Zé Roberto - majstor lopte
- Svedočanstva jednog od vrhunskih fudbalera današnjice o njegovoj veri u Isusa Hrista
Odrastao sam u sirotinjskoj četvrti Sao Paola. Kad sam imao deset godina, moj otac je napustio porodicu. To je bio veliki šok koji je na nama ostavio duboke tragove. Naša majka je morala da se sama brine za sve nas. U to doba počeo sam da kradem. Na početku sam krao tu i tamo, kako bih imao šta da jedem. Tada je bilo vrlo važno biti veoma brz kako bih što pre nestao. Brzinu potrebnu za igralište stekao sam još u tom "sprinterskom dobu".
Moja dva prijatelja iz tog doba kasnije su završili na igli. S njima je povezan i najstrašniji doživljaj u mom životu: obojica su ustreljena u sukobu s policijom.
Budući da smo bili tako siromašni, nakon nekog vremena moja majka nije znala kako dalje i potražila je pomoć. Jednog dana se dogodilo nešto posebno. Moja majka je nakon dugo vremena opet otišla u crkvu da bi našla mir pred Bogom. Kad se vratila kući izgledala je nekako drugačija. Ispričala mi je o svom susretu s Bogom, govorila je o Božjoj ljubavi prema nama i da svi treba da se pouzdamo u Isusa. Na žalost, onda to nismo tako shvatili. U Brazilu su svi ljudi jako religiozni, ali kod moje majke je to izgledalo nekako drugačije. Od tog trenutka sam je pažljivo posmatrao. Sledećih dana sam video kako je njena vera u Isusa stvarno menjala njen život. Postala je puno mirnija i opuštenija i izgledalo je da joj vera daje snagu. Izgledalo je kao da neko pazi na našu porodicu, jer su neke stvari od tada tekle puno bolje za nas.
Do toga trenutka nisam imao nikakve veze s Bogom, ali tada sam počeo jednostavno da čitam Bibliju. U njoj sam otkrio da Bog ne želi da bude samo naš otac - otac koga nisam imao, nego da ima i poseban plan za moj život. Postalo mi je jasno da kod Boga smem biti dete i da je uvek za mene tu kao otac koji me voli. On ne želi da mu izgovaram neke gotove rečenice, nego mu mogu ispričati sve što mi je na srcu, kao najboljem prijatelju. U svojoj mladosti uvek sam bio vrlo zabrinut za majku i mnogo sam razmišljao o našim problemima, ali ipak, što sam više razmišljao o Bogu, bilo mi je lakše pri srcu. Tako sam, dakle, počeo da razgovaram s Bogom, i to ne samo kad je bilo teško, nego i u dobrim vremenima, kako bih mu zahvalio za mnogo lepog u životu.
Najvažnije u veri je znati da nas Bog voli takve kakvi jesmo. To je temelj moje vere i to mi daje snagu u svim situacijama u životu. Upravo kao profesionalni fudbaler stalno sam pod pritiskom, uvek mi je ponovo potrebna nova snaga za nove utakmice. Moj omiljeni stih u Bibliji (Filipljanima 4,13) govori o jednoj posebnoj snazi: "Sve mogu u Isusu Hristu koji mi daje snagu." Preko Isusa pronašao sam ispravan odnos s Bogom koji nas voli. On je jedini Put do Boga, On je Istina i Život. Ovaj put i tebi stoji otvoren.
- Tvoj Zé Roberto
