Naslovna » U Hristu » Svedoci » ....

Traganje skeptika

Josh McDowell

ZNAO SAM ŠTA ŽELIM

Jednog dana sam se vozio sa prijateljem na skuteru u Njuport Biču (Newport Beach) u Kaliforniji i dok smo tako uživali u svojoj vožnji primetili smo u jednom momentu dve žene u novom autu marke "Kontinental" (za Njuport Bič to je bio auto poput "Ševrolea") kako su usporile pored nas. Neprekidno su nas posmatrale i prešli smo otprilike tri bloka kuća kada je jedna od njih otvorila prozor i viknula: "Ko vam daje pravo da budete tako srećni?!". Nisam video ništa pogrešno u tome što sam srećan. Volim da se smejem. Šta može biti pogrešno u tome ako želim da budem jedan od najsrećnijih ljudi na svetu? Ne samo da sam želeo da budem srećan i imam smisao i svrhu u životu, nego da budem i slobodan.

Većina ljudi zna šta mora da radi ali nema kapaciteta ni snage da to sprovede. Takvi ljudi nisu slobodni već zarobljeni. Sloboda je kada imaš snage da uradiš ono što znaš da moraš.


POTRAGA POČINJE

Počeo sam da tražim odgovore. U kraju gde sam odrastao veliki broj ljudi je bio veran pa sam i ja sam to prihvatio; bio sam uključen u veru ujutro, popodne, uveče ali mora da sam išao u pogrešnu crkvu jer sam se osećao lošije.

Pomislio sam da možda nije odgovor u obrazovanju pa sam se upisao na fakultet. Bio sam verovatno jedan od najnepopularnijih studenata među profesorima mog prvog univerziteta u Mičigenu. Želeo sam odgovore. Profesor ekonomske teorije mogao je da mi kaže kako da stvorim bolje životne uslove ali nije mogao da mi kaže kako da živim uspešnije i bolje. Nije mi bilo potrebno dugo da shvatim da većina članova fakulteta a i studenata takođe, ima više problema a manje smisla u životu pa samim tim i više frustracija od mene samog.

Onda sam pomislio da nije možda odgovor u prestižu". Nađi "poziv" i posveti tome svoj život. Počeo sam da se takmičim za različite studentske funkcije i na kraju bio izabran što mi je veoma imponovalo. Poznavao sam svakoga na kampusu, bio sam uključen u donošenje odluka, trošenje novca drugih ljudi a sve da bi se uradilo ono što sam ja želeo.

Svaki ponedeljak bih se probudio kao onaj stari čovek sa glavoboljom zbog prethodne noći i sa istim ponašanjem. "Evo me opet sa pet radnih dana ispred sebe." Uspeo bih da izdržim od ponedeljka do petka i sreća bi se obično kretala oko tri noći u nedelji: petkom, subotom i nedeljom. A onda bi ceo krug krenuo iz početka.

Postao sam isfrustriran. Sumnjam da je bilo puno studenata na univerzitetima naše zemlje koji su bili iskreniji od mene u pokušajima da nađu smisao, istinu, moć i svrhu u životu ali svejedno, ja je nisam pronašao.


ŠTA JE TO SA OVIM LJUDIMA?

Ako si nesiguran student, profesor, biznismen ili nesiguran bilo ko a razgovor dođe do teme Boga, moraš da staviš na sebe dobru masku. Znaš šta sam shvatio da je istina? Što veću masku staviš na lice to je veća tvoja unutrašnja praznina. Ja sam upravo takvu masku stavljao.

Njihov govor bi me iritirao. Želeo sam ono šta oni imaju ali nisam hteo da oni to znaju. Naslonio bih se na svoju stolicu i pokušao da izgledam nešarlantno. Pogledao sam u jednu mladu ženu i rekao: "Zašto ste vi tako različiti od drugih studenata na kampusu?" Rekla je samo dve reči za koje sam mislio da ih nikad neću čuti na univerzitetu kao deo "rešenja". Rekla je: "Isus Hrist".

"Ma hajde, molim te", odbrusio sam joj. "Nemoj meni prodavati to smeće o religiji". Mora da je imala mnogo hrabrosti i uverenja.

"Nisam ti rekla religija. Rekla sam ti Isus Hrist." Izvinuo sam joj se zbog svog vrlo grubog stava: "Molim te oprosti mi zbog mog ponašanja mada iskreno da ti kažem, dosta mi je i umoran sam od tih stvari. Jednostavno ne želim ništa da imam sa tim."

Kakogod, ovi ljudi su me nanovo izazivali dok konačno nisam prihvatio njihov izazov.


