čuda, sastavio sam knjigu pod nazivom: "KAKO IMATI SLUŽBU ISCELJENJA, A DA CRKVA NE OBOLI". Naišao sam na veoma mali broj ljudi koji poseduju ono što bismo mogli nazvati stručnim znanjem iz oblasti teritorijalnih duhova, bilo teorijskim bilo praktičnim, a još je manje bilo onih koji u svom radu objedinjavaju i jedno i drugo - i teoriju i praksu. Mnogi su mi preporučeni kao takvi, ali kada sam dublje istražio njihovo delovanje čitajući njihove knjige ili preslušavajući njihove kasete, nalazio sam veoma malo onoga što je išlo dalje od standardnog i uopštenog znanja o duhovnom ratovanju koje je nakupljeno do sada. Spomenuću neke izuzetke tokom daljeg izlaganja.
Moja namera u ovom kratkom eseju nije da iznesem konačne zaključke, već pretpostavke koje treba razmotriti. Verujem da će svima biti jasno da je priroda ovog istraživanja ogledna.
RADNA HIPOTEZA
Moj osnovni poziv od Boga jeste da učestvujem u Isusovom Velikom poslanju koje nalaže da sve narode učinim Njegovim učenicima. Moj fokus je na evangelizaciji sveta, pri čemu taj svet obuhvata Jerusalim, Judeju, Samariju i sve ostale delove sveta, da tako kažem. Stoga na delovanje teritorijalnih duhova gledam pre svega kao na organizovani pokušaj sprečavanja širenja Jevanđelja. U tom smislu, poželjno je da ponovo pročitamo Pavlovu izjavu u 2. Kor. 4:4, gde on objašnjava da oni koji propadaju imaju um koji je zaslepeo bog ovoga sveta "da ne vide svetlost evanđelja o slavi Hrista, koji je Božija slika." Najviši cilj ili svrha ljudskih bića je da proslave Boga, a najviši cilj Satane je da spreči da Bog bude proslavljen.
Unutar Božje promisli i Njegovog dopuštenja, Satana ima silu da "zastre jevanđelje velom" (vidi 2. Kor. 2:11), te da tako spreči njegovo širenje. Zar nemamo odgovornost da, kao Hristove sluge i služitelji Božjih tajni, tražimo odgovore na to kako Satana uspeva da zastre jevanđelje velom? Pavle kaže: "Jer znamo njegove (Satanine) namere" (2. Kor. 2:11). Važno je da imamo na umu da Satana ne poseduje Božje atribute, i da stoga nije sveprisutan. Premda može da se kreće sa jednog mesta na drugo veoma brzo, on ne može da bude na dva mesta u isto vreme.
Zbog toga, ako želi da zaslepi umove tri biliona ljudi koji još uvek nisu ugledali svetlost jevanđelja slave Hristove, mora da prenese ovu obavezu na druge i podeli zaduženja takozvanim zlim duhovima. Ne znam koliko zlih duhova ima na planeti Zemlji. Jednu zanimljivu ideju izneo je Frajdej Tomas Ajah (Friday Thomas Ajah), nadglednik nedeljne škole u crkvi Skupština Božjih (Assemblies of God) u Oribu, Fort Harkortu, u Nigeriji. Pre svog obraćenja, bio je okultni vođa visokog ranga, i nosio je ime Sveti Toma Božanski, koje mu je nadenuo sam Satana. Ajah kaže da mu je sam Satan predao kontrolu nad 12 zlih duhova i da je svaki od tih duhova kontrolisao 600 demona, sve ukupno 7.212. On kaže: "Bio sam u kontaktu sa svim duhovima koji su imali kontrolu nad svakim gradom u Nigeriji, i imao sam oltar (upravu) u svakom većem gradu." Ako je ovaj izveštaj tačan, bilo bi razložno pretpostaviti da se takvi ljudi, koji nisu spaseni, nalaze u znatnom broju širom sveta.
