Naslovna

HRI┢ANSTVO

"Razlika izme饀 hri规anstva i svih drugih religija
je u slede鎒m: U drugim religijama 鑟vek tra緄 Boga, dok u hri规anstvu
Bog tra緄 鑟veka." - Tomas Arnold

H
ri规anstvo govori o Bogu kojeg se ne mo緀 dr綼ti na dohvat ruke. Hri规anstvo ka緀 da je Bog do筧o k nama i da je u鑙nio ne箃o za sav ljudski rod: uklonio na箄 krivicu.

Krivica je, pored smrti, najve鎖 鑟vekov neprijatelj. Krivica izjeda 鑟veka iznutra. Ona je instiktivna spoznaja o tome da ti nisi ba ono 箃a bi hteo da svet veruje da jesi i da zaista nisi spreman da stane pred pravednog i Svetog Boga.

Ako hri规anstvo nije ni箃a vi筫 od religije, onda nije vredno papira na kojem je 箃ampan Novi Zavet. Pretra緄te gomile knjiga o religijama, kultovima i sektama; ni jedna od njih uistinu ne tvrdi da poseduje re筫nje za problem greha i krivice.

Mnoge religijske grupe obja筺javaju krivicu jednostavno negiraju鎖 njeno postojanje - u鑕 鑟veka kako da gura glavu u pesak. U vezi sa krivicom ti sam mora da stvori svoje sopstveno mi筶jenje i izbor, jer ona se ti鑕 tvog unutra筺jeg zdravlja.

Pre svega, mora analizirati 鑙njenice: istoriju, posebno istoriju dva velika svetska rata i na箄 dana筺jicu, koja se manifestuje u me饀narodnim igrama "綼ndara i lopova" ("dobrih i lo筰h momaka"), samo sa stvarnim oru緅em. Ili, pogledaj bilo koje dnevne novine. Zlo鑙ni (crne hronike) nisu iza筶i iz mode. Ili, budi iskren prema sebi i obrati se sopstvenom iskustvu ili delima...

Hri规anstvo
nije hladna religija

Prema Vebsterovom re鑞iku, religija je sistem verovanja i 箃ovanja Boga... Religija je slu緀nje i obo綼vanje Boga izra緀no kroz 箃ovanje... Religija je odanost, vernost, savestnost, svest ili uverenje o postojanju vrhunskog bi鎍 koje pobu饀je po箃ovanje, ljubav, zahvalnost, 緀lja da mu se slu緄 i da ga se slu筧...

Hri规anstvo je, bez sumnje, sve to ali i mnogo vi筫 od toga. Hri规anstvo poseduje snagu.

Ta snaga nije ne箃o 箃o hri规anin izvla鑙 iz samog sebe. On zna da je istina ono 箃o tvrdi Biblija: 鑟ve鑚e srce je varljivo i stalno se menja. Hri规aninova snaga dolazi od Boga koji je iznad njega. Religija stvara "nekog" ili "ne箃o" i prekraja to na meru koja joj najbolje odgovara. Religija proizvodi boga kojim se mo緀 tako rukovati i koji je pogodan da ga se, izme饀 nedelje i nedelje, mo緀 smestiti u no鎛i ormari. Hri规anstvo ne govori o takvom Bogu.

Dakle, ako 緀li, mo緀 hri规anstvo svrstati u religije. Mo緀 odbiti da veruje u bilo koju od njegovih neverovatnih tvrdnji. Mo緀 ga svrstati me饀 egzoti鑞e pri鑕 gr鑛e mitologije. Mo緀 ga poistovetiti sa budisti鑛im ili hinduisti鑛im bekstvom od stvarnosti. Mo緀 biti "velikodu筧n" i re鎖 da je puno mudrosti taoizma i konfu鑙janizma.

Sasvim je sporedno na koji na鑙n ispoljava tvoje neverovanje. Posledice su iste. Ti ostaje gospodar svoje sudbine. Ti Boga svodi na nivo koji ti odgovara, na ne箃o 箃a ti nikada ne postaje neprijatno. Zapravo, ti 箃uje kopiju svog vlastitog boga - sebe samog. U stvarnosti ti Bogu ka緀: "Ne treba mi tvoja pomo." I ne dobija je.

