Lucio - Isus moj prijatelj...
Nakon tri sezone igranja za Internacional de Portalegre u svom rodnom Brazilu, Lucio je došao u Evropu da igra za Bajer Leverkuzen (Bayer Leverkusken) u Nemačkoj. Pomogao je svom klubu da postane jedan od najboljih timova u Nemačkoj i jaka snaga u Čampionšip ligi (Championship League).
Kad je osvojio svoj prvi međunarodni kup svoje uzbuđenje je izrazio "noseći majicu državne reprezentacije Brazila - što je uvek bio jedan od mojih najvećih snova".
Lucio često daje golove, ali to ga je opet izložilo kriticizmu da zanemaruje svoje obaveze obrambenog igrača ali, on je miran: "Zahvaljujem Bogu za golove koje sam postigao. Ne idem okolo tražeći golove, jer igram u obrani, no i tamo postoje podjednake mogućnosti tokom igre. Kada se desi da ima priliku da postignem gol, to je na pomoć mom timu".
Pre nego šta sam postao fudbaler majka me odvela u evanđeosku crkvu u Braziliji gde sam istog trena osetio da tamo pripadam. Upravo tamo sam shvatio svoju potrebu za lični odnos sa Isusom Hristom i opredelio sam se da ga sledim svojim životom. Činjenica da sam hrišćanin pomogla je mojoj fudbalskoj karijeri i dala mi više discipline i uspeha.
Postavši hrišćaninom, moj život se u potpunosti promenio. Pre no što sam poznavao Isusa nisam imao disciplinu u svom životu. Imao sam malo samopoštovanja, nisam imao poverenje u stvari koje sam radio iz dana u dan. Danas, ne samo da hodam sa Gospodom, već sam discipliniraniji i istrajniji u nastojanju za ostvarivanjem svojih ciljeva.
Kad sve ne ide kako treba ne mogu razumeti zašto je tako ali kad se završi smatram to Božjim dejstvom koje me čuva, štiti i drži za velike buduće blagoslove. Ko god misli da ima sve a nema Isusa u stvari nema ništa. Onaj ko ima Isusa ima sreću i mir. Kad imaš Isusa u svom srcu više ničega ne treba da se bojiš. Ko ima Isusa ima sve u životu.
Najvažnija stvar na fudbalskoj utakmici je da daš svoj maksimum i da igraš odgovorno jer pobede će zasigurno doći ali će biti i poraza. Ko god stupi na fudbalski teren mora biti spreman da se nosi sa bilo kakvim rezultatom.
Kad izgubiš potrebno je da analiziraš zašto si izgubio. Ne mislim da postoji ijedan razlog da se izgubi nada samo zato što si izgubio jednu utakmicu. Na kraju krajeva, na bilo kojoj utakmici moguća su samo tri rezultata: pobeda, poraz ili nerešeno. Svako ko igra fudbal mora to da prihvati i trudi se da postigne najbolji mogući rezultat. Osim rezultata postoje mogućnosti za rast u svojoj profesiji.
Potrebno je imati jak karakter i mnogo vere u Boga da bi se bio profesionalni fudbaler. Teško je biti profesionalan fudbaler jer pored fudbala imamo obaveza i zadataka. Teško je jer se često moramo nositi i sa teškom momentima, odbačenošću i poniženjem . Moramo da imamo snage da se borimo i pobedimo te poteškoće i iznad svega, širimo Božju Reč.
Ima jedan deo u prvom Psalmu:
"Blago čoveku koji ne ide na veće bezbožničko i na putu grešničkom ne stoji i u društvu nevaljalih ljudi ne sedi... On je kao drvo usađeno kraj potoka, koje rod svoj donosi u svoje vreme." (Ps. 1:1-3 RDK).
Mislim da ovaj stih odražava moj život jer sve što mi se dogodilo dogodilo se u pravom trenutku. Gospod mi je takođe dao razboritost te me je svojim vodjstvom sačuvao od mogucnosti da Ga ismejavam. Mislim da je važno u životu profesionalnog fudbalera da zna da postoji samo jedan siguran put: Isus.
Lusio - Najveća pobeda u životu
- Svedočanstvo još jednog brazilskog fudbalera o veri u Isusa Hrista
Verovatno možete zamisliti šta se događalo kad je reprezentacija Brazila u junu 2002, po peti put, osvojila svetsko fudbalsko prvenstvo.
Već na terenu moji suigrači su se bacali jedan na drugog, pijani od radosti, jedva verujući u tu sreću: u tom trenutku bili smo u očima celog sveta najbolji fudbaleri na ovoj planeti! Neopisivo lep osećaj!
Za mene lično je već od zvižduka za početak finalne utakmice svetskog prvenstva protiv Nemačke bilo jasno da na neki način moram izraziti svoju zahvalnost Bogu. Kad doživim nešto posebno u svom životu, u dubini svog srca spontano mislim na Boga.
Od kada Ga poznajem sasvim sigurno znam da ništa nije slučajno, i da On ima dobre namere sa mnom. Svojom majicom s natpisom "Isus me voli" hteo sam priznati pred celim svetom da moja zahvalnost pripada samo Njemu - ali time sam takođe želeo da poručim da i drugi ljudi mogu doživeti ista predivna iskustva koja sam ja lično doživeo s Bogom.
Od kada imam lični odnos sa Isusom sve više prepoznajem koje su vrednosti u životu stvarno važne. Mnogi navijači često misle da smo mi, profesionalci, sretni, jer zarađujemo mnogo novca i njime možemo sve kupiti. To je velika zabluda! Ono što nekoga u životu čini uistinu sretnim ne može se kupiti nikakvim novcem na svetu! Ovde govorim prvenstveno o osećanju i sigurnosti da svoj pravi dom imam kod Boga i više nisam u potrazi za smislom života. Bog mi je pre nekoliko godina postao pravi otac, upravo kako i molimo u molitvi Oče naš.