Opšte je mišljenje da demoni mogu da se vežu za određene predmete, kuće ili zgrade, ljude i životinje. Jevanđelje beleži da je Isus zatekao legiju demona u jednom čoveku i dopustio im da uđu u svinje kada ih je isterao. Pavle upozorava Korinćane da ne jedu meso žrtvovano idolima u idolskim hramovima, zbog opasnosti da ne dođu u kontakt sa demonima (1. Kor. 10:20). To ne znači da sam idol ili hram imaju bilo kakvu moć sami po sebi (1. Kor. 10:19), ali da zato demoni povezani sa njima svakako imaju određenu moć. Hipoteza koju izlažem, dakle, prema rečima Timoteja Varnera koga sam citirao, jeste da Satana delegira demone visokog ranga u svojoj hijerarhiji zlih duhova i zadužuje ih da kontrolišu određena nacije, regione, gradove, plemena, grupe ljudi, opštine i druge značajna socijalna uređenja i grupacije širom sveta.
Njihov glavni zadatak je da spreče da se Bog proslavi na njihovoj teritoriji, a to čine tako što izdaju naređenja demonima nižeg ranga. Varner kaže sa su vođe naselja u kome je on radio, prilično prepredeno ustupile misionarima za rad mesto koje se zvalo "Đavolje brdo", na kome je trebalo da podignu misionarski dom. Kako ništa nisu znali o "satanskim lukavstvima" o kojima Pavle govori (1. Kor. 2:10), prihvatili su ovu ponudu. Prva porodica koja se tamo nastanila morala je da napusti misijski rad nakon čitavog niza bolesti. Dešavalo se da posetioci koji dođu u kuću najednom osete simptome bolesti, da bi ih ti simptomi napustili čim bi izašli iz sela. Ovome se konačno stalo na put onda kada su misionari odlučili da se ozbiljno pozabave problemom demonskog delovanja na geografskoj osnovi, upustili se u obračun sa demonima i isterali ih iz tog područja.
Jedan od osnovnih principa Pokreta rasta crkve (Church Growth Movement) jeste teorija protivljenja i prijemčivosti, po kojoj se analiza određenih pokazatelja, kao što su stepen protivljenja ili prijemčivosti u odnosu na jevanđelje kod različitih grupa ljudi, može prihvatiti kao pouzdana u velikom broju slučajeva. Pri tom ne možemo ići tao daleko da kažemo da pošto se ova hipoteza o teritorijalnim duhovima pokazala tačnom, te ako naučimo da slomimo njihov uticaj Božjom silom, automatski dolazi do promene na planu protivljenja i prijemčivosti za jevanđelje kod ljudi.
BIBLIJSKA POZADINA
Naša radna hipoteza ne bi imala veliku vrednost za stratešku evangelizaciju sveta kada ne bi postojala biblijska garancija koja bi tako nešto potkrepila. Verujem da ta garancija postoji.
Početna tačka je izjava apostola Pavla o tome da "naša borba nije protiv krvi i mesta, već protiv poglavarstava, protiv vlasti, protiv vladara ovog mračnog sveta i protiv zlih duhova na nebesima." (Ef. 6:12). Ovo nam pomaže da shvatimo da se duhovni rat na visokom nivou zaista odvija. Isus, u svom izlaganju o dolasku Carstva Božjeg, govori o svezivanju jakog čoveka (Mt. 12:29). Jasno je da se izraz jak čovek odnosi na zle duhove, budući da na istom mestu Isus kaže: "Ali ako ja demone isterujem pomoću Božijeg Duha, onda vam je došlo Božje carstvo" (Mt. 12:28). Isus slikovito prikazuje ovaj proces ukazujući na kontrolu koju jaki čovek ima nad kućom. Kuća je teritorija koju Satana ili njemu podređeni duhovi drže pod svojom vlašću i ta teritorija ne može biti zauzeta ukoliko jak čovek ne bude svezan. No, kada teritorijalni duhovi budu svezani, Božje Crastvo može da se širi neometano i da "zapleni imovinu jakog čoveka." Ova predstava o zlim duhovima koji vladaju nad pojedinim teritorijama nalazi se i u Starom zavetu. Na primer, Mojsijeva pesma u Ponovljenom zakonu 32 prevedena sa Septuaginte glasi otprilike ovako: "Kada je Svevišnji dao narodima njihovu baštinu, kada je razdelio sinove ljudske, tada je postavio međe među narodima, prema broju anđela Božijih."