Hri规anstvo je ne箃o mnogo vi筫 od religije, jer svaka religija ima jednu osnovnu karakteristiku, a to je da se njeni sledbenici "trude" da na饀 Boga, dosegnu ga i ugode mu sopstvenim naporima. Religije poku筧vaju da"uhvate" - shvate Boga a u hri规anstvu Bog sam dolazi k 鑟veku - nisu ljudi na筶i Boga, nego je Bog na筧o njih. Za mnoge je ova 鑙njenica vrlo iznena饀ju鎍, jer oni vi筫 vole svoje religijske aktivnosti, koje im omogu鎍vaju da sve "uzmu u svoje ruke" i da se tako ose鎍ju dobro i sigurno.

Biti hri规anin zna鑙 uzvratiti na sve ono 箃o je Bog u鑙nio za tebe. Hri规anski 緄vot je odnos s Bogom, a ne religiozno stremljenje pa ipak se mnogi hri规ani pona筧ju tako, kao da u to ne veruju. Formama i formalnostima, ritualima i zakonima, sistemima i formulama poku筧va se hri规anstvo svesti na nivo religije, na neku vrstu sistema, gde dela zamenjuju veru, poverenje i predanost, a zakon je va緉iji od milosti. Umesto da se 鑟vek odazove Bo緅oj ljubavi, on je poku筧va dosegnuti svojim sopstvenim trudom, zavaravaju鎖 se da je to sposoban u鑙niti.

Jedan od
mnogih puteva k Bogu?

Danas se pod pla箃om "筰rokoumlja" ili "verske tolerancije" prodaje pri鑑 da je hri规anstvo samo jedna od mnogih religija koje vode ka Bogu. Govori se za Isusa da je bio veliki u鑙telj, dobar 鑟vek ili prorok, ali da On nije jedini put po kojem se 鑟vek mo緀 spasiti. On nije ni箃a ve鎖 Bude, Muhameda, Konfu鑙ja ili bilo kog drugog religijskog vo餰.

Tvrdnja da sve religije vode k Bogu, je toliko apsurdna da u nju mogu poverovati samo ateisti. Ni jedan iskreni vernik bilo koje religije se ne bi sa time mogao slo緄ti.

Ako sve religije vode k Bogu na svoj na鑙n, i date su od Boga, onda se moramo zamisliti nad time kakav je to Bog. O鑙gledno da On u tom slu鑑ju u sebi ne nosi nikakav apsolut istine i pravde, ve pre li鑙 na neku zbrkanu li鑞ost koja ne zna 箃a ho鎒 i koja se stalno predomi筶ja, u svom otkrivenju 鑟ve鑑nstvu, ili se sa njime okrutno poigrava.

Poznata je 鑙njenica da tamo gde postoje falsifikati postoji i original. Svaki falsifikat kao i original nosi u sebi pe鑑t svog autora, na osnovu koje se mo緀 napraviti razlika izme饀 ova dva. Autoritet hri规anstva je veoma lako proveriti po箃o postoje 鑦rste istorijske 鑙njenice i dokazi, ali i svedo鑑nstva mnogih novoro餰nih sledbenika Isusa Hrista.

Upoznaj Boga...


[ polazna | < prethodna | slede鎍 > ]

ISTINE I LA甀

Svaka religija ima svoje iskrene vernike i one koji su licemerni u svojoj veri; one koji su predani i 緄ve to 箃a veruju i one koji to shvataju kao folkorni deo njihove nacije - nasle餰 predaka.

Zato se ne mo緀 na osnovu jednog pojedinca ili grupice nazovi vernika neke religije, okarakterisati cela ta religija.

萯njenica je da su ljudi veoma skloni da tokom vremena iskvare dobre stvari ili ideje. Tako je i sa religijom. Verodostojnost neke religije se proverava na njenom po鑕tku. Kao iskreni traga鑙 za istinom, moramo se vratiti unazad ka njenim korenima i odatle je posmatrati. Jer, ako u njoj ima ne鑕g bo綼nskog, onda to mo緀mo na鎖 jedino u njenom korenu, gde je ljudi nisu iskrivili tj. zagadili svojim idejama.

Hri规anska vera ima svoje svoje istorijske 鑙njenice koje je veoma lako proveriti, kao i zapisano u鑕nje Isusa Hrista, koje nepogre筰vo poput lakmus papira razotkriva prave od la緉ih hri规ana.