POTRAGA SE NASTAVLJA

Potrošio sam mnogo para kako bih kompletno diskreditovao hrišćanstvo ali mi ono nije uzvratilo. Zaključio sam da Hrist mora biti onaj za koga se i predstavljao. Sigurno ćete upitati: "Došao si do tog zaključka intelektualno?"

To je tačno. Pokazaću vam kako: zaključio sam ako bih uspeo da dokažem da je makar jedno od dva temeljna područja hrišćanstva istorijski neverodostojno ili neistinito, uspeo bih da dobijem slučaj protiv hrišćanstva - srušio bih ga zauvek.


A ŠTA JE SA BIBLIJOM?

Prvo područje: dokazati da Novi zavet nije istorijski verodostojan. Napisan je godinama kasnije, mislio sam, i u njega su se ugurali svi ti mitovi i legende zajedno sa greškama i nedoslednostima. To je bilo sve što sam trebao da uradim ali kao što sam već rekao, uzvratilo mi je.

Na času istorije sada govorim da postoji više dokaza za istorijsku pouzdanost Novog zaveta nego za bilo kojih 10 dela klasične literature zajedno. Na primer, pri studiranju istorije mora se razviti istoriografija, tj. odgovarajući pristup u evaluiranju istorijskih dokumenata. Postoje tri osnovna testa unutar jednog teksta: bibliografski test, interni test dokaza i vanjski test dokaza.

Dopustite da se samo dotaknem bibliografskog testa koji ima pitanja u vezi rukopisa. Rukopis je ručno napisani primerak određenog dela a ne štampani. Jedno od pitanja na koje ovaj test traži odgovor jeste koliko ima kopija rukopisa. Što se ima više rukopisa lakše se rekonstruiše original (koji se navodi kao autograf) i provere greške i nedoslednosti.

Da vam kažem što sam pronašao u vezi Novog zaveta: kada sam 1974. godine napisao knjigu "Dokaz koji traži presudu", bio sam u mogućnosti da dokumentujem 1.400 rukopisa samo Novog zaveta (znači ne ubrajajući Stari zavet). i u izmenjenoj verziji 24.633 rukopisa. Druga knjiga po autoritetu rukopisa je Homerova Ilijada koja ima 643 rukopisa.


A VASKRSENJE?

Osećao sam da će drugo područje biti još lakše da se ospori jer sve što je Isus podučavao, živeo i za šta je umro bilo je temeljeno na njegovom vaskrsenju. Sve što je trebalo da uradim bilo je da dokažem da se to nikada nije dogodilo što mi se kasnije osvetilo i navelo me na pisanje knjige "Faktor Vaskrsenja" (zahvaljujući dokazima koje sam pronašao).

Da li ste ikada čuli za doktora Simona Grinlifa (Simon Greenleaf) koji je vodio Kraljevsku profesuru prava na Harvardu? Bio je skeptik koji je često znao da se ruga hrišćanima na svojim časovima. Jednog dana su ga izazvali da uzme sve tri knjige o zakonima pravnih dokaza koje je napisao i da ih primeni na vaskrsenju i nakon mnogo ubeđivanja je pristao. Tokom procesa je postao hrišćanin a o svom istraživanju je napisao i knjigu. Grinlif je došao do zaključka da je Hristovo vaskrsenje jedno od najbolje utemeljenih događaja u istoriji prema zakonima pravnih dokaza.


PROBLEM VOLJE

Sada sam bio u problemu jer sam saznao da postati hrišćanin znači lomiti svoj ego.

Započela je borba u mom životu: Isus Hrist me je direktno izazvao da mu verujem kao spasitelju, kao Onome koji je na krstu umro za moje grehe. "A koji Ga primiše dade im vlast da budu sinovi Božiji, koji veruju u ime Njegovo" (Jovan 1:12).

Nisam želeo da "parti brejker" upadne u moj život. Nisam mogao da zamislim brži način da se uništi dobra zabava ili da se razore moja intelektualna ostvarenja ili akademska prihvatljivost među mojim vršnjacima.

Moj razum mi je govorio da je hrišćanstvo istinito ali mi je moja volja govorila: "Nemoj to priznati."

Došlo je do toga da bih noću išao u krevet ali ne bih mogao da zaspim do četiri sata ujutro. Znao sam da moram da izbacim Isusa iz uma ako ne želim da budem van pameti tj. poludim!


NOVI ŽIVOT POČINJE

Postao sam hrišćanin 19. decembra 1959. godine, u 8:30 uveče, (moja druga godina univerziteta) Molio sam se da uspostavim odnos sa Bogom - lični odnos sa Njegovim Sinom, vaskrslim, živim Hristom. Vremenom je taj odnos u potpunosti izmenio moj život.