F. F. Brus (F. F. Bruce), koji tvrdi da prevod Septuaginte predstavlja prevod sa originalnog teksta, kaže: "Ovaj navod ukazuje da je uprava nad različitim nacijama prvobitno bila podeljena srazmerno broju anđeoskih sila kojima je uprava poverena... Na brojnim mestima neke od ovih anđeoskih uprava prikazane su kao neprijateljski nastrojena poglavarstva i "vladari ovog mračnog sveta" (Ef. 6:12).
Brus dalje ukazuje da ono što je naznačeno u Ponovljenom zakonu postaje izričito u Danilu 10, gde su pomenuta tri kneza (poglavara). Dvojica od njih su zli prinčevi, poglavar Persije i princ Grčke, a jedan od njih je dobar princ, Mihailo, koji je nazvan jednim od glavnih poglavara. Kako se priča dalje razvija, vidimo da je jedan poglavar nepoznatog imena bio poslat od Boga da pomogne Danilu i da se borio protiv poglavara Persije 21 dan, i da nije mogao da ga savlada dok mu Mihailo nije pritekao u pomoć. Ako uzmemo ovaj izveštaj kao verodostojni dokaz, počinjemo da uviđamo zastrašujući domet moći koji ove mračne sile mogu ostvariti (Dan. 10:10-21).
Teritorijalni duhovi i njihova vlast nad geografskim područjima često su olako shvatani u istoriji Izraela. Isus Navin ukorava Izraelce zbog toga što su služili lažnim bogovima s druge strane reke i u Egiptu (I. Nav. 24:14). Čak ni u Kanaanu Izraelci nisu očistili zemlju kao što je Bog naredio, već "činjahu ono što se ne dopada Gospodu; oni zaboraviše Gospoda, Boga svoga, i služaše Baalima i idolima." (Sudije 3:7). Pomenuta su imena nekih specifičnih poglavarstava, kao što su Sukot-Benot, Negal, Ašim, Nibhaz, Tartak, Adramelek, Anamelek (2. Car. 17:30-31). Okultne sile ovih poglavarstva prikazane su u ranijim stihovima iste glave, u vidu vračarstva i hodanja po vatri (2. Car. 17:17). Govoreći o padu Vavilona, Jeremija koristi izraze kao što su "zbuni se Bel" i "razbi se Merodak" (Jer. 50:2).
Izvanredan primer slamanja teritorijalnih duhova vidimo u Pavlovom susretu sa Elimom na istočnom Kipru. Elima je bio u bliskim odnosima sa političkim autoritetima, sa prokonzulom Sergijem Pavlom, što govori o duhovnom uticaju koji je imao prevlast na tom području. Premda samo poglavarstvo nije pomenuto po imenu, kada je u sukobu sila Elimina moć bila slomljena (zvali su ga i "sinom đavola"), prokonzul je poveovao. Satanino nastojanje da zaslepi njegov um doživelo je neuspeh (Dela 13:12).
SAVREMENI PRIMERI
Istraživanje iz oblasti teritorijalnih duhova predstavlja novinu, tako da se dešava da se u studijama koje se bave proučavanjem ove teme navode jedni isti primeri. Uveren sam da kako vreme bude odmicalo, neverovatni slučajevi o slamanju teritorijalnih duhova nad oblastima, kako malim tako i velikim, sve će se više umnožavati. Džejmi Bakingam (Jamie Buckingham), na primer, ispričao mi je da je pre izvesnog vremena otkrio prisustvo specifičnog zlog duha nad Pragom. Takođe je rekao da je bivši sekretar unutrašnjih poslova, Džejms Vat (James Wat), kroz osetljivost koju je stekao u nekadašnjoj povezanosti sa okultizmom, naslutio je da je specifični anđeo tame zadužen za Belu Kuću. Značaj koji ovakvi uvidi mogu imati za socijalnu pravdu, mir i pravednost u narodu, kao i uspeh evangelizacije, očigledan je. U svoje dve prethodne knjige: "Treći talas Duha Svetoga" i "Kako imati službu isceljenja", izneo sam osam savremenih primera o delovanju teritorijalnih duhova. Ne želim da ih ovde ponavljam, ali verujem da će biti korisno da ih nabrojim:
1. Tajland. Talas obraćenja zahvatio je zemlju nakon što su misionari odredili da odvoje jedan dan u nedelji za duhovno ratovanje.