Isus, čije vaskrsenje slavimo na Uskrs, najbolji mi je prijatelj i stalni pratilac. ON je uvek verno na mojoj strani, bilo u izgubljenom finalu lige prvaka protiv Real Madrida ili u pobedničkoj radosti nakon finala svetskog prvenstva. ON će ostati sa mnom i kad moje ime već odavno bude zaboravljeno.
Danas sam tako sretan što sam odlučio da se pouzdam u živoga Boga. To je, naime, stvar vere uzdam li se u to da me Bog voli bez ikakvih uslova ili u to sumnjam, pokušavajući i dalje da držim svoj život u svojim rukama. Od kad sam se u dubini svoga srca prepustio Božjoj ljubavi, postao sam drugi čovek. Bog mi je dao radost, dragu ženu i uživanje u odrastanju svoje dece. Dao mi je mir u srcu, jer me voli više nego ja mogu uopšte voleti svoju porodicu.
Zahvalan sam Bogu za toliki talent i nadarenost da mogu da igram u tako velikim ekipama sa stvarno blagoslovenim fudbalerima.
Moj sasvim lični put do sreće našao sam samo jer sam učinio ono što Isus kaže u Bibliji: "Tražite i naći ćete, kucajte i otvoriće vam se!" (Matej 7,7). Našao sam svoj put u pravom odnosu s Bogom koji me voli u Isusu Hristu. On je jedini put do Boga, istina i život. Ovaj put dostupan i tebi danas!
- Tvoj Lusimar da Silva Fereira
Intervju sa Luciom
Član reprezentacije Brazila koja je 2002. godine osvojila Svetski kup. Poraženi finalist u Šampion Ligi 2002. godine; igrao za Brazil više od 25 puta.
Kojeg se sportskog trenutka najrađe sećaš?
Pobede Svetskog kupa sa Brazilom 2002. godine u Japanu. A prvi najvažniji deo moje karijere bila je moja prva utakmica za Brazil.
Ko su tvoji sportski uzori?
Kako sam odrastao u Brazilu, moji su uzori bili brazilski fudbaleri Pele, Ziko i ostali.
Šta ti znači tvoja vera?
Vera u Isusa mi je donela potpunu promenu u životu. Pre nego što sam poznavao Isusa nisam živeo disciplinovanim životom. Imao sam malo samopoštovanja I nisam verovao u stvari koje sam radio iz dana u dan. Danas želim da hodam sa Gospodom i imam cilj za moj život. To mi daje disciplinu da ustrajem na ostvarenju svojih ciljeva.
Koje te reči Biblije posebno inspirišu?
U prvom Psalmu stoji:
"Blago čoveku koji ne ide na veće bezbožničko i na putu grešničkom ne stoji i u društvu nevaljalih ljudi ne sedi... On je kao drvo usađeno kraj potoka, koje rod svoj donosi u svoje vreme." (Ps. 1:1-3 RDK)
Mislim da ovaj stih odražava i moj život jer mi se sve u životu dešavalo u pravom trenutku. Takođe sam bio svestan Božje prisutnosti jer me njegovo vodjstvo čuvalo od ismevanja Boga.
Šta te motiviše?
Volim da igram fudbal a osećam i odgovornost prema svojoj porodici. Druge stvari koje me motivišu i potiču me da idem dalje jeste moj san da dobijem ono što je najbolje za moj život, za klub za koji igram i sada za moju zemlju. Isus je takođe velika motivacija u mojoj porodici i poslu.
Koliko ti je važno pobeđivanje?
Najvažnija stvar na fudbalskoj utakmici je da daš sebe u potpunosti i da igraš na odgovoran način. Pobede će zasigurno doći ali treba znati da će biti i poraza. U određenom trenutku moje karijere smatrali su me neodgovornim i nekompetentnim igračem zbog napuštanja svoje pozicije obrambenog igrača u potrazi za golom. To je bilo zbog moje jake želje i opredeljenosti da pomognem svom timu da dobije utakmicu.
Kako se nosiš s porazima?
Bilo ko kada stupi na fudbalski teren mora da prihvati rezultat. Kad izgubiš postoji potreba da analiziraš zašto si izgubio. To se uvek događa u fudbalu. Ne mislim da treba izgubiti nadu samo zbog jedne izgubljene utakmice. Neizbežno je da na svakoj utakmici postoje tri moguća rezultata: pobeda, poraz ili nerešeno. Ko god igra fudbal mora to da prihvati i radi prema ostvarenju najboljeg mogućeg rezultata. Pored rezultata postoje takođe mogućnosti za rast unutar profesije.
Kada stvari ne idu od ruke, u tom trenutku ne mogu da razumem razloge. Ali nakon što se sve završi, gledam na to kao na Gospodnje delovanje u mom životu koje me čuva, štiti i drži za velike buduće blagoslove.
Ti izgleda imaš sve u životu. Zašto ti je onda potreban Isus?
Ko god misli da ima sve a nema Isusa, on u stvari nema ništa. Ko ima Isusa taj ima sve. Taj ima sreću i mir. Ako imaš Isusa u svom srcu nemaš čega da se plašiš. To je osoba koja ima sve u svom životu.
Mislim da je važno u životu profesionalnog fudbalera kao uostalom i kod drugih profesija, da znamo da je samo jedan put, siguran put koji se zove Isus.