Počeo sam molitvu sa: "Gospode Isuse, hvala ti šta si umro na krstu za mene." A zatim: "Priznajem sve one stvari u svom životu koje tebi nisu bile po volji i tražim da mi oprostiš i očistiš me". Biblija kaže: "... ako gresi vaši budu kao skerlet, postaće beli kao sneg" (Isaija 1:18). Nastavio sam: "Upravo sada, na najbolji mogući način koji znam, otvaram Ti vrata svoga srca i života i poveravam Ti se kao svom Spasitelju i Gospodu. Preuzmi kontrolu nad mojim životom. Promeni me iznutra, učini me osobom kakvom si me Ti stvorio i zamislio da budem."

Poslednja stvar koju sam se pomolio bila je: "Hvala Ti što si došao u moj život po veri". To je bila vera Duhom Svetim, utemeljena na Božjoj Reči i podržana dokazima i istorijskim činjenicama.

Siguran sam da ste čuli kako religiozni ljudi govore o "svetlosnoj munji". Nakon molitve ništa se nije dogodilo. Štaviše, osetio sam samo mučninu u stomaku.

"Oh ne, Mekdovel, u što si se ti upetljao? Čudio sam se sam sebi. Stvarno sam se osećao kao da sam "skrenuo s puta" s čime su se i neki moji prijatelji složili.


PROMENE...

Jednu stvar vam mogu reci: u periodu između šest meseci do godine i po dana, shvatio sam da nisam "skrenuo s puta" već da mi se život promenio.

Nekoliko godina ranije imao sam jednu debatu sa šefom katedre za istoriju na srednje-zapadnom (mid-vest) univerzitetu i rekao mu: "Moj život se promenio." On me je sarkastično prekinuo rekavši: "Mekdovel, pokušavaš li nam to reći da je Bog promenio tvoj život u XX veku? U kojim oblastima?

Nakon 45 minuta mog opisivanja promena rekao mi je: "U redu, dosta je."

Duševni mir. Ispričao sam mu o svom nekadašnjem nemiru i kako sam pre bio neko ko je uvek morao biti nečim zauzet. Morao sam biti ili kod devojke ili negde dalje. Um mi je bio kao vihor konflikata pokušavajući da sedim i studiram ili mislim ali nisam mogao.

Nekoliko meseci nakon odluke da sledim Hrista počeo sam da osećam izgrađivanje neke vrste duševnog mira. Nemojte me pogrešno razumeti jer ne govorim o odsutnosti konflikta. Ono što sam pronašao u svom odnosu sa Isusom nije bilo toliko odsutnost konflikta koliko moja sposobnost da se nosim sa tim. Na jedan veoma realan način sam iskusio Hristovo obećanje kada je rekao: "Mir vam ostavljam, mir svoj dajem vam; ne dajem vam ga kao što svet daje" (Jovan 14:27).

Kontrola naravi. Još jedno područje je bilo promenjeno - moja loša narav (karakter). Obično bih "eksplodirao" čak i ako bi me neko pogrešno pogledao i još uvek nosim ožiljke od vremena kada sam gotovo ubio čoveka na prvoj godini univerziteta. Moja narav je bila neodvojivi deo mene i uopšte nisam svesno tražio da se promeni.

Jednog dana, (nakon šta sam odlučio da sledim Hrista), bio sam u nevolji i došao do spoznaje da je moja loša narav jednostavno nestala! Od 1959. godine sam samo jednom izgubio kontrolu.


ČOVEK KOJEG SAM MRZEO

Postoji još jedno područje na koje nisam ponosan - mržnja koja se nije manifestovala spolja već iznutra i to poput nekog unutrašnjeg "mlevenja". Čovek kojeg sam mrzeo više nego ikoga drugog bio je moj otac. Jednostavno sam ga prezirao. Za mene je on bio samo jedna gradska pijandura.

Ako bi prijatelji dolazili u posetu odveo bih oca u štalu, vezao ga i njegov auto parkirao iza silosa. Rekao bih potom prijateljima da je negde otišao i to sve iz razloga da me ne osramoti. Ne verujem da iko može mrzeti nekoga više nego što sam ja mrzeo njega.


MRŽNJA POSTAJE LJUBAV

Možda posle nekih otprilike pet meseci nakon odluke da sledim Hrista ljubav za mog oca koja se uselila ljubavlju Božjijom kroz Isusa Hrista je preplavila moj život. Ta ljubav je u potpunosti preokrenula moju mržnju i omogućila mi da svoga oca pogledam pravo u oči i kažem mu: "Oče, volim te." S obzirom kakve sam mu stvari u prošlosti priredio nije bilo čudno da su ga ove reči ozbiljno potresle.