2. Urugvajsko - brazilska granica. Urugvajci koji su bili zatvoreni za jevanđelje na urugvajskoj strani glavne gradske ulice, a postajali su otvoreni kada bi prešli na brazilsku stranu.
3. Kostarika. Simptomi mentalne bolesti napuštali bi pacijentkinju kad bi doputovala u Sjedinjene Države, a ponovo bi se javili čim bi se ona vratila u Kostariku. Hrišćanskom psihologu Riti Kabezas jedan demon je rekao da su oni (demoni) teritorijalno ograničeni i da ne mogu da idu u Sjedinjene Države.
4. Navaho rezervat. Herman Vilijams (Herman Willijams), pastor Navaho alijanse, imao je ozbiljne fizičke simptome koji bi ga napuštali čim bi izašao iz rezervata. Duhovi koji su ovo izazivali bili su povezani sa vračom, koga su kasnije ubili.
5. Filipini. Lester Samrel (Lester Sumrall) isterao je zlog duha iz jednog stanovnika koji se nalazio u zatvoru Bilbid, što je za posledicu imalo promenu u prijemčivosti Filipinaca za jevanđelje.
6. Argentina. Omar Kabrera (Omar Cabrera), kroz molitvu i post, redovno je praktikovao službu raspoznavanja demona nad određenim gradovima, slamao je njihovu silu, te je kasnije nailazio na veoma slab otpor prema Božjoj sili za spasenje i isceljenje.
7. Koreja. Pol Jongi Čo (Paul Yonggi Cho) razliku u prihvatanju jevanđelja između Nemačke i Koreje pripisuje pobedama u duhovnom ratovanju koju su korejanski hrišćani izvojevali kroz molitvu.
8. Argentina. Edgardo Silvoso izveštava o naglom umnožavanju crkvi u poluprečniku od 100 milja od grada Rosara, nakon što je molitveni tim svezao silu duha Merigilda 1985.
Ističući ponovo da je moje proučavanje provizorno, odnosno oglednog karaktera, ovom prilikom ne želim da se upuštam u dokazivanje objektivnosti i verodostojnosti ovih slučajeva. No, izveštaje o njima podnele su osobe od integriteta i poverenja, koje su prikupile informacije od pouzdanih svedoka. Razlučivanje je neophodno kada se dublje prosuđuju ovakve stvari, ali ako bi došlo do toga da ovi događaji budu ozbiljnije i stručnije ispitani, morali bi se prikupiti dodatni podaci i činjenice. Evo još nekih izveštaja:
Grčka. Loren Kaningem (Loren Cunningham) iz organizacije Mladi sa misijom (Youth With a Mission) navodi događaj koji se odigrao 1973. Dok je 12 misionara bilo u trodnevnom postu i molitvi za Los Aneđeles, Gospod im je pokazao da treba da mole za pad (duhovnog) kneza Grčke. Istoga dana slične grupe na Novom Zelandu i u Evropi dobile su istu poruku. Sve tri grupe su poslušale i molile protiv ovog poglavarstva. U roku od 24 sata, došlo je do političkog prevrata i smene vlasti u Grčkoj i tim Mladih sa misijom po prvi put je mogao da propoveda jevanđelje na ulici.
Ikenston, Ilinois. Dok mi je držao doktorsko predavanje 1985., Džon Vimber (John Wimber) je naveo izveštaj pastora jedne od Vinjard (Vineyard) ckrvi, Stiva Nikolsona (Steve Nicholson). Stiv je služio na području Evanstona tokom šest godina, gotovo bez ikakvih rezultata. Jednom prilikom groteskna spodoba se pojavila pred njim i rekla mu:
"Zašto me uznemiravaš?" Potom se predstavila kao demon vračarstva koji nadlgeda to geografsko područje. Upustivši se u odlučnu duhovnu bitku protiv tog demona, Stiv je naveo imena ulica grada u tom okrugu i ispovedao da one pripadaju Božjem Carstvu. Duh mu je rekao: "Ne želim da ti prepustim toliko mnogo." Stiv mu je odgovorio da mu u Isusovo ime naređuje da napusti te teritorije. Duh se raspravljao sa njim, a potom je otišao. Istog časa, bolesnici su počeli da ozdravljaju. Nije prošlo više od tri meseca, a crkva se više nego udvostručila i broj ljudi se popeo sa 70 na 150, od kojih su gotovo svi bili obraćenici koji dolaze iz vračarastva. Gotovo svaki novi vernik morao je da bude oslobođen od demona u procesu spasenja.
