Naslovna » U Hristu » Svedoci » ....

Rajmondova priča

Raymond
Bolela me glava i osećao sam težinu na ramenima dok sam se trudio probuditi i otvoriti oči. Pitao sam se kako sam uopšte uspeo živ doći kući sa bančenja prošle noći. Tokom dana, studirao sam na Univerzitetu Sv. Josifa, jednom od najboljih medicinskih fakulteta u Beirutu u Libanonu. A svake noći sam pio i provodio se sa ženama...

Rođen sam u Republici Libanon, i pohađao škole povezane sa crkvom. Što se tiče akademske strane, bio je to moj uspeh, ali da su se ocene dobijale iz moralnosti, propao bih. Često, kad bih se setio smrti, bio prožet užasom jer mi moje versko obrazovane nije davalo nikakve utešne odgovore o mojoj večnoj sudbini.

Nakon što sam diplomirao na medicinskom fakultetu i završio rad kao pripravnik, otišao sam u Ameriku da nastavim studije za urologa. Privukla me Kalifornija te sam svoju medicinsku praksu započeo tamo. Los Anđeles bio je kao "bombonjera" za mene: bezbrižan život i mnogo zabava i ja sam se uključio u sve njih.

Jedne večeri u februaru 1987. godine bio sam bez planova; ovo je bilo vrlo neobično s obzirom da je moj kalendar uvek bio ispunjen izlascima, žurkama ili radom u bolnici. Dok sam razmišljao o svojim mogućnostima, iznenada sam imao čudan poticaj da otvorim Bibliju. Šokirala me ta misao te sam promrmljao: "Gde da započnem?" Otišao sam do police, zaprepašten nad samim sobom šta ću otvoriti Bibliju. Ne znajući gde da započnem, odmah sam nazvao mladu ženu sa kojom sam izlazio, donekle upoznatu sa religijom, i zapitao nju o tome. Ona je odgovorila u jednoj reči: "Rimljanima."

Brzo sam završio razgovor i sa Biblijom ušao u spavaću sobu. Dok sam čitao, otkrio sam da su me zahvatili prvi redovi. Pogodilo me što ovaj odlomak nije bio napisan samo za prvi vek, nego i za mene. Uznemirio sam se kada je pisac počeo raspravljati o mojim gresima. Gotovo svaki moj pojedini je bio na listi! A još više sam se uznemirio otkrivši da Bog mrzi greh. Zbog toga sam osetio olakšanje kad sam stigao do ovog stiha: "Jer svi sagrešiše i izgubili slavu Božiju." (Rim. 3,23). "Dobro", promrmljao sam, "na kraju krajeva nisam sam u ovom strašnom stanju." Ipak, otišao sam u krevet osećajući se duhovno izgubljenim.

Ujutro sam otišao na posao kao profesionalni urolog, ali sam u sebi znao da sam moralni gubitnik. Reči od sinoć čitav su dan vladale mojim mislima.

Nakon posla, odmah sam odjurio kući da čitam dalje. Čitajući dalje, otkrio sam ove ohrabrujuće reči: "Ali Bog pokazuje svoju ljubav k nama što Hristos još kad bejasmo grešnici umre za nas." (Rim. 5,8). A onda su mi se oči prikovale na ovaj stih: "Jer je plata za greh smrt, a dar Božji je život večni u Hristu Isusu Gospodu našem." (Rim. 6,23). Sa ovim stihom je moj zamračeni um u trenutku bio prosvetljen. Reč "dar" u Rimljanima 6,23 naročito se jasno isticala. Ništa mi više nije bilo jasno. Znao sam da sam grešnik. Znao sam da sam zaslužio smrt. Zašto bi mi onda Bog nudio dar, pitao sam se.

Ne želeći da propustim ponudu ovog dara, odmah sam kleknuo uz krevet, i po prvi put u svom životu istinski se pokorio Bogu. Sa strahopoštovanjem i Biblijom u ruci, ponovio sam reči iz Rimljanima 6,23: "Dar Božji je život večni u Hristu Isusu." Bog je ispunio moje srce takvom radosti da je iz mene potekao potok suza. Nakon toga, otišao sam u krevet i mirno zaspao.

Sledećeg dana, započeo sam sa praksom koju činim sve otada: Svakodnevno čitam Reč Božju. One iste večeri, uzeo sam telefon i nazvao svoju prijateljicu. Rekao sam joj da se više ne možemo viđati, jer je ono što činimo greh. Kad sam spustio slušalicu, znao sam da se u mom životu dogodila korenita promena.

Nekoliko večeri nakon toga, došao sam kući s posla i sam sebi rekao kako je vreme da počistim prljavštinu iz svoga stana. Video filmovi, časopisi i slike, sva prljavština mora nestati. Svoje bivše blago pobacao sam u veliku vreću za smeće i svezao je.

Dok sam išao hodnikom svoje zgrade, doživeo sam svoju prvu duhovnu bitku. Jedan mi je glas zapretio: "Baciš li tu vreću, ubiću te." Srce mi je ubrzano kucalo dok sam sa glasom koji me pratio išao prema otvoru za smeće.

Tresući se, ali odlučan, otvorio sam vratašca otvora za smeće i podigao vreću. Iako je bila teška, gurnuo sam je u otvor i čuo je kako pada. Glas je odmah nestao. Još uvek živ, znao sam da sam zadobio svoju prvu duhovnu bitku.

Sad sam se još više predao čišćenju svoga života. Hteo sam proučavati Bibliju, sastajati se sa drugim hrišćanima i moliti. Mojim je prijateljima bilo jasno da sam "novi čovek". Za svega nekoliko nedelja govorio sam svim ljudima koji su hteli slušati o mojoj novoj veri u Hrista. Kupio sam evanđeoske letke (traktate) i delio ih; neke sam ljude nazvao, a drugima bi napisao i pismo.

Ubrzo me Bog odveo do jedne evanđeoske crkve, gde sam dao svoje svedočanstvo i krstio se.

Kako sam sretan da sam ja, lekar, u potrebi za Velikim lekarom, susreo sam Ga i prihvatio Njegov dar oproštenja.

Tagged: svedočanstvo|
"Blažen je i svet onaj koji ima deo u prvom vaskrsenju; nad njima druga smrt nema oblasti, nego će biti sveštenici Bogu i Hristu, i carovaće s Njim hiljadu godina."
- Otkrivenje 20:6

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 377
Ukupno: 2446083
Generisano za: 0.004''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/u-hristu/svedoci/rajmond.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.