U vreme studija na privatnom univerzitetu doživeo sam ozbiljnu saobraćajnu nesreću. Bio sam vraćen kući sa vratom u gipsu. Nikada neću zaboraviti kada je otac došao da me vidi i pitao me: "Sine, kako možeš voleti oca kao što sam ja?" A ja sam mu rekao: "Oče, pre šest meseci sam te prezirao". A onda sam sa njim podelio moju veru u Isusa Hrista.

"Oče, dopustio sam Isusu da uđe u moj život. Ne mogu u potpunosti da ti objasnim ali kao rezultat tog odnosa pronašao sam snage da te volim i prihvatim takvog kakav jesi. I ne samo tebe već i ostale ljude."

Četrdeset i pet minuta kasnije doživeo sam najveće oduševljenje u svom životu: neko iz moje vlastite porodice, neko ko me je tako dobro poznavao i kome nisam mogao prodavati maglu, moj vlastiti otac, mi je rekao: "Sine, ako Bog može napraviti u mom životu ono što sam video da je napravio u tvom onda Mu želim pružiti priliku." I upravo tu preda mnom i sa mnom moj otac se pomolio i predao život Isusu.

Obično treba nekoliko dana, nedelja, meseci ili čak godina da se vide promene ali život moga oca je bio promenjen pred mojim očima. Bilo je to kao da je neko pružio ruku i promenio sijalicu. Nikada ni pre ni posle toga nisam video takvu promenu. Nakon toga samo jednom je dodirnuo alkohol, prineo ga usnama i to je bilo sve. Nije mu vise bio potreban.


DELUJE!

Došao sam do zaključka da odnos sa Isusom menja živote. Možete ismejavati hrišćanstvo, izrugivati ga ali ono deluje. Ako poverujete Hristu, posmatrajte nakon toga svoje ponašanje i dela jer je Isus specijalista za menjanje života, oproštenje greha i uklanjanje krivice.


TO JE NEŠTO LIČNO...

Podelio sam s vama svoj lični odgovor na tvrdnje o Hristu. Vi sada takođe treba da zapitate sebe logično pitanje: "Šta ovi dokazi znače za mene? Kakva će biti razlika u mom životu zavisno od toga da li ću da poverujem li da je Hrist umro na krstu za moje grehe i ponovo ustao ili ne?"

Za odgovor je najbolje upotrebiti reči koje je Isus rekao Tomi koji je posumnjao u Njega: "Ja sam put i istina i život; niko neće doći k Ocu do kroza Me" (Jovan 14:6).

Bogu možemo poverovati odmah sada molitvom po veri koja je razgovor sa Njim. On poznaje naše srce i nije previše zabrinut šta ćemo Mu reći u molitvi koliko mu je stalo do stava našeg srca. Ako nikada niste poverovali Hristu možete to uraditi upravo sada.

Molitva koju sam se molio bila je: "Gospode Isuse, trebam Te. Hvala ti što si umro na krstu za moje grehe. Otvaram Ti vrata svog srca i verujem Ti kao svom Spasitelju. Hvala Ti što si mi oprostio grehe i dao mi večni život. Učini me osobom kakvom me Ti želiš. Hvala ti što Ti mogu verovati."

Ako ste upravo sada uzverovali ili verujete da ćete to učiniti, onda ćete sigurno imati mnogo pitanja kao što sam ih i ja imao. Čitajte Bibliju i družite se i pričajte o tome sa drugim hrišćanima i odgovori će doći. Hvala vam što ste mi dozvolili da sa vama podelim svoju priču.

JOSH McDOWELL (Džoš Mekdovel) - poznati pisac i predavač koji je govorio pred oko sedam miliona studenata u 84 zemlje sveta i na oko 700 raznih univerziteta. Autor i ko-autor više od 75 knjiga od kojih su se neke prodale u tiražima od preko 10 miliona primeraka. U najpopularnije knjige ubrajaju se: New Evidence That Demands a Verdict, More Than a Carpenter, and Right From Wrong: What You Need to Know to Help Youth Make Right Choices. Takođe poseduje i svoj nedeljni radio i TV program koji prati preko milion ljudi. Kroz svoje emisije daje inspiraciju i poziva na sleđenje Hrista.

Preveo: Ante Miliša.
"Religija počiva na bitnoj razlici između čoveka i životinja - životinje nemaju religiju."
- Ludwig Feuerbach

ZA DANAS

IZDVAJAMO




ANKETA

INDEKS TAGOVI

PRATI NAS

Posete/Statistika
Danas: 215
Ukupno: 2599230
Generisano za: 0.004''

W3C XHTML 1.0
W3C CSS

Internet izvor: http://siont.net/u-hristu/svedoci/josh_mcdowel.php
Ovaj tekst je preuzet/odštampan sa sajta SIONSKE TRUBE - http://www.siont.net/.
Uslovi i prava za korićenje ovog materijala su dati na stranici: http://www.siont.net/garancije.php.