Bermudski Trougao. Kenet Mek Kol (Kenneth Mc Call) proveo je mnogo godina radeći kao misionar-hirurg u Kini, da bi po povratku u Englesku postao stručni savetnik-psihijatar. Dok je bio u Kini počeo je da se bavi službom oslobođenja i sproveo je mnoga značajna istraživanja i pisanja u ovoj oblasti. Kao anglikanac, bilo mu je blisko da veruje da se Božja sila oslobađa i kanališe kroz sakrament euharistije.
1972. Mek Kol i njegova žena plovili su preko Bermudskog Trougla i razmišljali o tome kako su mnogi brodovi neobjašnjivo nastradali u toj zoni i kako se tako nešto sigurno neće njima desiti. Međutim, desilo se. Zahvatila ih je užasna oluja, čamac je napukao i počeo da tone, ali su oni na sreću spaseni. Mek Koli je kasnije otkrio da su trgovci robljem u zoni Bermudskog Trougla, da bi sakupili osiguranje, bacili u vodu oko dva miliona robova koji su bili suviše bolesni ili slabi da bi se mogli prodati. Osećajući da ga Bog vodi da preduzme nešto u vezi ovoga, Mek Koli je pozvao nekoliko biskupa, sveštenika i drugih crkvenih velikodostojnika da zajedno proslave Jubilarnu euharistiju u Julu 1977. Sledeća euharistija održana je u zoni samog Bermudskog Trougla. Svrha je bila da se traži "posebno oproštenje zbog svih onih koji su nevino nastradali u Bermudskom Trouglu." Kao rezultat ovog poduhvata, "od dana ove Jubilarne euaharistije pa do danas prošlo je pet godina, a da nije zabeležen ni jedan novi slučaj neobjašnjive nesreće na području Bermudskog Trougla."
RASPOZNAVANJE DUHOVA
Uobičajen postupak kod onih koji rade u službi oslobođenja od demona jeste da otkriju ime specifičnog demona i da se s njima lično obračunaju. U susretu sa opsednutim čovekom iz Gerase, Isus je upitao za ime zlih duhova i saznao da se zovu Legija (vidi Marko 5:9). Ako ovakav postupak donosi rezultate u slučaju kada su demoni vezani za osobu kao jedinku, moglo bi se pretpostaviti da može doneti rezultate i kada su teritorijalni duhovi u pitanju.
Prvi put sam se susreo sa ovakvim oblikom duhovnog ratovanja dok sam putovao sa Omarom Kabrerom, koga sam ranije pomenuo. Premda on praktikuje prepoznavanje teritorijalnih duhova po imenu i stalno slamanje njihove sile, njegova uglavnom intuitivna priroda nije mi ostavila mesta da proučim principe koji stoje iza njegove službe.
Latinoamerikanka, Rita Kabezas, ostvarila je značajno istraživanje u domenu imena duhova najvišeg ranga u Sataninoj hijerarhiji. Ovoga puta neću opisivati metodologiju njenog istraživanja, osim što ću pomenuti da je njena početna osnova povezana sa dugogodišnjom praksom na području psihologije i oslobođenja (odnosno objedinjavanja i usklađivanja ove dve oblasti u praksi), kao i sa primanjem otkrivenja i reči znanja, koje je kasnije uključila u svoj rad.
