Priče Solomunove 1
Glava 1
UVOD: Svrha i tema
1 Pričea) Solomuna sina Davidovog, cara Izrailjevog,
2 Da se poznaje mudrost i nastava, da se razumeju reči razumne, 3 Da se prima nastava u razumu, u pravdi, u sudu i u svemu što je pravo, 4 Da se daje ludima razboritost, mladićima znanje i pomnjivost.
5 Mudar će slušati i više će znati, i razuman će steći mudrost, 6 Da razume priče i značenje, reči mudrih ljudi i zagonetke njihove.
7 Početak je mudrosti strah Gospodnjib); ludic) preziru mudrost i nastavu.
Savet mudrosti
8 Slušaj, sine, nastavu oca svog, i ne ostavljaj nauke matere svoje. 9 Jer će biti venac od milina oko glave tvoje, i grivna na grlu tvom.
10 Sine moj, ako bi te mamili grešnici, ne pristaj; 11 Ako bi rekli: Hodi s nama da vrebamo krv, da zasedamo pravome nizašta; 12 Proždrećemo ih kao grobd) žive, i svekolike kao one koji silaze u jamu; 13 Svakojakog blaga dobićemo, napunićemo kuće svoje plena; 14 Bacaćeš žreb svoj s nama; jedan će nam tobolac biti svima;
15 Sine moj, ne idi na put s njima, čuvaj nogu svoju od staze njihove. 16 Jer nogama svojim trče na zlo i hite da prolivaju krv. 17 Jer se uzalud razapinje mreža na oči svakoj ptici; 18 A oni vrebaju svoju krv i zasedaju svojoj duši. 19 Takvi su putevie) svih lakomih na dobitak, koji uzima dušu svojim gospodarima.
Poziv mudrosti
20 Premudrost viče na polju, na ulicama pušta glas svoj; 21 U najvećoj vrevi viče, na vratima, u gradu govori svoje besede; 22 Ludi, dokle ćete ljubiti ludost? I podsmevačima dokle će biti mio podsmeh? I bezumni, dokle će mrzeti na znanje? 23 Obratite se na karanje moje; evo, izasuću vam duh svoj, kazaću vam reči svoje.
24 Što zvah, ali ne hteste, pružah ruku svoju, ali niko ne mari, 25 Nego odbaciste svaki savet moj, i karanje moje ne hteste primiti; 26 Zato ću se i ja smejati vašoj nevolji, rugaću se kad dođe čega se bojite; 27 Kad kao pustoš dođe čega se bojite, i pogibao vaša kao oluja kad dođe, kad navali na vas nevolja i muka.
28 Tada će me zvati, ali se neću odazvati; rano će tražiti, ali me neće naći. 29 Jer mrziše na znanje, i strah Gospodnji ne izabraše; 30 Ne pristaše na moj savet, i preziraše sva karanja moja. 31 Zato će jesti plod od puteva svojih, i nasitiće se saveta svojih. 32 Jer će lude ubiti mir njihov, i bezumne će pogubiti sreća njihova. 33 Ali ko me sluša boraviće bezbrižno, i biće na miru ne bojeći se zla.
a) Priče ili izreke (heb. mahal), tj. usporedba, sličnost, kratka rečenica koja ilustruje neku istinu, alegorija (slikovit govor).
b) Tj. imanje strahopoštovanja prema Bogu, to je polazana tačka u sticanju mudrosti.
c) U SZ, tj. u Pričama hebrejska reč koja se odnosi na ludu, opisuje nemoralnog čoveka, čovela bez Božjih moralnih normi.
d) Heb. Šeol. Ad.
e) Takvi su putevi, tj. takav je kraj.