Biti poput Hrista - to zna鑙 biti hri规anin. (Pen)

MNO㏕VO
ISTORIJSKIH 菼NJENICA

Mnogi se 鑕sto pitaju: Kako mogu znati da je hri规anstvo istinito?

Tvrdnje hri规anstva se mogu lako proveriti, jer je ono istorijska religija. Zasniva se na 緄votu, smrti i vaskrsenju Isusa Hrista. Postoji obilje 鑦rstih istorijskih 鑙njenica. Evo samo jedan primer:

Tacit je bio Rimski istori鑑r, i 112. godine nove ere guverner Azije. Bio je zet Julija Agrikole koji je bio guverner Britanije 80-84. godine. Pi箄鎢 o Neronovoj vladavini, Tacit aludira na smrt Hristovu i postojanje hri规ana u Rimu:

"Ali ni ljudski napori, ni careve vrline, ni obredi o鑙规enja nisu izbrisali sramotu, nisu prekinuli pri鑕 da je po綼r zapaljen po nare餰nju. Da stane na put glasinama, Neron prona餰 krivce i po鑞e ih ka緉javati probranim mukama. To su bili omra緀ni ljudi zbog zlodela koja su 鑙nili, a koje narod nazva筫 hri规ani.

Ime su dobili po Hristu koji je za vreme Tiberijeve vladavine pogubljen po presudi prokuratora Pontija Pilata; potisnuto samo za kratko, ovo gnusno praznoverje izbilo je i pro筰rilo se ponovo, ne samo po Judeji, gde se to zlo rodilo, ve i u Rimu, gde se sti鑥 i neguju sve mogu鎒 sramne stvari i gadne vere sa svih strana sveta. Najpre su pohvatani ljudi koji su ispovedali tu veru, a zatim su oni potkazali 鑙tavo mno箃vo drugih. Njima nije dokazana toliko krivica za podmetanje po綼ra koliko mr緉ja na ljudski rod.

Pogubljenje hri规ana slu緄lo je ostalima za zabavu; obla鑙li su ih u ko緀 divljih zveri, pu箃ali pse da ih rastr緐, raspinjali su ih na krstove i palili, poput buktinja, kad bi se spustila no. Neron je dao svoje vrtove za te predstave, prire餴vao cirkuske igre i odeven u ko鑙ja筴o odelo, ume筧o bi se me饀 svetinu, ili bi sa svojim kolima u鑕stvovao na trkama. I mada su hri规ani ina鑕 bili krivi i zaslu緄vali najte緐 kaznu, ra餫la se u narodu samilost prema njima, jer su padali kao 緍tve svireposti jednog 鑟veka, a ne za op箃e dobro." (Anali XV, 44)

HRI┢ANSTVO JE
JEDINA ISTINITA "RELIGIJA"

Mnogi pitaju: Da li je hri规anstvo jedina i prava religija? Da, hri规anstvo je jedina prava religija. Ovo mo緀 zvu鑑ti u綼sno dogmatski i uskogrudno, ali to je jednostavna istina da je hri规anstvo zaista jedina i prava "religija".

Isus je rekao za sebe, da je On jedini put do Oca (Jn. 14:6), i da On sam otkriva Oca (Mt. 11:27; Lk. 10:22). Tako, hri规ani ne govore okolo da je hri规anstvo jedini put, samo zato 箃o su arogantni, zaslepljeni, glupi ili zato 箃o 緀le da osu饀ju druge. Oni to 鑙ne zato 箃o veruju u ono 箃o je Isus rekao za sebe. Oni veruju u Isusa, koji je tvrdio da je Bog (Jn. 8:58; 2. Moj. 3:14), koji opra箃a grehe (Mk. 2:5; Lk. 5:20; 7:48), i koji je ustao od mrtvih (Lk. 24:24-29; Jn.2:19f).

Isus je rekao da je On jedini put, a ako neko ko sebe naziva "hri规aninom" tvrdi suprotno od ovoga, taj vi筫 nema pravo sebe tako zvati, jer pori鑕 postojanje jednog i jedinog puta koji vodi do Boga - Hrista.

[ Naslovna | < Prethodna str. | Slede鎍 str. > | Sionska Truba ]