Otkrila je da najuži vrh, odmah ispod Satane, čini šest poglavarstava svetske razine, čija su imena (kada se uzme u obzir da su ovaj uvid i istraživanje sačinjeni na španskom jeziku) sledeća: Demijan, Asmodeo (ili Asmodej), Mengueleš, Arios, Belzebub (ili Velzevuv) i Nosferasteus (ili Nosferatu). Pod svakim od ovih poglavarstava nalazi se po šest vladara nad svakom pojedinom nacijom. Na primer, vladari nad Kostarikom su Šiebo, Kuebo, Ameneo, Mefistofeles, Nostradamus i Azazel. Oni koji drže kontrolu nad Sjedinjem Državama su Ralfes, Anorito, Mančester, Apoleon, Deviltok i jedan čije ime još nije poznato.
Svakom od ovih vladara dodeljena je određeno područje Zla. Na primer, lista pod Anoritovom upravom uključuje zlostavljanje, preljubu, pijanstvo, blud, proždrljivost, homoseksualnost, lezbejstvo, požudu, prostituciju, zavođenje, seks i opačinu. Apolonova nadležnosti su sledeće stvari: agresivnost, smrt, uništavanje, nesloga, nered, mržnja, ubistvo, nasilje i rat. Ni jedna od gore navedenih stavki ne može se uzeti za konačni dokaz ili zaključak, već kao deo istraživanja čiji proces još uvek traje.
Koliko su verodostojna ova otkrića? Kako se mogu proveriti i ispitati? Apoleon se pominje u Otkr. 9:11, kao "anđeo bezdana." Belzebub se pominje sedam puta u Novom zavetu kao "demonski vladar" (Mt. 12:24). Asmodej je opisan u apokrifskim knjigama kao "najgori od demona" (vidi Tobiju 3:8). Neki drugi mogu se pronaći u Rečniku bogova i boginja, đavola i demona. Azazel i Belzebub se pominju u Miltonovom "Izgubljenom raju" a Apolon u Banjanovom "Putu hrišćanina."
Već smo videli da se u Starom zavetu navode imena poglavarstava koja vladaju nad određenim teritorijama. Takođe prepoznajemo imena grčkih i rimskih poglavarstava, kao što su Jupiter, Afrodita, Dijana, Posejdon, Bahus i Venera. Najčešće sva ova imena svrstavamo u "mitologiju" pri čemu obično mislimo da predstavljaju samo plod mašte primitivnih naroda. Ako ništa drugo, procvat "Nju Ejdža", ili Novog Doba, mnoge je naveo da promene svoje gledište kada je reč o ovim stvarima. U nastojanju da primeni ova otkrića na globalnu evangelizaciju, Džekob Loiven (Jacob Loewen) ističe da "u mnogim društvima u Centralnoj i Južnoj Americi, duhovna božanstva se vezuju za različite geografske ili topografske oblasti i smatraju se njihovim pravim vlasnicima." Mnogi nomadi, na primer, nikada ne podižu logor izvan svojih sopstvenih teritorija, a da pre toga ne zatraže dozvolu istinskih duhovnih vlasnika. Loiven dalje dodaje: "Ljudi nikada ne poseduju zemlju; oni je samo koriste sa dopuštenjem pravih duhovnih vlasnika zemlje, koji ih u određenom smislu "usvajaju." Premda to Loiven nije izričito rekao, verujem da je kod ovih animističkih naroda uvreženo shvatanje da su ovi duhovi lokalni gospodari.
PREPOZNATI OPASNOST
Mislim da bi bilo neodgovorno izneti sve ovo što smo do sada izneli o teritorijalni duhovima i o načinima slamanja njihove sile, a ne spomenuti rizike koje ova služba nosi sa sobom. Jer, da bismo izbegli potencijalne opasnosti, moramo se na vreme sa njima suočiti, i to otvoreno i iskreno:
1. Upuštanje u besmislenu retoriku. Neću pominjati imena, ali mnogi od onih koji pišu ili govore o ovom predmetu, imaju tendenciju da čitavu stvar svedu na izgovaranje pravih reči. Jedan od njih preporučuje da se duhovne sile nad gradovima slamaju na sledeći način: "Svezujem te, Satano, i svezujem sve tvoje emisare i zapovedam im da obustave sve svoje aktivnosti danas; šaljem ih u stanje konfuzije da više ne znaju šta da čine. Ispovedam radost za ovaj grad danas; izgovaram mir ovom gradu u Isusovo ime." Sama po sebi, ova molitva ne sadrži ništa loše, ali je moja primedba u tome da se ovakve molitve isuviše olako mogu upotrebljavati, kao da su neka vrsta magične formule koja će osloboditi grad od sila zla u roku od 24 časa ili tome slično. Iz toga vrlo lako đavo može izvući korist, tako što ćemo imati lažni osećaj pobede u duhovnom ratovanju, te naša vera može biti ugašena kada posle izvesnog vremena postane jasno da je pobeda samo iluzija.
2. Potcenjivanje neprijatelja. Za razliku od službe pojedinačnog (ličnog) oslobođenja, obračun sa teritorijalnim duhovima zahteva timski rad, odnosno kolektivno duhovno ratovanje. Ovom predmetu se ne sme prići olako. Ako ne znaš u šta se upuštaš, a malo je njih, koliko ja znam, zaista svesno šta radi, Satana će ti se smejati u lice. Jedan od mojih studenata, Vilson Oves (Wilson Awes), obavestio me je o dva tragična slučaja koja su se desila prezbiterijanskim sveštenicima u Gani. Jedan od njih je, uprkos upozorenjima meštana, naredio da se poseče drvo koje je predstavljalo svetilište satanskih sveštenika. Onoga dana kada je poslednja grana drveta pala na zemlju, pastor je izgubio svest i umro. Drugi sveštenik je zapovedio da se poruši idolski oltar. Kada je to učinjeno, pretrpeo je moždani udar. Premda se oporavio od udara, posledice su bile užasne.
Timotej Varner je nedavno izjavio na Fuler Seminaru (Fuller Seminary): "Dobrodošli u rat!" Svrha evangelizacije u sili jeste da proslavi Boga kroz očitovanje božanske sile. No, ako potcenimo snagu neprijatelja, ishod može biti upravo suprotan.
3. Očekivati silu bez molitve. Smatram da je molitva od suštinske važnosti za naš lični odnos sa Ocem. Molitva mora biti uključena u svaki poduhvat u kome računamo na božansku silu, jer samo kroz molitvu možemo znati šta Otac radi u datom trenutku. Ništa nije bezumnije od pokušaja da slomimo silu teritorijalnih duhova u vreme, na mestu ili na način koji proizilazi iz čisto ljudskih namisli, a ne Božjih. Tek kada uspostavimo bliskost sa Bogom moći ćemo da dobijemo duhovni uvid i opažanje koje će nam pomoći da znamo šta je Njegova volja u datoj situaciji. Bez toga predstavljamo laku metu za napade sila tame.
4. Prenaglašavanje sile. Evangeliziranje u sili nije u nekakvoj besprekornoj formuli za zadobijanje sveta za Hrista. Samo očitovanje Božje sile nikoga nije spasilo. Isus je upravo to rekao sedamdesetorici učenika koji su se vratili oduševljeni svojim prvim egzorcizmom: "Ali nemojte da se radujete tome što vam se duhovi pokoravaju, nego se radujte što su vaša imena zapisana na nebu." (Luka 10:20).
Apostol Pavle je to izrazio na ovaj način: "Ne stidim se, naime, evanđelja, jer ono je Božja sila spasenja svakome ko veruje" (Rim. 1:16). Jevanđelje koje je Pavle propovedao bilo je "da je Hristos umro za naše grehe u skladu sa Pismima, da je sahranjen, da je vasrksao trećega dana u skladu sa Prismima..." (1. Kor. 15:3,4). Prenošenje ovog jevanđelja zahteva tananu ravnotežu između (naše) slabosti i (Božje) sile. Pavle kaže Korinćanima: "Došao sam k vama u slabosti, sa strahom i velikim drhtanjem" (1. Kor. 2:3)." Zatim nastavlja govoreći da njegovo propovedanje nije bilo u premudrim rečima, nego u "pokazivanju Duha i sile" (1. Kor. 2:4). Čak i Isus je video da ova sila sama po sebi ne dovodi ljude do vere. Učinio je mnoga silna dela i čuda u Horazonu i Vetsaidi, ali se ovi gradovi nisu pokajali (Mt. 11:20-24). Sila je svakako važna, ali njen značaj ne sme da bude precenjen.
POKRENUTI SE NAPRED
Mogao bih na ove četiri opasnosti da dodam i petu, a to je neznanje.
To bi lako mogla biti najrasprostranjenija opasnost među evanđeoskim krugovima. Mnogi nisu upućeni u fenomen teritorijalnih duhova, neki namerno, zbog straha da ne upadnu u neku od gore navedenih zamki, a neki nenamerno, prosto zato što nikada nisu bili poučeni o stvarima koje sam ranije pomenuo. Među onima koji prepoznaju postojanje teritorijalnih duhova, postoji neznanje na polju metodologije. Tek nekolicina njih zna kako da sistematski slama uticaje zlih duhova visokog ranga, a još je manje onih koji to efikasno čine na delu. Zbog toga je potrebno preduzeti još iscrpnija istraživanja na ovom području. Smatram to jednim od najvećih izazova u godinama koje su pred nama.
Postao sam još svesniji ovog izazova prilikom svoje nedavne posete Japanu, kada sam po prvi put obišao drevni grad Kijoto, koji se smatra samim srcem japanske kulture. Bio sam zadivljen lepotom predivno uređenih vrtova. Gledajući te vrtove, čitav krajolik je izgledao kao predivno umetničko delo. Takođe su me se dojmili kipovi idola koji su se nalazili po čitavom gradu, te sam došao na pomisao da Kijoto nije samo prestonica japanske kulture, već i samog Satane, kao što je drevni Pergam bio mesto na kome je Satana podigao sebi tron (Otkr. 2:13). Možda su sile tame, dobijajući naređenja i naloge upravo sa ovog mesta, uspevale da zaslepe oči Japanaca za jevanđelje Hristovo. Iz nekog razloga, ulaganje u hrišćansku misiju u Japanu u vidu ljudi, vremena, energije i novca, donelo je možda najmanje rezultata od svih nacija u svetu u koje je ulagano na ovom polju. Ko zna koliko je konferencija održano da bi se razmotrila nova strategija? Ko zna koliko je teza i disertacija o ovom problemu napisano? Ko zna koliko je molitvenih sastanaka posvećeno molitvi za Japan?
A još uvek mnogo manje od 1% Japanaca čine živi hrišćani, dok na domak ove zemlje, preko Japanskog mora, u Južnoj Koreji i Kini, crkve niče i umnožavaju se uz minimalna misijska ulaganja. Ne mogu se oteti utisku da ključ za dovođenje Japanaca Hristu mora biti u širim razmerama duhovnog ratovanja. Ne bi me začudilo da je Satana i te kako svestan toga, te da se zbog toga potrudio da podigne užasnu barijeru između evanđeoskih hrišćana na jednoj strani i pentekostalaca i harizmata na drugoj. Probali smo gotovo sve drugo. Zašto da ne probamo i duhovno ratovanje? Ako bi me Bog pozvao da budem predvodnik evangelizacije u Japanu, verujem da bih preduzeo sledeće: 1) Tražio bih Božju silu i pomoć da barijera između hrišćanskih struja bude uklonjena; 2) obučio bih pastore i vođe u Japanu za službu duhovnog oslobođenja; i 3) tražio bih Božje vođstvo za prepoznavanje, sukobljavanje i slamanje teritorijalnih duhova koji Japance vekovima drže u svojim šakama. Pomenuo sam Japan čisto kao primer koji je meni lično poznat. Pretpostavljam da slični poduhvati mogu biti preduzeti i u mnogim drugim delovima sveta.
Zbog opasnosti koje sam pomenuo, obračunavanje sa teritorijalnim duhovima ne sme biti uzeto olako. Kako su visoki rizici skopčani sa ovom službom, ona svakako nije za lakomislene i nezrele hrišćane. U svakom slučaju, ništa se ne može meriti sa Hristovom silom. Isus je na krstu "razoružao poglavarstva i vlasti i izložio ih ruglu pobedivši ih krstom" (Kol. 2:15). Moja molitva je da Bog podigne sebi novu vojsku vernih vođa, koji će, ispunjeni Svetim Duhom, naučiti da koriste silu Krsta protiv poglavarstava i vlasti tame, te tako otvoriti nove puteve za izvršavanje Velikog poslanja i proslavljanje Boga.
